Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar dr Dušan Vujović.

Zahvaljujem se na vrlo iscrpnom prikazu vašeg viđenja pozicije AP Vojvodine u ovom budžetu i svim instrumentima.
Želim samo da vam skrenem pažnju na nekoliko stvari i nekoliko odredbi u okviru kojih se priprema ovaj budžet i u okviru kojih se računaju transferi i sve relevantne veličine. Mi smo, anticipirajući ovu diskusiju, napravili vrlo detaljni spisak koji možemo da vam damo, svih transakcija, koje po našem mišljenju, po Zakonu o budžetskom sistemu i po Zakonu o budžetu, član 7, ovog predloženog Zakona o budžetu član 7, utiču na te transfere.
Jedno od ključnih veličina u tom transferu su upravo prvo oni prihodi koje AP Vojvodina ostvaruje na osnovu standardnih učešća u standardnim i poreskim instrumentima. To je porez na zaradu u visini od 18%, koji su naravno ostvareni na teritoriji AP Vojvodine, odnosno ostvareni od ljudi koji su prijavljeni na teritoriji AP Vojvodine, to je 42,7% iznos poreza na dobit pravnih lica. Onda postoji čitav niz drugih transfera koje ste vi već pomenuli ovde, pri čemu transfer za obrazovanje od 31 milijarde, je najveći od njih, i čini mi se da predstavlja nešto što ulazi u duh i onoga što piše u Ustavu i onoga što piše o Zakonu o budžetskom sistemu. Znači, ako je AP Vojvodina nadležna za to i dobija kompenzaciju iz budžeta, mi nemamo drugih sredstava. Ako nama u budžet ulaze plate zaposlenih i vršimo ovaj transfer, onda je to transfer koji se smatra legitimnim prihodom i legitimnim rashodom na nivou AP Vojvodine. Ako to bude rešeno na drugi način, nekim budućim zakonom o finansiranju AP Vojvodine, onda ćemo razgovarati o drugim uslovima, a trenutno to važi.
Isto tako, namenski, nenamenski transferi očekivan na nivou od 7,7 milijardi, takođe se nama računaju rashodi na nivou Republike, pa se računaju i u prihode i u rashode na nivou AP Vojvodine. Takav je princip, mi ne možemo to, da nama to ulazi i u prihode i u rashode, a vama da ne ulazi. Da li me razumete? Jednostavno ne postoji isti tretman, ista simetrija. Kada to saberete, vi ste to korektno sabrali, to je 61 milijarda, nema izuzetaka. Kao da mi izuzmemo, razumete, obrazovanje iz budžeta, 197 milijardi da izuzmemo, pa onda bi potpuno drugačije izgledao budžet. Šezdeset i jedna milijarda, i dobro ste rekli, to je 6,17%.
Sem toga, postoji čitav niz drugih kategorija koje smo mi računali vrlo konzervativno, koje daju iznos od 23,5 milijardi, a koju čine transfer, odnosno troškovi projekta srpsko-mađarske železnice osam milijardi, subvencije 1,5 milijardi, odnosno subvencije privredi, preduzećima koje se nalaze na teritoriji AP Vojvodine i subvencije koje idu poljoprivredi u različitim formama. Ministar Nedimović će vam odgovoriti za ledolomce, a ovo su one subvencije koje idu u okviru ukupnih subvencija poljoprivredi, ne znam tačno koliko milijardi, da sad ne citiram pogrešno, znači devet milijardi se od toga odnosi na korisnike sa teritorije AP Vojvodine.
Ovde nismo računali učešće AP Vojvodine u nekim drugim merama, gde i oni imaju pravo da učestvuju, pa prema tome, pošto ne znamo ko će tačno dobiti, onda to nismo uopšte računali. Znači, da će biti učesnika preduzeća, pojedinaca itd, koji će recimo dobiti subvencije iz ovog Fonda za regionalni razvoj, itd, to nismo računali zato što ne znamo unapred. Eks-post, i to može da se izračuna, i može samo da bude pozitivno, nikome se tu ništa ne oduzima.
Kada to saberete, to je 84,5 milijardi ili 8,5%. Ja ne govorim da je to puno ili malo, svima nama je malo. Ne govorim da je vama lako i ne govorim da nemate problem nerazvijenih opština, ništa to ne govorim. Samo kažem, i mi smo prošli put kada smo imali zajedničku sednicu Vlade u Novom Sadu, je li tako, u staroj zgradi izvršnog veća, dogovorili, i te neke posebne projekte koji su uključeni.
