Dame i gospodo, gospodo ministri, budžet je najznačajniji pravni akt koji se donosi u jednoj fiskalnoj godini. Budžetom se određuje sve, i zdravlje, i obrazovanje, i natalitet, i ekonomija. Budžet je suštinski u zemljama koje imaju ovakvo fiskalno uređenje suština ekonomskog poretka.
Gospodo ministri, kada dođe rasprava o budžetu u Republici Srbiji, uvek je ta diskusija drugačija, specifična u odnosu na normalne diskusije. Govorimo o problemima koji postoje, o funkcionisanju, o svemu drugom, ali o budžetu teško.
Danas kada slušate poslanike iz druge političke opcije, koji ne pripadaju vladajućim političkim strankama, u stvari čujete kao da je vreme 2009, 2008, 2014…
(Dušan Pavlović: Pa i jeste.)
Jeste, i to mi kaže profesor koji ne zna da se BDP računa na nivou jedne godine. Mogu da vam dam savet. Sledeći put kada računate BDP uzmite 2016. u kojoj je bio do 2,8, 2015. do 0,8, ali onda uzmite da bi vam podaci bili još gori, jer jedino o tome možete da pričate, vreme iz Prvog svetskog rata, pa spojite sa tim, pa uzmite Drugi svetski rat, pa spojite sa tim, i onda kada imate hiljade stranica materijala u kome kao profesor morate da komentarišete ekonomsku teoriju i principe koji postoje, govorite o tome, jer o drugome nemate šta da pričate.
Takvi koji su nas vodili prethodnih godina doveli su nas 2014. u budžetski deficit od 6,6%, stopa nezaposlenosti 25%, država bila na ivici nelikvidnosti i onda smo sklopili ugovor sa MMF-om. Kada kažem mi, ja mislim na Vladu Republike Srbije u kojoj je SNS dominantna stranka. Primarno mislim na predsednika države, odnosno bivšeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića i guvernera Narodne banke. Mi iz SNS smo učinili da budžet Republike Srbije, odnosno monetarna i fiskalna politika u Srbiji postane monotona. Praktično, da kažem srpski, mi smo učinili da fiskalna politika i monetarna politika u Srbiji postanu dosadne.
Znači, ako imate i ako niste za pet godina pogledali rast evra ili bilo koje druge valute, niste ništa propustili. Posle pet godina stanje na valuti je isto. Imamo stabilnu monetarnu politiku, ona se nije promenila. Šta je suština monetarne politike, nego stabilnost i izvesnost. Budžet za 2016, 2017. godinu je početak priče kada fiskalnu politiku činimo potpuno dosadnom.
Kada raspravljamo o budžetu, to profesor mora da zna, a nije govorio o tome, raspravljamo o tri ključne stvari. Raspravljamo o deficitu, raspravljamo o stepenu zaduženosti koji utiče na rast i razvoj ekonomije, odnosno na BDP, da li je tako? Kada pogledate koliki je naš deficit, 2014. godine bio je 6,6%. U program sa MMF-om ušli smo sa idejom da kraj 2017. godine dočekamo sa deficitom od 2,8%. To je bio neverovatan pomak, bili bismo u granici Mastrihta koji je 3% za zemlje koje imaju zaduženost ispod 60%. Znači, 2,8% san, danas pričamo i u 2018. godini ulazimo sa deficitom od 0,6%.
Da li znate šta je 0,6% u istoriji budžeta Republike Srbije? Da li neko može da se seti budžeta koji je bio na 0,6%, a svi mi i vi iz opozicije znamo da je suficit u 2017. godini 0,6%, još neverovatnije, na opštoj državi 0,7%. Znači, nećemo imati deficit 2018. godine. O tome se priča kada se priča o budžetu Republike Srbije.
Kada se priča o budžetu Republike Srbije, bez obzira da li ste vlast ili opozicija, a profesor ste koji predaje ekonomiju, pričate o zaduženju Republike Srbije i onda greše, naravno, zato što ne razumeju, mislim da razumeju, ali neće o tome da pričaju, govore o apsolutnim iznosima zaduženja.
Gospodine profesore, recite mi jednu ekonomsku teoriju koja govori o makroekonomskim stabilnostima, koja govori o apsolutnim zaduženjima? Postoje dva kriterijuma. Prvi kriterijum je stepen zaduženosti u odnosu na rast BDP ili društvenog proizvoda. Drugi, stepen zaduženosti u odnosu na iznos. Kada to pogledate, mi smo 2015. godine sanjali san da možemo da imamo zaduženost, kako je rekao MMF, krajem 2017. godine negde ispod 70%.
