Hvala.
Na član 1. amandman je podnela poslanica Vjerica Radeta.
Izvolite.

Vi ste u ovom obrazloženju, ministri, odnosno Vlada i ministar Đorđević kada je bio ovde, hvalili ovaj predlog zakona tvrdeći kako će on doprineti između ostalog i ekonomskom razvoju Srbije.

Onda ministre Stefanoviću, malopre ste vi počeli valjda da objašnjavate, doduše, niste pominjali ovaj zakon, pričali ste o subvencijama koje vi dajete po deset hiljada evra za radno mesto, kažete da je to dobar način da se ljudi zaposle i na taj način dovodite strane investitore u strahu da oni ne bi otišli, kako rekoste, u Bugarsku. Hajde probajte, dajte našim ljudima koji žive u Srbiji, dajte njima iste uslove, pa da vidimo da li će oni biti u stanju da možda daju tim svojim sugrađanima, gde bi otvorili firmu, bar malo veću platu od minimalca koju im daju ovi vaši što ih vi dovodite.

Naravno da čovek koji nije zaposlen, šta će, kud će, prihvatiće i taj minimalac, ali daleko je to od zadovoljstva, gospodine Stefanoviću, ljudi koji rade i pod mnogo teškim uslovima, bez mogućnosti da koriste pauzu za doručak, a kamoli nešto više od toga.

Vi to znate, ali znate, vi ste neprikosnoveni u medijima, vi ste tu da predstavite javnosti nešto što realno izgleda mnogo drugačije i onda vam smeta kada vam mi odavde kažemo, zapravo ne vama, ne govorimo vama, mi govorimo građanima Srbije, mi obaveštavamo javnost da vi dajete pare iz budžeta stranim firmama koje ovde budu onoliko vremena koliko im je potrebno da potroše te pare, umesto da te desetine hiljada evra po radnom mestu dajete našim ljudima, da dajete našim seljacima, da se razvija poljoprivreda, vi ovde dovodite kojekakve vaše prijatelje koji tu budu toliko koliko je potrebno, najavite zaposliće 800 ljudi, a on zaposli 50, kaže još će kasnije jednog dana. Hvala.

Reč ima ministar Stefanović.

Apsolutno, ovde smo imali više rasprava o tome da pokažemo ljudima vrlo jasno da te populističke teze: „dajete strancima, a ne dajete domaćima“ potpuno nisu istinite. Dakle, zakon je definisao da se subvencije daju jednako svakome ko zaposli čoveka i mogu da vam nabrojim nekoliko kompanija. Evo, recimo, „Bekament“ iz Aranđelovca koja je korisnik tih subvencija, domaća kompanija, zato što su u poslednje vreme zaposlili veći broj ljudi. Ali, znate li koliko ih ima? Imate veliki broj domaćih kompanija.
Prvo, sve kompanije koje se otvaraju u Srbiji su domaća pravna lica. Te kompanije plaćaju porez u Republici Srbiji, ovde plaćaju porez, ovde posluju, ovde zapošljavaju radnike, ovde im plaćaju doprinose. Prvo, nije 10.000 evra, zavisilo je od godine do godine, nije bilo 10.000 evra za sve kompanije, ali jednako se davalo, pod istim uslovima, u zavisnosti od razvijenog ili nerazvijenog područja, više faktora je uticalo na to, apsolutno jednako domaćim kompanijama kao i stranim. Svako ko danas bude želeo po zakonskim uslovima da otvori kompaniju ima pravo na subvenciju. Domaći proizvođač, mi želimo da podstaknemo domaće firme da to daju.
Drugo, cena rada. Mi smo uspeli i da podignemo vrednost rada i mislim da Vlada razmišlja o tome da to radi i u budućnosti, ali recimo ova „Meita“ koja se otvorila u Obrenovcu, prosečna plata u „Meiti“ je 55.000 dinara, daleko od minimalca i tu neće da radi 20 ljudi, nego će da radi preko 2.000.
I u kojoj to firmi ne smeju da koriste pauzu za doručak? Kako se zove ta firma u kojoj ne mogu to da koriste? Eto, to bih voleo da čujem. Koja je to italijanska firma koja će da napusti Srbiju?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, replika.

