Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Izvolite.

Isti je cilj ovog predloga zakona kao i kod prethodnih predloga. Dakle, smanjiti socijalne razlike, uspostaviti veću socijalnu pravdu, uspostaviti veću regionalnu pravdu i pravedniju raspodelu u tom smislu.

Ovaj Predlog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji glasi i pročitaću ga – lica su dužna da dostavljaju podatke o svojoj imovini iz stava 2. ovog člana, dva puta o toku ove godine.

Dati su i rokovi i u članu 58. se dodaje stav 2. koji glasi – podzakonskim aktom se formira poseban organizacioni deo u poreskoj upravi sa posebno obučenim kadrovima koji bi u saradnji sa ostalim državnim organima MUP-om, katastrom, Narodnom bankom Srbije, Upravom carine, Centralnim registrom hartija od vrednosti, APR-om, Upravom za Trezor, Upravom za sprečavanje pranja novca, vrši obradu podnetih prijava, kao proveru obveznika koji nisu podneli prijavu.

Dakle, osnovna ideja je izvršiti efikasnije upoređivanje imovine fizičkih lica sa njihovim prijavljenim prihodima.

U par navrata, kada sam obrazlagao ovaj Predlog zakona i kada sam vas pozvao da porazgovaramo i o ovome naveo primer nas poslanika. Neki od poslanika su od 1990. godine, dakle još u prošlom veku, sedeli u skupštinskoj sali, do 2012. godine navršili možda 22 godine svog poslaničkog životnog iskustva. Znamo kako je plata bila, prosečna plata poslanika 1990-te godine, ne veća od 10 maraka 1993. ili u onim godinama hiper inflacije. Sada je na nivou od oko 800 evra.

U proseku kada izračunate ukupne prihode ili prosečnu platu poslanika koji je 22 godine poslanik, to je možda u ovih 22 godine oko 500 evra proseka. Taj poslanik je mogao da legalno zaradi 500 puta 22 godine puta 12 meseci. Lako je izračunati, na godišnjem nivou to je 6.000 evra. Za 22 godine, znači 120 plus 12, 132.000 evra.

Dakle, kada uporedite imovinu mnogih ljudi koji su mogli legalno na takav način da dobiju svoje prihode, potrebno je zapitati se na koji način mogu da pravdaju i svoju imovinu? Ja verujem da su imali i druge prihode, ali to je potrebno dokazati i verifikovati upravo poreskim prijavama i zbog toga sam predložio ovakav način u kome bi se formirali posebni timovi koji bi ispitali upravo tu imovinu, poreklo novca, način na koji su izvršavali obaveze prema poreskim organima, prema svojoj državi, a i to da se ne bi desilo da mi imamo i ministre u Vladi… (Isključen mikrofon)

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – troje, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika.
Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.

Predlažem već gotovo godinu i po dana da izmenimo, rekla bih, najlicemerniji član krivičnog zakonika koji je vladajuća većina Aleksandra Vučića na mala vrata ubacila u Krivični zakonik 2016. godine, sa namerom očigledno da zamaže oči međunarodnoj javnosti. Međutim, ispostavilo se ono što sam tvrdila još tada, da je čisto licemerje u pitanju.

Naime, tada je u Krivični zakonik unet član kojim se naizgled čini dobra stvar, a to je zabrana negiranja krivičnog dela koji se zove genocid i koji se zove ratni zločin. Znači, to je definisano kao krivično delo, negiranje toga.

Međutim, kada ovaj član pogledate malo detaljnije, vi vidite da se on odnosi samo na presude onih sudova koji nemaju ama baš nikakve veze sa Srbijom i koji nemaju ama baš nikakve veze sa genocidom i ratnim zločinima koji su počinjeni u naše ime. To je licemerje ove zapravo političke odluke, partijske odluke da se navodno kažnjava negiranje genocida i ratnih zločina, a zapravo se to ne čini.

