Dame i gospodo narodni poslanici, ja kao najveći živi srpski ekspert za Međunarodno humanitarno pravo, uopšte se ne šalim, najozbiljnije mislim, ako ima bolji neka se pojavi na crtu, uopšte ne bih mogao da Svetislava Radenovića, kandidata za zamenika tužioca za ratne zločine ocenim pozitivnom ocenom, a kamoli da mu dodelim 20 bodova. Kod mene bi dobio nula bodova, a u zagradi napomena – kad poraste, možda će biti bolji.
Međutim, otkrio sam ovde jednu veliku korupcionašku aferu. Svetislav Radenović je preko veze stavljen na ovu listu, na osnovu intervencije Tanje Miščević, koja mu je dala posebnu preporuku kao šef pregovaračkog tima Vlade Republike Srbije za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU. U kom to zakonu stoji da ona može da daje posebnu preporuku za izbor zamenika javnih tužilaca za ratne zločine? Kako on može da da tu preporuku, po kom osnovu? Ovde treba u zatvor i Tanja Miščević i Zagorka Dolovac, koja je ovde korumpirana.
Šta je dobila za uzvrat, ja ne znam, možda još ništa, možda je ovo na dođem ti, ali istu važnost ima intervencija Tanje Miščević kao eventualna intervencija direktora Poljoprivredne zadruge iz Kosjerića ili predsednika Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Bora ili bilo koga u državnom sistemu koji obavlja bilo koju funkciju. Ovo je funkcionerska intervencija, ovo je zadiranje državnog funkcionera iz jedne oblasti u njemu potpuno stranu oblast.
Ako ovaj slučaj korupcije ne budete procesuirali, jasno će mi biti kakva će uopšte biti vaša borba protiv korupcije, jer do sada ni ove najkorumpiranije ministre niste smenili.
Dalje, Tanja Miščević za njega kaže da je dobar poznavala Međunarodnog humanitarnog prava, koji je bio angažovan na predmetima iz ove oblasti na međunarodnom nivou, što ga uz iskustvo stečeno u Međunarodnom pravnom timu koji je zastupao Republiku Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu preporučuje. Pa, mi smo izgubili u tom procesu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Naša država je proglašena krivom zato što nije sprečila genocid u Srebrenici, navodni genocid, i što nije kaznila izvršioce kada se navodno taj genocid desio.
Zašto je naša država proglašena krivom? Upravo zbog takvih stručnjaka kao što je Svetislav Radenović, koji nemaju pojma o Međunarodnom krivičnom pravu, o Međunarodnom humanitarnom pravu uopšte, a busaju se u prsa i prihvataju da učestvuju u radu timova gde bi morali da budu vrhunski eksperti.
Onog trenutka kada je Međunarodni sud pravde, uprkos činjenici što Jugoslavija nije bila članica UN 1993. godine, prihvatio da sudi po tužbi Bosne i Hercegovine za navodni zločin genocida iako, dakle, nije pripadala kao potpisnik SRJ, ni konvenciji o genocidu, a u drugom slučaju kad je SRJ tužila 11 država NATO pakta za sličnu stvar, proglasio se ne nadležnim, jer Jugoslavija nije bila članica. Tog trenutka cela naša delegacija je morala demonstrativno da napusti zasedanje Međunarodnog suda pravde i da kaže – vi sudite kako hoćete, imate vašu inkvizitorsku školu, to nas ne interesuje. Oni su prećutno se složili s tim, prihvatili i nastavili da zastupaju.
Dalje, šta su još uradili? Međunarodni sud pravde uopšte se nije bavio istraživanjem da li se zaista desio genocid. On je konstatovao da je donesena na Haškom tribunalu jedna jedina presuda za genocid - pukovniku Vidoju Blagojeviću, ratnom komandatu Bratunačke lake pešadijske brigade. U prvom stepenu on je osuđen za genocid na osnovu učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu. U Konvenciji o genocidu, koja se mora striktno primenjivati, koja je iznad svakog zakona, iznad svakog drugog međunarodnog pravnog akta nigde nije predviđeno izvršenje genocida na osnovu učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu. To je palo u drugom stepenu. U drugom stepenu je osuđen za podržavanje i pomaganje genocida, bez potrebe da se istražuje da je imao specijalnu nameru da izvrši genocid, što je takođe nemoguće po međunarodnoj Konvenciji o genocidu. Za svaki oblik izvršenja genocida, bilo direktnog počinioca, bilo saučesnika, bilo ovakvog, bilo onakvog mora postojati dolus specialis – specifična ili specijalna namera. Vi to kao pravnici bi trebalo da znate.
