Dobar dan. Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 58 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici dr Ivan Bauer, dr Milorad Mijatović i mr Ivan Kostić.
Nastavljamo raspravu po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima prvi na spisku Muamer Zukorlić. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, osvrnuću se na tri predložena zakona iz oblasti obrazovanja i naglasiti da su ovi predlozi rezultat stvarne potrebe, kao i rezultat nužnosti usklađivanja naših standarda sa evropskim standardima, ali pre svega zbog sopstvenih potreba. Tako da, te dve činjenice nas navode na odluku da narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja u danu za glasanje podrže ove ponuđene zakone.

Dakle, zakoni su posledica potrebe i van svake sumnje oni će otkloniti izvesne smetnje sa kojima smo se do sada suočavali, a po pitanju primene krovnih prosvetnih zakona. Vezano za nacionalni okvir kvalifikacija, ovim zakonom ostvariće se pretpostavke da se ono što je predviđeno krovnim zakonom primeni efikasno u praksi.

Što se tiče zakona o prosvetnoj inspekciji, smatram veoma bitnim, pa čak i nužnim, da što pre dobijemo ovaj zakon kako bi se nagomilani problemi vezano za broj prosvetnih inspektora, kao i za potrebu efikasnog i uspešnog sprovođenja inspekcijskog nadzora na svim nivoima odgoja i obrazovanja, dakle, da budemo u prilici da to realizujemo. Inspekcijski nadzor, odnosno nadzor prosvetne inspekcije je jedan od ključnih faktora i neminovnih poluga kako bi se pojedine anomalije koje nam se gomilaju u prosvetnom sistemu počele što pre otklanjati. Ne znam kakva je situacija ovde u Beogradu, ali u unutrašnjosti Srbije, posebno na prostoru Sandžaka, imamo izvesnu koncentraciju raznih propusta u organizaciji škola, u pojavi zloupotreba položaja od strane pojedinih direktora, u pojavi sprege između pojedinih direktora i pojedinih centara moći, uključujući i faktore kriminala. Dakle, to su učestale pojave u Novom Pazaru i drugim gradovima Sandžaka. Inspekcijski nadzor jeste ne jedini, ali vrlo bitan faktor kako bi se ove pojave suzbile i u mogućoj meri eliminisale.

Što se tiče Zakona o udžbenicima, takođe, on predstavlja jedan veoma važan iskorak koji je otklonio izvesne negativne pojave koje smo uočili u iskustvu primene prethodnog zakona, o čemu je već bilo reči, posebno kada su u pitanju tzv. niskotiražni udžbenici, kao i mogućnost primene udžbenika u obrazovanju nacionalnih zajednica. Ali, ne bih se ustezao da pomenem već pominjanu pojavu teških torbi za učenike nižih razreda. Ovo pitanje je više puta tretirano, doduše, ovo pitanje je ponekad i izvrdavano ironiji, ali ovo pitanje je pitanje zaštite deteta. Ne može dete iz prvog razreda nositi torbu od sedam i devet kilograma. Dakle, to je pitanje od koga ne možemo pobeći, sa kojim se moramo suočiti. Ono nije direktno vezano za ovaj zakon, ali jeste za primenu ovog zakona i moramo naći načina kako da ažuriramo učitelje nastavnike, da uredimo mogućnost korišćenja i zaštitimo decu od ove pojave.

U svakom slučaju, što pre doneti ove zakone, kako bismo bili u prilici da se u celokupnom odgojno-prosvetnom sistemu suočimo sa suštinskim problemima, problemima vaspitanja i obrazovanja, problemima koji nas ometaju da sistem obrazovanja bude glavni faktor jedne celokupne mentalne obnove nacije koja nam je potrebna posle 40 godina vladavine komunizma i 30-ak godina ovoga haosa koji smo imali 90-ih. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Jovanović.
Gospodin Jovanović je odustao.
Sledeći na spisku je dr Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi građani Republike Srbije, uvaženi ministre, ministri i gosti, želim da kažem da je danas naša škola pred velikim izazovom i taj izazov nalazi se pre svega van škole, ne u samoj školi.