Prema tome, tu razmišljamo potpuno na isti način, na način kako je to danas definisano u Ustavu, Zakonu o budžetskom sistemu i Zakonu o budžetu, po našoj računici od očekivanih prihoda vi ćete dobiti 8,5%.
Ono što vas, čini mi se, brine ovde, što su neki od tih prihoda vezani direktno za rashode, ali tako je. Kao što su nama vezani, znači ovde ne računam kamate koje se odnose na kredite koji su potrošeni na teritoriji AP Vojvodine, a koji se plaćaju iz budžeta Republike. To ne računam, ove delove kredita koje ćemo davati za buduću infrastrukturu, vraćanje tih kredita, samo računamo ono što se aktivno dešava.
Prema tome, ako budemo ovo korigovali za sve elemente koji ulaze, ne kažem da je to nešto što vi treba da računate, svi elementi koji ulaze u naše prihode i rashode, odnosno primitke i izdatke, onda bi situacija bila druga i sigurno bi rashodi bili veći od ovih, a pošto mi nemamo drugi izvor finansiranja, nego ovaj budžet, ove instrumente i ove transfere, onda je to tako. To je moja poruka.
Da vam kažem još nešto ovde. Ovde postoje i drugi transferi koji se vrše, socijala, penzija itd, gde se naravno neki proporcionalni deo korisnika nalazi na teritoriji AP Vojvodine, pa se i tu pokriva to, ali to bi bila računica koja je dosta komplikovana. Ono što želim da kažem, računica koju mi imamo je zasnovana na zakonima o Ustavu, Zakonu o budžetskom sistemu i ovom zakonu ovde. Mi smo spremni da podelimo te cifre sa vama i da o tome razgovaramo, a ubuduće kada to sve budemo rešavali, ja sam spreman da razgovaramo o svemu uključujući i projektno finansiranje, uključujući i programski budžet koji će sve to uključiti. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Branislav Nedimović.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, gospođo, izuzetno se zahvaljujem na ovom pitanju koje ste uputili. Do sada nismo imali prilike da razgovaramo o tome, zato što u toku rasprave u načelu to i nije bila tema, ali meni je jako veliko zadovoljstvo što ste pokrenuli ovu temu, vezano je za nabavku ledolomaca. Naravno da da, postoji u budžetu u razdelu 24, na programskoj aktivnosti 006, ekonomska klasifikacija 512, gde postoje mašine i oprema, 300 miliona dinara je predviđeno za nabavku ledolomaca.
Ovo nije stvar koja će se raditi tako šta mali Perica misli, nego postoji studija koja je definisala kolike su potrebe Srbije za ledolomcima na prostoru između Apatina i Beograda, gde nam se pojavljuje najveći problem. Za nizvodno od Beograda imamo regulisan način putem EPS-ovih ledolomaca koje angažujemo na drugi način, tako da će kompletno stvar biti završena tokom 2018. godine. Ako me pitate za ovaj prelaz iz 2017. na 2018. godinu, 12. decembra biće održan sastanak u Mađarskoj između mađarskih kolega, hrvatskih kolega i nas, gde ćemo kompletno urediti način funkcionisanja do nabavke novih ledolomaca.
Moram samo na jednu stvar da skrenem pažnju. Ledolomci nisu brodić koji se može kupiti u prodavnici plastičnih igračaka. Nema ih kao u marketu, odem - kupim i to je to. Mi moramo to naručiti, moramo isprojektovati. Ne kažem to zbog vas, nego više zbog javnosti, zato što se vrlo često spominje kada se grade neke raskrsnice ili bilo šta drugo, ljudi nemaju strpljenja i misle da npr. trg na Slaviji može da se uradi za 15 minuta tako što kupite u marketu, prenesete tokom noći i instalirate. Ovo su sve procesi.
Meni je žao što se jedno 20 godina u Srbiji na ovaj način nije razmišljalo. Sada imamo. Hvala vam na vašoj brizi. Ovo ćemo rešiti i ja se nadam da ćemo i u budžetu za 2019. godinu planirati još jedan ledolomac, tako da uparimo to sve da funkcioniše na najbolji mogući način i da budemo potpuno nezavisni u ovom segmentu. Hvala.

