Gospodine ministre, zamolio bih vas da me saslušate i od vas očekujem podršku da se usvoje ovi predloženi amandmani o kojima ću govoriti.

Naime, mi smo ovde predložili da se iza reči - Vojske Srbije, doda zapeta i dodatak – kao i vaspitanje u duhu vojničke časti, rodoljuba i tradicije srpske vojske.

Smatramo da, iako je trend modernizacija 21. veka, mi ne smemo da ostanemo imuni i da zaboravimo na pojmove i na reči kao što su srpska tradicija, tradicija srpske vojske, rodoljublje i srpska vojnička čast i da to treba potencirati, posebno isticati u zakonu. Zaista znam da vojska to nosi sa sobom u srcu, ali smatram i da bi zakonodavac trebao da potencira ove reči i da potencira i u ovom predlogu zakona svetle primere, jer mi zaista, ako nečim možemo da se ponosimo, možemo da se ponosimo srpskom vojskom i našom vekovnom tradicijom koju je ona nama donosila. To je jedna od najsvetlijih stvari srpskoga naroda. Da li gledamo u dalju prošlost, da li gledamo u neku neposrednu prošlost, mi možemo time da se ponosimo.

Pohvalio bih i vaš potez da gospodina Lazarevića, generala Lazarevića, vratite kao predavača na Akademiju. Mi ovde imamo još jednog ratnog heroja u našim klupama, generala Božidara Delića. Brojne druge primere, generala Ratka Mladića, generala Pavkovića, koji su nažalost bili često proganjani u prethodnom periodu i upravo zbog te potrebe da se ponosimo na našu vojnu tradiciju i našom vojnom bliskom prošlošću, ja bih zamolio i vladajuću većinu da prihvati ovaj amandman.

Upravo prihvatanjem ovog amandmana sprečićemo situaciju koja nam se nedavno desila, da se na prijemu povodom Dana Vojske, koju organizuje predsednik Republike Aleksandar Vučić, pojavi na Andrićevom vencu izdajnik i špijun Momčilo Perišić. To je loš primer koji ne sme da služi vojnicima i upravo zbog toga apelujem da se jedna ovakva sintagma, rečenica doda u ovaj zakon.

Takođe bih apelovao na član 21. Zakona o odbrani, da vas zamolim da dodelimo Savezu organizacija rezervnih vojnih starešina status udruženja od značaja za odbranu. Mislim da zaista, a pogotovo oficiri tu pored vas dobro znaju koliki je značaj tog udruženja i koliki je njihov odziv kada se zovu na vojne vežbe u odnosu, recimo, na regularne trupe. Znači, izuzetno značajno udruženje.

Potrošili ste vreme grupe. Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

Samo kratko.
Znate, reči kao što su moral, tradicija, poštovanje jesu suština naše vojske, kao i sloboda, i svaki naš pripadnik to nosi u svom srcu. Kao što znate, mi smo vratili moral u funkciju vojske kao funkcija. U samom Ministarstvu odbrane imaćete ponovo oficira zaduženog za moral, imaćete ponovo program koji se time bavi i imaćete sve ono što svaka vojska ima, pa i vojske sa mnogo, mnogo kraćom tradicijom nego što je naša. To sigurno nikada nećemo dozvoliti da se izgubi na bilo koji način, ali ne moramo to regulisati zakonom, jer se to zakonom u krajnjoj liniji i ne može regulisati. To je nešto što vojska nosi i što će svako nositi.
Što se tiče odnosa vojske prema obrazovanju, prema prošlosti i prema tradiciji, srpska vojska tu može zaista samo da bude izuzetno ponosna i siguran sam da ste svi vi ponosni na našu vojsku i na ljude koji čine našu vojsku. Mi držimo do tradicije i bilo koji starešina, vojnik, oficir, šta god, dok nema pravosnažnu presudu, ne možemo se prema njemu drugačije ponašati nego ovako kako se ponašamo. Znate, vojska nikad nije bila politička institucija. Mi striktno vodimo računa da se poštuju ta pravila koja su u vojsci. To može da se promeni samo na ovaj način o kojem govorimo, a ja sam siguran da su svi generali vrlo ponosni na odnos vojske kakav sad imaju prema sebi.
S pravom ste pomenuli i generala Lazarevića. Samo taj mali primer da su se 19 godina od NATO agresije po prvi put starešine treće armije okupile u komandi kopnene vojske u Nišu. Oni to nisu smeli da urade. Oni pre toga nisu smeli da se okupe, da se vide, nije im bilo dozvoljeno da ulaze u prostorije Vojske Srbije, prostorije zbog kojih žive i zbog kojih su radili, nego su se okupljali po kafanama. E, to više ne može i ta promena je svakako vidljiva. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica Ružica Nikolić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, i na član 2. Predloga zakona koji predlaže propisivanje vojnog obrazovanja kao dela obrazovnog sistema Republike Srbije i kao delatnost od posebnog značaja za odbranu podneli smo veći broj amandmana kojima pokušavamo da poboljšamo predloženi zakonski tekst.

