Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić, po amandmanu.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Osvrnula bih se na amandman mog kolege Tarbuka, pošto se ovde apostrofira neka saradnja sa lokalnim samoupravama.

Poštovani gospodine ministre, poštovana gospodo oficiri, s obzirom na ovako predložene amandmane, ja mislim da je vas ovde malo. Ovde bi trebalo, s obzirom na lepezu delatnosti koje su ovde kroz amandmane pominju, od poljoprivrede, preko digitalizacije, pa sve do infrastrukture, trebalo bi da sedi cela Vlada, ne bismo li svi raspravljali o ovim predloženim amandmanima od strane vladajuće stranke i ne bismo li se svi ubedili da sutradan glasamo za ovakve predloge amandmana i da, naravno, sve ovo bude ugrađeno u Predlog zakona o obrazovanju u Vojsci.

Vi, gospodo oficiri, vrlo dobro znate koliko košta školovanje jednog oficira i znate koliko košta državu njegovo usavršavanje, kao i što znate, i vi i mi, koliko je mladih oficira posle završene škole i vojne akademije, a imamo prilike da ih svake jeseni promovišemo ovde ispred doma Narodne skupštine, koliko mladih oficira odlazi iz Vojske Srbije. Ja neću ovde kao pojedini poslanici koji su sa vama polemisali koliko je ljudi odnosno mladih oficira otišlo iz Vojske Srbije, vi to najbolje znate. Ali, znam ja, recimo, samo da je u mom Svilajncu tri mlada oficira unazad godinu dana otišlo iz Vojske Srbije. Jedan od njih je čak pozivan i da radi pri Generalštabu, ali s obzirom na njegovu platu od 60 ili 70 hiljada dinara, ponižavajuće je da on sa tim novcem može da izdržava svoju porodicu i da plaća stan, jer nema rešeno stambeno pitanje.

Mnogo smo o tome govorili ovde kada su u pitanju uopšte status i problem našeg oficirskog kadra. Pa valjda i otuda što su nas napustili mladi i školovani oficiri, u jednom od zakona u ovom vojnom setu se predviđa da možemo, u neko formacijsko mesto koje predviđa oficirski kadar, da popunimo i civilima koji su zaposleni pri Vojsci Srbije. To je dato da bi se popunila upražnjena mesta, ali to sigurno ne može da bude dobro rešenje za Vojsku Srbije. Nemojte da se ponavljaju slučajevi kao što je Vojna ustanova „Dedinje“, koja umesto da na čelu ima pukovnika, ima doskorašnjeg šefa sale te ustanove. To nije dobro za Vojsku Srbije.

Što se tiče saradnje, odnosno odnosa ovog zakona o obrazovanju u Vojsci i lokalnih samouprava, gradova i opština, možda bi tu trebalo da se fokusiramo na nerešena pitanja napuštenih kasarna i domova Vojske Srbije. U mnogim gradovima, pa i u mom Svilajncu, ta kasarna i domovi Vojske Srbije propadaju. Niko se ne obazire, ta imovina stoji. Da li možemo, ja sam pokušavala svojevremeno kao lokalni funkcioner, da sa Vojskom Srbije rešimo neke svojinske odnose, jer svojevremeno opštine su davale zemljište na kojima su se podizale kasarne. Ovog momenta ni lokalne samouprave, ni Vojska Srbije, apsolutno nikakvu korist nemaju od tih ustanova i od tih objekata. To bi trebalo da bude predmet odnosa između Vojske Srbije i lokalnih samouprava.

Na kraju, gospodo oficiri, vojno obrazovanje – da, oficirski kadar – da, ali pitam vas da li mislite da mladi muški naraštaj u našoj Srbiji treba da ima, ako ne vojno obrazovanje, neku vojnu obuku? Kao majka sina, a verujem i mnoge ovde poslanice, ne mogu da se pomirim sa činjenicom da naša muška deca ne znaju da rasklope ili sklope najobičniju pušku. I mi, nekadašnji gimnazijalci od pre 20 i 30 godina, imali smo vojnu obuku, imali smo gađanje, pa smo i mi devojke tada znale da rukujemo oružjem. Danas momci koji nisu profesionalni vojnici, čast profesionalnoj vojsci, ostaju vojno potpuno neobučeni. Smatram da je to nedopustivo. Dajte da iznađemo modus kako da te mlade momke, makar onu najosnovniju vojnu obuku prođu ne bi li, za ne daj bože, bili na korist svojoj otadžbini. Hvala.

