Poštovana predsednice, ministre sa saradnicima, kolege, podneo sam amandman da bih ukazao na suštinski značaj koji vojno obrazovanje ima za podizanje ukupnih kapaciteta odbrane, a to se najbolje videlo 1999. godine, tokom zločinačke NATO agresije.

Da vas sve ovde podsetim, 1998. godine je gotovo cela jedna generacija potporučnika raspoređena na Kosovo i Metohiju. Upravo su oni sa svojim starim kolegama bili nosioci uspešne odbrane otadžbine. Na koji način? Tako što su stečenim znanjima u teoriji, koju su primenili u praksi, uspeli da se odupru jednom sofisticiranom agresivnom napadu udarima sa distance, udarima iz vazdušnog prostora. Da nije bilo izuzetno vojničko osposobljenosti tokom vojnog obrazovanja tih starešina imali bismo hiljade i hiljade mrtvih. Imali bismo klasičan vojni poraz na Kosovu i Metohiju.

Ja sam apsolutno pristalica da naša Vojska proučava i ocenjuje da li smo i koje ratove dobili, a koje izgubili, da bismo izvukli pouke o tome kako treba ratovati, kako treba podići moral vojnika. Kad imate iskusnog starešinu, moralno čvrstog, herojskog, junačkog starešinu, on u najtežim situacijama, kao što je bilo, a to sam gledao svojim očima na području Košara, kada preti opasnost da padne linija, da dođe do rasula među vojskom, podiže moral te vojske i sprečava i beg i ostalo i drži se ta linija. Zato je značaj vojnog obrazovanja izuzetno bitan, ali način ratovanja se promenio. Sada imamo izuzetno sofisticirane savremene bezbednosne izazove, tehnološki veoma napredne, bez obzira da li se radi o klasičnoj agresiji, da li se radi o tzv. sajber ratovima, hibridnim ratovima ili se radi o onome što su asimetrični izazovi bezbednosti. Upravo zbog toga mislim da ovako koncipiran sistem vojnog obrazovanja, koji je predloženo ovim zakonom, će biti osposobljen da školuje starešine koje će moći da se nose sa tim najsavremenijim i bezbednosnim izazovima i sa savremenim načinima vođenja rata.

Sada, stotine, pa i hiljade kilometara daleko od bojišta se nalaze štabovi koji upravljaju realnom situacijom u realnom vremenu na tim bojištima. Zato je potrebno visoko stručno obrazovanje, kombinovano sa iskustvom koje imaju oni koji su branili svojim životima i svojom vojničkom sposobnošću zemlju.

Ono što je najvrednije u svim oružanim snagama jesu ljudi sa borbenim iskustvom. NJih nemojte nikada zaboraviti. Koristite njihovo iskustvo u svim oblicima koji su i predviđeni ovim zakonom kada je u pitanju vojno obrazovanje.

Verujem da će ovaj sistem vojnog obrazovanja, ovako postavljen, uspeti da regrutuje najbolje za vojno školstvo, da će uspeti da regrutuje najbolje predavače i da će stvoriti starešinu koji će biti sposoban da na najbolji način primeni stečena znanja tokom školovanja u uslovima kada moramo da se odupremo ili preventivno delujemo protiv savremenih izazova bezbednosti.

Na kraju, poštovana predsednice, apsolutno podržavam formiranje komisije koja treba da utvrdi posledice NATO bombardovanja i stavljam vam se na raspolaganju u punom kapacitetu.

Ja sam jedan od svedoka koji je snimio kao novinar RTS prve dokaze o upotrebi osiromašenog uranijuma, o upotrebi kasetnih bombi. To su neoborivi dokazi. Nažalost, mnogi moji ratni drugovi su umrli upravo od posledica tog osiromašenog uranijuma. Zato ću u potpunosti podržati rad ove komisije. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Željko Sušec.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Jović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komslenski.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice, poštovani ministre, poštovani generali, na član 1. sam podneo amandman pokušavajući da predmet i načela ovog zakona koji definišu sistem vojnog obrazovanja preciziraju njegove specifičnosti u odnosu na civilno obrazovanje, ali ujedno zakon kojim se čini harmonizacija u onoj meri koja je moguća i kompatibilna sa redovnim sistemom obrazovanja.

