Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Cokić.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Radoslav Cokić.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, gospodo oficiri Vojske Srbije, predstavnici BIA, danas je čast i zadovoljstvo učestvovati u raspravi u pojedinostima na Zakon o obrazovanju u Vojsci Srbije, obzirom da sam i sam, kao i mnogi moji sugrađani Leskovčani i pripadnici Jablaničkog okruga učestvovao u borbenim dejstvima Vojske Srbije kao pripadnik borbenih jedinica.

Tada, 1999. godine, mi iz Jablaničkog okruga, iz grada Leskovca nismo dobijali naređenje sa vrha, kako reče juče opozicioni poslanik, da obučemo uniformu. Mi smo jednostavno dobijali poziv na kome je pisalo – otadžbina zove. Jablanički okrug i grad Leskovac se odazvao, dame i gospodo, sa preko 97% i to su bili herojski dani i time je Jablanički okrug i grad Leskovac pokazao da smo dostojni potomci svojih predaka.

Centar Ministarstva odbrane Leskovac je teritorijalna organ Ministarstva odbrane i organizaciono i funkcionalno je vezan za Regionalni centar Ministarstva odbrane Niš.

Teritorija nadležnosti centra prostire se na jugoistoku Srbije i obuhvata grad Leskovac i pet opština Jablaničkog upravnog okruga – Bojnik, Medveđa, Lebane, Vlasotince i Crna Trava.

Centar ministarstva odbrane Leskovac odgovoran je za četiri izdvojene opštine sa prostora KiM, i to Uroševac, Kačanik, Štrpce i Štimlje. Ukupna površina teritorije nadležnosti iznosi 2.769 kvadratnih kilometara, sa 215.463 stanovnika koji žive u 349 naseljenih mesta, 51 mesnu kancelariju i 294 mesne zajednice. Prosečna gustina naseljenosti je 78 stanovnika na jedan kilometar kvadratni. Većinsko stanovništvo je stanovništvo srpske nacionalnosti u 93,59%.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vojska Srbije i njeno školstvo izuzetno je popularno u gradu Leskovcu i ostalim opštinama Jablaničkog okruga, a to se vidi iz broja kandidata koji konkurišu za prijem u sve vojne škole – Vojna akademija, Medicinski fakultet VMA, Vojna gimnazija i Srednja stručna vojna škola.

Za period od četiri godine, 2014-2018. godine, konkurisalo je 426 kandidata, a primljeno je 56 na školovanje. Za ovoliki broj kandidata, pored popularnosti vojske na jugu Srbije, velike zasluge ima i Centar ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu Leskovac, zajedno sa kabinetom gradonačelnika grada Leskovca, Goranom Cvetanovićem.

Na inicijativu načelnika Centra ministarstva odbrane, gradonačelnik uvek obavi prijem ekipe koja vrši promociju vojnih škola, uz prisustvo svih lokalnih televizija i elektronskih i štampanih medija.

Početkom jula meseca, kad se završe svi prijemni ispiti, gradonačelnik, opet na inicijativu načelnika Centra ministarstva odbrane Leskovac, obavi prijem primljenih na školovanje, kojom prilikom se na neki način oni svečano isprate na školovanje, da im se poželi uspešno školovanje i uspešan završetak školovanja. Iz ovoga se vidi da jedna izuzetna saradnja lokalne vlasti u Leskovcu i Centra ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu Leskovac veoma pozitivno utiče na veliku zainteresovanost školske dece da donesu odluku da i Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije budu budući poslodavci, a sebi biraju jedno od najčasnijih profesija. Hvala.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.

Koristim vreme koje mi je ostalo.

Drago mi je da su ovde ozbiljni i odgovorni ljudi iz Ministarstva odbrane i nisam znao, a verovatno ni oni nisu znali, da gradonačelnik Leskovca utiče na to ko će biti primljen na visoke studije. Evo, i sada dobijamo potvrdu od poslanika iz Leskovca, dobijamo potvrdu da je to tako i ja bih voleo da mi se objasni, a tu je i bivši ministar odbrane, kako to gradonačelnik Leskovca utiče na to ko će biti primljen na Vojnu akademiju ili na srednju stručnu školu? Mi znamo da je gradonačelnik Leskovca poznat po tome što je kao kapitalnu investiciju otvorio toalet na groblju, znamo da je gradonačelnik Kraljeva poznat po tome što je otvorio semafor, ali, evo, sada smo saznali i da gradonačelnici Srpske napredne stranke utiču na to ko će biti primljen u Srednju vojnu školu ili na Vojnu akademiju, što mislim da je skandalozno, pogotovo ova potvrda koju i sada dobijamo.

