Na nadnaslov iznad naslova člana 1. amandman je podnela poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.

Mi smo krenuli sa amandmanima, kao što ste čuli od naslova pa dalje, da bismo vam, zapravo, pokazali besmisao predloga vaših zakona na neki način koji ste vi prihvatili pre nekoliko godina od vaših evropskih prijatelja, zapravo prihvatili su oni pre vas, pa ste vi samo nastavili, iako ste čvrsto obećavali da ćete mnogo toga što su oni započeli vi prekinuti, ali ste vi sve to lepo nastavili, još više usavršili.

Nekako deluje ovo što vi pišete – iznad članova zakona, naslove, nadnaslove, pojmove šta znači koja reč u ovom zakonu, sve to nekako deluje kao vređanje inteligencije. Zakoni se pišu da bi ih primenjivali pravnici, a pravnici valjda znaju da razlikuju osnovne odredbe od prelaznih i završnih odredbi. Zato mi mislimo da treba i ovaj član 1. se briše i to je onda logično sasvim da se briše i nadnaslov iznad ovo člana, kao i sam naslov.

Nije vam dobar predlog. Govorili smo i govorićemo o tome. Zato što ovim zakonom ništa suštinski se neće promeniti u državi Srbiji. U obrazloženju pominjete čak da će doprineti ovaj zakon i ekonomskom razvoju. Koji god zakon donesete kažete da će doprineti i ekonomskom razvoju. Jedino nam se to u životu ne dešava. U ponedeljak nas napušta jedna italijanska firma, istekli su onih 10.000 evra, što je dobila u Beogradu firma, i 50 ljudi ostaje bez posla. Ako je to ekonomski napredak koji nudi i ovaj zakon, onda, neka, hvala.

Na naslov iznad naslova člana 1. amandman je podneo poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na naslov iznad člana 1. ovog zakona, gde sam tražio da se ovaj naslov briše. Jednostavno, smatrao sam, da naslov iznad ovog člana nije neophodan, jer iz ovoga što ovde stoji, može da se zaključi suština onoga šta zakon, odnosno šta ovaj član tretira. Ali, naravno, Vlada nije prihvatila ovaj amandman, nije prihvatila ni mnoge amandmane SRS, to dešavalo i sa prethodnim vladama, ali vreme će pokazati, ono je u mnogim stvarima i pokazalo da sve ono o čemu je govorila i na šta je ukazivala SRS da se ostvarivalo, i da je to bila greška.

Mi uporno upozoravamo sve vlasti, od 5. oktobra na ovamo, da je evropski put Srbije, put u propast, da mi nemamo šta da tražimo na tom putu. U EU su uglavnom svi naši neprijatelji koji nam ne misle i koji nam nikad kroz istoriju nisu učinili ništa dobro, ali Vlada tako smatra, narod je tako hteo. Mi tu ne možemo ništa, osim da upozoravamo sa ove govornice, da put kojim ide ova Vlada put koji svakako ne treba slediti.

Čuli smo sada da su već neke italijanske firme, kada im je istekao ugovor koji su sklopili sa Vladom Srbije, već napustili ili se spremaju da napuste tržište, odnosno proizvodnju u Srbiju, ne znam čime su se bavili, to će uraditi sve firme. Slediće ovaj primer kada za to dođe vreme, odnosno kada procene da je to njihov interes. Hvala.

Reč ima ministar Stefanović.

Interesantna je ta teza da neka firma, za koju niste sigurni čime se bavi, ali je napustila tržište. Ne bi bilo loše da čujemo malo konkretnije kako se zove firma, koliko je meseci poslovala, koliku je dobila subvenciju, da može da uporedimo ekonomske pokazatelje.
Ono što možemo da uporedimo, to je broj kompanija koji se otvorio u poslednje četiri godine. Hajde da vidimo i da analiziramo tih 170.000 radnih mesta, pošto ne znam da li onda treba da kažemo, kada dođe „Simens“ u našu zemlju, recimo iz Nemačke, iz EU, vi kažete da su to naši neprijatelji, da li onda ovi ljudi koji su zaposleni u „Simensu“ treba sada da otpušta, da li treba da ih nagovaramo da napuštaju svoja radna mesta i da ostaju bez hleba. Da li je to ta poruka? Da li treba ove ljude u drugim kompanijama, u „DŽonson elektriku“ recimo, „Svarovskom“, da li treba da im predložimo da izađu iz fabrika, da napuste svoja radna mesta i da kažu da oni neće da rade, jer se radi o investicijama koje dolaze iz zemalja koje su naši neprijatelji?
Pošto je to u poslednje četiri godine u Vladi koju je predvodio Aleksandar Vučić, urađeno na takav način da smo povećali za 180 hiljada ljudi koji danas imaju čemu da se raduju, jer imaju novi posao i imaju zbog čega da idu na posao, a mi smo isplativost postigli posle 14 meseca. Te subvencije jesu nešto što država daje da privuče investitora. Od 14 meseca vi u toj subvenciji imate u proizvodnji čistu zaradu, jer obim poreza različitih doprinosa i svega što te kompanije plaćaju, prevazilazi sve ono što je država dala.
Dakle, mi u 15 mesecu imamo čist interes. Ako su te kompanije bile samo 15 meseci, mi već imamo zbog čega je dobro što su bile. Mnoge su ovde godinama i ne samo da ne odlaze, nego otvaraju nove pogone, otvaraju, proširuju. Pogledajte samo MeiTa-u Beogradu, koja proširuje, gde je prosečna plata 55 hiljada dinara. Dakle, Srbija značajno napreduje i značajno postiže rezultate u investicijama što je dobro za građane ove zemlje.

