Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2018.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/44-18

3. dan rada

28.03.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Marinković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:10

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
O udžbenicima, o prosvetnoj inspekciji…
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Naravno da možemo da pričamo i o komesaciji, jer je set zakona tu.
Kada neko tako troši dečije obroke i tako spiska javni novac, onda kad on govori treba shvatiti da su to pendžetirani obrazi. Od njihovih obraza možeš vojničke cokule da praviš. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik prof. Dubravko Bojić. Izvolite.
(Gordana Čomić: Predsedavajući, da li da tražim repliku ili ne? Kada malo o obrazima pričamo ovde.)
...
Srpska radikalna stranka

Dubravko Bojić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Morate mi vreme malo zaustaviti.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hoću. Izvinite, nastavite. Odgovarao sam koleginici Čomić.
...
Srpska radikalna stranka

Dubravko Bojić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavlja se dobro prepoznatljiv manir rada Vlade, da dostavlja Narodnoj skupštini predloge zakona koje treba izglasati po hitnom postupku.

Kako su na današnjem dnevnom redu i tri zakona iz oblasti obrazovanja, SRS smatra da ove zakone nikako nije trebalo objedinjavati, već o svakom pojedinačno voditi odvojenu raspravu.

Obrazovanje se mora doživljavati kao svakodnevna, kao naučna i kao državna potreba jer je obrazovanje najvažnija društvena delatnost. Znanja, vrednosti, stavove i uverenja koja usvajamo kroz obrazovanje usmeravaju naše živote.

Naravno obrazovanje, obrazovne ustanove nisu jedine u kojima se stiču znanja i vrednosti. Tu su mediji, društvene mreže, internet, pa ipak formalno obrazovanje i vaspitanje ima i treba da ima presudni uticaj na oblikovanje naših pogleda na svet, stil i način života.

Brojne su rđave pojave u našoj prosvetnoj stvarnosti, kao što su problemi odnosa između sistema i stvarnog života, između stručnog i političkog, tradicije i modernog, finansiranja i trošenja novca, nacionalne vrednosti sistema obrazovanja, da li smo valjano definisali i da li na pravi način koristimo obrazovanje kao nacionalni resurs razvoja?

Osnovno pitanje novog tržišnog ponašanja u obrazovanju je šta se plaća, a šta se dobija za novac koji država izdvaja za obrazovanje, da li širenje biznisa u obrazovanju doprinosi njegovom kvalitetu?

Srpska radikalna stranka smatra da je znanje jedan od osnovnih resursa razvoja društva i pojedinca. Postoje znanja koja nas vode u slobodu ili u ropstvo, u istinu ili u zabludu, u opšte dobro ili egoistični interes.

To su temeljni razlozi zbog kojih organizovano društvo, a to moramo biti, mora preuzeti odgovornost za stanje i razvoj institucija obrazovanja i njihovo funkcionisanje.

Imamo porast broja obrazovanih, ali i porast broja nezaposlenih. Fabrikujemo mnogo kadrova, a zapostavljamo kvalitet i njihovu stručnost. Ovom trendu je doprinela značajno i Bolonja, koja je sa svojim davanjem, da ne kažem deljenjem akreditacije za studijske programe i ustanove, značajno urušila kvalitet obrazovanja i dovela je do mnogo zvanja, a malo znanja, tj. do mnogo diploma iza kojih ne stoji znanje.

Nema drastičnijeg oblika ekonomskog podrivanja sistema zemlje od fabrikovanja nesposobnih i nestručnih kadrova. Takvih primera, nažalost, je mnogo. Da li ima iko u ovoj sali da ne zna nekog ko zauzima neki položaj koji ima kvalifikaciju, ali nažalost ne i sposobnost?

Kvalitetno obrazovanje na svim nivoima je zalog za brži razvoj društva. Škola ne određuje ciljeve i sistem vrednosti obrazovanja, to je nadležnost države.

