Hvala predsedavajući.
Poštovani ministri, ja bih danas želeo u ovih nekoliko minuta da govorim o Zakonu o udžbenicima. Nažalost, kada dođe rasprava u pojedinostima, proći će više od 600 amandmana i verovatno nećemo moći na pravi način da govorimo o rešenjima i amandmanima koje smo podneli na ovaj zakon. hteo bih kroz nekoliko konkretnih primera i članova predloga zakona da dobijem odgovore od ministra i da vidimo da li su ovi predlozi kako je ovde predloženo, u skladu sa ciljevima zbog kojih se ovaj zakon donosi.
Ti ciljevi, da podsetim još jednom, su veća transparentnost kod odobravanja i smanjenje rizika od korupcije, obezbeđenje dostupnosti udžbenika za sve kategorije i zaštita porodičnog budžeta. Isti ovi ciljevi postojali su i 2015. godine kada je donošen zakon, koji je ista ova većina usvojila u Skupštini, isto uz hvalospeve predloga zakona, rada Ministarstva i sve drugo. Ne vidim ni jednu jedinu reč kritike zašto taj tako dobar zakon nije ostvario ove ciljeve? I danas donosimo, posle nepune tri godine, potpuno novi zakon. Novi zakon u kome su neke stvari koje treba da obezbede zacrtane ciljeve potpuno drugačije definisane. Ne delim ja taj optimizam i uverenje da će sada na ovaj način definisani predloženi zakon ostvariti te ciljeve.
Da krenemo od poslednjeg cilja – zaštita porodičnog budžeta. Ministar je ovde nekoliko puta rekao, i danas je to rekao, da će udžbenici biti 15% jeftiniji jer će moći da se nabavljaju preko školskih zadruga. I ja sam pokušavao da vidim kako je on došao do te računice, čitajući obrazloženje zakona. Nigde ni jedne jedine reči o tome nema. A na sajtu APR-a, ko ima vremena može sada odmah da proveri, u Srbiji postoje dve školske zadruge, trenutno. Znači, koliko ima škola u Srbiji, blizu hiljadu, samo u dve je formirana školska zadruga, i to o jednoj piše da je u likvidaciji, iz Lazarevca. Znači, kako to ministar ovde nama obećava da će udžbenici biti 15% jeftiniji? Ja bih voleo da to čujem konkretno.
S druge strane, važeći zakon u članu 35. govori o maksimalnoj maloprodajnoj ceni udžbenika. I ministar, odnosno ljudi koji su pisali obrazloženje zakona, su se dobro potrudili, na čitavoj jednoj strani, da objasne zašto ovaj institut nije zaživeo i kako je on bio loš. A on je, onako kako je definisan i predložen pre tri godine, upravo trebao da bude u cilju zaštite porodičnog budžeta, jer je trebao da definiše maksimalnu maloprodajnu cenu. Sada toga više nema. Sada ćemo da idemo na tržište, kako se to kaže. I koja je to garancija da udžbenici, kada se ukine ovo što nije, nažalost, ni zaživelo, očigledno, da će udžbenici biti jeftiniji, a ne skuplji? Koja je to logika?
Sledeća stvar. Ministar kaže, evo, koliko se daje novih nadležnosti ministru. Ranije je standarde kvaliteta udžbenika, na predlog Zavoda, usvajao Nacionalni prosvetni savet. Sada se to sve prebacuje ministru, tako da Zavod daje predlog ovih kriterijuma standarda kvaliteta, Nacionalni prosvetni savet samo daje mišljenje, a na kraju odlučuje ministar. Znači, nova centralizacija, novi mehanizam, novo oružje, nova stvar i nadležnost u rukama ministra.
Sukob interesa i smanjenje korupcije kao jedan od zacrtanih ciljeva. Kako ovaj zakon reguliše pitanje sukoba interesa? Spominje samo u članu 21. davanje neke izjave, izjave kojom kažete – ja nemam ništa sa izdavačima, sa autorima, sa svima, i to je dovoljno. Uopšte nije razrađeno. Napravljen je korak nazad u borbi protiv korupcije načinom na koji će sada raditi komisije koje će odobravati udžbenike.
Ministar u obrazloženju kaže – komisije od četiri, imale su od četiri do osam članova, i to nije funkcionisalo. Koliko će sada, ministre, da imaju članova? Više nema nikakve odredbe. Zakon je govorio minimalno četiri člana, ovaj važeći, do danas, ili dok ne usvojimo novi. A sada se ostavlja vama, isključivo vama, na nadležnosti da propišete broj članova komisije, uslove rada, a zakon definiše da ti članovi komisije sada dolaze isključivo od zaposlenih u Zavodu, koji za ovaj posao neće biti plaćeni. I da li je to dobar mehanizam za borbu protiv korupcije?
Ranije je postojala lista ocenjivača, pa se onda komisija formirala tako što se uzme neko sa liste, garantovala se i neka tajnost, nije se znalo koja će komisija i u kakvom sastavu ocenjivati te udžbenike i to je bio jedan od mehanizama, kako je nama ovde predstavljeno, da se smanji korupcija. Sada će se ta imena znati. Da li će ti ljudi tako samo dati jednu izjavu i mi da budemo sigurni da oni neće biti izloženi, ako ništa drugo, makar pokušajima korupcije.
Ovaj zakon uvodi i dobru stvar – vraćanje udžbenika. Ali, tu ideju očigledno ministar nije imao ideje kako da razradi. Uvodi se taj termin i onda se kaže – sve dalje će propisati ministar. Da li će, ministre, ja vas sada pitam, da li makar imate ideju u glavi, da u taj proces praćenja udžbenika uključite učenike, roditelje? Da li je dovoljno i da li ćemo na pravi način obrazovati našu decu ako roditelji samo dovedu decu ispred škole, onda se okrenu i više ne znaju šta i kako ta deca rade u školi? Hvala.