Ali, ništa nije skandalozno u zemlji Srbiji kada je na vlasti onaj koji je sada na vlasti. Imamo primer da trenutno u Mramorku, mesnoj zajednici u Kovinu, održavaju se izbori za savet mesnih zajednica i gle čuda, devet kandidata ima za savet mesnih zajednica, Demokratska stranka je predala potpise i skupila listu, ali nam je danas javljeno da nemamo pravo ni na jednog člana biračkog odbora, da nemamo pravo ni na jednog člana u izbornoj komisiji. Znači, na izborima učestvuje SNS i DS, ali Demokratska stranka nema pravo na svoje predstavnike koji će kontrolisati izborni proces, nema pravo na članove biračkih odbora. Dragi moji, ovo se nije desilo ni 1945. godine, kada su bile ćorave kutije. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Milojičiću.
Naravno, dobićete reč po amandmanu. Samo polako, ima više prijavljenih.
Dozvolite da se najpre obratim kolegi Milojičiću, pošto je neposredno na početku sednice kroz povredu Poslovnika sugerisao na nešto što je upravo učinio. Ja sam vas pustio da obrazložite ono što ste želeli da kažete, ali to je u dijametralnoj suprotnosti sa onim što je danas tačka dnevnog reda.
(Radoslav Milojičić: Nisam nikog uvredio.)
Nisam rekao da ste uvredili, već sam govorio o onome što je tačka dnevnog reda.
(Radoslav Milojičić: Ja sam odgovorio kolegi.)
Nije vama niko postavio pitanje da bi vi odgovorili.
Vi ste u jednom širem kontekstu takođe govorili o amandmanu, ja sam vam to dozvolio i ovo je samo potvrda da niste u pravu kada ste na početku sednice rekli da postoje dvostruki standardi u vođenju sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Zahvaljujem.
(Radoslav Milojičić: Jel može ministar da odgovori kako gradonačelnik Leskovca utiče to ko će biti primljen?)
Kolega Orliću, vi ste želeli reč? Pominjanje stranke.

Izgleda da je to pominjanje stranke već postalo svojevrsni refleks. Dakle, čovek to uradi, pa posle toga maše i viče – nisam. Izgleda da to radi potpuno podsvesno. Ali, kad već radi, tri napomene s moje strane, dame i gospodo.

Prvo, to što neko ne razume ili mu je teško da prihvati da ljudi iz SNS nešto otvaraju, nešto izgrađuju, nešto puštaju u rad. Ja to razumem i mi to razumemo. Dakle, oni koji su navikli samo na to da zatvaraju, oni koji su navikli samo da postavljaju katance na vrata, oni koji su navikli samo da otpuštaju i devastiraju, oni ne razumeju. Nemoguće im je da shvate da neko može nešto da otvori i da uspostavi novo u ovoj zemlji. Tako da to nerazumevanje shvatam odakle potiče.

Druga stvar, neko se ovde javio očigledno sa željom da se, pored toga što će da napadne SNS i da pokaže kako neke stvari ne može da shvati, da se pohvali. Dakle, ako niste razumeli, evo da pomognemo. Neko se javio da se pohvali kako je njegova stranka uspela da za neke izbore za savete mesnih zajednica, kako je rekao, prikupi dovoljno potpisa da može na tim izborima da učestvuje. Možda vam sad to deluje smešno, ali logično je da se time pohvale. Zašto? Zato što je reč o stranci koja očigledno ima strašan problem sa bilo kakvom podrškom, pa i onom elementarnom, i onom koja omogućava bilo kakvo učestvovanje ili kandidovanje. Pričam o stranci o kojoj je, evo, gledam, njima naklonjena štampa tvrdi da i dan-danas nemaju predstavu koliko uopšte ima članova, da je takva bežanija nastupila iz njihovih redova, da nemaju ažurirane ni spiskove članova, pa zbog toga ne znaju ni ko će moći da učestvuje na tim njihovim unutarstranačkim izborima.

