Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 83 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: dr Danica Bukvić, prof. dr Žarko Obradović, Miletić Mihajlović, dr Predrag Jelenković, prof. dr Vladimir Marinković i Balša Božović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su, povodom pretresa u pojedinostima o Trećoj tački dnevnog reda – Predlogu zakona o vojnom obrazovanju, pozvani da sednici prisustvuju: Aleksandar Vulin, ministar odbrane, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, Aleksandar Živković i mr Bojan Jocić, državni sekretari u Ministarstvu odbrane, dr Nenad Miloradović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za materijalne resurse u Ministarstvu odbrane, Milan Mojsilović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za politiku, odbranu u Ministarstvu odbrane, Zoran Lazić, sekretar Ministarstva odbrane, general major Mladen Vuruna, rektor Univerziteta odbrane, brigadni general Mile Jelić, načelnik uprave za kadrove u Ministarstvu odbrane, pukovnik Luka Jovanović, načelnik Odeljenja u Upravi za kadrove u Ministarstvu odbrane, pukovnik Slobodan Kisić, generalni sekretar Univerziteta odbrane i LJiljana Mirić Stanković, načelnik pravne uprave u Ministarstvu odbrane.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o Trećoj tački dnevnog reda – Predlogu zakona o vojnom obrazovanju.
Nastavljamo zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačka od 1. do 13. dnevnog reda.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Krlić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, gospodo oficiri, uvaženi narodni poslanici, moj amandman se odnosi na to da obezbeđenje obrazovanja svakako donosi napredak Republici Srbiji, ali da se uvek mora voditi računa o Srbima u regionu i to želim i ovom prilikom da posebno istaknem.

Bliska i daleka prošlost uči nas da briga o svom narodu ma na kom delu planete živeli je neophodna. Posebno briga o Srbima u regionu koji su sticajem različitih istorijskih okolnosti ostali van matice, ali svakako predstavljaju deo istog nacionalnog i državnog tkiva i mislim da se u tome apsolutno slažemo.

Pa, šta je to vezivno tkivo koje nas čini jednim narodom? Šta je to što sve Srbe sveta povezuje? Neko će to reći da je jezik, nažalost nismo narod koji je u tome izuzetno pedantan. Mnogi Srbi u trećoj generaciji više ne govore i ne služe se svojim jezikom, a to ih ne čini ne pripadnicima svoje nacije. Samo ćirilično pismo ugroženo je u matici i za nju se treba boriti. Neko će reći da je to vera, a vera je samo donekle, ali se ne odričemo Srba koji su druge vere, kao i Srba ateista i oni su deo zajednice, deo naroda, neotuđivi deo nacije i države.

Svi Srbi sveta ma gde oni živeli, od NJujorka do NJu Zelanda, imaju jedno isto pamćenje. Pamte jedno polje i pamte jednu bitku. Pamte polje koje nikada nisu videli i pamte bitku u kojoj naravno nisu učestvovali. Kosovo polje i kosovska bitka jesu naš morali i etički kod. I, kad kažem morali kod, onda gospodine ministre, imate potpuno pravo u onome što ste juče govorili i što je jako važno kada je u pitanju moralni povratak morala u redove naše armije, jer oni koji su moral izbacivali iz armije nisu želeli da unište armiju nego kompletnu naciju, to i jeste cilj i zbog toga je taj moral toliko važan i toliko neophodan. Upravo je vaša uloga i vaša odgovornost u obrazovanju i vaspitanju novih vojnih kadrova, vaspitanje o ponosu, o tradiciji, ali svakako i o moralu.

Poštovati sopstvenu istoriju i tradiciju nije opterećenje, iako će to mnogi reći, to je uporište građanske svesti i slobode. Većeg uporišta građanske svesti i slobode od tradicije i poštovanja svoje tradicije nema. No, mi imamo negativne bilanse kada spomenemo svoja prava u okruženju, često nismo samo Srbi nego smo i velikosrbi. Kada postavimo pitanje svoje jedinstvene države onda smo za neke čak i ovde skoro fašisti. Privrženost vojvođanskom autonomaštvu i samozvanoj državi Kosovo, neki nazivaju evropejstvo. Privrženost državi Srbiji, nacionalizmu. To je ono što nas okružuje. To su istine protiv kojih se moramo svakodnevno boriti, a posebno obrazovanjem i vaspitanjem.

Sve vam ovo govori o nasušnoj potrebi da ne pravimo istorijske reprize koji nam donose negativne bilanse, a tih bilansa nam je dosta. Moramo shvatiti da ćemo ljudska bića ostati onda kada čuvamo svoju tradiciju, čuvamo svoju kulturu i naravno čuvamo svoju zajednicu.

