Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Vulin sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, imali smo prilike u raspravi u načelu da diskutujemo o svim vojnim zakonima, a posebno o Zakonu o vojnom obrazovanju.

Ministar je izneo sve prednosti vezane za ovaj zakon. Ja sam saglasna da je ovaj zakon veoma dobar imajući u vidu koliko je učinjeno za vojno školstvo i naglasila bih samo podatke koje imamo da je 300 miliona dinara uloženo u Vojnu akademiju i rekonstrukciju, kao i da je 30 miliona uloženo u Vojnu gimnaziju.

S tim u vezi, obzirom da se žene sve više prijavljuju za ovo časno zanimanje, ja bih volela da se ovaj amandman usvoji jer se odnosi upravo na uvođenje pojma – rodne ravnopravnosti u Zakon o vojnom obrazovanju.

Nekada je obrazovanje bilo potpuno nedostupno ženama, nekada pojam uopšte rodne ravnopravnosti nije bio prepoznat, ali danas je to malo drugačije. Danas radom Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, kao i radom svih žena na političkim funkcijama, taj pojam je vrlo poznat.

Ako se prisetimo Antifašističkog fronta žena osnovanog 1942. godine i uloge tog fronta u Drugom svetskom ratu, možemo biti ponosni. Sto hiljada žena je učestvovalo u Narodno-oslobodilačkoj vojsci, 25 hiljada žena je poginulo, 40 hiljada žena je ranjeno, tri hiljade onesposobljeno za rad, ali isto tako dve hiljade žena su postali oficiri, tri hiljade žena su postale nosioci Partizanske spomenice i 91 žena je odlikovana ordenom Narodnog heroja.

Ove podatke sam istakla isključivo kako bismo se setili tih radnih, časnih, poštenih, borbenih žena koje su spremne bile da daju život za našu otadžbinu.

Amandman kojim se posle člana 1. dodaje novi član zajedno su podneli poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić.
Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su poslanica Vjerica Radeta i poslanik Marko Đurišić.
Vjerica Radeta ima reč.

Juče i danas, ministre, zovu nas mladići iz cele Srbije, iz Kosovske Mitrovice, iz Zubinog Potoka, iz Zvečana, iz Leposavića, iz Štrpca i kažu – pitajte ministra, pitajte naše oficire –zbog čega nas teraju u šiptarsku vojsku? Nismo razumeli pa smo tražili da nam objasne dodatno i rekli su nam o čemu se radi.

Mnogi mladići koji žive na KiM, Srbi, želeli su i žele da budu u Vojsci Srbije i vi ste napravili jedan problem administrativni i prosto je neverovatno da zbog jednog administrativnog problema to niste dozvolili.

Da ste prihvatili i da ste dozvolili, jednostavno da ste te naše mlade ljude iz Štrpca, iz Zvečana, iz Zubinog Potoka tretirali kao mladog čoveka iz Sombora, Kragujevca, Niša, vi biste odavno popunili potrebnu kvotu vojnika jer je bilo zaista mnogo zainteresovanih. Sada možda malo manje zato što su se razočarali, kažu, u sopstvenu državu.

Evo o čemu se radi, ministre. Radi se o tome da svako ko konkuriše za vojsku Srbije treba da pribavi i podnese određenu dokumentaciju i naravno, to je u redu. Radi se o tome da je jedan od dokumenata koji je potreban – uverenje o nekažnjavanju i tu se dešava problem.

Sudovi u centralnoj Srbiji ne daju tim ljudima sa KiM uverenje da nisu kažnjavani. Znači, oni ih ne tretiraju državljanima Srbije, ne tretiraju ih građanima Srbije. Oni ako hoće da uzmu to uverenje, a to nisu hteli, onda bi morali da uzmu uverenje od šiptarskih privremenih sudova. Čak i kad bi uzeli to uverenje, onda kad bi došli da konkurišu za vojsku, to uverenje ne bi bilo prihvaćeno, što je, naravno, sasvim u redu.

Ministre, u ime svih tih Srba, nemojte samo da se busate u prsa, ne mislim vi lično nego generalno vi iz vlasti, vi ćete pomoći, vi pomažete, vi ćete ne znam šta da uradite, umesto toga nešto često okrećete drugi obraz, ali, u ime tih mladih ljudi, molim vas da rešite i vi i Vučić i cela Vlada ovaj administrativni problemčić, ovu administrativnu prepreku. Morate to da otklonite i morate da dozvolite mladićima iz svakog mesta na KiM, svakom državljaninu Srbije, Srbinu, da dođe i da bude vojnik u Vojsci Srbije.

Hvala, potrošili ste vreme grupe.
Reč ima ministar. Izvolite.