Uprkos tome što je presuda Haškog tribunala bila apsolutno protivpravna, Međunarodni sud pravde se na nju pozvao, a nikada naša delegacija nije dovela u pitanje na Međunarodnom sudu pravde legalnost Haškog tribunala. Prvo su to morali da učine. Prvog puta kada se neko pozvao na presudu Haškog tribunala trebalo je tražiti da sud da savetodavno mišljenje da li je međunarodni Haški tribunal legalan, jer njega nije formirao organ određen, čija je nadležnost određena Poveljom UN. On je formiran zloupotrebom VII Glave Povelje UN u kojoj stoji da Savet bezbednosti može da primeni silu da bi uspostavio ili očuvao mir. Zato je Haški tribunal oblik primene sile od strane Saveta bezbednosti radi očuvanja i održanja mira. To je, dakle, američka konjica, američka VI flota, to nema veze sa sudom, sudovi se formiraju da donose pravdu, a ne da čuvaju mir. Zato ova njegova karakteristika pada u vodu.
Ne može ovaj kandidat biti izabran, da je prava i pravde u ovoj državi i da uopšte vladajuću većinu takve stvari interesuju, ni zbog toga što je godinama bio najbliži saradnik Vladimira Vukčevića, američkog špijuna koji je redovno po svoje mišljenje, dok je bio tužilac za ratne zločine, išao u Američku ambasadu i time se hvalio. Ne može.
Zatim, Svetislav Rabrenović je učestvovao 2010. godine u pokretanju istragu protiv srpskih novinara zbog navodnog organizovanja, odnosno podsticanja genocida i ratnih zločina. Taj postupak je svojevremeno pokrenulo NUNS, takođe strana agentura, koja je i danas strana agentura, bio i jedan od urednika knjige „Reči i nedela, podsticanje ratnih zločina 1991.-1992. godine“. Bio je i promoter Haškog tribunala na raznim slučajevima u BiH, vi znate da je u BiH takođe formiran jedan nezakonit, nelegalan sud BiH, van pravnog poretka BiH po Dejtonskom sporazumu i van ustavnog sistema koji je proklamovan Dejtonskim sporazumom.
To vam je taj vaš istaknuti pravnik, stručnjak, dobar poznavalac koji se naročito ističe protiv svog naroda i države. I za koga interveniše Taša Miščević? Tipičan slučaj korupcije u vrhu državnog sistema.
Šta je sve radilo to Tužilaštvo za ratne zločine, ne branim ja ni sudije i sudija je bilo izuzetno pokvarenih, korumpiranih, koji nisu poznavali osnovne elemente međunarodno krivičnog prava, pokazuje slučaj brojnih presuda za zločin na Ovčari. Tužilaštvo za ratne zločine je vodeći istragu sistematski zataškavalo ulogu vojne službe bezbednosnih JNA u tom zločinu, a zločin, to je utvrđeno na Haškom tribunalu, je organizova šef službe bezbednosti, general Aleksandar Vasiljević, zajedno sa svojim pomoćnikom, tadašnjim pukovnikom, kasnije generalom Tumanovim.
On je došao dan uoči streljanja da svesno Bosanac u štabu motorizovane gardijske brigade u Negoslavcima, pravi spisak lica iz vukovarske bolnice koje treba streljati po narudžbi Tuđmanovog režima i odabrana je gradska sirotinja, … gradska fukara i što je najznačajnije, istaknuti protivnici Hrvatske demokratske zajednice. Jer, šta bi, pazite, Vukovar je oslobođen 18. novembra, a naše snage su u bolnicu ušle, ušao je pukovnik Šljivančanin tek 21. novembra. Šta su do sada čekali? Čekali su da se sve dogovore. Pukovnik Šljivančanin je preuzeo zarobljenike, odveo ih na Ovčare, ne mogu da ga optužim da je znao da će oni biti streljani, to ne mogu, ali on je lično odvezao zarobljenike, umesto da ih prosledi u Sremsku Mitrovicu.
Onda je general Vasiljević iz penzije uzeo tri pukovnika Slavka Tomića, Bogoljuba Kijanovića i Bogdana Vujića i dao im nalog da se zarobljenici streljaju. Sve vreme streljanja oficiri bezbednosti su bili prisutni na farmi Ovčare i na jami gde su leševi zakopani. Prvo je spisak proveren, pa je ustanovljeno umesto 200 ljudi, da se na nalazi 207, pošto je naša vojna služba bezbednosti toliko pedanta, oni su sedam izdvojili i svih tih sedam pojavilo se kod mene u Hagu. Zahvaljujući njihovoj pomoći, uspeo sam da raskrinkam slučaj Ovčare. Sedam su izdvojili, poslali kući, a tačno 200 streljali, jer 200 je bilo naređeno. Onda su preko javnosti nama ovde plasirali da su to uradili teritorijalci, da su zarobljenici predati civilnoj vlasti, civilne vlasti još mesecima nije bilo u Vukovaru. Vojni komandant Vukovara još skoro tri meseca je bio komandant 80. brigade, valjda, pukovnik Vojnović.
