Nemate kolega Obradoviću. Ne znam po kom osnovu?
Na naslov Predloga zakona, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Radojičić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov Predloga zakona, amandman je podnela narodni poslanik Marija Janjušević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov Predloga zakona, amandman je podneo narodni poslanik Ivan Kostić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Kostiću, izvolite.

Teško je meriti i ne postoji ni jedan instrumentni uređaj koji može da izmeri nečiji patriotizam, tako da smatram da je apsolutno ova ideološka rasprava besmislena i da nema smisla pričati o nečijem patriotizmu, ali postoje razlozi zašto imamo pravo da podnesemo amandmane, jer smatramo da posle 70 godina perioda gde su se svi srpski simboli i atributi izbegavali, imamo pravo da tražimo ovo i da upravo sada bude vreme kada će se sve ono što može biti na ponos srpske vojske, staviti u naslovu zakona, a i u drugim državnim institucijama.

Ne slažem se sa govornicima koji su govorili pre mene, jer postoje mnoge države koje u prefiksu državnih institucija imaju svoje nacionalno obeležje i nacionalno značenje. Nije samo to na istoku tako i na zapadu, a mi danas imamo ovde i svedoci smo šta se u proteklom periodu samo u parlamentu Republike Srbije dešavalo, kada su ljudi koji vode Vojsku Republike Srbije, izražavali svoja nacionalna osećanja.

Podsetićemo vas na nastup načelnika kopnene vojske. Podsetiću vas na posetu 200 pripadnika srpske vojske, koji su 8. maja posetili srpske manastire i srpsku Ravnu Goru, koliko se ovde diglo buke u parlamentu, koliko su se mnogi ljudi uzburkali sa time što se poštuju nacionalne tradicije srpske vojske iz Prvog svetskog rata, jer oni i dalje smatraju da je Vojska Republike Srbije Jugoslovenska vojska i za to imaju argumente što tako misle. Oni nisu svesni da je Jugoslavija prošla i da se više nikada neće ponoviti takva tvorevina, ali danas u nazivu jednog sportskog društva imate prefiks „jugoslovenski“ klub.

Tako da, to postoji u srpskom narodu i gospodine ministre, mi apsolutno imamo pravo da, što vi kažete, delima ali i rečima kroz ovu malu stvar može da se pokaže patriotizam i smatramo da bi ovo bio, ako vi usvojite ovaj amandman, da bi ovo bilo korisno za podizanje morala pripadnika srpske vojske.

Tako da, sa te strane apsolutno smatramo da je ovaj amandman ispravan, da je na svome mestu i da imamo pravo da svoj politički stav iznesemo, baš zbog svega onoga, pogotovo u proteklih 16 godina što se uradilo sa srpskom vojskom.

Znači, srpska vojska je uništena i ponos srpskog vojnika je spušten na najniži mogući nivo i upravo ovakve stvari mogu da poprave prvenstveno moral i ponos kod srpskog vojnika. Hvala.

Na naslov Predloga zakona, amandman je podneo narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov Predloga zakona, amandman je podneo narodni poslanik Srđan Nogo.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naziv Predloga zakona, amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Vukadinoviću, izvolite.

Zahvaljujem.

Ja ću govoriti i kao predstavnik poslaničke grupe, a istovremeno neću potrošiti naravno svo vreme zato što je stav mene i mojih kolega da u raspravi o amandmanima u principu ne učestvujemo dok se ne promeni način te rasprave.

Sada vidim da, i prvi put smo podneli amandman na nešto što je naziv i prvi član, zato što prosto smisao intervencije, kritike i zamerki koje smo imali i koje sam imao na ovaj Predlog zakona se onda manifestuje i tako što bi i sam naziv morao da bude promenjen, odnosno morao bi da se proširi i u nazivu i obuhvati ovaj zakon na sve državne službenike. Samo zbog toga sam i podneo ovaj amandman i samo zbog toga sada govorim.

