Hvala, koleginice Radeta.

Molim. Hvala, takođe.

Reč ima narodndi poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, građani Republike Srbije koji pratite ovo sve u prenosu i koji vidite kako pripadnici bivšeg režima obrazovanje i reformu obrazovanja u Srbiji doživljavaju kao cirkus.

Tako su oni i državu vodili, i gore od cirkusa. Pa, je država došla na ivicu ambisa i bankrota. I oni kad govore o sukobu interesa pokazuju nam onu ključnu stvar kada su sve rasprave zakona, koje imamo prethodno u pitanju, evo ja sam dve godine narodni poslanik, dve godine ni jedan predlog, ni jedan jedini predlog zakona nisu pročitali. Ovo je klasičan primer kada govorimo o sukobu interesa.

To je definisano članom 45. Predloga zakona, gde kaže – novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se lice koje daje stručnu ocenu, stručno mišljenje, odnosno ekspertsko mišljenje ukoliko ne da stručnu ocenu u skladu sa članom 23. ovog zakona, ne da stručno mišljenje u skladu sa članom 25. ovog zakona, ne da ekspertsko mišljenje u skladu sa članom 26. ovog zakona i odbije da potpiše, odnosno potpiše neistinitu izjavu o sukobu interesa.

Dakle, ovo pokazuje na koji način pripadnici bivšeg režima doživljavaju svaku raspravu o bilo kom predlogu zakona a njima, zapravo, predlozi zakona i nisu tema, a vi govorite ceo dan nama tema, pa tema. Trebate njima da kažete šta je tema. Jer ako ne pročitate predlog zakona kako uopšte imate snage, obraza, ako uopšte možemo da govorimo tu o obrazu, da ustanete ovde da govorite pred građanima Srbije u prenosu o bilo kakvom predlogu zakona, a niste ništa o tome pročitali.

Naravno, besplatni udžbenici – to je divna ideja. To je fantastično. Kada biste imali besplatan prevoz, besplatnu struju, besplatan telefon, sve besplatno da bude, to je verovatno, da kažemo, san svakog čoveka na svetu da ništa nikad ne plati. Ali, prosto, to ne postoji, jedno je san, drugo je realnost. Mi u Srbiji pokušavamo da vodimo realnu politiku, politiku života, a u životu sve nešto i košta. Udžbenike, štampanje njihovo, rad na njima, to neko mora da plati.

Kada je u vreme pripadnika bivšeg režima bilo podele nekih udžbenika mi smo videli dokle nas je to dovelo kasnije, pa smo sve što je kod njih navodno pokušano da bude besplatno plaćali sa zelenaškim kamatama kasnije. Nemojte samo nikad više da dođu oni u priliku da nam bilo šta ponude besplatno. To nas košta obavezno posle 100 puta više nego što bi nas realno koštalo.

Kada govorimo o korupciji, pa, i to je katastrofa da nam pripadnici bivšeg režima pričaju o korupciji. U Srbiju niko nije hteo jedan jedini dinar da uloži za vreme tog bivšeg režima. Bežali su svi iz Srbije, građani su bežali, deca koja su upisivala školu su jedva čekala da završe samo da odu, jer su znali da bez mita i korupcije ne mogu da se zaposle.

Mi pokušavamo danas i uspevamo u tome, u velikoj meri, da sistemskim reformama u obrazovanju ponudimo deci moderna znanja, znanja koja će da im služe u 21. veku, koja će im biti upotrebljiva, pa zato i borba protiv korupcije, dolaze investitori danas u Srbiju i otvaraju fabrike zahvaljujući politici predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije. Zato se danas veći procenat dece odlučuje ipak da ostane u svojoj zemlji i da da šansu sebi i Srbiji da nastavi da živi ovde i da stvaraju ovde svoje porodice.