Sve to zataškano, nevini ljudi osuđeni, pa u prvom procesu skoro svi osuđeni, neki pušteni, a naročito su pikirali na moje dobrovoljce, pa ih pola oslobodili, pola osudili. U drugom procesu još neke oslobodili, pa u trećem još neke i sada ostavili jednog jedinog, Predraga Milojevića, zvanog Kinez koji tada nije ni bio naš dobrovoljac, nosio je petokraku, kasnije se priključio stranci, koji uopšte nije bio na jami Ovčara.
Meni je Davor Stilinović, hrvatski ekspert, pomogao da to dokažem jer svedoci, lažni svedoci, koje danas država štiti, poput ovog, kako mu beše ime, Petkovića Štuke i Bože Latinovića, zvanog Boro Krajišnik, koji su još pod zaštitom, kako se zove Petković Štuka, bio je policajac, a učestvovao u zločinu kao regularni vojnik gardijske brigade na odsluženju vojnog roka. Na osnovu ta dva lažna iskaza osuđen je Predrag Milojević Kinez, jer su navodno utvrdili da je svakog ko je pokazivao znake života nakon streljanja overavao iz svog revolvera 357 magnum, a meni lepo kaže hrvatski veštak – ni jedna čaura tog kalibra nije nađena. Kažu da je otišao autom „askona“ preko njiva tamo, meni hrvatski veštak potvrdi krajem novembra – niko privatnim civilnim kolima, a kamoli „askonom“ nije mogao da se odveze preko njiva na mesto izvršenja, išli su traktorskim prikolicama. I sada taj još jedan čovek za koga ja garantujem, za koga sam utvrdio da nije učestvovao, ne ulazim u to da li su ostali nevini ili nisu, nisam imao mogućnosti da za sve razotkrijem, ali ovaj je nevin i ostala mu je robija od 20 godina zatvora.
Dalje, to isto tužilaštvo preuzelo je nekritički optužnicu iz BiH protiv grupe policajaca za koje se kaže da su pobili 1.300 civila u Kravici kod Srebrenice u skladištu poljoprivredne zadruge. Prema svedočenjima Muslimana koji su to gledali, tamo je moglo biti najmanje 100, a najviše 300 muslimanskih zarobljenika. Naša policija, srpska policija, sve je to naša policija, vodila ih je nevezane u skladište u Kravicu. Bilo ih je 10-15. Išli su putem u dobrom raspoloženju, raspitivali se za prijatelje koje poznaju, za rodbinu, svi su očekivali, srpski policajci i zarobljeni Muslimani, da će vrlo brzo biti pušteni i razmenjeni i da će to kratko trajati. Doveli su ih do skladišta zemljoradničke zadruge, a onda je jedan Musliman, svi su bili nevezani, ščepao pušku srpskom policajcu, ubio ga, okrenuo se da puca na ostale, komandir je uhvatio za cev, okrenuo u vazduh, usijana cev mu je spržila dlan, on otišao po prvu pomoć, ovamo nastala nervoza ko će koga, 200 ili 300 Muslimana naspram 15 policajaca, u jednom trenutku neko je izgubio živce i počeo da puca. Tako je došlo do masakra. Nema 1.300 i nisu bili civili. Može se reći, da su u normalnim okolnostima, da se van rata to desilo, prekoračenje nužne samoodbrane. Ali, u ratu nema prekoračenja nužne samoodbrane. Ja pucam čim nešto šušne, čim osetim opasnost, ja preventivno pucam pa onda idem da proverim da li sam zaista bio u opasnosti.
Ima još tu slučajeva. Ovo sada više nije stvar Suda za ratne zločine, nego ovog Specijalnog suda za organizovani kriminal. Suđenje za ubistvo Đinđića je bilo potpuno režirano. Bila su tri metka iz dva različita kalibra, sve je to zataškano. Nije vršena rekonstrukcija na licu mesta, a na nezakonit način saslušan je Zvezdan Jovanović, pod mukama u policiji, lično ga je mučio general Papaja Rodoljub Milojević. Uz pretnju da će mu likvidirati celu porodicu, on je priznao neku nebulozu. Nije bilo advokata, doveli su naknadno advokaticu Vesnu Radomirović da lažno potpiše da je prisustvovala saslušanju. Imamo i tu užasnu situaciju, proces se mora obnoviti. Nemojte nam više ovakve nuditi, učenike Vladimira Vukčevića, za zamenike javnog tužioca.
Ja ću sada intenzivno pratiti, počeo sam sa ovim slučajem Kravica, intenzivno ću pratiti sve procese za ratne zločine i za svaku, i najmanju grešku, odnosno kršenje zakona, procedure, falsifikovanje dokaza, izvrtanje činjenica, ja ću alarmirati javnost. Neće me narod na izborima, pukao sam na izborima, hoće me sudnice beogradske sve, pa ću se baviti kontrolom rada sudova i javnih tužilaca.