Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika i da imamo danas uslove za dalji rad.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Stefana Miladinović i prof. dr Marko Atlagić.

Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, pozvani su da sednici prisustvuju svi članovi Vlade. Danas je u ovom delu sednice prisutan sa nama potpredsednik Vlade ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović i saradnici iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Primili ste amandmane koje su na Predloga zakona podneli narodni poslanici.

Primili ste izveštaje nadležnih odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na naziv Predloga zakona amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Gospođo predsedniče, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mi imamo ovde veoma oštre kritike na sam koncept ovog zakona, zato što smatramo da najpre se sa ovim zakonom kasni i to se ne odnosi samo na ovu Vladu, već ogromni fondovi su potrošeni za vreme vladavine „žutog preduzeća“ koje je ispraznilo najpre sav novac koji je ostavljen posle 2000. godine i puča u stambenom fondu. I vi vrlo dobro znate, gospođo Gojković, da do 2000. godine su postojali drugačiji zakoni koji su regulisali ovu oblast. I sada će zbog ovakvog načina rešavanja u budućnosti stambenog pitanja, iako je obuhvaćen samo sektor snaga bezbednosti, i mnogi iz tog sektora ostati uskraćeni da reše ovo pitanje. Evo i zbog čega.

Naime, ovim zakonom nisu obuhvaćeni vojni beskućnici. To je jedna kategorija i taj izraz se odomaćio nažalost zbog toga što su to ljudi slavni srpski oficiri i učesnici poslednjih otadžbinskih ratova na prostoru bivše Jugoslavije koji su od strane ustaških, hrvatskih vlasti proterani sa svojih ognjišta, nisu imali mogućnosti da ni tamo kao oficiri reše svoje stambeno pitanje, a onda su došli u Srbiju posle završetka ratnih dejstava i sada se i dan danas nalaze po raznim prihvatnim mestima u kasarnama širom Srbije, ovde u Beogradu u hotelu „Bristol“, ne držite me za reč, ali sigurno ima više od dvadesetak porodica koje se tamo još uvek nalaze i za njih je misaona imenica da u budućnosti ovo stambeno pitanje reše. Najpre zbog činjenice da neki, nažalost, od njih nisu živi.

Vi niste ovim zakonom dali mogućnost da deca boraca u poslednjim otadžbinskim ratovima i oni koji su branili srpske nacionalne i državne interese zapadno od Drine i Dunava i oni koji su poginuli u borbi protiv šiptarskih terorističkih snaga na Kosovu i Metohiji, dakle, njihovi potomci neće moći da konkurišu za ove stanove. To je glavni problem i zato smo tražili da se ovaj naslov menja, a kasnije ćemo moje kolege i ja u toku dalje rasprave i po članu 1. konkretno da ukažemo na to kako je ovo moglo na drugačiji način da se reši. Hvala.

Hvala.

Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodna poslanica Nataša Sp. Jovanović.

Da li želite reč? Izvolite.

Evo, mogu ovde i da nastavim ovu priču, ali i da potenciram jedan drugi problem.

Naime, sama ideja da se obuhvati sektor snaga bezbednosti nije dovoljan zato što se time pravi i jedna kadrovska selekcija u društvu. Vi takođe, gospođo Gojković, i mnogi poslanici koji su bili poslanici u sazivima do 2000. godine, vrlo dobro znate da je Srbija u okviru Savezne Republike Jugoslavije i pre toga u okviru SFRJ i te kako efikasno rešavala ova pitanja.

Kada smo mi pre neki dan slušali sve ove nebuloze koje su govorili predstavnici ove lopovske žute vlasti, kako je neko uzimao i delio neke stanove, oni elementarne stvari ne znaju, da je to bilo preko potrebno, jel tako, gospodine Stefanoviću, i da je država sve što je mogla investirala u određena naselja po svim gradovima Srbije da se prave tzv. vojne, policijske zgrade, pa smo čak neke stanove, u Kragujevcu konkretno jedna zgrada je završena za pripadnike snaga unutrašnjih poslova neposredno pred zlikovačko NATO bombardovanje.

Ali, ono što je ovde sada problem je način na koji će ti ljudi da apliciraju, to su neke nedoumice koje treba u toku ove rasprave u pojedinostima da se rasprave i da se rasvetle, kod koje poslovne banke, da li će svi oni biti u stanju, oni anketirani? Jer, znate, vi odete u neku poslovnu banku i sad mnogi građani Srbije dok mi razgovaramo o ovome upravo se nalaze u redovima kod raznih banaka u Srbiji. Nedaća ih je na to naterala, da plate komunalije, ide matura, šalju decu na ekskurzije, upisuju ih na fakultete. Za jedan keš kredit, kako se to popularno kaže, vi treba da donesete gomilu dokumentacije, a za stambeni kredit istorija poslovanja tog nekoga, gde je bio, kako je trošio novac po tekućem računu.

Nije to samo tako jednostavno marketinški, vi kažete, e, to je 500 evra po kvadratu, moći ćete da aplicirate za taj kredit i dobićete stan. Ne, on nema tu gotovinu, ne postoji nijedna državna neka razvojna banka, kao što postoji u Ruskoj Federaciji, mi vam to upravo govorimo, kao što je nema ni za agrar, tako je nema ni za građevinarstvo, ni za građevinsku industriju. Zbog toga će oni doći u situaciju da možda prođu na konkursu kod komisije koja će odlučivati i praviti selekciju ko ima u prvom delu mogućnost da podnese zahtev, ali kada dođe do realizacije to će zaista biti veliki problem, najpre zbog niskih primanja, najpre zbog činjenice da kod mnogih pripadnika sektora snaga bezbednosti njihove supruge nisu zaposlene, a i zbog činjenice da to neće i u tom sektoru moći svi da urade, neće moći da podnesu zahtev i da kupe stan pod ovim uslovima ni pripadnici snage Vojske koji su tzv. ratni veterani. Zato je to selektivno i nije korektno i nije pošteno prema ogromnom broju ljudi što će biti izostavljeni ovakvom mogućnošću da dođu i reše svoje stambeno pitanje.

Hvala.

Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč?

Reč ima Nataša Sp. Jovanović.

Veliki problem je takođe kod ovog zakona i kod njegove realizacije to što nisu sagledane mogućnosti da se jednom delu najugroženijih, pre svega invalidima poslednjih otadžbinskih ratova ovo pitanje reši besplatno, pre svega mislim na pripadnike vojske, jer ih je najviše, i malopre sam govorila o kategoriji tzv. vojnih beskućnika, preko 800 porodica je, baš smo se time puno bavili u periodu od 2005. do 2012. godine, i razgovarali sa mnogim od njihovih predstavnika i dan danas taj problem nije rešen, a postojala je i dobra volja.

Tu je i gospodin Stevanović, jel, tako gospodine Stevanović, dok je bio gradonačelnik Kragujevca, bila je jedna inicijativa, iako je SRS i tada bila opoziciona. Verujem da je to bilo i u nekim drugim gradovima u Srbiji, da se izvrši zamena imovine, konkretno kod nas, kasarna „Radomir Putnik“ u Kragujevcu, sa imovinom Vojske Srbije, da se zapravo napravi kompenzacija između grada Kragujevca i sektora za imovinu Vojske, međutim, onaj natovski ministar Šutanovac, nije hteo ni da čuje, pa je vršio neku procenu koja je za par miliona evra veća nego što je realna vrednost. Ti ljudi su čekali, čekali, i zbog te žute lopovske vlasti ništa nisu dočekali.

NJima je obećano još tada da će upravo iz te imovine i domova Vojske, a imamo primer mahinacije sa Domom Vojske u Smederevskoj Palanci, jel, tako, pa tako i u mnogim drugim gradovima u Srbiji. Znači, nije iskorišćena ta masa tog kapitala, da se bar onima koji su teško ranjeni, i članovima njihovih porodica i onoj deci koja su ostala bez svojih očeva rešo stambeno pitanje.

Izvolite. Ministar Stefanović.