Ministre, pomenuli ste tu firmu u Obrenovcu i dobro je da ste je pomenuli. To je firma koja će praviti kablove, a mi imamo od jagodinskog „Novkabla“ do niške industrije mogućnosti gde je uz mnogo manje para bilo moguće napraviti savremenu fabriku. Tih 2.000 ili koliko kažete ljudi biće zaposleno jednog dana, ne zna se tačno kad. Nemojte vi da svaki put kad vaš predsednik otvara neku fabriku on najavljuje koliko će nekada biti zaposleno, pa onda kad on ode sklone se kamere, zatvori se fabrika, pa se otvori tek posle nekoliko meseci, to vam je bio slučaj u Subotici.

Znate, ne možete vi baš sve sakriti, bar od onih ljudi koji žive u tom delu Srbije gde se takve stvari dešavaju. I dobro, u toj firmi u Obrenovcu je prosek plate 50 i koliko kažete hiljada, a koliko hiljada ljudi u Srbiji prima minimalac, odnosno koliko vam ove nove firme, ove strane koje ste doveli, uplaćuju manje od minimalca ljudima na račun, a razliku im daje na ruke, da bi pola ponovo od toga vratili njima? Jel vi znate da se to dešava? To sam svojevremeno pitala Vučića kada je bio ministar Vlade, pa je rekao – čuo je da se to negde dešava. Znate li vi da se to dešava i šta radite da se takve stvari ne dešavaju?

Napravili ste roblje od radnika u Srbiji. Koliko god se vi protivili ovakvim tvrdnjama, ovo je opšte mišljenje, ali ljudi su u beznađu, u besparici, nemaju posao i dobro im dođe makar i takav neki.

Zahvaljujem. Reč ima Nebojša Stefanović, replika.

Moram da vam kažem samo nekoliko stvari.
Prvo, fabrika „Meita“ u Obrenovcu ne proizvodi kablove, proizvodi turbo punjače za BMV ili Mercedes. To nisu kablovi. Jeste li bili tamo? Ja sam obišao pogone. Jeste li bili nekad u Obrenovcu u „Meiti“?
(Vjerica Radeta: Jesam, naravno.)
Ako ste obišli „Meitu“, a proveriću sa poslovodstvom „Meite“ da li ste bili tamo, pa ću obavestiti javnost, proveriću da li ste bili, da ih zamolim da vam organizuju bolju turu, jer tamo nema kablova, tamo su turbo punjači, potpuno drugačiji element. Proverite kako izgleda turbo punjač za BMV i Mercedes. Dakle, ti turbo punjači koji se proizvode tamo ugrađuju se u najbolje svetske automobile i te fabrike postižu takve rezultate. Sad tamo radi oko hiljadu radnika, u ovom trenutku, oni sad grade novi pogon pored parcele na kojoj se nalazi sadašnja fabrika gde će biti zaposleni ti ljudi. Ne može u danu, ali je to mnogo bolje nego što je bilo, apsolutno.
Dakle, da li je idealna situacija? Ja nisam rekao da je idealna i nisam govorio o tome da su svi presrećni, ali je mnogo bolje nego kada su ljudi bili u situaciji da nemaju ni dinara.
Što se tiče mera koje Vlada sprovodi za borbu za uplaćivanje novca na crno, dakle, zakoni su i doneti zbog toga da bi bilo nemoguće da neko uplati manje od minimalca na račun. Za to postoje rigorozne sankcije. Da li se dešava? Siguran sam da se dešava da se ono što se uplati što je nevidljivo, dakle, preko minimalca što može da im se da na ruke, u dogovoru između poslodavca i onoga ko prima novac, možemo da radimo na sprečavanju toga, između ostalog, i zakoni o sprečavanju pranja novca će nam u tome pomoći da bi sprečili ispumpavanje novca iz poslovnih tokova u gotovinu i da na takav način ti ljudi to dobijaju u gotovini. Hvala.

Reč ima Nemanja Šarović, po Poslovniku.