Mi smo danas svedoci uspostavljanja i rasta jednog novog sistema, digitalnog sistema, koji neprestano raste i neprestano se širi i predstavlja veliki konkurent današnjeg obliku škole. Podsetiću vas da se danas obistinjuje velika teorija u psihičkom razvoju ljudskog čovečanstva Lava Vigotskog, koji je lepo rekao da ljudska psiha, odnosno psihički razvoj, doživi pomak onda kada se uvedu nova oruđa u procesima saznanja. Gospodo, to se desilo u situaciji iznalaska štamparije, kada su ljudi veoma lako proširivali svoje knjige i umnožavali ih. To se dešava i danas kada digitalni svet raste velikom brzinom, šireći podatke i informacije.

Škola u današnjem obliku ne može biti takmac takvom jednom sistemu koji neprestano raste i umnožava se. Ali, može li se škola suprotstaviti ovom sistemu? Može. Koje su prednosti škole koje treba forsirati u reformama, a ova Vlada sa ovim ministarstvom je započela ozbiljnu reformu školstva u Srbiji. Koje su šanse na koje treba da obratite pažnju, gospodine ministre? Prva šansa je razlika između podatka i znanja. Naš se učitelj ne može opskrbiti sa toliko informacija i podataka da konkuriše jednoj elektronskoj bazi podataka. To je nemoguće. Naši učitelji i nastavnici bi ispali smešni u toj situaciji.

Ali, šta se može? Može se forsirati znanje, a znanje je jedan smisleni sistem u kojem ti podaci dobijaju nekakav značaj, nekakav smisao. Pazite, najbolji primer vam je Mendeljejev sistem hemijskih elemenata, gde je kroz jedan sistem znanstveni prikazana kompletna hemija, kompletni osnovi hemije su dati kroz ovaj sistem znanja. To treba forsirati, takav pristup i takav gotov proizvod treba profesori da prezentuju našoj deci, ako želimo pomaka, a pomaka mora biti.

Druga stvar koja daje prednost školi, gospodo, škola mora biti mesto punokrvnog života svakog našeg đaka i svakog našeg deteta.

Naša deca i pored silnih mreža, interneta i veza su alijenirana, otuđena, sama, nesigurna, blago depresivna i škola mora biti mesto njihove socijalizacije, njihovog susreta sa drugim, njihovog razgovora sa drugim, njihovog odrastanja.

To su gospodo prednosti škole koje moramo forsirati, kao nijedan drugi sistem u državi, modernom sistemu, modernom aparatu države, mi ne možemo naći u obrazovanju optimalan model. To je nemoguće. Mi ne znamo kakve će potrebe biti za 20 godina, šta će istorija, kultura, šta će ekonomija tražiti u tom trenutku, pa još dodatno obrazovati nastavnike, treba nam još pet do 10 godina za taj profil.

Šta mi možemo je teško reći, ali uzmimo model malih razvijenih država naše veličine, koji danas postižu najznačajnije napretke u znanju – Finske, Danske, Norveške, Španije, Koreje, oni su se opredelili za fleksibilnu školu, za fleksibilno obrazovanje. Kod njih ne postoji predmetni sistem, ne postoje časovi klasični. Oni su se opredelili za pridavanje velike uloge i inicijative nastavniku i to je jedina šansa. Oni nemaju predmet. Oni to formiraju u obliku tematskih modula, problematskih modula i na taj način stalno moduliraju, involviraju, stalno unapređuju čas. Mi ovde pričamo o nečemu što su smernice u kojima moramo usmeriti našu školu. Ono što je bitno i ono što vam ja upravo pričam je jedini model napretka u koji možemo postaviti naše obrazovanje. Naše školstvo to može i naši nastavnici su kadri da to učine.

