Kolega Atlagiću, neću vam dozvoliti ovakvu vrstu rasprave.
(Marko Atlagić: Kako vas nije sramota da to meni govorite?)
Kolega Mirčiću, izvolite po amandmanu.

Otišli smo s ovim diskusijama vezano za amandman u potpuno drugom pravcu. Ja moram radi korektnosti i radi potpune istine da kažem da pitanjima izbeglica i prognanih lica bavile su se i ranije vlade. Godine 1998. je formirana Vlada narodnog jedinstva i tada se intenzivno radilo na rešavanju ključnih problema sa kojima su se suočavale izbeglice. Ne možemo jednostavno uzeti gumicu pa precrtati. Postoje dokazi, postoje činjenice, postoje živi svedoci.

Ja sam malo grublji bio prema prethodnom govorniku zato što želi da iskoristi po sistemu ono – evo ja, pa da ne bi bilo egoizam, evo ponovo ja, ističe svoju ulogu u svetskoj revoluciji. Potpuno beznačajna je njegova uloga u svetskoj rezoluciji. Mi se ovde bavimo ljudima koji imaju i te kako strašnu sudbinu. To su vojna lica koja se i dalje nalaze, što bi rekli, u nemilosti. Da li nisu rešili stambeni problem, da li nisu statusno pitanje rešili ili neko drugo.

Drugo, mi ovde konkretno o amandmanu raspravljamo o školovanju kadrova koji će sutra, između ostalog, vršiti tu funkciju, kao i oni koji su obavljajući svoju funkciju u Republici Srpskoj Krajini i delovima Republike Srpske doživeli takvu sudbinu. Mi ovde imamo dosta tih problema. Sada ćemo da licitiramo ko je više učinio za pojedine kategorije izbeglih i prognanih lica. Tragedija je u tome što se nije napravio nijedan jedini korak u pravcu vraćanja prava imovine u bivšim republikama SFRJ.

Imamo najugroženiju kategoriju, ako hoćete, upravo vojna lica, oficire, kojima se osporava, čak se ide toliko daleko da se proglašavaju za ratne zločince da ne bi imali pravo da im se vrati imovina. Onda se formacijski gleda mogućnost kako bi im se pripisao ratni zločin u kome oni uopšte nisu učestvovali, niti imaju bilo kakve veze. Časno, čestito su vršili svoju funkciju. Ne mogu da ostvare svoje pravo na vraćanje bar dela imovine koju su svojim stažom, svojim radom stekli. Bezbroj je primera u primorskim gradovima koji su bili onako najizrazitiji slučaj. Zašto? Zato što su to osetili u Hrvatskoj i drugim republikama da bi to bila dobra privredna grana, pa proglasiš oficira koji je bio u Lori ili bilo kom primorskom gradu ili u Zemuniku u Zadru za ratnog zločinca, da je učestvovao u ratnom zločinu i nema pravo da mu se vrati imovina, nema pravo da mu se nadoknadi, a on živi ovde i dalje u onim uslovima koji, iskreno govoreći, nisu ni za čoveka.

Što se tiče malopre mog dobacivanja, kolega treba da govori istinu. Srpska radikalna stranka je stajala iza svakog svakog člana i stoji i dalje. Nijednog člana nije napustila, nijedan pojedinac ne sme to da uradi, a ovde čujemo izmišljene priče kako niko iz SRS nije zaštitio čoveka koji je iskoristio priliku kada je predsednik SRS bio u zatvoru u Hagu, promenio ideologiju, promenio stranku. Valjda malo morala treba da imamo, valjda malo tog minimum poštenja treba da nosimo u sebi. Spletom okolnosti, samo da kažem javnosti, znam i njega i ostale kada su prve korake činili, na kraju krajeva, tu je svedok i Maja Gojković koja sad trenutno nije prisutna, pa može da posvedoči. Ponosni smo na sve ono što su činili za srpski narod, za SRS, nemamo nikakve ogorčenosti na njih, ali apelujem da njih da govore i dalje istinu.

Kolega Atlagiću, želite repliku. Izvolite.

Evo, neću govoriti o moralu. Ja sam svoj moral zaista dokazao tamo gde je trebalo i neću da navodim. Ali, da i sad kaže prethodni govornik da lažem, neka mu to ide na njegov moralni integritet, ličnost i kao čoveka.

Dozvolite da dve rečenice kažem. Kada sam posvetio knjigu jednom čoveku, predsedniku stranke, dobio sam u trećinskom odnosu otkaz na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zvao sam tri osobe, neću ovde javno da ih kažem, jer nije to ipak nivo, ali ako treba i reći ću, nisu mi se javile. Jedini čovek koji mi se javio kasnije danas ne sedi ovde među nama je Dragan Todorović. Ovo radi istine i pravde, gledam vam u lice svima. Meni nije žao, tad sam izjavio to veče u Nišu, TV kamere su prenosile, tog radnog mesta, čak ni onog drugog koji sam imao, a išao sam dalje i posvetio knjigu i drugu. Kako sam prolazio, to samo ja znam, gospodine Mirčiću, to samo ja znam.

(Aleksandar Martinović: Bio si svedok odbrane u Hagu.)

Pustimo sad Hag i svedočenje, to je druga stvar. Nije to bitno, istorija će to sve staviti na svoje mesto.

(Aleksandar Martinović: Bitno je. Kako nije bitno?)

Nema potrebe, građani znaju čiji sam svedok bio. Odmah da kažem da sam bio svedok odbrane ne samo Slobodana Miloševića, nego i Vojislava Šešelja u istorijskom delu, gledam vam sad u lice. Branko Nadoveza, istorijski deo, Nikola Žutić i ja smo pisali, pitajte njih dvojicu, i nisam išao dva leta na godišnji odmor zbog toga. Pitajte predsednika stranke je li to dobio tamo. Toliko o istini i poštenju. A vas, gospodo, koji mi sad dobacujete, ne mislim sad na gospodina Mirčića, ću vući za džigericu širom sveta. Toliko o poštenju.

Kolega Milićeviću, izvolite, pravo na repliku.

Ponovo radi javnosti, kažem da smo ponosni na sve ono što su radili članovi SRS. Ponosni smo na to. Neko je više, neko je manje doneo i dao doprinosu SRS. I, nije SRS pojedinac. I kada se govori ime i prezime, kako ste malopre rekli, mogli ste reći i ta imena koja nisu htela da vam se jave ali to je njihov lični stav nije stav SRS.

Znate, gospodine u istoriji se ulazi na više različitih načina. Vi ste ušli na velika vrata, tako što ste pomagali Vojislavu Šešelju u jednom periodu, tako što ste bili svedok odbrane Slobodanu Miloševiću. Neće vaši potomci, ni moji znati niti obraćati pažnju na ove naše prepirke, ali će pročitati da ste u jednom trenutku, vremenskom, istorijskom kako god hoćete, ipak držali do morala, ipak bili moralni. To svako normalan zna da ceni i ne morate to da ističete, jer znate, egoizam potiče od latinske „ego“ – ja, i kad čovek kreće rečenicu sa „ja“ niti čoveka niti rečenice.

Pravo na repliku narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Neću odgovoriti na ovakve uvrede, ali pošto građani Srbije, i građani bivše Jugoslavije znaju, ja ću opet od ja, jer sam napadnut ovde. Neopravdano.

Pa, bar sam ja 1990. godine, i po tome ću ostati poznat, jer istorija ne prašta ni meni, ni vama, ni nikome, u Hrvatskom saboru imao diskusije takve kakve sam imao i ponosan sam s tim. Neću ja ostati po Hagu kao svedok u istoriji, po tome gospodine Mirčić, ako ću ostati zapisan po nečemu, onda po moralu, a onda valjda i po naučnim radovima, osam knjiga i 250 radova koji citiraju naučnici širom sveta. Čojstvo je bitno. Istina je bitna u ovome svemu, a vi u ovom slučaju mnogo ne znate o kojem ja govorim, vidim da niste informisani. Zato nije bitno braniti istinu kada je i ne poznate šta je istina, po svaku cenu bez obzira iz koje stranke, kao i pitanje ratova. Nisam ja kompetentan kao političar, ni vi da dajemo sud, kompetentna je struka i istorija i ona je svoje rekla iz ratova 1990. godine, gospodo. Mi smo, ja sam svoj stav dao juče o tome. Ovde ga izrekao koji je stav i nauke, a ne moj lični, koji je stav istoričara sa zapada i istoka, ali treba gospodo da se radi i dela ono što znamo, da se čita i prati izvori.

Pa, evo pitanje Jasenovca ja idem 21. i gospodin Martinović na međunarodni skup, ne vidim da ih se prijavilo mnogo iz Republike, u zadnja dva bilo nas je po dvojica, a trčite na medije svaki dan govorite, jedan deo govori politički o tome, bolje bi bilo da se nikad ne pokažu medijima nego što ono govore. Istina je sasvim druga, nego što vi mislite. Hvala.

Zahvaljujem.
Replika, narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Ne bih dalje da nastavljam da repliciram i da se nadgornjavam sa gospodinom Atlagićem, ali samo da pojasnimo neke stvari.

Imaju nekoliko prekretnica u novijoj srpskoj istoriji i naravno u tim prekretnicama značajnu ulogu imaju i pojedinci. Gospodine Atlagiću, vi morate da shvatite da je prekretnica u novijoj srpskoj istoriji i ime Vojislava Šešelja i biće zapisano u istoriji koja neće uzimati u obzir, ni šta vi mislite, ni šta ja mislim, ni šta ste vi govorili, ni šta ja govorim, nego će biti objektivni parametri, objektivna merila i biće u istoriji zabeleženo, oni koji su podržavali Vojislava Šešelja dok je bio u Hagu, dok je sebe jasno eksponirao kao najčuvenijeg anitglobalistu i oni koji su ga izdali i napustili i to je prekretnica.

Znate, u tom istorijskom trenutku čovek treba da razmišlja o nečemu što ga čeka u budućnosti. Vi imate jedan istorijski period za koji vi znate, a to je kada se masovno ili u većem broju menjala vera, pa se prelazilo iz pravoslavlja u drugu veru. Svedoci ste kao i ja, da ti ljudi imaju i dalje, njihovi potomci imaju veliko opterećenje. Taj teret što vi želite gospodine Atlagiću, zbog ove činjenice da ste u jednom trenutku napustili borbu protiv globalizma koji je vodio Vojislav Šešelj, vi želite da prebacite nama koji smo ostali dosledni. Izvinite, ali nećemo mi da nosimo taj teret, taj teret vi morate da nosite, a kako će istorija to da objasni. Istoričari će uzimati sve ono što je relevantno za istoriju kao nauku.