Gospođo Gojković, član 27. Poslovnika vas obavezuje da sednice vodite ne po svom nahođenju ili trenutnom raspoloženju, već u skladu sa odredbama Poslovnika.

U skladu sa Poslovnikom, nema replike na repliku. Gospođa Radeta je dobila repliku na izlaganje ministra Stefanovića. Ministar Stefanović je sve vreme koje ima u skladu sa Poslovniku po ovom amandmanu iskoristio. Član 158. stav 7. Poslovnika kaže – predlagač zakona, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača zakona ima pravo da o svakom amandmanu govori do dva minuta, s tim da ukupno trajanje pretresa u pojedinostima po ovom osnovu ne može biti duže od tri časa. To je ograničenje za ministre, koji su ionako privilegovani time što u načelnoj raspravi mogu da govore koliko hoće i da se javljaju koliko god puta hoće. Oni to pravo koje, slobodno mogu reći, nije u skladu sa parlamentarnom demokratijom i najvišim demokratskim načelima, koriste široko i dolazimo u situaciju da oni ovde govore mnogo duže nego poslanici. U raspravi po amandmanima njihova prava su striktno ograničena.

Ako treba da ponovim još jedanput, dakle, predlagač ili ovlašćeni predstavnik predlagača zakona može o svakom amandmanu da govori do dva minuta. Tačka, nema dalje, nema druge mogućnosti. Replika na repliku ne postoji. Ako je dobila gospođa Radeta repliku na izlaganje ministra, onda je on nakon toga morao da bude strpljiv, da čeka neki naredni član da eventualno još nešto odgovori, ali je na ovaj način zloupotrebljeno i vreme i Poslovnik.

Zahvaljujem.
Dakle, dva osnova potpuno različita, jedno znači učestvovati u raspravi kao predlagač, a vrlo je interesantno ovo što ste danas predložili - da tumačimo da nema replike na repliku, što bi značilo da samo jedan učesnik u raspravi kaže dve minute svoju repliku i dalje se ne nastavi.
(Nemanja Šarović: Vi recite, da li ima replike na repliku.)
Dalje se ne nastavlja. Ne, nisam ja u diskusiji sa vama, ja samo vama odgovaram na povredu Poslovnika. Ne čujem dobro kad neko dobacuje, to sam rekla već hiljadu puta, mora onda glasnije još da se dobacuje.
Znači, vrlo interesantan predlog koji bi nam ubrzao postupak rasprave da samo jednom dam repliku jednoj osobi i dalje nema. Znači, ja sada, po vašem tumačenju, Vjerici Radeti ne treba da dam repliku na repliku ministra koja je nepostojeća, po vama.
Tako da sam ja vrlo sklona da prihvatim vaše tumačenje i da jedan poslanik kaže nešto više kao komentar i tu se završava. To mi se dopada i razmisliću za ubuduće, a počećemo od Vjerice Radeta, pa polako, krenućemo ka tome.
Ali u Poslovniku piše da se Poslovnik primenjuje shodno, znači, sve odredbe, na sve učesnike u postupku rasprave. Znači, pravnici to znaju šta znači shodna primena na sve učesnike rasprave i onda treba dozvoliti ministrima i drugoj strani da nekoliko puta repliciraju i da idemo dalje, po meni.
(Vojislav Šešelj: Vidi se da ti nisi pisala ovaj Poslovnik.)
Nisam. Da.
(Vojislav Šešelj: Pa, daj ostavi traga.)
Nisam i polako razmišljam da ga menjamo. Skupljamo primere prakse iz regiona koji imaju različite…Dobro, onda malo šire, malo šire ćemo krenuti. Oni, recimo, raspravu, a u skladu sa ovim što ste vi rekli da sam povredila, imaju odluke da po jednoj tački raspravljaju sat vremena, po drugoj pet, shodno kako ocene da je neka tačka važna ili nije važna. To je isto lepo, a između tih sat vremena svako kaže šta hoće i koliko hoće. Nisu ni oni baš toliko široke ruke.
Ako vi želite mi ćemo glasati da je povređen Poslovnik?
(Nemanja Šarović: Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.
Ipak ću ja krenuti po svome, voditi.