Piše ta štampa, njima naklonjena, da je ovih dana reč o pravoj pomami tzv. kupovine ili plaćanja veštačkih članarina kako bi sami sebi obezbedili pravo za učešće na tim unutarstranačkim izborima, odnosno kako bi imali više delegatskih glasova. U mestu kao što je Smederevska Palanka, u kojoj bude na taj način, dakle, novcem, evidentirano više članova nego što ima uopšte glasova na izborima, potpuno je jasno da je ovaj rezultat potpis i za neku mesnu zajednicu za svaku pohvalu.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Novica Tončev.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Vojske Republike Srbije, kolege narodni poslanici, s obzirom da svi moji prethodnici nisu govorili o amandmanu, nego su govorili o svojim lokalnim samoupravama, tako i ja imam potrebu da kažem nešto o svojoj lokalnoj samoupravi, odnosno o kasarni, vojnom objektu koji se nalazi na teritoriji opštine Surdulica.

Svi znamo da je opština Surdulica najviše pretrpela štete u toku NATO bombardovanja. Posle završetka NATO bombardovanja Vojska Republike Srbije, odnosno država je uložila preko 10 miliona evra i obnovila je sve te objekte. Takođe je napravljena jedna kotlarnica koja treba da opslužuje celu kasarnu, međutim, početkom izgradnje vojne baze Jug, vojska je donela odluku da tu kotlarnicu sruši, odnosno da skine kroz zgrade, da izvadi kotlove, da izvadi sve cisterne i da prebaci na vojnu bazu Jug.

Kao predsednik opštine tada, tražio sam od resornog ministra da opština kupi nove cisterne, da kupi nove kotlove, a da taj objekat ostane i opštini Surdulica i Vojsci Srbije, kako bi mogli u opštini da grejemo obdaništa, škole, domaćinstva, a normalno i vojska da greje svoju kasarnu.

Međutim, dobio sam obaveštenje da to ne može i onda je taj novi objekat porušen i stoji sada kao ruglo u centru grada Surdulice. Zato molim predstavnike

vojske da obnove kotlaru, da će opština Surdulica takođe da finansira ako treba i kotlove i nove cisterne i da pustimo taj objekat u funkciju.

Takođe vas molim da pustite, jer je država toliko para uložila, da tu kasarnu privedemo nameni. Pre vas, gospodine ministre, bio je ministar Gašić, koji je obišao opštinu Surdulica i kasarnu u Surdulici i bilo je obećano da će kasarna u Surdulici ući u master plan Vojske Republike Srbije i da će biti dovedena vojska, odnosno da će služiti za ono za šta je napravljena.

U slučaju da vojska nema nikakav plan za ovu kasarnu, ja vas molim da onda zajedno sa opštinom Surdulica sednemo i nađemo neko rešenje, jer je stvarno šteta uložiti toliki novac, a da to bude tamo jedno ruglo u centru grada.

Treća stvar, ako Vojska Srbije ponudi opštini Surdulica da kupi tu kasarnu i da, čujem, traži deset miliona evra, to je ceo budžet opštine Surdulica, jedne siromašne opštine koja to ne može da uradi.

Evo, sad je u toku prodaja isto vojnih objekata karaule na granici sa Bugarskom i vojska to prodaje po nekim cenama tri do četiri miliona dinara. Mi smo kao opština zainteresovani da kupimo te objekte, ali smatramo da je bolje da taj novac uložimo u obnovu tih objekata, pa da ih damo ili Lovačkom udruženju ili bilo kome, jer će ta udruženja biti naši graničari. Iako su ta sela većinom naseljena starim stanovništvom, hajde da obnovimo te objekte i da ih stavimo u funkciju, a ne da nam se prodaju ti objekti.

Zato molim resornog ministra, Vladu Srbije i predstavnike Vojske Srbije da osposobe kasarnu Surdulica ili da je privedemo nameni, jer je stvarno šteta da onakvi objekti zvrlje prazni u Surdulici.

Zahvaljujem se što ste me saslušali i hoću da pohvalim mog kolegu Mrkonjića koji je učestvovao u obnovi naše kasarne. Hvala vam što ste me saslušali.