Prvo, da vam kažem, niko se ne busa. Mi smo vrlo odmereni u onome što radimo i kao što znate, držimo do naše zemlje. Uostalom, to se vidi kako se ponaša ova Vlada, posebno kako se ponaša predsednik Vučić.
Mi imamo, opet ne želim da kažem tačan broj naših pripadnika koji su sa prostora KiM, skoro svakodnevno i putuju i žive sa prostora KiM, a u našim su jedinicama, i oficira i vojnika po ugovoru i podoficira. Razumem o čemu govorite, pošto to ne bi bio problem jedino sa vojskom, imate više problema kada je u pitanju sudska odnosno pravosudna mreža, jer mi ne možemo i nećemo nikad prihvatiti nikakve pečate nikakvih kosovskih institucija. To ne možemo da uradimo, ali možemo da vidimo koji su konkretni mehanizmi, rešavali su se i za neke druge stvari, rešićemo i za taj.
Drago mi je da ste skrenuli pažnju, proveriću, ako ima jedan, jedan, ali biće omogućeno. Znate, ja dok sam bio direktor Kancelarije za KiM, mi smo dogovorili sa Vojnom akademijom da su tada dva đaka sa prostora KiM imala pravo da budu upisana u Vojnu akademiju, bez ikakvih uslova, samo da budu odatle i da ih školujemo kao buduću elitu. Isto smo radili, na primer, sa Diplomatskom akademijom, pa su najbolji studenti sa univerziteta u Kosovskoj Mitrovici automatski bili primani u Diplomatsku akademiju i danas ti momci rade u našem Ministarstvu spoljnih poslova i odlični su. Tako da ću ovo svakako odmah proveriti i ako je to jedina prepreka, nemojte uopšte da sumnjate da će biti regulisano.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela poslanica Marija Janjušević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Dragan Vesović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Ivan Kostić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Boško Obradović?
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Tatjana Macura, Nenad Božić, Vladimir Đurić i Aleksandar Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Ono što je interesantno je da sve reforme kada je u pitanju vojska i obrazovanje vojske počinju sa hvalospevima od strane ambasadora Amerike i drugih zemalja i to je nešto što nas srpske radikale tera na određenu rezervisanost kada je u pitanju donošenje ovakvih reformatorskih i, kako ih vi zovete, zakona koji će uneti novine u vojsku.

Setimo se samo kako je počela reforma vojske intenzivno posle 2000. godine, kada je ambasador Montgomeri, hvaleći tadašnjeg vojnog ministra Borisa Tadića, uništavao naše strele, uništavao je naše tenkove, uništavao naše naoružanje i govorili kako smo mi, dok smo imali i rakete i tenkove i topove bili veoma slabi, bili nejaki, a sad kada to uništavamo sad smo jaki, sad smo moćni i sada nas svi respektuju.

I zašto je ovde veoma interesantno ovo ime i prezime ambasadora? Zato što je kontinuitet kada je u pitanju ta ličnost, jer on sad više, istine radi, nije ambasador ali i dalje je, koliko znam, savetnik vladajuće stranke, Srpske napredne stranke. Taj isti Montgomeri i te kako značajnu ulogu igra ne samo u savetima nego i u sprovođenju neke politike. I mi ovde imamo situaciju da nas stranci i dalje hvale kako smo jako dobri, a sa druge strane vidimo očigledno da smo sve više i više u kolonijalnom položaju u odnosu na velike sile. S druge strane, mi imamo zagovaranje ulaska u Evropsku uniju i to zagovaranje ulaska u Evropsku uniju podrazumeva reforme koje negiraju sve ovo što predlaže zakonodavac, tako što ćemo morati da se prilagodimo tim evropskim standardima.

Na član 2. amandman je podnela poslanica Marina Ristić.
Da li želite reč? (Da)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi oficiri, svi se slažemo da je vojno obrazovanje od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije. Zašto onda niste završili ovaj predlog zakona? Zbog čega nema nijednog člana o naučno-istraživačkoj delatnosti, već ste pribegli korišćenju člana 35. Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti koja predviđa opšte uslove, a ne konkretne poslove koji se tiču naučno-istraživačke delatnosti Vojske Srbije konkretno? Niste se pozabavili onim najvažniji.

Kada ste već sve ionako prepisali, samo ste eliminisali Generalštab, što niste i ovo? Ili možda zato što naučni instituti, istraživački instituti, istraživački centri ipak ne mogu da rade bez najstručnijeg kadra? I tako, tačke od 126) do 150) Zakona iz 1994. godine ostaju na snazi. Dokle - ne zna se, iako su pune nelogičnosti. To su i dalje za Vojsku Jugoslavije nadležni savezna Vlada, savezni ministar, Savezne Republike Jugoslavije. Tačka 140) poziva se na tačku 117), tačka 144) na tačku 106), pa kako?

Ostavili ste pravu papazjaniju. Igrate se sa institucijama koje su od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Nije tu.
Tomislav LJubenović, 14 sekundi.
Nema više, vaša grupa nema više uopšte vremena. Potrošili ste vreme grupe, samo ovlašćeni.
Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Aleksandar Šešelj.
Na član 2. amandman su zajedno podneli Zoran Živković, Marinika Tepić, Aleksandra Čabraja, Jovan Jovanović i Sonja Pavlović.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Tomislav LJubenović.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Miljan Damjanović.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Vladan Zagrađanin.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Srđan Nogo i Zoran Radojičić.
Reč ima Srđan Nogo. Izvolite.