Društvo nalaže školi koja znanje i veštine i koje vrednosti treba da prenese mladom naraštaju. Škola se u našim uslovima ne javlja kao prenosilac željenih vrednosti, jer ih društvo nije odredilo. Politika oblikuje vlast, ali i ljudske karaktere, jer se donose odluke sa dobrim ili rđavim posledicama.

U Srbiji je sve više mladih ljudi koji ne koriste svoje znanje u profesiji koju obavljaju, ne zato što ne znaju, već zato što obavljaju poslove koji ne odgovaraju njihovom formalnom obrazovanju. Dakle, imamo znanje za nezaposlenost ili znanje za rad izvan odgovarajuće struke.

Svako društvo treba da izgrađuje izvestan ideal čoveka. Koji je to ideal u Srbiji dvadesetih godina trećeg milenijuma? Mladima su neophodna primenjiva, praktična i korisna znanja. U tome presudnu ulogu imaju nastavnici i udžbenici. Nastavnik je poznavalac znanja iz svog predmeta i svoje discipline.

Nama su potrebni čvrsti kriterijumi kvaliteta nastave. To znači i za etičke i vaspitne zahteve u vrednosnom standardu udžbenika. Udžbenik mora da doprinosi razvoju i očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta svoga naroda, da podržava tolerantan odnos prema drugim etničkim i verskim zajednicama. U udžbeniku se afirmišu principi demokratije i ljudskih prava, poštuje se rodna ravnopravnost, čime se doprinosi formiranju pozitivnog odnosa prema radu, znanju, društvenoj solidarnosti, izgrađivanju pozitivnih međuljudskih odnosa, ali istovremeno, udžbenik mora biti i cenom dostupan svima onima koji ga koriste.

Kada smo kod udžbenika, njegovog odabira i primene, ne mogu a da ne ukažem na jedan fenomen koji se povlači još od vremena moga studiranja, a to je da mnogi profesori uslovljavaju, da ne kažem ucenjuju studente da koriste baš njihov udžbenik ili skriptu.

U ovom Predlogu zakona o udžbenicima ima dosta problema u članovima 2, 16, 18, 19, 23, 34. Nema direktne veze između podizanja kvaliteta udžbenika i unapređenja kvaliteta obrazovanja. Knjiga je samo pasivni činilac u aktivnoj interakciji na relaciji učenik-nastavnik. U zakonu se više tretira tehnička, a ne sadržinska, etička, vaspitna, saznana dimenzija. Na primer, navodi se da negativno utiču na kvalitet udžbenika smanjenje honorara autorima, smanjenje broja ilustracija udžbenika u boji, odabir manje kvalitetnog papira.

Suština zakona nije procedura odobravanja udžbenika. U članu 18. nije razrađen standard kvaliteta udžbenika, čije okvire čine tekovine i dostignuća savremene nauke, prilagođenost psiho-fizičkim, uzrasnim i ličnim obrazovnim potrebama deteta, učenika i odraslog. Srpska radikalna stranka smatra da u Zakonu o udžbenicima treba ukazati na problem preopterećenosti nepotrebnim sadržajem na svim nivoima obrazovanja.

Ispričaću vam slučaj iz moje prakse iz Matematičke gimnazije kada je krajem osamdesetih godina, tadašnji direktor, profesor Milan Ras Popović, udarao temelje Matematičkoj gimnaziji, kao oglednoj specijalizovanoj školi, doneta je odluka se ukine jedan strani jezik. To je bilo tada za nas vrlo neprihvatljivo, ostavljen je engleski jezik kao jezik struke, a nemački, francuski i ruski su izbačeni iz upotrebe, iz programa. Od tada ni jedno gradsko, republičko, regionalno, balkansko, evropsko, svetsko takmičenje, olimpijada iz matematičke grupe predmeta nije prošla bez bezbroj medalja koje su osvajali tada na ponos cele nacije učenici Matematičke gimnazije.

