Polako, koleginice Gajić.
Prvo, kolega Komplenski je govorio po povredi Poslovnika, a sada ima pravo na repliku kolega Martinović, pa ako vam on da pravo na repliku, ja ću vam dati.
Izvolite, kolega Martinoviću.

Nemojte ovo, koleginice, lično da shvatite. Znam ja da vi niste imali nikakvu ulogu u tome, možda ste intimno i bili protiv svega toga, ali ovo govorim zbog građana Srbije. Ovo govorim da se ne zaboravi ko je sistematski upropastio Vojsku Srbije do te mere da ona gotovo nije imala nikakvu borbenu moć. Jedno od slabljenja borbene moći Vojske Srbije, jedan od načina da se ubije patriotski moral kod građana Srbije bilo je i ono što je radila vaša stranka u vreme kada je vaš bivši predsednik stranke bio predsednik Savezne Republike Jugoslavije.

Vi kažete da ste vi pružali žestok otpor hapšenju generala. Evo, ja ću da vam kažem samo jedan slučaj. Dana 13. juna, ako se ne varam, 2003. godine, nemojte mi zameriti ako sam pogrešio datum, 13. juna 2003. godine, kada je hapšen pukovnik Šljivančanin na sraman način, onako se ne love ni divlje zveri po Africi, jedini koji su pružali otpor ispred njegove zgrade u kojoj je stanovao bili su Aleksandar Vučić i Aleksandar Vulin. Nisam čuo da je bio bilo ko iz DSS, iz Vlade Srbije ili iz tadašnje Savezne vlade.

Ja ovde nisam pričao o putu u EU, pričao sam o tome da narod ne treba da zaboravi ko je najbolje sinove i najhrabrije sinove srpskog naroda isporučivao Haškom tribunalu. Kad ste pružali toliko snažan otpor, nemoguće je da niste uspeli makar nekog da zaštite. Znači, sve koje su vam tražili vi ste im dali. Da vam ne pominjem slučaj policijskih generala koje ste u pidžamama i bolničkim papučama odvodili u Haški tribunal. Ne možete vi sada da kažete – vratili smo mandat narodu i ni za šta niste krivi. Svi vi, sva ona grupacija…

(Predsedavajući: Privedite kraju, gospodine Martinoviću.)

… završavam, od 19 stranaka, udruženja, organizacija, šta ste već bili, koji su 5. oktobra 2000. godine došli na vlast, svi ste vi krivi za situaciju u kojoj se 2012. godine našla Vojska Srbije i svi ste vi krivi za ono sramno hapšenje najhrabrijih srpskih oficira kako Vojske, tako i policije.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, koleginica Gajić.

Hvala predsedavajući.

Jednom prilikom sam ovde isto tako u polemici sa vama govorila o poteškoćama koje su sve vlade Republike Srbije unazad 20 godina pa možda i više imale, hajde tu da uključim i vreme Slobodana Miloševića.

Nismo mi ovde od juče i svi mi znamo kakve smo pritiske po razno raznim osnovama trpeli. Posle 2000. godine, odnosno 2004. godine kada je DSS preuzela, hajde da kažem, kormilo vlasti, kada je Vojislav Koštunica postao premijer ove zemlje, samo on zna i mi šta nas je sačekalo i stvarno moramo da vas podsetim –nemojte svu krivicu za raspad Vojske Srbije da svaljujete na DSS. I mi smo imali koalicione partnere sa kojima smo morali da tražimo neki najmanji zajednički sadržalac.

Onog momenta kada su bili ugroženi državni interesi Srbije, teritorijalna celovitost Srbije, mi smo tada, još jednom podvlačim, kao strana i Koštunica kao odgovoran lider vratili mandat narodu jer nismo više imali s kim da sprovodimo politiku koju je DSS sama imala u svom programu.

Nemojte da zaboravite, ovde su vas još neki podsećali, ko je kriv za sva ta ratna dešavanja i ratove iz 90-ih godina, ko je tad huškao i ko je tada širio granice Srbije, da ja sada ne nabrajam, dokle, kada ste vi bili isto tako u toj stranci.

Zato vas molim, i vas čekaju velika iskušenja. Ova godina će biti godina raspleta oko statusa KiM. Znate kakve pritiske trpite. Nemojte da vam za tri godine ili četiri ili sledeće godine isto neko ovako vas optužuje da ste izdali, prodali ili kako god KiM i pokušavate sada da kažete da je to za dobrobit svih nas koji ćemo da živimo mnogo bolje ako se dogovorimo oko statusa KiM, u prevodu, ako potpišemo obavezujući sporazum sa Prištinom.

Vodite računa. Teška su vremena i iskušenja, kao što su bila i 2004. godine i 2007. godine. Hvala.

Po Poslovniku narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Reklamiram povredu člana 107.

Naime, treba poštovati ovaj dom i sa uvažavanjem se odnositi prema svakom poslaniku i poslaničkoj grupi. Koleginica je malopre, sa jednom određenom dozom ironije, rekla da je neko predlagao granice Srbije do, ne znam dokle, da ona ne govori. Kažite slobodno, tamo gde je srpski narod, tamo su granice Srbije.

Mi, srpski radikali kažemo uvek i ne stidimo se da je to velika Srbija, a videćemo šta će većina da odluči kada dođe do realizacije tog programa, ali moram da dođe do realizacije, jer mi ne zaboravljamo da je Republika Srpska Krajina okupirana.

Vi, predsedavajući, treba ipak da sprečite ovakav način izlaganja koji je, ne samo ironičan, nego i potcenjivački kada je u pitanju program, u ovom slučaju SRS. Mi nemamo nameru da se upuštamo u kontra polemiku, da kažemo ko je bio naj političar 2000. godine, koga su kao mečku u Božanu vodali po Americi, prikazivali na košakarškim utakmicama i predstavljali ga kao velikog demokratu. To je bilo tog trenutka nešto što je narod želeo, kada je video da je ta mečka Božana ne može ništa da donese dobro, narod je smenio. Ali, ne možete da ukinite na taj način ideju, ideologiju srpskog nacionalizma, odnosno granice srpske države tamo gde su istorijski uspostavljene.

Kolega Mirčiću, smatram da nisam prekršio član 107. Poslovnika.
Mogu da vam kažem da ja ne bih bio tako dobar kao vi kada bi branio neke političke grupe, pa mogu da konstatujem da sasvim dobro zarađujete platu i smatram da nisam prekršio Poslovnik.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni?
Izvolite.

Ne znam čemu vodi ovo predsedavajući?

Da ili ne? Moram da vam dam odgovor.

Jel mogu da se izjasnim?