Svakako ste nabrojali mnoge bitne teme za život i rad bilo koje ustanove i zaista različitost po Srbiji i siromaštvo, ja to vidim, znam i obišao sam škole baš u opštini i u nekim selima gde ste vi živeli u tom kraju, video da još ima poljski ve-ce i već smo našli sredstva da to prevaziđemo. Nije bilo ni projekta.
Da bismo rešili velika pitanja, ja sam uvek pristalica da rešavamo one male korake koji mogu da se reše. Zadesili smo jedan projekat koji je u horizontu od dvadeset dvadeset, tiče se školskih kuhinja i ishrana. Znači, zapustili smo to kao resurs i to obnavljamo. Znači, videćemo koji su kapaciteti, a negde nam učenički standard, negde predškolske ustanove imaju velike kapacitete. To su dva pitanja, jedno je bezbednost hrane i kvalitet, koji zaista kada idemo preko spoljnih dobavljača, nikad nismo sigurni šta ćemo dobiti. Bilo je često slučajeva raznih trovanja. Ovde škola postaje neko ko može da značajno doprinese.
Ako smo govorili da ovi zakoni o udžbenicima trebaju da pojeftine udžbenik i da ga distribuira đačka zadruga, znači to je 15% uštede, pa puta đaka para nije mala para. Ja sam sugerisao da jedan deo daju na uniforme, jedan deo na užine, o čemu pričamo i može se ispomoći dok država bude bogatija da sve to uradi kako treba. Mislim da je to dobar model, da ne sedimo skrštenih ruku, da možemo svak sam nešto da uradi.
Vi imate jako kvalitetnih škola, srednje škole koje proizvode što-šta. Imaju odlične kapacitete. Bio sam u Palanci u srednjoj školi. Tamo će se uložiti 300 miliona dinara. Ona škola zaslužuje. Sama je odradila puno stvari gde je bila vredna i poštovana zbog toga.
Verujte, kada je u pitanju kupovina tableta, to će država da uradi. Mi imamo jako visoke stavke i kredit koji će realizovati naše ministarstvo, zajedno sa ministarstvom gospodina LJajića, koji je zadužen za mrežu, a mi smo zaduženi za opremu i obuke.
Svakom gradonačelniku gde odem govorim – nemojte im poklanjati bilo koje stvari, počnite tablete i to ćemo raditi.
Mi smo uspeli da opremimo dovoljno škola bez para da krene informatika i krenula je. Znači, radimo na tome i imamo stalno donatore. Uvek imamo donatore i toga se ne odričemo da bi priča išla ka dobrom smeru.
Internet. Znaćemo da u nekom početku neka deca neće imati kući internet, imaće ga u školi. Zato će tamo gde su uprave te sredine preći se na produženi boravak rada u školi, gde će učenje i korišćenje interneta biti povezano. O tome smo vodili računa, zaista i imamo takve sredine.
Znači, mnogo timova u Ministarstvu prosvete se bavi svakodnevnim ovozemaljskim pitanjima. Verujte mi da je potpuno drugačije kada čitate izveštaj i kada odete na licu mesta, upoznate ljude i vidite to kao situaciju, ali onda podstičemo ljude. Puno toga mogu sami da urade. Negde su lokalne samouprave bogatije, negde su ova pitanja rešena. Znači, pravimo jednu priču.
Ako mene pitate, ja bih svakom takvom učeniku obezbedio i patike i jaknu, a onda pitanje besplatnih udžbenika. Neko ko može da plati sve, sada to nije ni filozofsko pitanje. U ovom trenutku zaista ga ne treba mazati, ali te pare usmeriti upravo za ovo o čemu i vi govorite.
Znači, ima tu još dosta posla, ali mislim da upravo sve ovo što ste vi nabrojali mi i radimo.
Prevoz. Znači, ne postoji još situacija da se nama neka lokalna samouprava nije javila.
Pitanje rada školske uprave? Mi smo šest načelnika promenili. Znači, za takve stvari se pronalazi novac, za prevoz na Kosovu i Metohiji, na svim drugim stavkama i to zaista tamo gde samo lokalna samouprava nije uradila svoj posao ili je pare preusmerila za neku drugu stvar mi se mešamo i tražimo rešenje. Hvala vam.