Ja ću za ovaj zakon glasati bez obzira da li moj amandman bude prihvaćen ili ne, zato što sam potpuno ubeđen da će ovo Ministarstvo i ova armija čuvati i sačuvati zajednicu. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Krliću.
Po amandmanu, narodni poslanik LJubiša Stojimirović. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, veoma je jasno da je proces obrazovanja najvažniji proces u razvoju svake zemlje, tako je i kod nas. Još je Platon rekao u staroj Grčkoj – ako obućar ne radi dobro svoj posao, neće biti velika šteta za državu, samo će Atinjani ići bosi, ali ako oni koji obučavaju mlade ljude ne urade dobro svoj posao, stvoriće se generacije nesposobnih, nepismenih i poročnih ljudi, koji će upropastiti državu. Iz toga treba da izvučemo poruku i da shvatimo da je obrazovni proces proces kome moramo da posvetimo veliku pažnju.

Obrazovni proces u Vojsci mora da bude vodilja za celu zemlju. Zašto? Zato što su sve inovacije, sve novotarije, sve ovo što je pokrenulo svet došlo na osnovu istraživanja koja su rađena za potrebe Vojske i u Vojsci.

Osim obrazovnog procesa vidim da ovde nije spomenuta nauka, ali verujem da ćete raditi na tome da instituti koje je nekada Vojska imala i koji su bili vrhunski u budućnosti budu još bolji i još kvalitetniji.

Jednu malu preporuku mogu da vam dam. Kada dalje budete razvijali ovaj obrazovni proces, pogledajte Teslinu doktrinu. Nikola Tesla je još 1920. godine rekao – ukoliko želimo da stvorimo obrazovni proces onakav kakav treba, u svakoj zemlji, pa i čovečanstvu u celini, moramo da vodimo o tri aspekta računa. Jedan je socijalni, drugi je moralni, a treći duhovni. Pogledajte dobro tu doktrinu i pokušajte na njoj da stvorite obrazovni sistem u Vojsci. Hvala lepo.

Zahvaljujem, kolega Stojmiroviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre vojni gospodine Vulin, poštovani oficiri i predstavnici bezbednosnih službi, vojno obrazovanje direktno utiče ne samo na modernizaciju Vojske Srbije, nego i na modernizaciju Republike Srbije u celini, za koju se zalaže Vlada Republike Srbije, predsednik države Aleksandar Vučić, većina uvaženih narodnih poslanika u ovom visokom domu Narodne skupštine i najveći broj građana Republike Srbije.

Poštovani ministre sa saradnicima, naše vojno obrazovanje treba da posebno planira moralno vaspitanje, a posebno da istakne njegov glavni zadatak – patriotizam i rodoljublje, koje je jedno od glavnih tradicijskih nasleđa srpske Vojske vekovima.

Stranka bivšeg režima je izbacila iz programa srednjih škola i Vojne akademije moralno vaspitanje pod pritiskom NATO pakta i domaćih NATO prašinara.

Da je Nenad Čanak, u narodu poznat pod nazivom gicoje, imao patriotskog osećanja, ne bi 5.3. gospodnje 2017. godine izjavio, citiram „spreman sam da priznam nezavisnost Kosova i Metohije“.

Ili, da je Čedomir Jovanović, u narodu zvani Čeda kalkulator, imao bar malo patriotskog vaspitanja, ne bi 29.9. gospodnje 2015. godine izjavio „država Kosovo je nepovratan proces koji nastavljaju da ignorišu samo neodgovorni političari“.

Ili, da je propali predsednički NATO kandidat Saša Janković, u narodu poznat pod nazivom Sale prangija, imao bar minimum patriotskog vaspitanja ne bi izjavio „zalažem se za nezavisnost Kosova i stolicu UN“.

Zato je, gospodo oficiri i gospodine ministre, poštovani narodni poslanici i poštovani građani Srbije, i predstavnici BIA, veoma važno moralno vaspitanje kako ne bi više u srpskom narodu se pojavljivale ovakve moralne nakaze ili spodobe i radile na razbijanju naše otadžbine.

Hvala vam, gospodine ministre vojni Vuline i gospodinu bivšem ministru Bratislav Gašiću i vrhovnom komandantu, Aleksandru Vučiću, što vraćate ponos i čast srpskoj Vojsci, koju je imala vekovima. Zato je ovaj amandman veoma važan, koji je bitan u ovom vojnom vaspitanju, jer bez vojnog vaspitanja nema ni Vojske Srbije. Hvala lepo.