Ono što je takođe bitno reći, jeste da ne možemo suprotstaviti ovo što sam ja rekao onome što smo juče čuli, fiksiranih udžbenika koji su dati jednom za svagda, koje piše jedan čovek, koji izdaje jedan izdavač, a to je suludo. Juče, sinoć, gospodo otkriven je novi organ u jednom američkom istraživačkom centru. Novi organ koji se zove intesticijum i koji je nađen uživo posmatran, nema anatomije seciranjem, pos morten, nego uživo je nađeno sinoć. Kad bi to bilo u tom udžbeniku objavljeno? Za 20 godina. Jeste prednost ministre ono što ste rekli. Elektronski udžbenik je teško napraviti, ali on je najjeftiniji. Besplatno je širenje, jednim klikom „apdejtujete“. To je prednost, ne „apdejete“ nego „dan lodujete“. To je još veća prednost. Svaki dan, svakodnevno ažuriranje. To je najbitnija stvar gospodo.

Ja sam svoj subspecijalistički ispit prošle godine spremao iz najmodernijeg Braun Valdijevog udžbenika iz 2015. godine. On je danas već zastareo. Suludo da ja kupujem knjigu uopšte, ja već ulazim u naučna istraživanja i u preporuke. To treba da naučimo našu decu. To je jedini smer.

Veoma sam zadovoljan vašim radom u ovoj teškoj situaciji sa manjkom para. Vi zaista dajete nove mogućnosti. Ulazimo u reforme prvog, petog razreda osnovne škole, zaokružićete nešto. Ovi zakoni su brilijantni. Prava mera evropskih zakona. Nešto što će dati šansu našoj deci da uđu u takmičenje sa detetom iz Masačuseca ili sa detetom na Kamčatki.

Šta je važno? Želim kao predstavnik bošnjačkog naroda ovde da kažem, jeste da ste vi zaista pokazali napor i ja ću to pohvaliti, da se iznađu rešenja za neke termine koji su osnovne odrednice za posebnosti bošnjačkog naroda. Potpisali ste Memorandum sa Zavodom za izdavanje udžbenika sa bošnjačkim nacionalnim većem i to će produkovati nove udžbenike.

Drago mi je što je vaše Ministarstvo na nivou zadatka, što nije uskogrudo, što je isto prema svim građanima ove države. Sinoć smo čuli da se neki nacionalisti pozivaju na Danila Kiša, to je apsurd. Ono što priča Boško Obradović, to je Kiš nazvao banalnom ideologijom, ideologijom banalnosti kiča. Ceo svoj život i radni vek on je posvetio borbom protiv tih usko nacionalnih interesa protiv čovekoljublja, protiv posebnosti svakog čoveka jedinke.

Ono što želim da kažem jeste, a to je možda, nesrećna okolnost da mi težimo jednosmenskom radu u Beogradu, što je najbolji model za prenošenje znanja. Znači rad vanškolske, one vannastavne aktivnosti su najbitniji u fokusu i za njih treba dati mnogo vremena.

Gospodo, deca u Novom Pazaru idu u tri smene u škole. Mi rešavamo taj problem. Škole imaju do 1.900 đaka, što je apsolutni rekord i to je dobra stvar. Mi se tome radujemo, to je rasadnik budućeg napretka Srbije. Molim vas, vi ste pokazali zaista i volju i želju i mi smo napravili u prošlom mandatu, naravno naša koalicija u kojoj je SNS u Novom Pazaru, napravili smo tri škole, lepe škole, renovirali jednu, udvostručili, renovirali sve škole, ali još imamo taj tekući problem.

Zahvaljujem vam se na vašoj inicijativi koju ste u Novom Pazaru izrazili, da ćete uz pomoć evropskih fondova obezbediti, pokušati da obezbedite određenu svotu za izgradnju još jedne škole i obdaništa. Nažalost, ta vaša inicijativa je u Novom Pazaru interpretirana jako pogrešno i predstavnici opozicije ističu da vi na budžetu trenutno imate šest miliona eura za tu upotrebu. To gospodo, šest miliona eura je dovoljno za pet škola, ali želim da ovde zbog javnosti građana potvrdimo vašu inicijativu i da kažemo na koji način ćete vi nama pomoći, da je to preko evropskih fondova, da ćete se vi uz našu pomoć, a grad Novi Pazar je uspeo da nađe parcelu i da pripremi idejno rešenje, da ćete uspeti uz našu pomoć da ove svote novaca dobavite. Ne postoji fiksno, trenutno na vašem budžetu.