Ja mislim da nije dobro što kolege iz opozicije, ali to je naš problem, jel tako, nemaju jasan stav da li bojkotuju ili ne bojkotuju raspravu o amandmanima, nego onda tako ih nema, pa mi sad nije jasno da li bojkotuju ili samo ne dolaze?

Dakle, ja sedim u principu, kao što znate, kada bojkotujem, onda kažem i onda neću biti, bar ne u sali, a biću, učestvovaću u radu odbora i sada ću biti na Odbor za Kosovo i Metohiju, ako još uvek nije završen.

Bilo kako bilo, ja verujem da je čak i ovde u sali, a i gledaocima zanimljivo i zanimljivije da slušaju raspravu o stanju u bezbednosnim snagama, da li je bolje sada u Vojsci Srbije stanje ili u policiji ili je bilo bolje ranije. To ima smisla, predsedavajući nije pogrešio što je dozvolio malo širu raspravu, jer kada pričamo o Zakonu o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti, odnosno pre svega Vojske i policije, onda je logično da se kaže neka reč i o stanju u Vojsci i policiji. Tako da, u tom smislu ja ne mislim da je to loše i čak bi pozdravio tu praksu predsedavajućeg.

Na stranu što pominjemo bezbednost i ove argumente, neću ja pričati da li je bilo bolje stanje u Vojsci i policiji nekad ili sada i da li je bezbednost države bila bolja sada ili ranije, ali bih skrenuo pažnju i priupitao ministra Stefanovića, pošto je već govorio kako je sada mnogo bolje stanje u snagama bezbednosti i bezbednost države je povećana – da li ima neki komentar na vesti u medijima i da li je bila potvrđena vest, makar indirektno, a o kojima se vrlo malo govorilo u našoj javnosti, da je grupa, u više navrata krajem marta i u drugoj polovini marta, bespilotnih letelica nadletala teritoriju države Srbije, i to više puta, sa istoka na zapad, iznad Beograda u niskom letu, više dana, više navrata, više letilica, a da naše bezbednosne snage nisu na to reagovale, a ja nisam primetio da je i naša Vlada na to reagovala? To su navodno letelice NATO pakta, tipa predator.

U svakom slučaju, toliko se hvalimo poboljšanim stanjem bezbednosti, a na ovakvo jedno kršenje bezbednosti i suvereniteta države Srbije se nije reagovalo, a kamoli da je neko zaustavio taj let. Voleo bih, kad smo već pričali o tome i hvalili se kako je sada bolje stanje, da prokomentariše i to gospodin Stefanović.

Ono pak za šta sam se ja spremio i šta sam hteo da kažem, a očekivao sam gospođu ministarku Zoranu, ali vidim da ste se i vi jednom delom uhvatili u tu stupicu pomalo zbunjeni. Ako ste vi zbunjeni kao ovlašćeni predlagač, onda će pogotovo biti zbunjeni gledaoci ili oni na koje se to odnosi.

Dakle, mi ovde, drage kolege, govorimo o 1.578 stanova koji koštaju okvirno 64 miliona evra. To je kvota, to je ono na šta se odnosi ovaj leks specijalis, a ovde se baratalo, gospođa Mihajlović stidljivo, gospodin Stefanović u početku je pomenuo cifru od 5.203 stana, valjda želeći da sugeriše kako će biti dovoljno stanova za sve, i to je i ponovio.

Možda će stanova biti dovoljno za sve. Mi čak ne znamo ili bar ja nisam dovoljno čuo koliko je interesovanje u ovoj prvoj anketi, koliko je pripadnika snaga bezbednosti izrazilo uopšte želju, načelnu želju, da bi učestvovali u ovom konkursu, jer bez toga ne možemo suditi koliko je onda ovo realna ili ambiciozna procena. Da li stoji 5.203 stana, da li to odgovara potrebi, iskazanoj potrebi pripadnika snaga bezbednosti ili su to otprilike raspoložive mogućnosti države u narednom periodu?

