Da ili ne, samo recite?

Kada bi vašima u kući saopštili da li je Arsić homoseksualac i tražili da odgovore sa da ili ne, kako bi to izgledalo?

Taj vic sam ja vama ispričao davno, pre mnogo godina.
Pravo na repliku, Aleksandar Martinović.

Ne morate da se žestite toliko gospođo Gajić. Vojislav Koštunica se odrekao EU, odnosno puta u EU u izjavi za televiziju Pink 4. aprila 2008. godine. To je bilo posle svih ovih hapšenja o kojima sam vam ja govorio. Nemojte da zamenjujete teze. Neće niko iz SNS, neće niko iz Vlade Srbije da izda KiM ili da potpiše bilo šta što je suprotno interesima države Srbije i njenih građana.

Ja vam samo kažem, srpske generale i srpske oficire u Hag nije isporučivao Aleksandar Vučić, nego vaša stranka i Vojislav Koštunica. Vi me sada podsećate kako je i nama teško. Teško je, ali da vam navedem samo jedan slučaj. Bili su pritisci na Aleksandra Vučića da se uhapsi Vojislav Šešelj i da se vrati ponovo u Hag. Da li su bili? Šta je rekao Aleksandar Vučić javno na televiziji, na javnom servisu? Nije srpska Vlada fedeks, pa da nam pošaljete paket, a mi vam taj paket vratimo. Kada je to rekao Vojislav Koštunica? Nije rekao nikad. Odavde su odlazili paketi živog srpskog mesa u oficirskim uniformama, u bolničkim pidžamama u Hag. Tamo im se sudilo za zločine koje nisu počinili. Tamo su na silu boga svrstavani u nekakav udruženi zločinački poduhvat „Joint criminal enterprise“, to je nešto što je izmišljeno u Haškom tribunalu da bi se dokazala srpska krivica za raspad bivše Jugoslavije, jer u svakoj optužnici, ne znam da li ste imali prilike da čitate te Haške optužnice, pošto ste ljude isporučivali u Hag bio bi red da ste malo čitali te Haške optužnice. U svakoj Haškoj optužnici piše – Milan Martić, Slobodan Milošević, Milan Babić, Radovan Karadžić, Ratko Mladić itd, i druga znana i neznana lica. Ti ljudi nikada nisu bili svi zajedno na jednom mestu da bi dogovorili nekakav plan o stvaranju etnički čiste srpske države. Vi ste takve ljude isporučivali u Haški tribunal.

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega Martinoviću.)

Završavam gospodine Arsiću.

Mi smo pokazali kako može da se odupre pritiscima iz inostranstva, kada su u pitanju interesi države Srbije i njenih građana. Vi to niste bili u stanju da uradite.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Znate kako, kada neko veliča svog lidera ili bivšeg lidera, a da se ne drži nekog elementarnog, moralnog korpusa, onda zaista zaslužuje odgovarajuću reakciju.

Hajde da se podsetimo svi ovde i da, ne toliko daleku prošlost, ovekovečimo onako kako ona zaslužuje. Da li je Vojislav Koštunica pobedio na izborima i to prvim parlamentarnim izborima posle famozne petooktobarskih promena? Da li postoji neko ko ima dovoljno savesti da kaže da je Vojislav Koštunica u prvom izbornom krugu odneo pobedu? Da li mu je tada trebalo nekoliko procenata i da li je trebao da se održi drugi izborni krug? Da li je Slobodan Milošević, kome je Vojislav Koštunica pomogao da bude isporučen Hagu, pružajući žestok otpor da Slobodan Milošević ne ode u Hag, da li je tada trebalo održati drugi izborni krug i da li tada proveriti ponovo izbornu volju građana koja je nesumnjiva i koju SPS uvek poštuje?

Kada nemamo taj elementarni moralni korpus, onda kažemo – Vojislav Koštunica je pružao otpor. Kome ili čemu? Da li je pružan otpor onome što podrazumeva devastaciju privrede? Da li je pružan otpor onome što podrazumeva uništenje preduzeća koja su otišla u stečaj? Da li je pružan otpor onome što podrazumeva na stotine hiljada zaposlenih na ulici? Očigledno je da nije. Zbog toga jednostavno reakcija na ovakve stavove i ovakve teze mora da usledi, jer ako nemamo moral onda ćemo istaći činjenice koje ne odgovaraju istini. Istorija će pokazati da je jedini državnik, jedini predsednik države koji je isporučen nekom međunarodnom sudu, Slobodan Milošević. Da je posle toga još jedan državni funkcioner isporučen gotovo na identičan način, a to je Nikola Šainović.

Prema tome, istina je jedna, istini se uvek mora pogledati u oči i istina se ne može iskriviti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku narodni poslanik Gorica Gajić.

Hvala predsedavajući.

Reklamiram čl. 107. i čl. 108. i povredu dostojanstva i da se o redu stara predsednik Narodne skupštine.

Govoreći danas i otvarajući ovu polemiku, ja sam se osvrnula i na teške uslove, između ostalog, i vremena Slobodana Miloševića. U tom smislu sam najpozitivnije mislila na sve one pritiske, koje je između ostalog trpeo i Slobodan Milošević, kada je u pitanju bila Srbija i sva ona dešavanja, da se ne vraćam, od 90-ih do 2000. godine.

Ali, ako mi ovde, narodni poslanici, dozvoljavamo sebi da svoje bivše predsednike država, predsednike vlada, ministre nazivamo pogrdnim imenima ili ih stavljamo u kontekst nekih događaja ili ih vezujemo za neke domaće životinje, smatram da povređujemo jako dostojanstvo Narodne skupštine. Ne zaboravite samo, ja i vas podsećam iz SNS kojima mi, kažem, želimo sve najbolje, da Srbiji donesete napredak. Podsetite se malo govora od pre 10, 15 godina, kada su u pitanju sadašnji vaši prijatelji, sada su već partneri sa zapada, koji vas ucenjuju i znate kakve pritiske trpite vezano za sva ova dešavanja, opet kažem, oko KiM.

Nemojte da te naše partnere koji su kroz agendu koju smo mi tada pokušali u smislu pristupanja EU da poštujemo jer su se svi zaklinjali, kao što se i vi zaklinjete, da ste potpisali Briselski sporazum jer ste zatekli ono što je tadašnja vlada DS već obećala i već uradila u procesu evrointegracija. Nemojte da zaboravite da smo i mi imali neku obavezu po toj agendi.

U onom momentu kad smo shvatili da ćemo Srbiju uništiti i privredno i vojno i politički i obrazovno mi smo prekinuli evrointegracije i sada se zalažemo da Srbija bude i vojno i politički neutralna država.

(Predsedavajući: Privodite kraju, koleginice Gajić.)

Zato vam ja želim da na putu tom na kome ste sada vi vodite računa o Srbiji i da iste te zapadne diplomate koji sada intenzivno dolaze i komuniciraju sa vama i vašom vlašću vodite računa da li su vam prijatelji i prijatelji Srbije, jer su upravo oni i tražili i insistirali i ucenjivali da sve naše generale, i policijske i vojne, bar mi smo zakon doneli da ih isporučimo Hagu, na žalost i Srbije i srpskog naroda, evo, ja to sada kažem.

Zahvaljujem, koleginice.
Pozvali ste se na član 107. i 108. Moram da vam odgovorim nešto. Slažem se da kolege poslanici znaju neki put u svojim diskusijama da preteraju, da kažu dosta toga ružnog i o jednima i o drugima, zna to da bude i neprijatno, ali zbog toga nijedan život nije uništen, nijedna porodica nije upropašćena. Ja ne mogu da znam šta će koji poslanik u nekom trenutku da kaže, a u ovoj diskusiji i polemici koju ste imali sa kolegom Martinovićem ja to nisam primetio. Voleo bih da mogu i ja da učestvujem u ovoj diskusiji.
Prvo povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, vezano za članove 106, 107, 108. Kao neko ko je učestvovao 5. oktobra, delimično, moram da kažem da je Vojislav Koštunica dobio između 48,5 i 49,3% glasova. Pobedio je tako što su odbijeni svi glasovi sa Kosova i Metohije, zato što su biračka mesta bila zatvorena u tri sata, a propozicije kažu da su morala da budu otvorena do 19 ili 20 časova. Zahvaljujući odbijanju svih glasova sa Kosova i Metohije, zapamtite, svih glasova sa Kosova i Metohije, Vojislav Koštunica je postao predsednik 5. oktobra, dakle, posle priznanja čak i samog Miloševića da je Vojislav Koštunica dobio najviše glasova. Realno bi bilo ponoviti te izbore za nedelju dana na biračkim mestima koja su ranije bila zatvorena. Takve su bile propozicije i to je tvrdila i predsednica Savezne izborne komisije, Arežina, koliko se ja sećam.

Među nama je bilo ljudi koji su hteli da idu u drugi krug. Ono što će vas iznenaditi, Zoran Đinđić je, a to sam čuo svojim ušima, tražio da ga dotučemo u drugom krugu. Ali, Vojislav Koštunica je bio protiv. Odbio je sve glasove Srba sa Kosova i Metohije da bi postao predsednik Republike Srbije. Zato nemoj da se oni pozivaju na lažni patriotizam, na moral, oni su postali moralni 2008. godine kada su oslobodili sve šiptarske teroriste 2.108, braću Mazreku, Đakovičku i Dreničku grupu, kada su izručili sve što se moglo izručiti i kada su parafirali SSP i doveli ga gotovo do kraja. Kad više nije imalo šta da se izruči, onda su oni kao bajagi vratili mandat narodu i to je surova istina koju treba da znate. Hvala.