Zar to nije dobro? Naravno, naravno to nije dobro za pripadnike bivšeg režima. Kada naviknete da živite od korupcije, od mita, od nerada, od toga da u podne ustanete, pa dođete u 12 sati u Skupštinu i kritikujete ovde ljude koji rade od ranog jutra, naravno da vam onda ništa ne valja. Ja to savršeno razumem.

O zaštiti porodičnog budžeta možete da govorite onda kada za četiri godine otvorite preko 70 fabrika kao što je to uradila SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem, onda govorite o zaštiti porodičnog budžeta. O zaštiti porodičnog budžeta nemate pravo da govorite ako ste 400 hiljada ljudi, 400 hiljada roditelja ostavili na ulici bez posla, ako ste stotine fabrika upropastili i unazadili. Ako ste rasterali iz Srbije na desetine hiljada mladih obrazovnih ljudi i onda vi govorite o obrazovanju mladih ljudi, o njihovoj budućnosti, o tome gde će oni da rade, jer vi tobože brinete o tome.

Kako da govori neko o budućnosti Srbije, obrazovanju, o bilo čemu, onaj koji je milijardama zadužio svoju opštinu. Evo, završili se izbori tamo, čovek puko, nema ga nigde, otišao, sad je pobegao. Došlo da izrecituje to što ima napamet, jedno te isto na svakoj sednici…

Molim vas da se vratimo na zakonski predlog.

Molim vas, nemojte da me prekidate, ako su mogli da nas ovde pljuju celo jutro, onda treba da istrpe i ono što mi imamo da kažemo. Građani Srbije zaslužuju da čuju istinu, da čuju da te čučavce nisu oni za 12 godina našli da srede nijedan, a njihova politika na kraju je završila tamo gde i treba da završi baš u tom čučavcu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Maja Videnović. Izvolite.

Zahvaljujem potpredsedniče Milićeviću.

Nažalost, građani Srbije koji nas danas gledaju, roditelji, nastavnici i profesori koji su čuli i prethodnu diskusiju, mislim da dobijaju jedino pogrešnu poruku, jedini poruku koju ne bi trebali da dobiju iz Narodne skupštine Republike Srbije, a koji način diskusije je ovde i o kojim temama, mi smatramo da je prioritet i na koji način mi ovde razgovaramo.

Takođe, moram da kažem da činjenica da o ovako važnim zakonima, posebno zakonima iz oblasti obrazovanja, jer mislim da danas u Srbiji 2018. godine ne postoji, jako je malo tema koje su važnije od teme obrazovanja, od budućnosti, od toga kako obrazujemo buduće generacije da je jako loše da govorimo na ovakav način u objedinjenoj raspravi, sa zakonima koji nemaju nikakvih dodirnih tačaka jedan sa drugim, sa ponovnom zloupotrebom SNS, podnoseći amandmane, pokušava, ne da spreči poslanike opozicije, da govore i da predlažu bolja rešenja, za sve ono što je svima nama zajednički interes nego da obesmisle i ovu raspravu, kao i svaku prethodnu, to je nedopustiva poruka i roditeljima i nastavnicima i učiteljima i profesorima i toj deci. Ako oni iz Narodne skupštine dobijaju poruku da narodnim poslanicima je važnije da optužuju jedni druge, na načine koji ne zaslužuju nikakav komentar, vi ste sami za sebe dovoljan komentar, to je nešto zašta je odgovorna ova većina i za šta nema nikakvog opravdanja.

Kada govorimo o kvalitetu udžbenika, kada govorimo o onome šta je sadržaj, šta stoji u udžbenicima i šta bi trebalo da obrazujem buduće generacije, mislim da ne postoji važnije tema od te, kojim sadržajima mi pripremamo generacije za budućnost da bi to trebalo da bude tema o kojoj mi ovde ceo dan raspravljamo, kandidujući najbolje ideje bez ikakvog prostora za ovakve jeftine i neprimerene za bilo kakvu raspravu, posebno za Narodnu skupštinu, diskusije.

