Hvala.

Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodna poslanica Ružica Nikolić.

Da li neko želi reč?

Zahvaljuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, na naslov Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, podnela sam amandman koji se odnosi na preciznije određivanje kriterijuma za sprovođenje ovog projekta.

Poslanička grupa SRS nema ništa protiv ove ideje i slažemo se da pripadnicima snaga bezbednosti je potrebno rešiti stambeno pitanje, međutim, ovim predlogom zakona kriterijumi za selekciju prijavljenih kandidata nisu jasno određeni, oni su preširoki i ne zna se ko će i na koji način dobiti stan, odnosno dobiti mogućnost da stan kupi.

Osnovni uslov za kupovinu jeftinog stana jeste da ste pripadnik snaga bezbednosti koji nema rešeno stambeno pitanje ili ima neodgovarajući stan. Znamo da je preko 30 hiljada pripadnika snaga bezbednosti da ima nerešeno stambeno pitanje, a da je kroz neko vaše anketiranje zainteresovanost iskazalo 18905 pripadnika. Ministarka Mihajlović je rekla da ne postoje nikakve rang liste i da se u prvom delu, prve faze 1578 stanova.

Na osnovu kojih kriterijuma ćete izabrati 1.578 ljudi koji će moći da kupe stan? Da li postoje neke liste prioriteta i takođe je nejasno da li postoji neka podela, odnosno neka kvota po kojoj će se stanovi deliti po ministarstvima?

Još jedno pitanje – ko ima prednost pri kupovini stana, aktivni pripadnik snaga bezbednosti ili penzionisano lice, odnosno raniji pripadnik snaga bezbednosti? Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Stefanović. Izvolite.

Ovo su dobra pitanja. Dakle, treba razjasniti neke stvari da bi ljudi znali. Pre svega, ne postoje kvote po ministarstvima. Uveli smo sistem da su svi jednaki, da se posmatra korpus snaga bezbednosti kao jedno - jednako penzioneri, jednako policajci, vojnici, pripadnici BIA. Dakle svi jednaki.
Naravno, da bismo izbegli proces koji bi neminovno mogao nekoga da ošteti i u smislu prvenstva, stavili smo princip da onaj koji se prvi prijavi ima pravo da prvi dobije stan. Zašto? Zato što se gradi dovoljno za sve. Dakle, neće niko ko je konkurisao ostati bez stana.
Mi smo prvo radili jednu analizu u našem sistemu bezbednosti. Napravili smo anketu među ljudima oko principa koliko ima zainteresovanih za izgradnju te vrste stanova, odnosno za nabavku stanova. Imamo više kategorija u tome. Čak smo obuhvatili ljude koji imaju neadekvatno rešeno stambeno pitanje. Dakle, ne samo oni koji nemaju rešeno stambeno pitanje, nego već neko ko je tokom godina dobio stan 20, 14, 18 kvadratnih metara, koji nije pristojan i adekvatan za članove tih porodica. To je bio jedan sistem.
Drugi sistem je bio da vidimo zainteresovanost geografsku u kojim gradovima postoji zainteresovanost i ponudili smo i konkretno lokacije. LJudi su se izjasnili i mi smo na osnovu tih parametara napravili radnu grupa koja je, na nivou Vlade, zajedno sa Ministarstvom za građevinu napravila faktički akcioni plan kako da započnemo i onda smo doneli plan da tih 1500 bude… Prvo, moglo je biti i 1600 i 1200, ali čim se završi to, ide već sledeća faza i to će biti ubrzo jedno za drugim.
Dakle, svi oni koji budu konkurisali će dobiti stanove. Da li će neko dobiti nešto ranije ili nešto kasnije, odlučili smo se da to bude po sistemu prvog zahteva, ne po principu da radimo rang liste, jer onda ima da li ima, pre svega, onaj koji je duže proveo, da li onaj koji je bio na težem radnom mestu, da li onaj koji ima više članova porodice i onda biste uvek mogli da polemišete da li je to objektivno.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.

Velike su dileme oko ovog zakona. To sam govorio i u načelnoj raspravi. Naravno da treba pomoći ljudima koji rade u sistemu odbrane, bezbednosti, da dođu do neophodnog rešenja svog stambenog problema, ali se postavlja veliko pitanje – da li je ovo pravi način?

