| 17.09.2019. | Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju |
odbačen
|
čeka se odgovor 4 godine i 11 meseci i 21 dan
Poštovana gospođo Ristić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcij...
čeka se odgovor 6 godina i 2 meseca i 15 dana
Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 24 dana i 23 sata
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 62. ovog Predloga zakona da se stav 4. briše, jer su u ranijim stavovima ovog člana već precizirani uslovi za izbor direktora i ovaj stav stoga predstavlja samo balast.
Mnogo je takvih primera u ovom Predlogu zakona, ali i mnogo važnije za nauku ono što ste izostavili, a izostavili ste da rešite problem nepostojanja institucionalnog finansiranja naučnog rada univerzitetskih nastavnika.
Ovaj Predlog zakona jeste zasnovan na dobroj evropskoj praksi u smislu da se postavlja sada balans između institucionalnog finansiranja i projektnog takmičenja. Sad, stvar je tu jasna, svi istraživači treba nekako da prežive i tome služi institucionalno finansiranje, projektno služi za one najbolje kada im projekat pobedi na konkursu i tada oni dobiju sredstva da se još više razvijaju .
Međutim, ovaj problem neravnoteže koji je postojao sada i jeste rešen ali samo na institutima, a ne i na fakultetima.
Država i dalje nastavnike u visokom obrazovanju plaća isključivo prema broju studenata sa kojima rade, a naučni kriterijumi tu ne igraju nikakvu ulogu, na žalost.
U praksi je to do sada izgledalo ovako – univerzitetski profesori koji imaju manji broj studenata pisali su predloge projekata i oni su po pravilu njima bili usvajani, odobravali su se, jer se znalo da je to za njih bio način da prežive.
Ovaj problem sada uopšte nije prepoznat u ovom Predlogu zakona i upravo ovde će ovaj zakon da se saplete. Univerziteti jesu prepoznati u prvim opštim članovima Predloga ovog zakona, ali su izostavljeni u članovima koji se tiču finansiranja.
Kako će sada to izgledati u praksi, kako će se univerzitetski nastavnici sada dovijati da prežive ostaje nam da vidimo. Hvala.
Ja sam podnela amandman na ovaj član 88. a radi se postupanju po predstavkama. Malo sam u čudu što mi nije usvojen ovaj amandman. Evo o čemu se radi.
To je sada ta predstavka kojom se obraća fizičko ili pravno lice agenciji sa podacima gde se sumnja na korupciju. Sada ovaj član 88. kaže šta sada ta predstavka treba sve da sadrži, pa ona mora biti uredna i može biti neuredna. Znači ili ima sve podatke ili nema sve podatke. Ukoliko nema sve podatke pa to lice ne dopuni, onda agencija neće postupiti po toj predstavci. Agencija bi trebalo da nastavi postupak na osnovu raspoloživih informacija. Gde god postoji sumnja u korupciju po njoj treba da se postupa. Ne može tako olako da se odbaci. Gde god postoji materijalni dokaz prvo mora da se ispita, bez obzira da li su baš svi podaci tu. To jeste posao agencije, treba da se rešava po kratkom postupku.
Sve to mora da bude transparentno i javno, jer u Srbiji se obično pojavi neka sumnja, neko nekog optuži i na tome se uglavnom završi. Evo, imali smo priliku i da vidimo ovde u Narodnoj Skupštini, čuli smo kolege i oni znaju ko je radio te kriminalne radnje od prethodne vlasti, agencija je postojala i ona je negde počela da radi 2010. godine, čini mi se da je ta godina, a ona uopšte nije postupala. Ne znam da li je sada to sada zbog tih predstavki, da li je iz nekog drugog razloga, neću u to da ulazim, ali agencija mora da nastavi postupak, čim postoji osnovana sumnja, jer mi nekada čujemo za primere korupcije, čujemo kada izađu radnici neke fabrika, imali smo slučaj Pošte koji ukazuju na primeru korupcije i kažu imenom i prezimenom, a agencija uopšte ne postupa po tome. Ona da bi svoje postojanje opravdala, da bi imala svrhu, ona ne mora čak ni da čeka predstavke, ona bi trebalo da radi čim postoji sumnja, da se ispita, pa sada, ima ili nema, nije bitno. Hvala.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, zločin koji se dogodio u Srebrenici ne uklapa se u definiciju genocida koji podrazumeva plansko uništavanje čitave etničke ili verske grupe. Ne postoji ni jedno svedočanstvo da je Republika Srpska uopšte imala takav plan. Sve i da je imala, prema definiciji genocida, morao je da obuhvati celokupnu teritoriju Srpske, a ne samo jednu opštinu.
Jasno je ovoj Srbiji i Zapadu, pa zašto onda toliki pritisak Zapada da Srbija prizna da se u Srebrenici desio genocid? Zato jer ako Srbija popusti, to bi Americi poslužilo kao ključno opravdanje za sve zločine učinjene prema Srbima. Zato je trebalo da Srbija kaže kako je u Srebrenici bilo genocida i tako pomogne Americi da pomete tragove svog nasilja.
To se za sada nije desilo, ali Srbija ćuti. Ćuti medijima, ćuti pojedincima, ćuti Zapadu. Ćuti kao da nema jasan stav. Možda i nema. To ćemo znati ukoliko se ne prihvati ni jedan od amandmana srpskih radikala na član 16.
A za to vreme haška dokumentacija premešta se, ni manje ni više, nego u Sarajevo. U našim medijima to je prošlo poprilično nezapaženo. Zašto ne bi ostala u Hagu, gde je na dva suda presuđen genocid u Srebrenici? Zašto se ne premesti u NJujork? Ujedinjene nacije su osnivač ovog suda. Ili u Vašington, koji ga finansira? Razlog je jasan. U Holandiji i Americi je pravo na informaciju zagarantovano i svi ovi materijali bili bi dostupni javnosti, a u Sarajevu će se pobrinuti da sakriju sve što genocid dovodi u sumnju.
Zato Srbija više ne sme da ćuti i treba jasno da kaže da u Srebrenici nije bilo genocida. Srbija mora da zaštiti svoj narod od toga da ga svet proglasi genocidnim. Ako Srbija neće, ko će, ponovo Rusija? Sramota je za Srbiju što ćuti na ove klevete. Evo prilike da Srbija konačno da svoj odgovor tako što će usvojiti ovaj amandman i kazniti svakoga ko kaže da se u Srebrenici desio genocid. Hvala.
(Beograd, 29.06.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 95000.00 | RSD | 03.06.2016 - |