Podsetiću da je po Krivičnom zakoniku, po članu 344. jako kažnjivo iznošenje određenih stvari kojima se manipuliše i prenose lažne vesti i da je takva stvar kažnjiva do tri godine.

Na kraju, želim da vam zahvalim na jednom dobrom pristupu i želim da podržim ispred svoje socijaldemokratske partije jer ovakav set zakona, naravno, prosvetna inspekcija je jako bitna. Možda najbitniji deo ovih zakona jesu one mere protiv korupcije koje su praktično u svakom članu involvirane.

Posebno vas molim da i vi kao ministar koji zaista pokazuje jednu želju, altruizam da dokine korupciju sa kojom ćemo imati borbu tokom celog našeg života. Pazimo na ove stvari, jer konkurencija produkuje, daje najbolje produkte, ali uvek je tu blizu i korupcija i o tome moramo voditi računa.

Naš lider, gospodin Rasim LJajić, je veliki pobornik reforme u školstvu. Mi imamo u okviru SDPS jednu celu strategiju, platformu. To se i vidi kroz rad ministarstava kojima rukovodi gospodin LJajić, koja uvek unaprede određenu stvar i uvek im daju novi input i novi način objašnjavanja i novi tok u uvek dobre rezultate.

Socijaldemokratska partija Srbije će podržati sa zadovoljstvom predložene zakone. Hvala vam.

Hvala, dr Bačevac.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Dobar dan, da pozdravim sve narodne poslanike i predsedavajuće i samo da kažem par rečenica vezano za ovu temu.

Jedna je tema kako stati na put korupciji, manipulacijama, sukobima interesa. Naravno i zakonima i merama i kontrolom. Uvek je najbolji sistem da mnogo ljudi kontroliše i što je moguće veći broj, tada kao da ste upalili svetla, tada zaista prostor za manipulaciju je jako mali.

Novim sistemskim zakonom mi tu i vidimo ulogu saveta roditelja kao jednog od jako bitnog faktora u tom delu koji tu mogu samo da posmatraju, ne kao kontrolore nastavnike. Uvek kada govorimo o nekim merama, govorimo o onim lošim pojavama. Zaboravimo da one bolje pojave čine većinu, a samo radi onih za koje treba da se desi. Imamo novu kategoriju merenja eksternog vrednovanja škola i ona će biti uskoro predstavljena javnosti, jer smo ceo ciklus petogodišnji svojim merama zatvorili. Tu će Poglavlje Etos biti vrlo vidljivo, ja bih voleo čak i na univerzitetu da bude na tom nivou koliko će biti na preduniverzitetskom delu.

Ali, tu će biti vezano i sa finansijama, neće odgovarati nastavnom kadru, nastavničkom veću ni jedne ustanove, da ga predstavlja direktor koji nema u sebi te kvalitete, jer će imati i manje pare. Imaćemo vrlo jasne mehanizme, racionalne i logične. Sve drugo bi bila prazna priča.