U svako slučaju, bilo da je reč o željama i potrebama pripadnika snaga bezbednosti ili o mogućnostima države, ovaj zakon koji sada mi usvajamo ne govori o tome. Mi ćemo morati zato usvojiti neki drugi ili neku dopunu ovog zakona. On se odnosi samo na ovih 1.578 stanova. To prosto treba da se zna.

Ono što smo takođe saznali od gospodina Stefanovića, zato su ove rasprave korisne, bez obzira što ponekad budu smorne, ali ja sam zabrinut i nešto sam čuo, ali lepo je što je on to pošteno rekao. Nisam razumeo tako gospođu Mihajlović. On je rekao praktično da nema nikakvog kriterijuma po kojem će se ti stanovi dodeljivati, to je rekao koleginici iz SRS, nema kvota po ministarstvima, što je možda dobro, u redu, i nema rang liste, odnosno rang lista se pravi, koliko sam ja razumeo, vi me ispravite ako grešim, samo na osnovu prijava, odnosno roka termina prijave, ko se pre prijavi taj će biti više na toj rang listi.

To zvuči vrlo nepravedno, osim u slučaju da ste vi u pravu, odnosno ukoliko je tačna ona formulacija, citiram – gradiće se dovoljno za sve. Ako će biti stvarno dodatnih stanova za sve, onda nije toliko važno, nije svejedno, ali nije toliko presudno onda ko se pre prijavio. Moja sumnja je, zato je to i smisao ove moje intervencije, da teško da će tih stanova biti dovoljno za sve, teško materijalno stanje države Srbije je takvo da će obezbediti u roku od dve ili dve i po godine, da svi ti stanovi, dakle, ne ovi 1.578, nego 5.203, to je ova brojka koja figurira, ali figurira u našoj diskusiji, a ne figurira u Predlogu zakona, zaista budu izgrađeni.

Voleo bih da tu nedoumicu, ako je moguće, prokomentarišete i odgovorite, ali generalna ideja mog predloga i našeg amandmana jeste da se, kada je već tako i kad će biti dovoljno za sve, zašto se onda ne proširi i da se odnosi na sve državne službenike, jer kao što su rekle kolege, u zdravstvu, prosvetni radnici, školstvo i drugi državni službenici i službenici iz državne uprave, državni činovnici i te kako žive teško, i te kako bi bilo dobro da mogu da apliciraju za ove stanove. Tim pre, ako su mogućnosti države takve da može da bude, citiram, dovoljno za sve. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Stefanović. Izvolite.