Kada govorimo o bilo kom zakonu, posebno o izmenama i dopunama, vrlo odgovorno je i od vas ministre da počnete da govorite na način, na koji na žalost, nisam imala prilike da čujem od vas, a to je sadašnja situacija.

Ja ću sadašnju situaciju da povežem u dve teme, a to je šta je realnost i šta je odgovornost.

Realnost je da, odgovornost i to je ono što nismo čuli reči od vas da mi nakon nekoliko godina ponovo danas govorimo o Zakonu o udžbenicima. Dakle, Skupština je 2015. godine usvojila Zakon o udžbenicima, tada su slavodobitno ovde usvojeni određeni ciljevi da će to biti zakon koji će konačno rešiti sve probleme, koji postoje u toj oblasti i da će to biti zakon koji će ostvariti sve ciljeve koji su stavljeni.

Ja ću samo pomenuti neke od njih, da će se obezbediti transparentnost kod odobravanja udžbenika, da će se smanjiti korupcija, da će se obezbediti dostupnost udžbenika za sve kategorije, da će se zaštititi porodični budžet. Mi ni jednu jedinu reč nismo čuli o tome, zbog čega ni jedan od ovih ciljeva nije ostvaren, čija je odgovornost.

Odgovornost ove većine koja sada posle tri godine donosi isti zakon i to ne može biti samo personalno vaša, jer niti ste vi ovde da govorite u sopstveno ime, te vam to ne može biti alibi. Znači, nemamo nikakvu odgovornost da menjamo ponovo materiju bez ikakvih rezultata koji su ostali iza prethodnog zakona.

Sa druge strane, govorimo o realnosti. Ja ću jednu digresiju koja oslikava ovu realnost da vam pomenem, kakva je sadašnja situacija.

Za prvi i peti razred osnovne škole u avgustu 2017. godine, ministarstvo je, gospodine ministre, usvojilo nove nastavne planove i programe, pa se tu otvorilo ozbiljno pitanje udžbenika za učenike ovih razreda.

Ministarstvo zatim krši postojeći Zakon o udžbenicima i daje savet školama da ne kupuju udžbenike za te razrede, nego da sačekaju nove udžbenike.

Iz teksta ovog predloga zakona o kome bi mi danas trebalo da govorimo, vidi se da će ti novi udžbenici biti uvršteni u katalog udžbenika do kraja aprila 2018. godine, iako nema nikakve informacije kako su pripremljeni ti udžbenici, kada će biti raspisani ti konkursi, jer i ako udžbenici budu u katalogu do 30. aprila, školama ostaje 15 dana da izvrše izbor udžbenika, što uključuje da svi udžbenici budu dostupni svim školama, da se škole upoznaju sa tim udžbenicima, da sa stručne aktive predlože udžbenike i da nastavna veća za 15 dana donesu odluku o tome.

Dakle, besplatni udžbenici, to je nešto o čemu su i moje kolege iz DS i SDS govorile je nešto što bi trebalo kao odgovorne ljude da nas obavezuje, ne samo na šta nas opominje Ustav. Ako je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno. Besplatni udžbenici za đake bi trebalo da se podrazumevaju.

Na žalost, ova Vlada i to je odnos prema političkoj ideologiji, i govori da nema novca za decu, nema novca za roditelje, a ima novca za najskuplje jelke na svetu, ima novca za korupciju, ima novca za netransparentne subvencije, ima novca za gondole, a za ovako nešto nema novca.

Znate, ministre, s obzirom da me vreme opominje da imam samo još jedan minut, još samo dve rečenice.

Nikakav kvalitet udžbenika, a vidimo i određene napore da se u tom pravcu ovde radi, pada u vodu dok postoji zabrana zapošljavanja. Dok postoji zabrana zapošljavanja, kakva je poruka mladim ljudima? Dakle, mladim ljudima koji se školuju, koji žele da pošteno završe fakultete i da rade u onim oblastima koje su prirodno usmerene za državu.

