Poštovani predsedavajući, želeo bih nekoliko stvari da kažem u pogledu prethodnog izlaganja koje se odnosilo na novčane kazne. Pre sedam, osam meseci imali smo odjednom veliki priliv, veliki broj zahteva za naplate po osnovu novčanih kazni koje su se ticale Ministarstva poljoprivrede.
Suština cele priče jeste da je 2008. ili 2009. godine, ne mogu da etiketiram čijom odlukom je bilo, desila se jedna mera u oblasti poljoprivrede da se nekomercijalnim gazdinstvima, gazdinstvima koja nemaju ekonomsku snagu, isplati 20 hiljada dinara godišnje i to u dve tranše.
Šta se u suštini desilo? Desilo se da je ljudima utvrđeno pravo, a više desetina hiljada, skoro blizu 50 hiljada poljoprivrednih gazdinstava koje imamo nikada nisu dobili pravo, odnosno nikada im nije isplaćena druga rata. Dakle, utvrđeno je pravo, znalo se da nema se novca i nije došlo do isplate.
Pored obmane koja se desila poljoprivrednih gazdinstava, desila se jedna druga stvar. Ta sredstva su bila namenjena, naravno, navodno, to je bio plan, a put do pakla je obično popločan najboljim namerama, bila je ideja da se plate porezi i doprinosi koje su poljoprivredna gazdinstva, na osnovu obaveznog penzijskog-invalidskog osiguranja imala, da oni to plate. Desile su se sada dve greške. Desile su se dva problema. Prva stvar, niti je isplaćeno i, drugo, nit su oni ikad ništa platili, jer sistem nije napravljen tako da može da uvezuje jednu i drugu stvar, tako da smo imali na jednoj strani neplaćanje obaveza koja država utvrdila, a s druge strane smo imali jednu situaciju da ni obaveze po osnovu penzijskog-invalidskog osiguranja nisu bile plaćene.
Šta se dešava? Otpočnu sudski postupci. Tada, naravno, vešti advokati odmah kreću u lobiranje klijentele i dolazi do naplate. Da li se ovo meni sviđa? Naravno da ne. Da li je ovo obaveza koja postoji u pravnoj državi? Naravno da da. Rešenje mora da se izvrši. Odatle dolazi ogromna količina ovih novčanih kazni, isto što je i malopre kolega Stefanović rekao vezano za zaposlene u policiji.
To su stvari koje su nastale pre sedam, osam ili devet godina. Mi smo isplatili u ovoj godini skoro pet stotina miliona po osnovu ovih obaveza. Nažalost, ja bih više voleo da je ovih 18 milijardi transferisano prema drugim stvarima, ali vi hoćete meni da kažete da pravna država ne treba da se poštuje. Jednom kada je utvrđena obaveza države, mi imamo druge alate koji nam stoje na raspolaganju.
Ja znam da je ovo vama smešno. Malopre se ovde govorilo još o jednoj stvari koja se ticale ove Vlade, bez obzira ko ostvaruje pravo, on dobija svoju subvenciju. Nema diskriminacije, a nešto se ne sećam da je uvek bilo tako. Hvala.