To jeste u planu u sledećoj fazi. Uzeli smo prvo u obzir one ljude čiji je posao možda najteži, jer oni rizikuju svoje živote svakoga dana. Mora se početi od neke kategorije. Dakle, odlučili smo se za sistem bezbednosti zato što su životi tih ljudi zaista na liniji i oni su oni koji su davali živote kada je Srbiji bilo najteže, oni su ti koji su ginuli i borili se za zemlju. Moramo da pokažemo poštovanje prema toj kategoriji ljudi i prema tome šta su oni uradili i šta rade za našu zemlju svakoga dana.
Ima ih oko 20 hiljada zajedno sa penzionerima koji su do sada, preliminarno, izrazili želju i naš je plan da izgradimo dovoljan broj stanova za svakog od njih. Stanovi se ne dodeljuju, oni se kupuju, s obzirom, naravno, po subvencionisanim cenama koji neće biti skuplji od 500 evra po kvadratnom metru, a mogu biti i jeftiniji u zavisnosti od sredine u kojoj se grade. Svakako će u nekom gradu… U Beogradu će verovatno biti najskuplji jer je tržište takvo i cene svega su više.
Cilj je da svaki od ovih ljudi dobije stan prema njegovim potrebama, koji iskaže potrebe od 36 do 92 kvadrata u zavisnosti od, naravno, različitih faktora koji u to ulaze. Opredelili smo se upravo zato što gradimo dovoljno za sve da ne pravimo rang liste i da time ne bismo ušli u jednu nepotrebnu stvar, jer onda bi moglo da se dogodi da je konkurisao za stan od 92 kvadrata i da rang listom uslovimo da ne može imati veći stan od 60 kvadrata itd.
Rata inače na 60 kvadrata, projektovana prema onome što smo do sada imali komunikaciju sa bankama, okvirna cena bi bila oko 115 evra mesečno, što je značajno niže od toga da plaćaju stanarinu, da plaćaju iznajmljivanje stana, da budu podstanari. Bolje će biti da plaćaju, niže će im doći rata tog kredita. Dakle, već sada su povoljniji uslovi, nego da ostanu podstanari.
Budite uvereni da ćemo uraditi sve. Ovaj zakon se ne odnosi ni na 1500 ni na 5200. Ovaj zakon se odnosi na sve što stoji u članu 3, u definiciji pojmovi, koje kategorije imaju pravo i sve ostalo. Dakle, apsolutno se odnosi na sve one koji budu konkurisali za ispunjenje njihovih stambenih uslova. Na kraju krajeva, mi ne donosimo zakon sa ograničenim rokom trajanja. Mi donosimo zakon da možemo i u narednim godinama da rešavamo pitanje.
Nadam se da ćemo uspeti da to proširimo kada se ovo završi i na one ljude iz drugih delova državnog sistema, da možemo da rešimo njihova stambena pitanja i da tako, naravno, pomognemo njihov standard. Uskoro očekujem da ćemo u ovoj godini realizovati veći broj, pa da možemo da kažemo koliko nam to uspešno ide.

Zahvaljujem.
Želite po amandmanu?

Zahvaljujem na ovom objašnjenju.

Preskočili ste, ali vam verovatno nije bilo inspirativno ovo pitanje koje se ticalo ovih naleta ili preleta ne identifikovanih letelica nad teritorijom Srbije u martu, krajem marta ove godine, koje su špartale iznad Beograda i drugih gradova Srbije.

Bilo kako bilo, da se vratimo na ovo što je osnovna tema, mada je, kažem, ovo atraktivnije možda.

Vi ste verovatno u pravu da se to načelno odnosi na sve, načelno, ali konkretno sredstva i ova prva faza se odnosi na 1.578 stanova ili slučajeva. Predviđena sredstva su 64 miliona evra.

Sada ste rekli da imamo 20 hiljada onih koji su izrazili želju. Nisam video taj podatak. Mislim da je to strahovito veliki broj i da realno govoreći, sve i da su nam performanse i rezultati mnogo bolji, nego što jesu, ekonomski, već zdrav razum nam nalaže da se neće moći ispuniti u dogledno vreme, ne za mandata ove Vlade, nego i naredne Vlade. Verovatno se neće moći ispuniti aplikacije, odnosno želje i zahtevi, čak i ovih pripadnika bezbednosnih snaga, a kamoli pripadnika, svih državnih službenika, uključujući obrazovanje, zdravstvo, školstvo.

Dakle, u tom smislu, mislim da je preambiciozan i na neki način, čak i bez obzira na moguću dobru volju, on je diskriminativan. Dakle, mislim da će ovo na kraju biti diskriminativno, jer vi kažete – nema rang liste, nema kvota, nema kriterijuma, pa, onda će na kraju krajeva biti ko se prvi prijavi, a onda će komisija, bar, neka komisija koju vidimo kao u sastavu, određivati ko ima pravo prioriteta. Ja mislim i završavam time, neću, kao što rekoh, da trošim previše ovde vreme ni svoje ni važe, ja mislim da na taj način ćete hteli - ne hteli, uvesti zlu krv i među one koji su aplicirali i među pripadnike Vojske i policije koji imaju nameru da konkurišu za te stanove, dakle, po povlašćenim cenama, uvešćete zlu krv među njih. Nećete moći zadovoljiti aspiracije svih i nasuprot nekih kolega koji su smatrali da se tu pravi neka pretorijanska garda, maltene, da su se tu sada prave neki poželjniji ili manje poželjni, a pripadnici ovih bezbednosnih snaga, unosi se, kao što rekoh, jer mislim da će se uvesti razdor među njih, a onda i razdor između svih njih na jednoj strani i svih drugih državnih službenika na drugoj.