Što se tiče Zakona o prosvetnoj inspekciji, on ima svega 24. člana, za razliku od ranije zakona, sada je sve na jednom mestu, u jednom zakonu. Iz ovog zakona nije vidljivo kako će se povećati broj preventivnih, a smanjiti broj naloženih mera. Na opšti način je uređen inspekcijski nadzor u prosvetnoj oblasti.

Na primer, u članu 2. se navodi da prosvetna inspekcija u vršenju inspekcijskog nadzora ispituje primenu zakona. Posao prosvetnog inspektora inspekcijskog nadzora nije ispitivanje primene zakona, nego i naređenje i zabrana i poništavanje i podnošenje prijave i nalaganje zapisnikom da se otklone nepravilnosti.

Dakle, vrlo precizne stvari vezane za rokove i nosioce. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, prof. Bojiću.
Reč ima ministar Mladen Šarčević.
Izvolite, ministre.

Mladen Šarčević

| Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Sa kolegom Bojićem se većinom puta slažem u svemu i o zajedničkom poslu koji je radio on i prof. Raspopović koji je moj prijatelj i koga treba pomenuti u ovom domu. Sada radimo na tome da škola dobije posebno status u srpskom obrazovanju, kao što je to dobio Institut za fiziku, u postupku je tek, i to da vas obavestim.

Ovde samo jedna terminološka nije priča. Znači, u zakonu neće stajati standardi kvaliteta kao razrađen model. To se ne radi, tako su pravnici izustili. To je poseban dokument, tako ćemo biti prateći uz ovo o čemu ja pričam. Vi i ja znamo iz pedagoške prakse da od sprovođenja nastavnog plana i programa i veštine nastavnika… Dokument je prateći i on je pomoćan i jako je bitan, ali nije presudan. Ako bi vrednovali rad upravo škole koju ste pomenuli, a verujem da je više doprinosa dao onaj temeljni rad samih nastavnika i programa koji je kreiran, nego što ste u udžbenicima pratili, sami ste ih kreirali. Tako da govorimo o tome da će vrednovanje nekoga dobrog rada i ishodi koje taj nastavnik postigne sigurno biti stavljeni i kroz komponentu udžbenika koje su izabrali, ali tome težimo.

Ono što je isto jako važno, ciljevi obrazovanja su naravno već određeni sistemski zakonom, ZOS-om, koji smo usvojili ovde, tako da tu ne postoje dileme, a nadzor podrazumeva samo pitanja koja ste vi rekli i, naravno, da je razrađeno šta sve inspektor mora da uradi, hijerarhija šta to opštinski ako ne uradi ili gradski ili pokrajinski, šta je uloga republičkog. Mislim da smo time obuhvatili, a hteli smo da uz razradu toga budemo efikasniji da bi bilo jasnije svima. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, ministre.
Reč ima prof. Bojić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Dubravko Bojić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Hvala vam ministre što ste mi dozvolili dodatno vreme da zaokružimo u svoju priču.

Pomenuli smo ovaj Zakon o inspekciji i inspekcijskom nadzoru. Kada smo prošli put govorili o obrazovanju, ja sam bio protiv vas, ne protiv vas kao Mladena Šarčevića nego sam bio protiv ovlašćenja koja ima ministar, između ostalog da ministar bira i postavlja sve direktore školskih ustanova u državi. Vi ste tada dobili vlast, odrešene ruke. Međutim, u praksi nije tako. Poslove prosvetne inspekcije i inspekcijskog nadzora ste poverili opštinskim i gradskim službama. Znate kakvo je stanje na terenu koje, a kada znamo koje sve tačke dnevnog reda mogu biti ovih inspekcija, koje sve anomalije, nepravilnosti, neregularnosti, kršenje zakona, možda i kriminal, a oni su zaštićeni opštinskim ili moćnicima lokalne samouprave. Znači, imate vezane ruke, praktično.