Zahvaljujem predsedavajući.

Ovaj anketni odbor je takođe izuzetno važan jer se odnosi na sastav ovog parlamenta. Kada god Srpski pokret Dveri, bilo koji narodni poslanik iz naše poslaničke grupe argumentovano kritikuje određena stanja u društvu za koje je direktno odgovorna vladajuća većina, mi ne dobijemo kontra argumentaciju već jednostavno optužbu da smo ugurani na neki način u ovaj parlament. Naravno, mi smo, baš zato zahtevali da se formiranjem anketnog odbora utvrde sve činjenice od tada, a to je u ono vreme zatražila i SNS, međutim šta se dogodilo.

Mi smo podržali i jedan i drugi zahtev za formiranje anketnog odbora, dok je SNS od svog predloga odustala, nije za njega glasala, a naravno evo već gotovo dve godine ne podržava ni naš zahtev da se prosto sazna istina.

Mada, ja sam uverena da građani Srbije i te kako vide o čemu se ovde radi, jer ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije se po mnogo čemu razlikuje od prethodnog, a iznad svega, razlikuje se po tome što je ovde moglo da se čuje mnogo kvalitetne konstruktivne kritike i kvalitetnih predloga među kojima je i danas bilo mnogo toga, ali na žalost, vladajuća većina za to nema sluha.

Za mene kao ženu je naročito važno da se formira taj anketni odbor, jer se u toj izbornoj noći dogodilo nešto veoma neobično, da je članica RIK nasrnula na poslanika Dveri, a da se kasnije to u medijima prosto pojavilo kao pokušaj nasilja Boška Obradovića nad ženom kojoj nije prišao ni na dva metra.

Ja kao žena nikada ne bih stala uz nekoga ko je nasilan prema bilo kome, a naročito ne prema ženi.

Zato smatram da su kolege narodni poslanici dužni da mi omoguće da se sazna istina i da ja dobijem satisfakciju, da se potvrdi da nisam mazohista i da nisam u stranci koja promoviše nasilje, već naprotiv, promoviše porodičnu politiku.

Hvala.

Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Sada, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15,00 časova.(Posle pauze)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Narodni poslanik Zdravko Stanković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zdravko Stanković želi reč? (Nije prisutan.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zdravko Stanković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkama Predlog zakona o izmeni Zakona o udžbenicima, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zdravko Stanković želi reč? (Još uvek nije prisutan.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zdravko Stanković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima, koji je podneo Narodnoj skupštini, 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zdravko Stanković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Goran Bogdanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom informisanju i medijama, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Goran Bogdanović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Goran Bogdanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Goran Bogdanović želi reč? (Nije prisutan.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Goran Bogdanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom redu i miru, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Goran Bogdanović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Goran Bogdanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom okupljanju.
Da li narodni poslanik Goran Bogdanović želi reč? (Nije prisutan u sali.)
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Nenad Konstantinović želi reč? (Ni on nije prisutan.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Nenad Konstantinović želi reč? (Još uvek nije prisutan.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Nenad Konstantinović želi reč? (Nije tu.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o opštem upravno postupku, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Nenad Konstantinović želi reč? (Nije prisutan.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Nenad Konstantinović želi reč? (Nije prisutan.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 6. oktobra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Nenad Konstantinović želi reč? (Nije prisutan.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 29. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Nenad Konstantinović želi reč? (Još uvek nije prisutan u sali.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Miroslav Aleksić želi reč? Nije prisutan.
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dvoje, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Miroslav Aleksić želi reč? Nije prisutan.
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – troje, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja stanja u medijima nakon procesa privatizacije, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković, 17. maja 2017. godine.
Da li narodni poslanik Miroslav Aleksić želi reč? Nije prisutan.
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – troje, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Miroslav Aleksić želi reč? Nije prisutan.
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – troje, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Miroslav Aleksić želi reč? Nije prisutan.
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četvoro, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanici Aleksandra Čabraja, Marinika Tepić, Sonja Pavlović i Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopuni Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji su podneli Narodnoj skupštini 17. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandra Čabraja želi reč? Nije prisutna.
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četvoro, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marija Janjušević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog deklaracije Narodne skupštine o zaštiti protiv Srba u rasejanju i regionu, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, Miladin Ševarlić, Dragan Vesović, 14. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Marija Janjušević želi reč? (Da)
Izvolite.

Narodni poslanik Marija Janjušević uvek želi reč kada su u pitanju građani Srbije i Srbi u rasejanju. Ovde se radi o predlogu usvajanja deklaracije o zaštiti Srba u rasejanju i regionu.

Dakle, smatrajući da pitanje zaštite prava na jezik, pismo, kulturni identitet Srba, ne treba svoditi samo na to prećutkujući pravo srpskog naroda na državnost, odnosno konstitutivnost i na političko i teritorijalno samoorganizovanje, u onim državama u kojima su Srbi autohtoni i državotvorni narod, pri tom mislim na Crnu Goru, BiH, Hrvatsku i deo Makedonije, tačnije staru Srbiju.

Dakle, srpsko nacionalno pitanje ne sme se lišiti ovog elementa državnosti, jer na taj način pitanje Srba van granica današnje Srbije degradira se u manjinsko pitanje.

Od 12 miliona Srba preko pet miliona živi van teritorije Srbije. Budući da je veliki broj naših sunarodnika, nakon raspada SFRJ protiv svoje volje ostao van granica Srbije, emigrirao i privremeno napustio svoju matičnu državu, te da je time Republika Srbija oslabljena demografskom, ekonomskom i u svakom drugom smislu i prepoznajući činjenicu da Srbi u rasejanju i regionu pružaju ogromnu intelektualnu, finansijsku i moralnu pomoć državnim institucijama Srbije i svojim sunarodnicima u Srbiji, mi smo predložili usvajanje ove deklaracije, uz to konstatujući da se u zemljama regiona ponovo manifestuju pojave neonacizma, fašizma, ksenofobije i rasne netolerancije, posebno prema pripadnicima srpskog naroda, kao i da sve te pojave prećutkuju predstavnici EU i državni organi nama susednih zemalja, tako da mi moramo sami da se pobrinemo da tako ne bude i da se naš glas čuje.

Država Srbija i njene institucije su dužne da u skladu sa obavezama koje proizilaze iz Ustava Republike Srbije, zaključivanjem bilateralnih sporazuma sa svim državama u kojima Srbi žive, insistiraju na zaštiti ličnih i kolektivnih prava naših sunarodnika, u skladu sa međunarodnim pravnim aktima.

Pozabavila bih se još pitanjem osnovne institucije. Dakle, institucija Skupština dijaspore i Srba u regionu, koja je zakonom definisana kao najvažnije organizaciono i izvršno telo Srba van Srbije i koja je u nadležnosti Vlade Srbije, nije se sastala u protekle tri godine.

Zahvaljujem.
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – petoro, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH o međunarodnom drumskom prevozu putnika i tereta, koji je Narodnoj skupštini podnela Vlada 30. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gotovo da sam dirnut prethodnom diskusijom. Po pitanju BiH, samim tim Republike Srpske možemo govoriti o Srbima u regionu.

Dragoceno je spajati i narode i ljude. Ne valja ih svađati. Ako ne možemo da izmirimo mrtve pretke, onda nećemo svađati ni žive potomke, ali ima tu licemerja. Prethodni govornik dolazi iz političke organizacije, koja je sklopila sporazum bugarskom ekstremnom partijom, koja se zove ATAKA.

Dakle, ATAKA od Srbije traži Bosilegrad i Dimitrovgrad. Dakle, jedna porodična, pravoslavna organizacija, čiji je lider uspešno poharao Hilandar, dakle oni sarađuju sa bugarskom desničarskom partijom, koja traži da se Nejski sporazum stavi van snage, odnosno da se teritorije opštine Dimitrovgrad i Bosilegrad pripoje Bugarskoj. Danas oni pričaju o Srbima u regionu.

Takođe, oni sarađuju i sa Ivanom Pernarom, koji je u Skupštinu u Beogradu, ne baš ovoj, pitao, ovde su ga toplo primili, koliko košta ta srpska krv? Ta srpska krv je napravila državu koja smatra spomen-kosturnicom srpskog naroda, koja je na kraju od svega toga ostalo ovo malo Srbije. Dok su svi pravili svoje države, otcepljujući se od Srbije, oni žele da Srbija i dalje bude neka zajednička država, odnosno da je federalizuju iznutra.

Prethodni govornik ide u tom smeru. Godine 2006. njihov lider je pobegao u čačansku biblioteku.Godine 2006. se otcepila Crna Gora, a ovom državom je vladala stranka koja je njima dala 50 hiljada evra iz Kolubare. Godine 2008. njihov lider još uvek nije izašao iz čačanske biblioteke kao knjiški moljac, u trenutku kada se od Srbije odvajala naša AP KiM, odnosno kada je proglašena NATO država, samoproglašena država u Prištini.