Koleginice Lazić, dobićete dva minuta, samo trenutak pre vas predstavnik predlagača, ministar Goran Trivan. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo, kao gospodin Nedimović, hvala vam što primećujete ovu temu. To je, razume se, očekivano.

Ono što je značajno za nas, bez mogućnosti da govorim previše i bez želje da govorim previše, za razliku od prethodnih godina, mi imamo povećanje od oko 16% i razume se da su naše ambicije mnogo veće u tom smislu. A kada je Vojvodina u pitanju, mnogo, mnogo veće, to moram reći. To je put kojim ćemo morati da idemo. Ko to razume ili ne razume, to je drugo pitanje. Mi razumemo.

Ono što je nama važno u Ministarstvu životne sredine, prvo zahvaljujući svima vama, jer je podrška Ministarstvu bila praktično unisana, da koristim priliku da se prvi put na ovaj način zvanično svima zahvalim za postojanje Ministarstva životne sredine, jer to je bio preduslov da drugačije krenemo u tu priču i inicijalno razumevanje u Vladi i Ministarstvu finansija imamo, bez obzira na to što ja sada kažem da je to apsolutno daleko od onoga što ja očekujem i što će biti, bez ikakve dileme.

Kada je Vojvodina u pitanju, imamo puno razloga da se pozabavimo mnogim temama u Vojvodini, od činjenice koju ste vi spomenuli o divljim deponijama, jer većina jesu zapravo divlje deponije, bez obzira kako ih nazivamo. Ja sam već, u kontaktima koje imamo sa Vojvodinom i pojedinim gradovima, naišao na puno razumevanje onoga što treba da se radi. Posao će biti zajednički, jer to nije pitanje vlasti, to je pitanje našeg dobrog i zdravog života, do onoga što sam namerno pokretao, a to je pitanje zdrave pijaće vode, recimo, u Vojvodini. Do 3500 divljih deponija ima u Srbiji i više. Dakle, čeka nas ogroman posao i on praktično ni do sada u Srbiji nije tretiran kao političko pitanje, već je tretiran na mnogo važniji način.

Ono što je ključ čitave priče, i to će se odraziti svakako u sledećem budžetu, mi imamo načelni dogovor sa Ministarstvom finansija za tekuću godinu. Nama su potrebni projekti. Bez izrade projektno-tehničke dokumentacije, što zapravo i jeste za mene investicija, i tu je bilo možda nekih nerazumevanja, nema nikakvog ulaženja u investiranje. To je pretpostavljam svima jasno.

Moja molba svima, naročito lokalnim samoupravama, imali smo i sastanak sa većinom lokalnih samouprava, jeste u tom pravcu da sednemo i da se počne raditi projektno-tehnička dokumentacija. Novca će u državnom budžetu, prema uveravanjima, za to biti, jer će se to tretirati kao investicije. Naš sledeći korak u tom smislu jeste u stvari stavljanje u pogon dva nova sektora u Ministarstvu životne sredine, a to su sektor za upravljanje otpadnim vodama i komunalnim otpadom na jednoj strani i sektor za strateško planiranje. Upravo zbog ciljeva koje imamo i tih najmanje, recimo, pet milijardi evra koje moramo uložiti u sisteme za preradu otpadnih voda, mi moramo da imamo sektor za upravljanje otpadnim vodama, između ostalog, i moramo da imamo sektor za strateško planiranje da bismo se bavili fondovima, projektima itd.

Završiću ovde. Mogao bih da pričam danima, razume se, o svemu tome. Hvala vam još jednom na podršci svima i na temi koja je bez sumnje za nas najznačajnija, bez obzira koliko će ona imati dominantno prisustvo na našem zasedanju ovih dana. Hvala vam svima.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Izvolite, koleginice Lazić.

Želela bih samo da postavim pitanje gospodinu Vujoviću – procentualno koliko Vojvodina učestvuje u prihodima u budžetu Republike Srbije?

Još samo komentar za ministra Trivana. Naime, ono što je potrebno, to su ogromna sredstva i to ste sami rekli. Ali, ako se ne izborimo za veći fond i drugačiji status ovog fonda, taj fond je sada budžetski fond. Ja sam i naglasila da je 38 milijardi, prema nekim podacima koje ja imam, prihod sadašnji 50, 100…

(Goran Trivan: Deset.)

Dobro, deset, nije ni važno. U medijima piše jedno, drugo, treće, tako da ne znam, da ne bih pričala napamet. Ali, u svakom slučaju, nije sav zeleni dinar vraćen. Mislim da njegov status mora biti drugačiji i da se to ubuduće promeni, ma koliko se ubere sredstava.

Drugo, mislim da i ta sredstva nisu sva, odnosno da se sa ubiranjem sredstava, da se sa time ima problema, da inspekcijske službe moraju jače da funkcionišu, da se one moraju ojačati i osnažiti kako bi taj sistem, ceo taj lanac bio jedan zatvoreni sistem koji će dobro funkcionisati. Ovako ćemo izdvajati iz nekih drugih namena i ništa nismo onda uradili. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar dr Dušan Vujović. Izvolite.