Ako hoćete, mladi ljudi koji ne žele da pobegnu iz ove zemlje iako ih ova Vlada svakim danom i svakim svojim aktom tera, koji žele da budu učiteljica, nastavnica, profesorka. Šta ova Vlada poručuje? Da za takvu osobu, takvu mladu učiteljicu, nastavnicu, nema mesta. Za stranačke aktiviste ima, za nju nema mesta. To sa jedne strane dovodi do toga da npr. u Matematičkoj gimnaziji, a znam da ste vrlo dobro upoznati, mi ne možemo da zaposlimo ljude koji su najbolji profesori u toj oblasti, zar tim malim genijalcima sa kojima se svi opravdano ili neopravdano ponosimo, ne mogu da predaju najbolji?

Dakle, zabrana zapošljavanja je oblast koja bi takođe trebalo da vas interesuje, a mi na žalost nismo čuli ni jednu reč o tome. Nadam se da ćemo imati prilike da u raspravi u pojedinostima govorimo detaljnije.

Mi smo podneli veliki broj amandmana, DS, koji vrlo eksplicitno govore o tome zašto je potrebno da se svaki prostor za korupciju i zloupotrebu suzi i da se omogući ono što nam je najpotrebnije, a to je da obrazujemo generacije za budućnost, sa onim nivoom obrazovanja koji je neophodan. Hvala.

Kolega Orliću, vi želite repliku, pominjanje SNS? Izvolite.

Kada pominjemo amandmane koje podnosi SNS, još jedna fantastična vest i neverovatna novost za one koji se tim pitanjem bave i za ovu sednicu.

Narodni poslanici SNS podneli su tek jednu trećinu ili jednu četvrtinu od ukupnog broja podnetih amandmana, a ako to nekome nešto znači, neka onda zna da je u tom, kako je rečeno, obesmišljavanju. Dakle, sam zasluženo u njemu učestvuje tri ili četiri puta više nego svi naši narodni poslanici zajedno.

Kada govorimo o obesmišljavanju, tvrdim da mi to ne radimo, jer je to nemoguće. Da li to kažem zato što je preduslov za obesmišljavanje da nekog smisla sa druge strane ima ili ne, neka razmisli svako sam za sebe.

No, realnost i odgovornost. Vrlo krupne i zvučne reči, dame i gospodo, a na temu, zamislite, onih besplatnih udžbenika i kako je rečeno Ustava Srbije.

Kada je beše taj Ustav usvojen? Da nije slučajno par godina pre nego što su izgubili priliku voljom građana da oni koji se sada za taj Ustav na taj način brinu, da pokažu kako ga poštuju, baš na primeru besplatnih udžbenika? Samo su imali par godina, kako kažu sada, da tu ustavnu obavezu ispune ili su možda tada ipak razumeli ono što se sada prave da ne razumeju, da to nema nikakve veze sa onim što pričaju danas.

Da li danas ima novca za subvencije? Pa, ima, a ima zato što je država uspela da stane na noge, da ispravi onu tešku štetu, ispravlja i dalje, ali ispravila je u značajnoj meri do sada, koju su oni napravili.

Da li ima novca za stimulisanje zapošljavanja? Ima, ali nemojte da pričamo o tome da i danas nešto jeste ili nije bolje, da poredimo da plata negde postoji gde je bila nula. Koliko je puta viša, 30.000 svakog meseca, 50.000 svakog meseca, 70.000 svakog meseca, koliko hoćete, u odnosu na nula? Ko to može da izračuna? Šta je poruka mladim ljudima, pitaju? Nije sigurno, da li je na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru.

U javnom sektoru, dakle, tamo gde mi imamo obavezu da napravimo uštede. U privatnom sektoru na koji upućujemo svakoga i sa tim završavam, gospodine predsedavajući, pogledajte zvanične podatke koliko je više ljudi zaposleno i koliko su plate porasle, pa izvucite zaključak tek onda ako ste u stanju da zaključite da li je jedna jelka najskuplja ili nije na svetu, do sada niste bili u stanju.