Oko potrebe za novim školama. Imamo mali broj mesta u Srbiji gde je to, nažalost što nemamo više pa da se pomučimo, uvek je lakše naći para, verujte, ono što sad radimo. I zašto je sad ta priča malo došla do vakuuma jesu dva velika posla koja idu u susret tome. Jedan je proces mreže koji se upravo radi i tu, znaju kolege iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, jer je drugačiji odnos vlasništva nad ostalim i srednjim školama itd, ali mi smo tu stavili u pogon sav kapital prostora instituta fakulteta. Ovih dana ćemo imati vrlo velike najave šta trebamo da uradimo i sa svim nivoima obrazovanja. To su teme koje nisu decenijama dirane. Znači, imamo ozbiljne probleme upravo na visokom obrazovanju, ali imamo i saznanje da u nekim sredinama fali škola. Obišao sam oko 80% opština, svojim okom video, ušao u odeljenja škola u Novom Pazaru i prebrojao učenike, to radim svuda, znači, 39, 40. Sada zamislite učitelja ili nastavnika kada u tih 39, 40 ima troje dece po JUP-u, gde je to strašan problem, on ne može da održi koncentraciju ni ostale velikobrojne populacije u odeljenju, a kamo li da njima posveti pažnju. Znači, to je ono što nama nedostaju resursi za pedagoške asistente.

Imaćemo ih za sledeću školu, jer ćemo imati elektronsko vođenje plate, znaćemo gde sistem curi, a curi, i moći ćemo to da zakrpimo iz istog budžeta.

Gradnja škola je nužna, biće prioriteti kao što je Pazar, svakako, i mali broj gradova u Srbiji, nažalost. Imamo obrnutu tendenciju, a to je veći broj praznog prostora. Mi smo počeli prošle godine, na primeru Beograda, optimizaciju i rešili pitanje predškolaca u dobrom delu. Rešili pitanje spajanje škola.

U delu sistemskog zakona u obrazvoanju postoji sada mnogo dobrih rešenja, racionalnih, da se ne rasipaju resursi gde ne trebaju, a tamo gde se treba da gradi gradiće se.

Sa ministrom Vujovićem sam već počeo da radim na tu temu, i mislim da ćemo uspeti da možda od 1. septembra jedan manji broj ustanova 10-15%, posvetimo jednosmenskom radu, jer kada bi imali sve pare sveta, ne bi mogli tom brzinom da isprojektujemo da podignemo kapacitete, ali nova strategija, koja će se nadovezati na postojeću, koja će ovih dana početi da radi do 2030. godine, predviđa da o svemu ovome vodimo brigu. Do tada se neke stvari moraju rešavati po nekom prioritetu, kao što je bar još jedna osnovna škola u Pazaru, ali i kapaciteti srednjih škola su na izdisaju.

Hvala ministre.
Reči ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Nije prisutan.
Reč ima Vlado Babić.
Izvolite, kolega Babiću.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Zakonom o udžbenicima uređuje se pripremanje i odobravanje, zatim izdavanje, povlačenje udžbenika i udžbeničkog kompleta, kao i priručnika i dodatnih nastavnih sredstava za osnovnu i srednju školu. U suštini, udžbenik je osnovno didaktičko oblikovano nastavno sredstvo, koje se koriste u obrazovno vaspitnom radu, a čiji je sadržaj utvrđen planom i programom nastave i učenjem.

Ja ću se danas osvrnuti na udžbenike pisane jezikom pismom nacionalnih manjina, koji su izdati na teritoriji Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na bunjevačku nacionalnu manjinu.

Takav udžbenik može biti prevod odobrenog udžbenika na srpskom jeziku, a može imati dodatak uz udžbenik koji se koristi za realizaciju prilagođenog dela programa nastave, i učenja za one predmete koji su jako bitni i značajni za nacionalnu manjinu. Udžbenici napisani pismom i jezikom nacionalne manjine, su niskotiražni udžbenici, gde su troškovi proizvodnje, odnosno štampanja, kao i zavisni troškovi od maloprodajne cene istih.

Takav udžbenik se izdaje samo u slučaju kada se na jeziku i pismu nacionalne manjine izvodi obrazovno vaspitni rad. Plan udžbenika na jeziku i pismu nacionalne manjine kao i udžbenika za predmet od opšteg interesa za nacionalnu manjinu, na predlog zavoda i nacionalnog saveta nacionalnih manjina, a na predlog dobijenog mišljenja Nacionalno prosvetnog saveta, na kraju donosi ministar.