Što se tiče pogibije i stradanja, nažalost, tokom NATO bombardovanja stradali su i prosvetni radnici i službenici i deca i penzioneri. Hoću da kažem, stradale sve kategorije stanovništva, a ne samo pripadnici Vojske i policije, pa čak i po tom osnovu nema razloga da izdvajamo i pozitivno diskriminišemo pripadnike bezbednosnih snaga, u odnosu na sve druge državne službenike, koji bi mogli i imali pravo da konkurišu po ovoj osnovi za jeftinije stanove.

Dakle, pošto i onako neće biti dovoljno za sve, onda predlažem da se vrate kriterijumi, uvedu rang liste i upravo sve ovo što ste vi izbacili, a videćemo kroz godinu ili dve dana ili tri godine, ko je bio u pravu. Voleo bih da vi budete u pravu, ali teško da će, ponavljam i završavam time, biti dovoljno za sve. Hvala.

Zahvaljujem.
Replika. Izvolite.

Apsolutno će biti dovoljno za sve, pa onda za tom dilemom uopšte nema potrebe. Dakle, nema potrebe da spekulišemo ako bude šta će da bude, biće dovoljno za sve, gradimo za svih u inicijalno 20.000 ljudi, ako bude trebalo i više, koliko bude trebalo. Dakle, tu je priča završena.
Što se tiče obrazloženja zakona, ovo što ste vi rekli, tih 5.000 je aproksimacija. Dakle, mi smo dali jednu procenu kako će to da izgleda, ali to se u samom zakonu uopšte ne dovodi u pitanje. Dakle, obrazloženje zakona je samo usmerenje. Zakon definiše kako će se primenjivati zakon, primenjuje se na sve od danas pa na dalje, dokle zakon važi, a pretpostavljam da nema razloga da ne važi, odnosno možda će se nekada pojaviti potreba da se unapredi ili usavrši ili nešto doda, u smislu da će se proširiti sa brojem korisnika, ali to je to.
Što se tiče preleta, mi smo imali identifikovane određene prelete, jer da nismo identifikovali, ne bi znali za njih. Dakle, identifikovali smo prelete. Nije ih nikad bilo iznad Beograda, bili su u jednom delu na jugu Srbije. Procenjeno je, dakle, pripadnici Vojske Srbije su određenim tehničkim sredstvima, radarima i ratnim vazduhoplovstvom ispratili kretanje tih letelica, procenili njihov nivo potencijalnog ugrožavanja bezbednosti Republike Srbije i ispratili ih iz našeg vazdušnog prostora. Nisu ih obarali, jer nisu procenili da postoje, i bili su u pravu, nije dolazilo da ugrožavanja bezbednosti Republike Srbije, što i jeste operativna procedura kakva se primenjuje i u drugim zemljama.
U Beogradu smo imali dva ili tri slučajeva neovlašćenog upravljanja dronovima, ta lica su pohapšena i predata Tužilaštvu, dakle, na procenu da li će imati prekršajne ili krivične prijave i oni su dalje u proceduri, ali tu se nije radilo, ono što sam se ja upoznao, dakle, nije se radilo o nekom značajnom, bilo kakvom ugrožavanju bezbednosti, uglavnom se radilo o ljudima koji nisu znali da je neovlašćeno, da mogu bez dozvole da upravljaju dronom ili da su upravljali dronovima u blizini objekata kao što su Vlada, ministarstva, odbrane itd, dakle, nekih objekata koji su od nacionalnog značaja. U svakom slučaju, policija je brzo reagovala zajedno, negde sa vojskom, negde bez i ta lica su privedena. Dakle, nije bilo ugrožavanja bezbednosti u tom smislu.