Hvala.
Nikola Savić, replika.

Gospodine ministre, sve bi to bilo u redu što vi govorite, da država Srbija ne daje ogromne subvencije za otvaranje ovakvih radnih mesta. Mi u SRS smatramo da su te subvencije, koje se daju određenim firmama, mogle da se iskoriste i upotrebe na mnogo bolji i mnogo korisniji način po građane Srbije.

Kada sam govorio o, nisam govorio samo o vašoj vladi, nego i o vladama koje su vladale od 5. oktobra na ovamo, znači mnogo pre vaše naprednjačke Vlade, ali ono što nas zabrinjava je da većina tih ugovora, pogotovo tih vrednih ugovora, još uvek je netransparentno, nije poznato počevši od Fijata, pa sada sa ovom firmom francuskom koja je kupila aerodrom „Nikola Tesla“ i još mnogo toga ima tu zakulisnog.

Ne dao Bog da dođemo u situaciju da ova Vlada prizna Kosovo, da uvede sankcije Rusiji. Kada dođe taj trenutak, a polako se taj manevarski prostor sužava, onda ćemo videti koliko su isplative te investicije, ti strani investitori i koliko će u toj situaciji ostati radnih mesta.

Replika, ministar Stefanović.

Vidim da vi očigledno ne razumete ovo što sam ja rekao. Četrnaest meseci, da, daju se subvencije. Četrnaest meseci je period njihove, da kažem, veće isplativosti za kompaniju u odnosu na Republiku Srbiju. Petnaestog meseca, Republika Srbija zarađuje od toga, a te kompanije koje danas u Srbiji proširuju svoje pogone, su neke dve, tri, četiri, pet godina značajno premašile taj rok od 14 meseci.
Dakle, mi imamo izuzetnu korist. Ako ne dajete subvenciju, pa otići će u Bugarsku, otići će u Makedoniju tamo gde se daju subvencije i onda će neki radnik biti zaposlen u nekim od njihovih gradova. Mi hoćemo da se zapošljavaju ljudi iz naše zemlje. Postigli smo ekonomski model koji omogućuje, imamo i rast BDP i smanjenje javnog duga. 59,3% je javni dug u odnosu na BDP, najniži do sada, ispod nivoa Mastrihta. Vi kažete – prodali smo aerodrom francuskom. Dakle, apsolutno ništa nije prodato, radi se o koncesiji, potpuno drugačijoj vrsti obligacije.
Dakle, koncesija gde je to naše, taj aerodrom je naš, ostaje u rukama Republike Srbije i za određeni broj godina vam se vraća na upravljanje. Mi ga dajemo nekome drugom da ga upravlja, on nam za to daje 451 milion evra direktnog novca, daje nam preko 700 miliona evra investiciju i daje koncesioni profit svake godine u iznosu od, zavisi od profita, više miliona evra. Dakle, mi dobijamo ogroman novac za nešto što ostaje u našim rukama. To je dobar model. To su modeli.
Što se tiče ovoga, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, koji je to više puta rekao, niti ova Vlada, niti ova država ne uvodi sankcije Ruskoj Federaciji i to nije zahvaljujući vama nego zahvaljujući Vučiću, koji ima političku snagu da može da odluči tako nešto i svestan svega što je posledica tako nečega i ne pada nam na pamet da priznajemo nezavisnost Kosova i Metohije. Tako da vas molim da tako nešto ne koristite u smislu napada na Vladu.