Jalov je i tada bio pokušaj ministarke pravde da obrazloži ovaj potez time što se odluke tiču samo stalnih sudova a ne i privremenih sudova. Ona bi kao pravnica i ministarka morala bolje od svih nas zajedno znati da ovo nema utemeljenje u pravnoj nauci.

Mada moram da kažem da me i ne čudi da ona ne uvažava ni svoju struku ni pravnu nauku, jer vidimo kako se poslednjih dana odnosi prema struci, prema pravnicima, sudijama, tužiocima koji predlažu izmenu ustavnih amandmana, odnosno povlačenje predloga za ustavne amandmane, a da su im mnogo važnija udruženja obućara i frizera.

Međutim, isto se to dogodilo i sa ovim vrlo osetljivim delom Krivičnog zakonika sa ovim članom i upravo zbog toga je moguće danas u zemlji Srbiji da Vulin, ministar vojni, Mirin mali, propagira i promoviše u predavače na Vojnoj akademiji, osuđene ratne zločince, koji upravo tamo treba da predaju taktike vojevanja ili ratovanja.

Zato tražim još jednom kao i poslednje dve godine da se suočite sa ratnim zločinima i sa genocidom počinjenim u naše ime, da ovo ne bude predmet samo predsedničkih poseta, takođe u cilju umirenja međunarodne javnosti, već da se nađu u Krivičnom zakoniku gde mu je to... (Isključen mikrofon)

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i konstatujem: za – šestoro, protiv – dvoje, uzdržanih nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrane i upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Ovim predlogom tražim da se dopuni član 5. ovog zakona, kojim bi bilo zabranjeno manifestovati fašističke simbole, poruke i sve što pod to potpada, i neonacističke, ne samo u odnosu na crkve i verske zajednice i nacionalne manjine, već i u odnosu na LGBT zajednicu, odnosno u odnosu na sve osetljive grupe. Jer, danas je, mogu to slobodno da kažem, u Narodnoj skupštini celo društvo u Srbiji svojevrsna osetljiva grupa, ili jedna velika grupa, rasparčana na brojne manje osetljive grupe.

Gospodo draga, fašizam nije samo onaj eksplicitni fašizam kojem svedočimo već mesecima unazad, kada se na ulicama glavnog grada okupljaju i skandiraju i fašisti i neonacisti, kada se u službenim prostorijama grada okupljaju fašisti, zajedno sa britanskim fašistima šetaju službenim prostorijama Vlade, u Kancelariji za Kosovo i Metohiju. Sve sam to ovde dokumentovala. Dakle, ljudi koji otvoreno i javno zagovaraju antimigracionu politiku, pozivaju na oružje protiv migranata, koji negiraju Holokaust, mržnju prema manjinskim grupama, itd. To nije samo fašizam, kažem, u ovom eksplicitnom obliku.

Svo huškanje građana jedne na druge, sva mržnja koju ovaj režim proizvodi, koja dovodi do predstanja građanskog rata u ovoj zemlji, je takođe fašizam. I to treba otvoreno reći. Da ne govorim o medijskoj propagandi koju je u svom huškanju i mržnji Aleksandar Vučić apsolutno usavršio, da ne govorim o tome da je fašizam… (Isključen mikrofon.)

Poslanice, nemojte, molim vas, da vređate poslanike Narodne skupštine Republike Srbije. Vodite računa kako izlažete vaš predlog. Molim vas, bez etiketiranja ljudi koji se ozbiljno bave politikom. Ne možete reći ovde za bilo koga da je nacista, fašista i slično.

Koliko mi je ostalo vremena?

Ostalo vam je 50 sekundi.

Zahvaljujem.
Dakle, pokušavam da objasnim, iako je to teško da se shvati, da fašizam nije samo eksplicitni fašizam, već i sva propaganda koja se u ime mržnje i huškanja na druge koji izgledaju drugačije, koji žive drugačije, koji misle drugačije, koji se bore za drugačije, takođe fašizam.
Molim vas, uzmite se u pamet. U ozbiljnu fašizaciju je ušlo ovo društvo. Dajte, pogledajte ove predloge zakona i nemojte da vas bude stid… (Isključen mikrofon.)