Još malo potenciram jednu od važnijih stavki, a to je pitanje socijalne ravnopravnosti. Iako je činjenica da je ovo jedan od zakona u kojem je socijalna ravnopravnost izražena na najvišem mogućem stepenu, čini mi se da dodavanjem stava 3. ovo bi se na određeni način moglo još malo pospešiti i poboljšati.

Naime, u Glavi V koja govori o učenicima, kadetima, studentima i polaznicima, o prijemu, o upisu i upućivanje na vojno-školske ustanove, u članovima 40, 50, 52. je na najbolji mogući način i definisana socijalna ravnopravnost. Zašto? članom 50. jasno je propisano da učenike na školovanju u srednjoj školi Ministarstvo odbrane obezbeđuje udžbenike, školski pribor, smeštaj, ishranu, odeću, obuću, zdravstvenu zaštitu, troškove prevoza i određena mesečna primanja.

Ovo apsolutno dovodi u ravnopravnost sve one koji žele da uče u ovim školama, jer svi imaju jednaku priliku, bez obzira na svoj materijalni status i materijalno stanje i ova komponenta socijalne ravnopravnosti jeste dobro definisana, ali mislim da bi usvajanjem ovog amandmana, kojim se dodaje stav 3. to zaista bilo podignuto za bar još jedan stepen više. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Savkić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dragan Savkić. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, predložio sam u članu 1. Predloga zakona da se doda stav 3. koji glasi: „Vojnim obrazovanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija.“

Imajući u vidu veliku važnost Predloga zakona o vojnom obrazovanju i značaj principa efikasnosti pravosudnih institucija, neophodno je da se u samom predlogu zakona izričito i nedvosmisleno naglasi i afirmiše princip efikasnosti pravosudnih institucija. Efikasnost pravosuđa je jedan od osnovnih principa na kojima se temelji celokupan pravosudni sistem Republike Srbije. Osnovni elementi su garantovani Ustavom, a svaka grana prava predviđa ovo načelo kao krunsko. Smanjenjem zaostataka u rešavanju predmeta i ujednačavanje sudske prakse znatno utiču na efikasnost pravosuđa.

Sa druge strane, sam proces pristupanja EU, implementacija i usvajanje pravnih tekovina EU, podrazumeva sprovođenje sveobuhvatnih reformi koje Vlada Republike Srbije sa velikim uspehom sprovodi. Glavni cilj, postavljen u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa Ministarstva pravde, je uspostavljanje vladavine prava i pravne sigurnosti i povratak poverenja građana u pravosudni sistem Republike Srbije. Hvala.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Hvala, predsednice.

Kvalitetna selekcija kadrova predstavlja osnov za stvaranje efikasne i moderne vojske i da bi Vojska Srbije ostvarila sve zadatke koji se pred nju postavljaju važna je osposobljenost, motivacija i moral, ali i sistem vrednovanja i ocenjivanja profesionalnih pripadnika vojske.

Ovaj amandman koji sam podnela treba da doprinese konstantnoj odgovornosti u upravljanju ljudskim resursima i planiranju budućeg kadra.

Kada je u pitanju vojno obrazovanje i uopšte kadrovski resurs, izneću nekoliko pozitivnih primera iz Vojske Srbije. Pozitivan primer vojnog obrazovanja je uvođenje majorskog ispita za sticanje čina majora, čime se posle 22 godine ponovo ostvaruje ideja o napredovanju u skladu sa stečenim kompetencijama.

Kada su u pitanju naši kadrovski resursi u Vojsci Srbije, možda su najbolji primer, po mom mišljenju, naši pripadnici Vojske Srbije u mirovnim misijama koji konstantno svih ovih godina dobijaju najbolje ocene, ne od nas, nego od međunarodnih eksperata za svoj vojni angažman. To se teško zaslužuje, ali pokazuje da smo stabilan i poželjan partner i da i te kako vodimo računa o kadrovskim resursima u Vojsci Srbije i da ostajemo takođe aktivan činilac međunarodnog mira i bezbednosti.

Mnogo se juče i danas govorilo o raznim aspektima Vojske Srbije. Nije o interoperabilnosti. Za mene je to jako važno, jer smatram da tehnologija napreduje munjevitom brzinom i da je veoma važno da pripadnici Vojske Srbije u svakom trenutku pokažu šta znaju, ali da imaju priliku da svoje sposobnosti izmere i sa pripadnicima drugih vojski u drugim zemljama. Zato su ljudski resursi ključan elemenat održivog sistema Vojske Srbije.