Vojno obrazovanje i osposobljavanje podrazumeva programe obuke za rezervne oficire Vojske Srbije i školovanje koje realizuju vojno-školske ustanove. Kada je u pitanju postupak prijema i kriterijuma za selekciju kandidata za Srednju vojnu školu, može se primetiti da je iz selekcija koja obuhvata proveru znanja, bezbednosnu proveru, psihološku, kao i medicinsku, odnosno zdravstvenu procenu, izostala provera fizičke sposobnosti, odnosno spremnosti kandidata koje je, složićete se, veoma bitno.

Kod izbora kandidata za upis u Vojnu školu ili Školu rezervnih oficira kriterijumi jesu jasno postavljeni, ali nažalost ti kriterijumi ne odgovaraju stvarnim potrebama jer se u praksi pokazalo da to baš i nije tako.

Zatim, veoma bitno pitanje koje se nameće i kod zapošljavanja u Vojsku Srbije, to je da li kandidati koji posle završene srednje škole, koji završe i kurs za podoficire u trajanju od tri, šest ili devet meseci, ili Školu rezervnih oficira, imaju prioritet zapošljavanja u Vojsci Srbije ili sistemu odbrane u odnosu na potrebe službe? Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Ovaj amandman je tehničke prirode i da ste ga usvojili, gospodine ministre, plata oficirima, vojnicima, standard ne bi bio ništa bolji, ali bi ovaj zakonski predlog imao malo više smisla.

Amandman je podnet na član 2. stav 4. ovog zakona, gde se predlaže da se posle: „usavršavanja“ reči: „u smislu ovog zakona“ brišu. Vrlo često se na ovoj sednici čula polemika između bivšeg i sadašnjeg režima šta znače amandmani „briše se“, pa je ispalo da je kužno, da je možda i sramotno podnositi amandmane koji glase „briše se“.

Ja ću sada da budem praktičan, pa da kažem – ako bi nekim zakonskim predlogom bilo predviđeno da neko ko je izvršio krivično delo biće nagrađen sa sto evra ili sto dolara, ne može glasiti i popraviti se taj predlog ako bi bilo – neko ko učini krivično delo biće nagrađen sa 50 dolara. Takav zakonski predlog mora da se briše i mi smo predložili ovde da se briše, jer boljeg rešenja od da se ovo briše nema, a smatramo da je usavršavanje, kako za mlade stručnjake, tako i za one koji su se već afirmisali u svojem poslu, potrebno i stalno neophodno. To, prosto, mora da bude, da bi čovek mogao da obavlja na najbolji način posao za koji je odgovoran, plaćen i pogotovo kada je u pitanju vojska.

Gospodine ministre, vi kao član Vlade bi mogli da utičete još na rešenje jednog problema, a to je da u Vladi, kako vi vrlo često kažete, lobirate i pokrećete inicijativu da se u srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu pokuša dodeliti diplomatski imunitet ljudima koji su tamo angažovani.

Mi smo kao pripadnici SRS zahtevali to više puta. Čak i predsednik naše stranke je postavljao pitanje Vladi vezano za rešenje tog problema. Znate sami da bi država Srbija na taj način dobila i da bi njen ugled u svetu kod naših prijatelja postao neuporedivo bolji nego što je danas. Probajte to, ne boli, a Srbiji je to neophodno. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Izvolite, koleginice Jovanović.

Reč ima ministar gospodini Vulin. Izvolite.