Puno demagogije je u ovoj priči. Opet sve počinje pre dve, tri godine ili danas, opet se ništa nikad nije dešavalo, a naši gradovi su puni ne stanova, ne zgrada, nego ulica i bulevara koji su potpuno naseljeni samo pripadnicima Vojske i policije i to je u redu. To se gradilo i u vreme pre 90-ih, to se gradilo i u vreme 90-ih. Stanovi su deljeni i dok je bila SFRJ i dok je bila SRJ i kasnije, i posle 5. oktobra i pre 5. oktobra i nema potrebe da se pravi jedna prazna drama iz nečega što je samo na nivou ideje. Ima puno nedoslednosti i nelogičnosti. Ja sam to već govorio, pa da ponovim.

Kako misli Vlada da reši stambeno pitanje 18.900 ljudi koji su se prijavili da žele na ovaj način reše svoje stambeno pitanje, ako u periodu do 2021. godine ima plan da reši oko 1.600. To je znači manje od 10%. To znači, po tom rezonu, treba 20 i nešto godina da se reše problemi svih onih koji su se prijavili da su zainteresovani za takvo rešenje. To znači da je moguće da ljudi koji su počeli da rade pre neku godinu će otići u penziju, a neće rešiti svoje stambeno pitanje.

Iznos novca koji je predviđen za ovih blizu 1.600 stanova od 60 i nešto miliona, pravio sam onu računicu, ako to košta 500 evra po metru kvadratnom, ispada da je prosečan stan preko 82 kvadrata, što nije u skladu sa onim što piše u zakonu, da su najveći stanovi 92 kvadrata i na to nisam dobio adekvatan odgovor.

Moje pitanje je bilo i šta se dešava, možda ministar policije zna bolje odgovore na ta pitanja u odnosu na ministarku koja je branila zakon u načelnoj raspravi, šta je sa ljudima koji su pripadnici snaga bezbednosti, koji na neki način imaju rešeno stambeno pitanje, možda su dobili u miraz, možda je neko njima ostavio kao poklon, možda su dobili na lutriji, ne znam, na neki način? Zar nije očigledno da su oni diskriminisani u odnosu na ljude koji će moći da dobiju stan na ovaj način? Treba naći rešenje i za njih. Možda neko ima neku ideju poslovnu koju bi mogao neko iz njegove porodice da radi. I njemu treba dati neku subvenciju, neki podsticaj da može da reši još neko radno mesto.

Pitanje koje je apsolutno ostalo bez odgovora je šta je sa ljudima iz obrazovanje, zdravstva i kulture? Oni imaju svoju važnu ulogu u našem društvu, u svakom društvu, pa i u našem, a nemaju ni adekvatne plate onome što rade, niti imaju bilo kakvu mogućnost da na neki moguć način reše svoje stambeno pitanje. Da li postoji rešenje za njih? Ne, ne postoji.

Imamo, recimo, jedan primer za to. vidimo da se napravila ponovo koalicija na principima Slobodana Miloševića i to smo prošle nedelje dobili zvanično kao stav da jedan dobar deo parlamenta, jedan socijalistički, jedan napredni, jedan, nije nazadni, nego radikalni, nastavljaju politikom Slobodana Miloševića i ja im želim puno sreće, zdravlja i za sve ostalo da se obrate svom farmaceutu ili doktoru, ali je pitanje zašto onda dozvoljavamo da se vređaju neki drugi? Opet se tu priča o nekim žutim lopovima. Ima jedan ministar, nemam nikakav razlog da ga branim, ali u njegovo vreme, koliko se sećam, napravljeno je naselje Stepa Stepanović, gde ima nekoliko hiljada stambenih jedinica, tako da ajde da se manemo demagogije kada se bavimo nekim ozbiljnim poslom i da pređemo na ono što su stvari koje realno mogu da pomognu građanima Srbije.

Očekujem od ministra da mi da odgovore na ova moja pitanja i da se zahvalim Vladi što je prihvatila jedan od šest amandmana koje je Klub samostalnih poslanika predložio.