Zahvaljujem, kolega Atlagiću.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Gospodine predsedavajući, reklamiram član 107. Govornik je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, što prethodni govornik nije učinio.

Takođe reklamiram član 108. O redu na sednici se stara predsednik Narodne skupštine, tj. vi u ovoj situaciji.

Da li zaista niste čuli kakvim pogrdnim imenima je prethodni govornik nazivao ne poslanike iz poslaničke grupe DS, već druge kolege iz drugih poslaničkih grupa? Da li zaista želite da nas uverite da morate da ostanete nemi na to ili da niste čuli?

Evo, čuli su svi ovde i meni je zaista drago što ovih prethodnih pet dana zasedanja imamo ove ozbiljne i odgovorne ljude iz Vojske Srbije koji mogu da vide duple aršine i da vide kako se vi kao predsedavajući, ne lično vi nego svaki predsedavajući ponaša.

Mi ne želimo sada da iskoristimo tu priliku, pa da mi predstavnike opozicije nazivamo takvim imenima, jer želimo da pokažemo razliku između nas i njih, ali vas molim da vi reagujete na to i da ne dozvolite takve situacije, jer sigurno vam ne bi bilo drago i oduzeli biste reč bilo kom poslaniku opozicije ako bi na isti način reagovao.

Kolega Milojičiću, legitimno je pravo poslanika da predloži amandman i da obrazlaže onako kako on smatra da treba.
Kolega Atlagić je imao jedan širi kontekst obrazlaganja amandmana. Govorio je o važnosti i značaju amandmana koji je predložio i pokušao je da ubedi predstavnike ministarstva da prihvate njegov amandman, a akcenat je stavljao …
(Radoslav Milojičić: Znači možemo i mi da koristimo Ivica pevačica i Vulin dezerter?)
Nisam shvatio da se obraćao tako pogrdnim imenima, kao što je vaše legitimno pravo da ukažete da je povređen Poslovnik, a o tome da li je povređen Poslovnik ili ne, odlučiće Skupština u danu za glasanje.
Molim vas da budete tu kada Skupština bude odlučivala, pa ćemo zajedno prosuditi da li sam ja lično povredio Poslovnik ili ne.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika? (Da.)
Zahvaljujem, kolega Milojičiću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja shvatam uzbuđenost kolege Atlagića. Danas je godišnjica smrti Josipa Broza, pa je on kao nekadašnji komunista verovatno malo uzbuđen.

Ovde smo malopre čuli, a ja pratim i pokušao sam istorijski da pratim Vojsku od Grola i Davidovića do hajnekene, od Pekića do hajnekene.

Kao predsednik Narodne seljačke stranke moram reći da su seljaci uvek voleli Vojsku i pre nego što je ona postala stajaća. Svi ste prošli pored biste Karađorđa. On poziva, on govori da sa mukom ta seljačka narodna Vojska o svom kruhu, kako su govorili, o svom hlebu izvojevala državnost i kao stecioci te državnosti i kao stvaraoci države seljaci i dalje vole Vojsku, a i Vojska voli seljake.

Najveći naši oficiri, najhrabriji, najmudriji su potekli sa sela i s tim u vezi naša obaveza kao što su nekada naši preci kupovali puške da bi stvarali državu o svom trošku, tako je i naša obaveza da modernizujemo našu Vojsku. Obaveza nas poljoprivrednika je da kroz razvoj poljoprivrede, kroz razvoj prerađivačke industrije i obnovljive energije stvorimo materijalnu osnovu da se naša Vojska modernizuje. U hrabrost ne sumnjamo. Uz dobru opremu, uz dobru tehniku ja verujem u nepobedivost naše Vojske.

Naša Vojska, pre svega, treba da odvraća moguće protivnike od sila koje misle da primene prema nama. Ja, naravno, verujem u ministra vojnog i ne verujem da će on naručivati skupa odela od Tadžija. Ja verujem da će ova vlast ulagati u Vojsku, da neće ulagati u ministra vojnog, kao što je to radila prethodna vlast.

Ja prethodnu vlast pozivam na narodno jedinstvo, kakvo je vladalo te 1815. godine, za vreme Drugog svetskog ustanka. Hoću da im kažem da tuđi interes nije naš interes, da nas protiv našeg interesa ne dele oni koji to rade zbog sopstvenog interesa, da nas ne dele, jer ako nas podele, u sukobu samih sa sobom, izgubićemo sigurno mi. Hvala.