Dakle, jedna takva organizacija koja sarađuje sa organizacijama koje su proterale Srbe, pitali koliko košta srpska krv, koja sarađuje sa organizacijama Bugarske, koje žele da uzmu našu teritoriju, veoma je licemerno kad ih slušamo ovde kako oni pričaju o Srbima u regionu. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa rušenjem objekta u Beogradu u delu grada poznat kao Savamala 25. aprila 2016. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 6. juna 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Za manje od mesec dana biće pune dve godine kako je u noći između 24. i 25. aprila, dok su oči svih građana Srbije, dok su građani Srbije pratili šta se dešavalo na parlamentarnim izborima koji su tog dana završeni, nepoznata grupa ljudi pod fantomkama, u toku noći srušila je nekoliko privatnih objekata u naselju Savamala. Tom prilikom građani koji su se zatekli na licu mesta, bila im je oduzeta sloboda, oduzeti su im mobilni telefoni, a nekolicini njih koji su uspeli da pobegnu odatle i pozovu u pomoć policiju, kako bi to i trebalo da se dešava u svakoj normalnoj i pravnoj državi, sa druge strane, od strane dežurnog operativca u policiji stigao je odgovor da oni nisu nadležni, da se obrate komunalnoj policiji.

Već dve godine država Srbija sa svim svojim institucijama nije u stanju da da odgovor na to ko su fantomi iz Savamale. Najbliži tome da otkrije punu istinu bio je tadašnji predsednik Vlade, sadašnji predsednik Republike, koji je rekao da su to uradili kompletni idioti iz vrha gradske vlasti. Nažalost, mi nismo uspeli za ove dve godine da saznamo ko su ti kompletni idioti iz vrha gradske vlasti, njihova imena i prezimena, i nismo dočekali da se pred nadležnim sudom pokrene postupak koji bi doveo do osuđujućih presuda odgovornih za sve ono što se dešavalo te noći u Beogradu.

Zašto je važno da građani dobiju taj odgovor? Važno je da bi videli da li živimo u pravnoj državi, u državi gde zakon važi za sve i na isti način se primenjuje prema svima, ili živimo u državi u kojoj zakoni važe za građane u odnosu na to da li su članovi ili ne neke od vladajućih stranaka.

Nažalost, na ovom primeru i na brojnim drugim primerima u poslednjih nekoliko godina, možemo da vidimo da Srbija nije pravna država, da se zakoni u Srbiji ne odnose isto za sve, da je moguće, kao u ovom slučaju, rušiti noću nečiju privatnu imovinu, lišavati ljude slobode, bez da se bude odgovoran. Da li je to pravna država ili neki drugi oblik države, na građanima je da sude. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 24. oktobra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Ovaj zakon smo podneli pre više od dve godine, neposredno pošto je Vlada, odnosno vladajuća većina ovde usvojila izmene Zakona o lokalnoj samoupravi, kojima je deo prihoda od poreza na zarade, koji je iznosio 80% za opštine, odnosno 70% za grad Beograd, smanjila tako da sada opštinama ostaje 74%, gradovima 77%, a gradu Beogradu 66%.

Tada je Vlada govorila da taj manjak od nekih pet milijardi dinara godišnje, koliko će manje ostati budžetima lokalnih samouprava, nije problem i da će opštine i gradovi uspešno funkcionisati i bez tog novca. A, kako one, te opštine i gradovi funkcionišu, možemo da vidimo gotovo svake nedelje, kada Vlada donese odluku da se iz budžetskih rezervi određenim gradovima i opštinama isplate od više stotina miliona dinara, pa do nekoliko miliona dinara, bez ikakvog kriterijuma, bez ikakvog razloga i objašnjenja zašto se gradovima i opštinama dodeljuju ti novci.

Evo, neposredno pred izbore u Beogradu slušali smo priče o savršenom stanju u beogradskom budžetu, kako para ima više, kako je suficit, a onda prošle nedelje, samo dve nedelje posle izbora, vest je da je Vlada Republike Srbije zbog smanjenih prihoda u gradskoj kasi iz tekuće budžetske rezerve gradu Beogradu dodelila 90 miliona dinara. Na istoj toj sednici Vlada je 50 miliona dinara dodelila Aranđelovcu, 40 Apatinu, 34 Baču, 21 opštini Bela Crkva, 20 Opovo i pet Temerin. To je, naravno, samo poslednji put. Najveća isplata novca bila je krajem prošle godine – 29. decembra, kada je 76 lokalnih samouprava u Srbiji dobilo preko 40 miliona evra, bez obrazloženja zašto, kako i za koje namene će se taj novac koristiti.

Vlada je od lokalnih samouprava napravila sluge. Uzima im novac za koji one same treba da se pobrinu da se stvara i da se pune opštinske ili gradske kase, a dodeljuje im na tacni kad i koliko ona smatra da je potrebno. To je loše i zato mi smatramo da treba da se vrate oni iznosi koji su postojali pre dve godine kada su promenjeni, znači, da se poveća na 80% za gradove i opštine i 70% za grad Beograd.