Gle čuda, to je na član 4. gde je prihvaćen amandman – stav 5. briše se. Naravno, zato što postoji potpuno opravdanje da se briše, jer je to rešenje već dato u jednom prethodnom članu, pa je potpuno besmisleno da se ponavlja nekoliko puta i to je potpuno u redu, ali zato očekujem da druga strana prestane sa kvazi duhovitim komentarima takvih amandmana.

Naravno da postoje i amandmani koji glase „briše se“, a koji imaju svoju logiku i svoj smisao u naporima da se jedan predlog zakona, odnosno zakon učini boljim nego što je bilo u inicijalnom tekstu. Hvala.

Reč ima ministar. Izvolite.

Dakle, ukupna zainteresovanost je negde oko 20.000 stanova, grubo rečeno. Dakle, zajedno sa vojnim penzionerima toliko je iskazana potreba po anketi koja je urađena u svim snagama bezbednosti.
Mi ove godine počinjemo sa izgradnjom 5.203 stana. Dakle, sledeća faza može započeti već naredne godine, zavisiće od više faktora. Dakle, očekujemo 5.203 ove godine u trećem kvartalu. Mora da se uradi, naravno, i planska dokumentacija. Mora da se pripremi imovinska i sve. Moraju dokumenta da se pripreme da bi sve to bilo po zakonu i strukture od 36 do 92 metra kvadratna, pošto je to modularna gradnja. Vi, faktički, prema zainteresovanosti broja pripadnika koji iskažu zainteresovanost, od garsonjere do četvorosobnog stana, zbog broja članova porodice, išli smo da to ne bude više od toga, jer nema potrebe, s obzirom da dajemo subvencionisanu cenu. Nema potrebe da ide u neki preveliki luksuz. S druge strane, smatrali smo da ispod 36 metara kvadratnih nema smisla u tom smislu.
Ostaje sad pitanje, mi smo ostavili prostor da se utvrdi neadekvatno stambeno rešenje, neko ko nema, znam da niste samo to pominjali pa ću doći do toga, dakle, oni koji imaju neadekvatno rešeno stambeno pitanje imaju pravo da konkurišu, a ovim zakonom nismo tretirali one koji imaju adekvatno rešeno, neko ko ima svoj stan od 70, 60, 80 metara kvadratnih, koji je dobio na bilo koji način, odnosno ima rešeno stambeno pitanje. Išli smo da se prvo reši onim ljudima koji nemaju nikakvo rešenje. Jer, oni bi mogućnošću da kupe subvencionisani stan, a već imaju rešeno stambeno pitanje, faktički ostvarili neku vrstu ekstra profita.
Mi smo dali mogućnost i da pripadnik snage bezbednosti prestane da bude pripadnik snage bezbednosti, da može da ode iz sistema, ali on je onda u dužnosti da isplati tržišnu cenu stana i može da ga zadrži u svom vlasništvu. Dakle, on u svakom trenutku može da kaže da više ne želi da bude pripadnik snaga bezbednosti, ali onda taj stan više za njega nije 500 evra, odnosno najviše 500 evra, već onoliko koliko proceni, da li poreska uprava ili neki već drugi organ. To su, čini mi se, suštinske stvari koje proističu iz zakona.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Zoran Živković.

To je bilo samo jedno pitanje, a postavio sam i mnoga druga – šta je sa zdravstvom, šta je sa obrazovanjem, šta je sa kulturom i sa ljudima koji tamo rade?

Vi ste rekli da počinje gradnja 5.203 stana. Vaša koleginica, potpredsednica Vlade je krajem prošle nedelje rekla, a to piše i u obrazloženju zakona, da je to 1.589 stanova. Razlika je velika. Znači, ne radi se samo o mogućnosti permutovanja brojeva, nego je to razlika od jedno skoro 4.000 stanova. Ja bih voleo da mi saznamo šta je tačno. Jer, 4000 stanova više-manje, to vam dođe nekih 200-300 miliona više-manje, što mislim da je prevelika cifra da bismo bili neozbiljni prema javnosti koja treba da sazna šta je tačno. Da li je tačno ono što govorite vi, ili je tačno ono što je rekla potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović?