Poštovana predsednice, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, srpsko vojno školstvo je tokom poslednja nepuna dva veka, koliko i postoji, iznedrilo veliki broj pre svega čestitih, časnih i kvalitetnih komandanata i brilijantnih vojskovođa koji su zajedno sa svojim vojnicima tokom Balkanskih ratova u Prvom i Drugom svetskom ratu, ali i tokom sukoba na prostoru bivše SFRJ i, naravno, tokom odbrane od zločinačke NATO agresije ispisali najslavnije stranice srpske ratne istorije.

Koliko god srpski oficiri kroz istoriju bili časni, ipak sudbina vojske je bila da su se od 2000. do 2012. godine na čelu Ministarstva odbrane nalazili oni koji su se svojski trudili da sopstvenu vojsku, kao i sopstvenu državu opustoše i ponize. Zbog toga, kako bismo vojsci vratili nekadašnji ugled, pored školovanja novih generacija oficira, neophodno je da i domaće pravosuđe što efikasnije obavi svoj posao i procesuira sve one koji su na bilo koji način naneli štetu vojsci.

Izuzetno su zanimljive okolnosti pod kojim se kiparsko preduzeće Vilab Pharm LTD pojavljuje kao vlasnik četiri desetine istog stana sa bivšim ministrom odbrane i njegovom suprugom, a ujedno i kao suinvestitor zajedničkog objekta na najskupljem pašnjaku u Evropi plaćenom milion i po evra. Direktor preduzeća Vilab Pharm je istovremeno i bio vlasnik firme Peyton Medical, koja je prodavala lekove i sanitetski materijal Ministarstvu odbrane i Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i na taj način zaradila više od 350 hiljada evra.

Prema zvaničnim podacima Uprave za javne nabavke, firmi Peyton Medical je čak pet puta dodeljen tender direktnom pogodbom ukupne vrednosti od preko 11 miliona dinara. Ministarstvo odbrane je od firme Peyton Medical kupilo lekove i sanitetski materijal, jednom 2008. godine, četiri puta 2009. godine, dva puta 2010. godine i jednom u septembru 2011. godine. Ista firma je dobila i dve nabavke za potrebe Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika 2010. godine i 2011. godine, ukupne vrednosti preko četiri miliona dinara.

Pre nego što su bivši ministar Dragan Šutanovac i njegov ortak i saučesnik iz javnih nabavki postali investitori gradnje luksuznog objekta na vračarskom pašnjaku, prvobitni investitor i nosilac dozvole za izgradnju objekta je bilo preduzeće „Trešnja“ d.o.o. koje je, gle čuda, godinu dana pre prodaje ove investicije Draganu Šutanovcu i ostalim suinvestitorima od Ministarstva odbrane u restriktivnom postupku javne nabavke dobilo posao vredan blizu 20 miliona dinara. Zbog svega ovog, bilo bi jako zanimljivo utvrditi ko je umesto Dragana Šutanovca pokrio investicione troškove u visini od milion evra, kao i utvrditi da li u celom slučaju postoji vezivni materijal sa Kipra ili je te 2012. godine „Trešnja“ bila izuzetno dobro rodila.

Kada se sve ovo uzme u obzir, ne čudi činjenica da Dragan Šutanovac, posle par godina mandata ministra odbrane uz zaradu od oko 100.000 dinara mesečno, danas poseduje ušteđevino od preko 300.000 evra, stan od 190 kvadrata i galeriju od 139 kvadrata na elitnom vračarskom pašnjaku, ukupne vrednosti od preko milion evra, umetničke slike, oružje i skupocenu kolekciju satova vrednu nekoliko desetina hiljada evra. Hvala.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministri, poštovani predstavnici Vojske Srbije i BIA, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, amandman koji sam podnela odnosi se na član 1. Predloga zakona kojim se dodaje stav 3. koji glasi: „Vojnim obrazovanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na jačanje državnog sistema.“

Srbija se kao retko koja zemlja u okruženju, pa i u Evropi, može pohvaliti dugom i bogatom tradicijom vojnog školstva. Potreba za obrazovanjem vlastitog oficirskog kadra prepoznata je već u prvim decenijama 19. veka i rezultirala je osnivanjem Artiljerijske škole 1850. godine. Razvoje vojnog školstva bio je tesno povezan sa razvojem srpske vojske koja je na svojim leđima iznela teret oslobodilačkih ratova u 19. i u 20. veku.