Godinu 2017. završavamo sa zaduženošću od 62,8%. Ako ste čitali budžet, to možete vrlo jasno da nađete u podacima koji kažu da će BDP u Srbiji 2018. godine po projekciji iznositi 4.758 milijardi. Na stranici 38, ukupna zaduženost će biti 2.800 milijardi. Kada to podelite, to je 60,38% spoljnog duga, javnog duga, kako god hoćete.
Znači, nalazimo se 0,38% od granice mastrikta. Znači da smo zemlja koja ima zaduženost oko 60%. Dakle, imate budžet koji nema deficit, odnosno ima ga na 0,6, EU nam kaže da možemo na 0,9, zaduženost koju imate na nivou od ispod 60%. Šta ne valja u budžetu Republike Srbije? Šta ne valja? Kada je država Srbija imala budžet koji je iz te dve stvari izvukao rast i razvoj i po prvi put u istoriji Srbije kada vam ranije kažu razvojni budžet, investicioni budžet, a nikada niste imali finansijska sredstva za te stvari, kažemo da nije razvojni, ali imamo 128 milijardi, odnosno 174 u GEP-u, 620 u narednim vremenskim periodima. Da li neko zna kada je Srbija iz budžeta, a to je jedan od četiri faktora rasta društvenog proizvoda, investirala 174 milijarde?
Kada danas govorimo o budžetu onda naravno treba da kažemo da smo raspravu o budžetu u skupštinske sale potpuno promenili. Građani Srbije, da li ste čuli da je danas neko u Skupštini Srbije i juče kada je raspravljao o budžetu govorio o procesu privatizacije? Da li smo slušali o procesu privatizacije? Da li smo govorili o privatizacionim prihodima koje je budžet pravio, a pravio nepravdu građanima Srbije? Da li ste slušali o zaduženju?
Mi smo u Skupštini ovim budžetom promenili način rasprave. Da vas podsetim da smo fiskalnu konsolidaciju trebali da završimo sa tri puta 25.000 ljudi zaposlenih otpuštenih iz javnog sektora? Da li smo ih otpustili? Naravno da nismo. To govori o jednoj socijalnoj komponenti ove Vlade.
Lično mislim da je ova Vlada koju čini SNS i njeni koalicioni partneri, SPS, PUPS, da nekoga ne zaboravim, učinila istorijsku misiju i odužila svoj dug prema generacijama koje dolaze. Mi smo u Vladi Srbije na mestu predsednika Vlade, predsednika Države, na mestu poslanika koji podržavaju budžet u fiskalnom i monetarnom smislu učinili boljom nego što smo je nasledili. To je dug koji smo mi odužili, a ne bismo ga oduživali da su generacije neke pre nas isto ovoliko odgovorno, sa znanjem vodili fiskalnu i monetarnu politiku.
Profesore, ja ću da kažem, ovaj budžet potpuno ispunjava uslove ekonomske teorije koji se tiču i dinamičkih i statičkih budžetskih principa i moje lično zadovoljstvo, pa i zadovoljstvo SNS je što se vraćamo na ono što Nemci kažu – crnu nulu, ono što se u ekonomskoj klasičnoj teoriji zove – budžetska ravnoteža i pratimo svetski trend koji vraća ekonomiju i budžet, odnosno fiskalnu politiku na nivo, prevedeno na srpski, kao što sam ga preveo da nam je dosadan, koliko smo zaradili toliko ćemo da potrošimo da bi bili odgovorni prema budućim generacijama.
Kada opozicija govori o penzijama, ja sam srećan jer se vraćaju na 2014. godinu, na zakon koji je donet 2014. godine. Na budžetu 2017. godine pričaju istu priču zato što nemaju drugu.
Dame i gospodo, budžet je u stvari u ekonomiji kakva je naša sve i obrazovanje i putevi i budžet je zdravstvo i budžet je cela naša ekonomija. Kada imate ekonomiju koja raste, kada imate poslanike, Vladu koja ulaže u obrazovanje, puteve nikada više, sem ako se ne bavite malom, prizemnom, ljudsko je to, politikom, kažite to – nećemo da glasamo zato što imamo različit politički stav. Ja to razumem, ali u profesionalnom smislu nemojte da kritikujete budžet jer je to san svih nas pa i vaš, profesore, ako se setite 2008. godine kada smo imali deficite, kada smo imali budžete koje nismo mogli da ostvarimo, kada smo imali akcije od 1.000 evra besplatno i inflaciju i sve drugo. Ovo je san jedne generacije.
Veliko je zadovoljstvo kada ste u Skupštini, kada sanjate i prosto mi je neverovatno da kao ekonomista možete da glasate protiv ovog budžeta. Ja ću naravno glasati za ovakav budžet i SNS će nastaviti da glasa za ovakve i naredne budžete koji govore da Srbija ide pravim tokom.