Nacionalne manjine da bi uopšte bile u prilici da zatraže mogućnost da se na njihovom jeziku i pismu izda udžbenik, moraju prethodno da izvrše standardizaciju jezika. Tako i bunjevačka nacionalna manjina nakon završetka rada na standardizaciji bunjevačkog jezika, dospela do pozicije da se već pišu i štampaju udžbenici za učenike osnovnih škola koji izučavaju predmet bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture.

Za nas bunjevce, standard je nešto što smo propisali kroz rečnik, pravopisni i gramatički priručnik, koji i kakav način, a to pišemo mi bunjevci danas u 21. veku, u našim medijima, knjigama i beletristici, u suštini i na koji način se mi bunjevci obraćamo sadašnjoj vlasti i državnim organima.

Standardi sami po sebi predstavljaju uslove koji se odnose na sadržinu, pedagoško psihološke zahteve, didaktičku i metodičku obradu, ako i jezičke zahteve i izradu grafičko, likovno i tehničku opremljenost udžbenika, a u zavisnosti od oblika medija i namene.

Čitavih 15 godina je bilo potrebno da se proglasi standard bunjevačkog jezika. Priručnik za gramatiku, pravopis i rečnik, trebalo bi da izađu iz štampe do kraja ove godine.

U ovom prvom izdanju rečnika ne nalaze se i reči Somborskih bunjevaca. Za pripremu, pisanje i štampanje ovog izuzetno bitnog dokumenta za nas bunjevce, bilo je potrebno nekoliko godina teško terenskog rada i istraživanja sa najčešće jezičkih pojava, pre svega ikavice, koja je na području Subotice i Sombora, dobro očuvana u smislu korišćenja glagolskih i imenskih nastavaka, kao i načina korišćenja padeža.

Naime, maternji jezik je kamen temeljac za svaku nacionalnu manjinu, pa i tako našu bunjevačku, radi očuvanja nacionalnog identiteta jedne manjine. Kroz istoriju, bunjevci su se nacionalno samoidentifikovali, tako da imamo naš jezik, naš govor i naš prepoznatljiv dijalekt. Bunjevci su na ove prostore došli pre 330 godina, a prva knjiga štampana na bunjevačkom jeziku, štampana je u Rimu, početkom 17. veka.

Mi se trudimo, pošto imamo svoj maternji jezik, u tome ćemo i uspeti, jer želimo da dođemo na najviši lingvistički nivo. Tako da ćemo mi sami bunjevci da se brinemo o našem jeziku i da ga stalno unapređujemo. Dugi niz godina, vršena je asimilacija i osporavanje bunjevaca, kao nacionalne manjine.

Vrhunac te asimilacije i osporavanja, dogodio se 1945. godine, kada je dekretom bunjevcima zabranjeno, da se izjašnjavaju kao bunjevci.

Ukinute su i sve škole koje su postojale na bunjevačkom jeziku, tako da je u mom rodnom mestu Čoloplju ukinuta bunjevačka škola, koju su pohađali moj deda, moja majka do 1945. godine.

Nadležnim službama u pokrajini podneli smo zahtev za ukidanje ovog dekreta. Na ovaj način, našu nacionalnu zajednicu, želimo da stavimo u ravnopravan položaj sa drugim zajednicama.

Sada imamo jezik kao vrstu identifikacije, što je za nas jako bitno i važno. Važno je da se krenulo sa mrtve tačke, tako da što se tiče službenog jezika u ovom trenutku Bunjevački Nacionalni savet kao legitimni predstavnik nas bunjevaca, neće tražiti celovitu nastavu na bunjevačkom jeziku.

Sada i naša deca, naši školarci imaju udžbenike napisane po ovom standardu i na maternjem jeziku.

U danu za glasanje, SNS će podržati ovaj zakon. Hvala.

Reč ima Radoslav Milojičić.

Dame i gospodo poslanici, uvaženi ministre i predsedavajući, pre svega imamo nekoliko zamerki, a to je da ovi zakoni nisu povezani jedni sa drugim.