Vojska je zapravo bila oslonac i zaštita nacionalne ideje o stvaranju moderne srpske države u 19. veku i Kneževine i Kraljevine Srbije. Zahvaljujući pobedama u Prvom svetkom ratu, srpska vojska je omogućila stvaranje prve jugoslovenske države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevine Jugoslavije, a posle Drugog svetskog rata i stvaranje Socijalističke Jugoslavije.

Istorija je htela da na početku trećeg milenijuma srpski narod svoje nacionalne i državotvorne korene ostvari imenom Vojska Srbije. Međutim, deo ove slavne i živopisne istorije Vojske Srbije u jednom delu njenog postojanja pomračiće, osramotiti i devastirati materijalno, moralno i u svakom drugom smislu u periodu od 2007. do 2012. godine ministrovanje Dragana Šutanovca.

Nažalost, deo svog izlaganja posvetiću ovom mračnom događaju iz vremena vladavine DS, jer ne tako davno Vojska Srbije, naši odbrambeni i bezbednosni kapaciteti sistemski su slabljeni što je za rezultat stavilo Srbiju u zavistan položaj u odnosu na pojedine saveze i centre moći. Još uvek je nemoguće sabrati svu štetu koju je ovaj čovek svojim političkim odlukama, dirigovanim iz stranih centara moći, iz stranih agentura pričinio Vojsci Srbije.

Po preuzimanju dužnosti ministra, 16. maja 2007. godine, Dragan Šutanovac, bivši izbacivač iz noćnih klubova, jedini ministar koji nije prošao redovnu bezbednosnu proveru, hitno pristupa realizaciji plana sunovrata Vojske Srbije. Lična ambicija i sklonost ka relaciji desna ruka, levi džep, nazvani su reforma sektora bezbednosti i Vojske Srbije.

Da bi spomenuta relacija besprekorno funkcionisala, odmah po preuzimanju dužnosti ministra odbrane, Dragan Šutanovac, za svoje najvernije saradnike i pomoćnike ministra dovodi kumove i krvne srodnike. Slikoviti, gotovo školski primer višestrukog sukoba interesa nije bio prepreka ambicijama ministra Šutanovca. Od 2007. do 2012. godine Srbija doživljava političko, nacionalno i moralno poniženje i nipodaštavanje. Nekada, u svetskim razmerama, respektovana vojna sila, preživljava smanjenje brojnog stanja, trpi zastarelost naoružanja i sistemsko delovanje organizovanog kriminala u organizacionim strukturama Ministarstva odbrane.

Ono što ministar Šutanovac nije uništio, prodao je ispod svake cene. Još uvek ne znamo gde je otišla razlika od 270 miliona dinara. U budžet Republike Srbije evidentno nije, a u čiji privatni džep jeste savršeno nam je jasno. Podsetiću vas na činjenicu da je samo 398 tenkova uništio i rashodovao, što za bilo koju vojsku na svetu predstavlja najozbiljniju brojku i slabljenje kapaciteta sistema bezbednosti.

Bahatošću i odbijanjem da poštuje odluku Ustavnog suda, oštetio je vojne penzionere i za to je država Srbija morala da obezbedi desetine milijardi dinara kako bi isplatila obeštećenja i zaustavila sudske sporove. Ovaj dug vojnim penzionerima vratila je Vlada Aleksandra Vučića, kao što je vratila i mnoge druge dugove.

Naravno, Vlada Aleksandra Vučića za razliku od one čiji je član bio Šutanovac, nije za te potrebe podigla kredit, već je podigla i oživela srpsku privredu. Odgovornom politikom, vođenom isključivo zaštitom nacionalnog interesa i brigom o Vojsci Srbije, tada ministar odbrane Aleksandar Vučić, kasnije Bratislav Gašić, Zoran Đorđević i sada ministar Vulin, vraćaju dostojanstvo vojsci.

Svake godine sredstva namenjena vojnom budžetu se povećavaju. Planirana sredstva namenjena investicijama, što je daleko najvažnije, u narednom periodu biće veća i od 25%. U naredne tri godine brže će se rešavati stambena pitanja pripadnika snaga bezbednosti, što će biti dodatni motiv da ostanu i da rade u oružanim snagama.

Posle mnogo vremena, pripadnici snaga bezbednosti imaju neophodnu opremu i uniforme. Koncept aktivne rezerve se zaokružuje. Ulažu se napori da se smanji tehnološko zaostajanje Vojske Srbije nasleđeno iz prethodnih vremena, ubrzavanjem razvoja domaće vojne industrije i nabavkom nove vojne opreme.

U nasleđenoj situaciji posle Dragana Šutanovca svakom ministru odbrane bilo je lako da propadne. Mnogo je teže bilo vojsku podići i ući u istoriju kao osnivač nove moderne srpske vojske, a tu novu istoriju upravo su ispisali i stvaraju je i dalje Vučić, Gašić, Đorđević i sada Vulin. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, gospodo srpski oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, ja ne bih da se takmičim ovde sa onima koji su pobegli sa sednice o patriotizmu. Ko je veći patriota, o tome govore dela. Šta je za SNS, šta je za Aleksandra Vučića, šta je za Vladu Republike Srbije patriotizam, pa to pokazuju ovih 90 fabrika u prethodnih pet godina, to pokazuje i 170.000 radnih mesta, to pokazuju stotine kilometara autoputeva.

Da se vratim i na temu o kojoj danas govorimo, to jeste bolja, savremenije opremljena, ponosna Vojska Republike Srbije, to jesu ponosni oficiri naše vojske, to jesu vojnici i svi oni koji žele da upišu Vojnu akademiju danas, koji planiraju da svoj radni i životni vek posvete čuvajući svoju otadžbinu. To jeste patriotizam, kako ga vidi SNS i Aleksandar Vučić.

Onako kako su patriotizam videli i kako ga vide oni koji su napustili ovu salu još po nekoliko sati, imaju pametnija posla, lepo je vreme napolju pa idu da se sunčaju možda, e, oni su ga videli na pašnjacima, oni su ga videli u skupocenim automobilima, oni patriotizam vide na Maldivima, jedan od njih je juče mazio svog psa kod kuće u tri popodne, dok smo mi ovde raspravljali o važnim zakonima. Oni su patriotizam videli u zatvaranju fabrika, u pljački svega onoga što je narodno i svega što je državno. Patriotizam su videli i u zatvaranju radnih mesta. Srpska napredna stranka, Vlada Srbije, svi poslanici SNS su opredeljeni da nastavimo modernizaciju Srbije, modernizaciju naše armije i, kao što je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, mi vodimo politiku života.

Da bi smo vodili politiku života, potrebna nam je snažna i dobro opremljena Vojska Srbije, zato što naša vojska, ako je snažna, ako je moderna, čuva mir, čuva granice Republike Srbije. Zbog toga, apsolutno kao poslanici SNS podržavamo sve ono što radite, gospodine ministre, u sektoru bezbednosti i kao neko ko vodi Ministarstvo odbrane u Vladi Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Matić.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.

Zahvaljujem.

Podneo sam amandman na član 1. da se poboljša taj član i ceo zakon kojim se regulišu načela i ciljevi, ali u članu 1. i članu 2. mislim da su dve ključne stvari koje su jako bitne za ceo sistem i za ovaj zakon. Vojno obrazovanje koje podrazumeva i školovanje i usavršavanje i vojno stručno osposobljavanje se radi zbog potrebe odbrane zemlje. U članu 2. kaže – vojno obrazovanje je od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije. Te dve odrednice opredeljuju suštinu.

Znači, vojno obrazovanje je usmereno jedino na odbranu zemlje, nema predviđenih ofanzivnih elemenata, kao cilj da mi nekog napadnemo. Osnovna doktrina Vojske Srbije je odbrana. Naravno, u odbrani mogu biti i ofanzivna dejstva, da ne bude ono ogoljeno samoodbrana. Obrazovanje, u krajnjem, treba da kao rezultat da dobro obučenu vojsku. Znači, obrazovanje samo za sebe je u redu, ali ono mora da se spusti do najnižeg nivoa u Vojsci Republike Srbije.

Uvek sam se služio primerima i ovog puta ću se poslužiti primerom, jer mislim da se predlog zakona najbolje razume. Za vreme agresije 1999. godine bio sam u jedinici protivvazdušne odbrane. Jedinica protivvazdušne odbrane je imala dosta uspeha ratujući sa NATO agresorom, ali u jednom momentu pojavila se letelica. U to vreme su NATO avioni leteli na visini od preko 5.000 metara i u najvećem delu su bili van domašaja protivvazdušne odbrane. Međutim, i oni su grešili, njihove greške smo koristili, tako da smo imali uspešna dejstva, lansirali smo određene rakete, odnosno strelci su lansirali sa uspehom. E, sad mora se postaviti gde je tu obrazovanje da u par sekundi imate toliko vremena da znate sve u datom momentu da bi lansirane rakete uspele da pogode cilj.

Svo obrazovanje, obuka, znanja, itd, je u par sekundi da bi uspeli, i to u ratnim uslovima, realnim ratnim uslovima. Ako je to dobro odrađeno, a u ovom slučaju jeste, imali smo pogodak, imali smo tu vertikalu od dobrog obrazovanja oficira, podoficira, onih koji su učili i one koje su trebali da dejstvuju u ratnim uslovima.

Znači, nije znanje radi znanja, nego je znanje radi primene. U ovom slučaju, imali smo primer, i to je dobar primer, kako u vojnom obrazovanju treba doći do cilja. Najbolje bi bilo da nikad ne budemo u ratnim uslovima, ali uvek se moramo spremati da budemo spremni da u svakom trenutku reagujemo na pravi način i da odbranimo zemlju. Ponosan sam što sam bio u toj jedinici, što sam i komandovao tom jedinicom i što sam bio u legendarnoj Drinskoj diviziji.

Još nešto da kažem o ovome danas, podržao bih ovu komisiju za utvrđivanje posledica NATO agresije, deo toga sam video jer sam bio i učesnik svega toga i vreme je da se jednom pokaže i našem narodu i pokaže svetu šta su nam oni učinili. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Ana Čarapić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman sam podnela na član 1. sa ciljem da ukažem koliki je značaj ulaganja u vojno obrazovanje, u naučno-istraživački rad, ali i u ulaganje u namensku industriju za sveukupni razvoj Republike Srbije.

Danas Srbija ima čime da se pohvali. Danas Srbija ima snažnu i obučenu vojsku koja je sa partnerskim vojskama pokazala izuzetnu uvežbanost i spremnost. Danas imamo vojsku koja brani pravo našeg naroda na slobodu, vojsku koja je odvraćajući faktor za sve one koji imaju nameru da nas napadnu. Imamo obučenu vojsku koja pomaže da očuvamo mir i stabilnost u regionu, što je i cilj našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Danas izdvajamo značajna novčana sredstva za namensku industriju. Samo u periodu od 2014. do 2017. godine izdvojili smo čak 126 miliona evra u oblasti namenske industrije. Samo u 2017. godini Vlada Republike Srbije je izdvojila 46 miliona evra u oblasti namenske industrije. Napori našeg predsednika i napori Vlade Republike Srbije urodili su plodom. Ostvarili smo izvoz naoružanja i vojne opreme u proteklih pet godina za milijardu i 215 miliona dolara. Sektor vojne namenske industrije beleži stalni rast zaposlenosti, ali i izvoza opreme i naoružanja.

Takođe, bitno je da napomenem da u periodu od 2016. do 2018. godine je sklopljeno ugovora u oblasti namenske industrije od oko 900 miliona dolara. U Srbiji je do aprila 2018. godine registrovano 185 kompanija koje se bave izvozom naoružanja i vojne opreme. Na teritoriji zapadne Srbije fabrike kao što su „Milan Blagojević“ Lučani, kao što je „Prvi partizan“, „Prva petoletka“, ne samo da predstavljaju motor razvoja zapadne Srbije, već motor razvoja cele Republike Srbije. Ako se nastavi trend rasta proizvodnje i trend rasta izvoza, bićemo prinuđeni u oblasti namenske industrije da uvozimo radnu snagu.

Sa jedne strane imamo mir i stabilnost u regionu, a sa druge strane postižemo ekonomske ciljeve, smanjujemo stopu nezaposlenosti, poboljšavamo životni standard stanovništva, što je izuzetno dobro jer to je zapravo politika odgovorne Vlade Republike Srbije i ide se sa ciljem da, kao i u prethodnom periodu, odnosno u periodu do 90-ih godina, vojna industrija, odnosno namenska, nam bude stub razvoja privrede Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Branko Popović.