Hvala vam.
Ceneći ovo što smatram da i vi podržavate da najveći broj pripadnika vojske, policije, može da reši svoje stambeno pitanje, mi smo imali jednu situaciju da je zbog specifičnosti posla i nečeg što rade vojnici i policajci, što ugrožava njihovu bezbednosti svakodnevno u obavljanju aktivnosti, smatrali da ovo treba da bude prva kategorija ljudi iz državne uprave koja treba da dobije ovakvu vrstu povoljnosti, da za cenu koju je zakon predvideo, ne višu od 500 evra po kvadratnom metru, a može biti niža u određenim sredinama. Međutim, za Beograd zaista na vrlo pristojnim lokacijama koje je komisija odredila, 500 evra po kvadratnom metru je nešto što je zaista veoma povoljno i prihvatljivo, mogu da reše svoje pitanje, a da će naravno, nakon toga i drugi ljudi koji pripadaju javnoj upravi iz drugih kategorija, kada u državi ovaj projekat zaživi, da će moći i oni kasnije da konkurišu.
Ono što nam jeste važno, mi ćemo uputiti javni poziv baš da bi izbegli da faktički, odnosno da bi omogućili da najveći broj ljudi može da ispuni finansijske kriterijume, Vlada će raspisati javni poziv na koji očekujemo da će se javiti više banaka koje će moći da ponude pod jednakim uslovima, najpovoljnije uslove i u smislu kamatne stope i drugih uslova kreditiranja da omoguće to, i za vojne penzionere, što je nešto što je vojska imala i u prethodnom periodu i za policijske penzionere, i za one ljude koji su aktivni u službi, da mogu da konkurišu i da ostvare ta prava.
Ono što jeste dobro, što je u Ministarstvu rada, zapošljavanja i boračkih pitanja, postoje određeni fondovi, kao i u Ministarstvu odbrane, koji su otvoreni za one ljude koji su invalidi i za one ljude koji su borci iz prethodnih ratova. Mi moramo da se setimo, potpuno to podržavamo, moramo da se setimo onih ljudi koji se borili za ovu zemlju i koji su ponudili i svoje zdravlje i svoje živote, i trudićemo se naravno, da kroz te fondove da i njihov život u tom smislu bude lakši.
Svi oni koji su se penzionisali kao vojna lica imaju pravo već duži niz godina da iskoriste tu priliku da konkurišu i kao penzioneri za stanove. Naravno, ovaj zakon podržava i penzionere iz drugih sistema, iz drugih delova sistema bezbednosti, te mislim da će najveći broj tih ljudi moći da konkuriše za rešavanje stambenih pitanja.
Još jednom, mislim da je cena prihvatljiva. Trudićemo se naravno da kroz javni poziv, i obezbeđivanje povoljnih bankarskih uslova omogućimo da to ne bude preveliko opterećenje za njih i njihove porodice, ali naravno, da ćemo nastaviti da zajednički pratimo realizaciju ovog zakona. Nadam se da ćemo ovim dođi do jednog dobrog modela rešenja kojim će faktički ljudi iz sistema bezbednosti, tamo gde službuju, tamo gde sada žive, jer nisu zbog različitih okolnosti uvek mogli da žive i da službuju u istim mestima, da će na ovaj način rešiti za sebe i svoje porodice, ova veoma važna egzistencijalna pitanja.

Hvala vam.
Na naslov Predloga zakona, amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov Predloga zakona, amandman je podneo poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na naslov ovog Predloga zakona jer kao lingvisti, pa i sami ćete se složiti da je zakon glomazan i naslov zakona komplikovan. Kratak je zakon od svega desetak stranica i negde oko 26, 27 stranica teksta. Mislim da je bolje rešenje naslova ovog zakona da glasi – Predlog zakona o posebnim uslovima izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Sintagma za realizaciju projekta mislim da je suvišna i nepotrebna, jer je i smisao i suštinski već sadržana u naslovu ovog Predloga zakona.

Ali, da moja primedba ne bude samo lingvističke prirode, reći ću da SRS nije protiv ideje izgradnje stanova, jeftinih i povoljnih stanova, ali za sve kategorije. Postoje tu i druge ugrožene profesije kao što su recimo rudari koji rade težak i opasan posao, zatim, radnici u obrazovanju, najvažnijoj društvenoj delatnosti. Pa, radnici u zdravstvu koji u nemogućnosti rešavanja svog egzistencijalnog i životnog problema nalaze se u samom vrhu profesija koje žele da napuste zemlju.

Što se tiče činjenica sve je lako. Imamo hitan postupak i leks specijalis. Hitan postupak Vlada uvodi kao način uređivanja ovih zakona, kao opšte mesto i leks specijalis je već na poseban način se uvodi kao praksa u rešavanja ovih problema, pod izgovorom da je bitan.