Pravo na repliku, ministar, gospodin Vulin.

Zahvaljujem se.
Civili će moći da zamenjuju vojnike kao što će i vojnici moći da zamenjuju civile na tačno određenim i specifičnim dužnostima, kada jednostavno ne možete da nađete, evo, na primer, informatičara, pravnika, što je mnogo češće. Jednostavno, ne možete da nađete pravnika s položenim pravosudnim ispitom i da bude pukovnik. Vrlo često ne možete to da nađete. Dakle, u tim specifičnim stvarima će dolaziti civili.
Ali, isto tako smo otvorili prostor za oficire da mogu da zauzimaju civilna mesta tamo gde smatramo da je to dobro i da je to korisno. Mislim da je to dobra stvar. Ne treba vezivati sebi ruke, nego dati mogućnost vojsci da funkcioniše.
Po pitanju vojne obuke, važno pitanje koje ste pokrenuli, ili nečega što možemo nazvati vojnom obukom, sektor civilne odbrane je bio ukinut. Znači, ukinut je sektor koji se bavio time. Uveli ste profesionalnu vojsku, a ukinuli ste ono što vam priprema rezervu. To ste uradili namerno. Mi smo to sada vratili i u saradnji sa Ministarstvom prosvete i to ne može da se reguliše ovim zakonom. U saradnji sa Ministarstvom prosvete upravo radimo na modalitetima kako da kroz školstvo, kako da kroz celokupan sistem dođemo do određenih znanja i veština koje su nam neophodne, kao i vojna obuka, ali, isto tako, kao i delovanje civilne zaštite, u slučaju elementarnih nepogoda, sve one stvari koje su nam korisne u svakodnevnom životu i naravno da treba da nađemo određeni modus, vodeći računa o zakonu, pravilima, šta mogu maloletnici, šta mogu punoletni, itd.
U svakom slučaju, na tome se radi i to upravo sa Ministarstvom prosvete i vratili smo, kažem, ovaj sektor, prvenstveno sa tim ciljem, da obezbedimo mogućnost da se što veći broj naših građana, u skladu sa svojim mogućnostima, upozna sa načinima kako da pomogne odbrani zemlje.
Mi imamo strategiju koja se zove, oduvek i nikad nije bila promenjena, koja se zove - Totalna odbrana. To znači da svi učestvujemo na način na koji možemo, ali ne pripremamo nikoga za totalnu odbranu. E, to će se prekinuti i promeniti. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da ne budem suviše grub prema koleginici iz DSS koja je pokušala da bude duhovita na račun amandmana SNS, ali to joj baš nije pošlo za rukom.

Znate, koleginice, postoji nešto što je mnogo ozbiljnije i što je nanelo mnogo veću štetu Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane, od ove vaše dosetke da treba da bude prisutna cela Vlada da bi se razmatrali amandmani SNS.

Za vreme vaše vlasti, samo da vas podsetim, najbolji srpski oficiri su isporučeni Haškom tribunalu, Pavković, Lazarević, koji su branili Srbiju na KiM. Isporučen je pukovnik Veselin Šljivančanin, znate kako. Imate snimke na „ju tjubu“ kako ste hapsili čoveka. Isporučili ste generala Vojske Republike Srpske Zdravka Tolimira, bolesnog čoveka tako što ste ga uhapsili ovde u Beogradu, čamcem ga prebacili preko Save u Bosnu i onda rekli da su ga uhapsili pripadnici MUP-a Republike Srpske. Onda se pojavite u Narodnoj skupštini 2018. godine i ronite krokodilske suze nad Vojskom Srbije, nad KiM i pitate ministra Vulina – a ko će da obučava našu mušku decu da sklapaju i rasklapaju puške?