To je da je Skupština opet sazvala ovu sednicu po hitnom postupku i da je objedinila pet različitih zakona i pet različitih tema o kojima mi kao poslanici treba da raspravljamo.

Naravno da je predlog i DS, uvođenje elektronskih udžbenika i naravno da mi protiv toga nemamo ništa i trebalo je ranije o tome da se raspravlja, ali imam pitanje gospodine ministre, da li ste sagledali ravnotežu između uvođenja ovog zakona, između elektronskih udžbenika, između realnog stanja, u kakvom se nalaze i naši učenici, materijalno stanje njihovih roditelja, i infrastruktura škola, prevoza za učenike.

Ja ovde predlažem jedan zakon već godinu i po dana. Nisam, naravno, naišao na odobrenje vladajuće većine, a čak sam predložio da ne predlažem ja taj zakon, već neko iz SNS, kako bismo o njemu raspravljali.

Mi danas imamo u Srbiji oko 800 hiljada dece koji su obuhvaćeni osnovnim i srednjim obrazovanjem. Po našim podacima, 50 hiljada dece je svakog dana gladno. Dakle, 50 hiljada dece nema za užinu.

Zakon koji DS i ja predlažemo već godinu i po dana je to da učenici čija oba roditelja ne rade, ne za sve učenike, već za učenike čija oba roditelja ne rade, da je država dužna da obezbedi besplatne udžbenike, besplatan prevoz od kuće do škole, i besplatnu užinu.

Pre nedelju dana sam boravio u selu Ratari i posetio sam jednu porodicu gde živi samohrana majka. Nažalost, izgubila je supruga. NJenu ćerkicu, koja pohađa treći razred osnovne škole, je vozač autobusa izbacio iz autobusa zato što nema novac za kartu. To je danas realnost u Srbiji.

Ne kažem ja da ste za to krivi vi. Ne kažem za to da je kriva ova Vlada. To je problem sa kojim se suočava Srbija već dugi niz godina, samo je taj problem nižeg ili većeg stepena.

Kako ćemo mi danas objasniti da deca treba da koriste elektronske udžbenike? To je normalno i to je u redu i to se dešava svuda u svetu. Kako detetu da roditelji koji ne rade obezbede tablet ili kompjuter, pre svega tablet da bi koristilo elektronski udžbenik kada to dete danas nema za užinu, kada je to dete danas gladno, kada mu roditelji ne rade?

Da li ste sagledali ravnotežu između niskih primanja prosvetnih radnika kojima je Srpska napredna stranka smanjila primanja? Da li je to moralo zbog finansijske konsolidacije zemlje ili nije, uopšte ne želim da ulazim u to, kažem da je Demokratska stranka dala predlog da se uvedu elektronski udžbenici, ali da li postoji ravnoteža i da li je kompatibilno stanje između džepa naših roditelja, naših prosvetnih radnika i ovog zakona?

Ako ste ovaj zakon predložili na pragu onoga što je premijerka rekla pre godinu i nešto dana, kada je birana, da će Srbija da se bavi, da je prioritet Srbije digitalizacija u trenutku kada 60% Srbije nema kanalizaciju, kada 60% Srbije koji ima i bunare, ima zagađenu vodu koju ne može da koristi, a do njih nije došao gradski vodovod, to je pogrešno.

Ne možete vi da kupujete nov televizor u trenutku kada nemate krov ili vam krov prokišnjava. Ne kažem da je ovaj zakon loš, samo postavljam pitanje da li je kompatibilan u odnosu sa materijalnim stanjem, pre svega roditelja, a onda i učenika?

Napominjem da je poražavajući podatak da je od ukupne populacije Srbije samo 17,3% učešće dece. Takođe sam ovde predložio i zakon da svim bračnim parovima koji nemaju decu država obezbedi besplatnu vantelesnu oplodnju i taj zakon nije došao na dnevni red.

Toliko. Nemam više vremena. Zaista mi je žao. Ovo su izuzetno važne teme. Hvala.