Za vas, ministre Vulin, imam jedno pitanje. Juče i danas su mi se javili roditelji dece koja idu u srednju stručnu vojnu školu. Oni su mi dali tu informaciju da je načelnik ove škole potpukovnik Stevan Mušicki poslao zahtev Generalštabu da deca iz te škole, kao i iz Vojne gimnazije, imaju pravo da dobiju pravo da polažu prijemni ispit za Vojnu akademiju. Mislim da je ovaj Predlog zakona o vojnom obrazovanju najbolji primer da se ovo pitanje sistemski reši. Takođe su mi rekli da oni imaju pravo da vanredno studiraju, ali da im je to nedovoljno. NJih je oko 70 i u ime njih sam vam postavila ovo pitanje.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Milekić.
Na član 1. amandman je podnela poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, gospodo oficiri Vojske Srbije, vojno obrazovanje ima dugu tradiciju i svakako predstavlja jednu od najboljih obrazovnih institucija koja školuje kadrove za oficirsko zvanje i oficirsko zanimanje.

Ovaj zakon predstavlja i u taktičkom, i u operativnom, i u strategijskom smislu… Vrlo je značajan u sva tri ova aspekta za oficire Vojske Srbije i za one koji se školuju u skladu sa ovim zakonom.

Vojnički poziv je častan i visoko moralan, a čast srpskog vojnika i njihov visoki moral cenili su svi, čak i mnogi naši neprijatelji za kojima su srpski vojnici tokom ratova ratovali, posebno u Prvom svetskom ratu od 1912. do 1918. godine.

Takođe, u odnosu na član 1. stav 2. želela bih da pohvalim Predlog zakona koji se odnosi na potpunu jednakost muškaraca i žena u uključivanju u sve sisteme vojnog obrazovanja, počev od srednjeg vojnog obrazovanja, pa do sticanja najviših vojničkih znanja i veština u oblasti rukovođenja i komandovanja.

Koliko je meni poznato, za sada imamo jednu ženu pukovnicu, tri, ali nadam se da ćemo u skorijoj budućnosti, u skladu sa zakonskim osnovom, a to znači u skladu sa njihovim godinama radnog staža, imati i prvu ženu „generalicu“.

Sem toga, želim da pohvalim jedan krajnje humanistički i zbilja iznad svega ljudski pristup Zakona o vojnom obrazovanju. Zašto smatram da postoje zakonske odredbe koje su pravno regulisane, a koje imaju duboko humanistički i duboko ljudski pristup. To se, pre svega, odnosi, kada su u pitanju kadeti koji upisuju srednje škole sa istim brojem bodova, prednost se daje kadetu koji potiče iz porodice palog vojnika, odnosno čiji je roditelj ranjen ili je poginuo za vreme rata. Takođe, želim da pohvalim i humanistički pristup ovog zakona kada su u pitanju kadeti koji završavaju vojne akademije, a kada nadležna vojna komisija utvrdi njihovu nesposobnost za rad, oni imaju mogućnost da se zaposle bez konkursa u Ministarstvu odbrane i da se njihovo znanje koje su stekli na Vojnoj akademiji iskoristi na Vojnoj akademiji.

Sve do 2012. godine sistematski i planski je uništavana civilna zaštita, i to sa jednim jedinim ciljem da se Republika Srbija učini bespomoćnom. Naravno, režimi do 2012. godine u tome su poprilično uspeli. Prvi put se sada u Ministarstvu odbrane uvodi sektor civilne odbrane koji i te kako treba da priprema, edukuje civilno stanovništvo, ali i rezervni sastav za mnoge situacije, između ostalih i za situacije elementarnih nepogoda.

Politika predsednika Republike Srbije i vrhovnog komandanta Vojske Srbije je politika mira i stabilnosti. Efikasna, jaka i obrazovana vojska je garant tog mira. Zahvaljujem.

Samo jedna intervencija, uvažena poslanice.
Reč „generalica“ ne postoji u našem jeziku. Znači, molila bih da ne preterujemo u pretvaranju srpskog jezika u neki novogovor. Dakle, „generalica“ ne postoji. To je pežorativan izraz koji se nekada koristio za suprugu generala. Tako da vas molim da preskočimo tako nešto. Borim se za srpski jezik koliko god mogu.
Reč ima ministar Vulin. Izvolite.