Da niste radili to što ste radili zajedno sa DS, verujte mi, bilo bi i te kako, mnogo više oficira koji bi umeli, kako vi kažete, našu mušku decu da obučavaju ne samo kako se sklapaju i rasklapaju automatske puške, nego kako se voli i kako se brani otadžbina. Vi ste radili za vreme vaše vlasti sve suprotno, da vam ne spominjem onu sramnu trgovinu sa generalom Lazarevićem. Nudili ste mu, ako se ne varam Škodu „Oktaviju“, a da on dobrovoljno ode u Haški tribunal da ga vi ne biste hapsili.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Gorica Gajić.

Hvala, predsedavajući.

Meni je jako žao što neke kolege zaboravljaju ili zaboravljaju, da mi ne zamerite na akcentu pošto se i to ovde zamera, napor DSS i Vojislava Koštunice da se odupre pritiscima zapadnih moćnika i da ne izruči naše dične generale kojima se mi iz DSS ponosimo, ali i vi sada znate kolike pritiske trpite ne biste li ušli konačno u EU.

U momentima kada je DSS pokušavala da tim putem ide i kada je shvatila koja je cena ulaska Srbije u EU, od davanja Kosova i Metohije, od hapšenja svih generala, na čemu smo mi radili, da ih bar hapsimo ili isporučujemo, nazovite to kako god hoćete, po zakonu, a ne da ih kao neki lovimo po pijacama, i vrlo dobro znate stav Vojislava Koštunice i DSS kada je u pitanju i Haški tribunal i status Haškog tribunala i svo naše civilno i vojno rukovodstvo koje je završilo u Haškom tribunalu. Tu cenu nepristajanja na ucene DSS platila je tako što je vratila mandat narodu, jer više nije htela da ustupa i pravi ustupke belosvetskoj zajednici. Tako je i završila u opoziciji.

Bilo bi časno da se svi mi kada trpimo velike pritiske sa zapada, koji traže od nas da se odreknemo dela teritorije, koji nam ovde naše dične političare i rukovodioce vojne i civilne osuđuju kao ratne zločince, vratimo mandat narodu i kažemo – mi nećemo pod takvim uslovima da idemo u EU.

Još nešto na kraju. Svojevremeno je Ivo Andrić govorio, a često se ovde napada DSS: „Šta li sam učinio nekome ko neće ni dobar dan da mi kažem, a prolazi pored mene? Mora da sam mu neko dobro delo učinio.“ Ne zaboravite, gospodo iz SNS, DSS vas je podržala u drugom krugu predsedničkih izbora i zahvaljujući našim glasovima vi ste došli na vlast.

(Predsedavajući: Privodite kraju, koleginice Gajić.)

Znate kakav je sporazum tada potpisan kada je u pitanju rešavanje problema oko Kosova i Metohije. Vi se tog sporazuma niste držali. Nažalost, vi ste…(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, kolega Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kao i kolega Martinović, bez želje da ulazim u repliku sa koleginicom, moram zaista da kažem da je povređen član 107. i povređeno je dostojanstvo ove Skupštine. Slušati ovde o tome kako je neko pružao otpor isporučivanju naših ljudi, a taj neko je direktno odgovoran zato što su iz Okružnog suda u Nišu aprila 2001. godine puštena na slobodu braća Mazreku, osuđena na po 20 godina zatvora, učesnici napada na Orahovac kad su oteta 43 civila, kada je očigledno gospodin kojeg koleginica pominje pružao otpor tako što je bežao u Belanovicu da čuva mačke, praveći se da je neinformisan kada su isporučivali i Slobodana Miloševića Haškom tribunalu. Ako je to bio otpor i ako su oni tako branili Srbiju, bolji da oni nikakav otpor nikada pružali nisu. Koga su oni branili i koga su oni spašavali od Haškog tribunala, ni pakao mu teško neće pasti posle toga.