Znači, i u zaštiti prirodne sredine imamo isti problem kao i u većini drugih oblasti. Pitanje nije samo namere i nije pitanje bojenja para, kako mi to kažemo. Znači, svaki dinar koji se naplati preko nekih loših taksi ne može mehanički odmah na jednom mestu da se vrati natrag, pogotovo ne transferima preko tzv. „računa 463“, pošto to ne garantuje ostvarenje ciljeva zbog kojih se to radi. Ali, tu moramo strategiju i mislim da će novo ministarstvo sada da tome posveti adekvatnu pažnju, da napravimo i strategiju i odgovarajuće načine da ta sredstva budu upućena tamo gde će se postići pravi efekti.
Ono što je bitno, nisu u igri samo ti „ekološki zeleni dinari“ koji se ubiraju kod nas, nego su u pitanju i drugi instrumenti kojima mi želimo to sve da pokrenemo. Pričali smo o tome da se, recimo, ne mogu razdvojiti ulaganja u šume koje se odnose na ekonomsku eksploataciju od ulaganja koja imaju prevashodno ekološku dimenziju. Slična stvar je i kod voda. Imate projekte prečišćavanja otpadnih voda, kontrolisana bujičnih tokova kod odbrane od poplava koji imaju i ekonomsku i ekološku karakteristiku. Prema tome, mi moramo da imamo mnogo složeniji i bolji metod praćenja svega toga. Dakle, sa jedne strane da ostvarujemo one ciljeve za koje se opredeljujemo u evrointegracijama, a s druge strane da razvijamo kapacitet da to radimo kod nas.
Moja teza je da stavljanje mnogo para unapred na transfere neće nužno dati rezultat. Moramo prvo kapacitet. Prema tome, ja želim da stvorimo ograničenje u pravljenju kapaciteta i da onda tim kapacitetima pravimo dobre projekte. Mi imamo čitav niz izvora koje možemo da koristimo, kao što je KfW i ostali koji nam direktno pomažu. Pogledajte, na teritoriji Vojvodine imamo nekoliko novih projekata unapređenja kvaliteta vode koja je presudni element. Ima još mnogo opština u Vojvodini koje to traže. To samo treba da bude deo strategije i da to sve računamo.
Druga stvar, pogledajte ova dva projekta koja sam već spomenuo u uvodnom izlaganju, a to je Projekt otpadnih voda za grad Beograd koji je najveći grad u Srbiji i ima najveći problem otpadnih voda koje direktno ulaze u Savu i Dunav s jedne strane, a s druge strane pitanje ekološke zagađenosti vazduha zbog toplana. Znači, ova dva projekta će bitno da promene ekološku sliku Srbije. Tu je nekih 470 miliona dolara planirano u ovom budžetu koji ulaze u tu sliku.
Smatram da ako imamo strategiju onda ćemo moći da sagledamo sve elemente i dinamički da gledamo, jer ako svako u svakom trenutku bude hteo sve što se na njega odnosi, onda su nam mogućnosti da to planiramo optimalno u vremenu vrlo ograničene. Mislim da je ovaj parlament mesto gde bi ta strategija trebalo da se diskutuje, da se zna ako nam je ove godine prioritet nešto, onda ćemo naredne godine da pomerimo prioritet na nešto drugo, ali da se to zna, da se ne menja svaki čas.
Samo još da dodam nešto. Koliko Vojvodina učestvuje, koliko Vojvodina doprinosi prihodima, to se menja i to su vaše kolege dobro primetile, pošto Vojvodina ima glavne prihode iz nekih izvora koji su dosta podložni fluktuacijama koje nisu predmet stvari srpske privrede nego svetske, na primer NIS. NJegova profitabilnost i učešće Vojvodine u tim prihodima bitno zavisi od kretanja na svetskom tržištu, od kretanja cena derivata. Prema tome, ta veličina je nestabilna, kolege su već ranije ukazivale na taj problem. On je nasleđen. Mi nemamo prave mehanizme da se sa njim borimo, ali to je jednostavno tako.
Ovo što sam pominjao to je ono šta Vojvodina dobija direktno u rashodima koje mi gledamo i merimo. Postoje drugi rashodi koje ne računamo, npr. koliko Vojvodina proporcionalno sudeluje. Najveći granični prelazi, pa prema tome i carina i policija itd, upravo se nalaze na teritoriji Vojvodine, ali mi te stvari ne računamo. Smatramo da su to geografske karakteristike Srbije i jednostavno nećemo mi da smanjimo broj ljudi na Horgošu i Batrovcima zato što se nalaze u Vojvodini, a Vojvodina je prešla kvotu. To su efekti i na zaposlenost i na izgradnju i na sve ostalo.
Znači, kada imamo jednu strategiju koja bi sve to uzela u obzir lako možemo da izračunamo. Mi vam kažemo da vi sudelujete 8,5% u poreskim prihodima Srbije, pošto neporeske ne računamo u to, a ostvaruju se, između ostalog, i kod vas, a ove druge stvari možemo da izračunamo ako želite, ali to ne bi trebalo da bude indikacija Vojvodine. U većini opština razvijenija je od proseka Srbije. Ima neke nerazvijene, ali u većini opština je razvijenija. Gledaćemo statistiku, pa ćete da vidite. Ima nerazvijenih opština, zato je prosek niži. Vojvodina ima nekih nerazvijenih opština koje obaraju prosek, a većina opština je razvijenija od proseka Srbije. Moja porodica je iz Kikinde, pa imam prava i subjektivnu stranu da iskažem. Hvala lepo.