Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Replika je u pitanju povodom mnogo besmislica koje je govornik preko puta mene izneo malopre. Hajde da pokušamo neki red da uspostavimo.

Kaže, desetine hiljada pripadnika Vojske, policije nemaju rešena stambena pitanja. Da, nemaju. Nemaju rešena stambena pitanja zbog vas, zbog vaše vlasti, zbog decenije u kojoj su vlast vršili pripadnici njegove stranke i uništili budućnost svih građana Srbije, pa samim tim i pripadnika Vojske i policije. Ostavili su 400 hiljada ljudi bez svojih radnih mesta i Tadić, i Pajtić, i Đilas, i Šutanovac, i on sam.

Kaže, prazne klupe preko puta, misleći na nas. Zaista ne znam i zamolio bih ako može i kamera da prikaže šta znači pojam praznih klupa, kako u načelnoj raspravi, tako i danas.

Verovatno su u pitanju odnosi u toj njihovoj stranci, niti manje stranke, niti više klanova i struja. To je oko onog bojkota o kome je pričao.

Kada je reč o pitanju plata pripadnika Vojske Srbije i policije, samo neka on ne postavlja pitanje te vrste, jer on sam o tome ne zna ništa, živi u svom nekom paralelnom svetu sa specifičnim paralelnim pogledom ka cenama i platama. Znamo već koliko mu koštaju patike koje nosi, pričali smo o tome nekoliko puta, i samo neka on ne brine o platama pripadnika Vojske Srbije i policije. Zahvaljujem.

Reč ima po amandmanu narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.

Ponovo je diskusija skrenula sa onoga što je tema ovog zakona i to su mnogi iskoristili, pa da se ja pridružim tom običaju i ministar je rekao malopre o tome da je vojska i policija da su u jednom vremenu bile bez municije, bez para, bez ičega. Pa, samo da vam kažem dve istorijske istine.

Krajem 2000. godine, na jugu Srbije u opštini Bujanovac, Preševo i Medveđa je počela oružana pobuna Albanaca, formirana je i tzv. vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe i ta pobuna je ugušena i konačno rešena u 2001. godini i to je jedina pobeda domaćih snaga bezbednosti od 1945. do danas.

Takođe, 2003. godine je policija učestvovala značajno, zajedno sa tužilaštvom u akciji „Sablja“ kada je praktično resetovan na nulu kriminal Srbije, i to je urađeno sa opremom, sa ljudstvom, sa ljudima koji su imali hrabrost, profesionalnost, želju i politički ambijent da mogu da rade svoj posao na valjan način.

Prema tome, neozbiljno je reći da tada nije bilo sredstava za rad policije i vojske u onom prvom slučaju, jer su to ponavljam, ono prvo jedini uspešan zadatak o 1945. do današnjih dana. Nažalost, ja nisam srećan zbog toga uopšte, ali nažalost to je surova istina, a o akciji „Sablja“ neću da govorim ponovo, jer osećam nervozu kod dela kolega. Hvala.

Pravo na repliku ministar Nebojša Stefanović. Izvolite.

Kada govorimo o opremi i tehnici postoje tačno jasni pokazatelji kada je ta oprema i tehnika kupovana. Ono što je kupovano do 2000. godine, što je kupovano od 2000 godine, koje godine za koju jedinicu i koju nameru.

Kada dođete 2012. godine na vlast i zateknete da vam ratno vazduhoplovstvo stoji parkirano, može da služi deci u muzejima, onda je odgovor to ode danas, ono leti, danas ono leti. Pogledajte, evo recimo, helikopterske jedinice MUP to mogu ja da vam kažem. Pogledajte koliko helikoptera danas leti, koliko danas leti helikoptera MUP-a, koliko je letelo pre pet godina.

Pogledajte, isto tako u vojsci koliko MIG-29 je bilo ispravno i letelo, recimo 2010. godine, koliko je MIG-a ispravno i leti danas. Pogledajte, da ne bude vam ja govorim. Nabavljeno je šest novih MIG-29. Dakle, ti MIG-29 će biti operativni kada se uradi najnovija modernizacija u sistemu koji najbolje može da se uradi za MIG-29M. Dakle, to najbolja modernizacija koja može da se uradi. Izvinite, neko je brinuo o tome da mi nekada imamo nešto. Zašto to nije bilo pre šest, sedam, osam, devet, 10, 11 godina? Šta je letelo 2006. i 2007. godine? Koji je to avion leteo?

Sa druge strane, hajde da analiziramo kakvo je stanje bilo u jedinicama vojske kada je počelo osipanje posle napuštanja regrutnog, da kažemo, od trenutka uspostavljanja da kažem, profesionalne vojske, kada je počelo osipanje jedinica da prvo ne želi da ide u vojsku, da niko ne želi da bude ni podoficir, ni oficir, da se taj broj smanjuje dramatično i da operativne mogućnosti ili operabilne sposobnosti vojske i policije budu toliko niske da bude pravo čudo da uopšte nešto radi.

Stanje u tehnici, u policiji, mogao bih da pričam satima, nažalost nemam toliko vremena. To znači da od 2000. godina pa na ovamo je jako malo toga nabavljeno za policiju. Jako malo, skoro ništa. Pogledajte stanje da su faktički generacije prošle, do 2014. godine sedam ili osam generacija Centra za osnovnu policijsku obuku, bez upotrebe automatskog oružja. Ti ljudi nisu znali do 2014. godine, kada sam ukazom vratio obuku za automatsko oružje, nisu znali kako izgleda automatska puška. Nisu je videli, nisu je imali u obuci. Onda treba da kažemo oni će biti.

Pa, ti koji su učestvovali u rešavanju 2000, 2001. godine su bili oni koji su bili opremljeni pre toga. Nisu oni 2001. godine dobili neku opremu ili 2000. pa su zahvaljujući ogromnoj opremi to radili i nisu stekli iskustvo od januara do decembra 2000. godine. Stekli su iskustvo pre toga, zahvaljujući tim ljudima koji su bili ozbiljni profesionalci. Zahvaljeno im je i u vojsci i u policiji tako što su bili šutnuti iz vojske i policije i penzionisani na brutalan način, ostali bez svega, zato što su valjda dobro radili svoj posao.

Zahvaljujem ministre.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo.

Samo da podsetim ministra, on je mlađi, pa se možda ne seća, ali ima valjda neke saradnike koji mogu da ga podsete.

Godine 2002. je kupljeno blizu 1000 automobila za potrebe srpske policije. Ako se ne varam, u pitanju su bili pežoi i fijati. Te iste godine su uvedene nove uniforme u srpske policije. Raspitajte se malo, a možete i da izguglate, to je opšte poznati podatak.

(Nebojša Stefanović: Koliko pežoa?)

Puno.

Samo da ne dobacujete, to je isto jedan lep gest. Starijem čoveku da ne dobacujete.

Znači, potpuno je opremljena policija automobilima, potpuno nove uniforme za sve rodove policije, nove kratke cevi, nove duge cevi. Prvi put recimo, pitajte policajce, vi to ne znate, ali da vam kažu „Glok“ pištolji, najviše cenjeni za potrebe nekih službi. Prema tome to je bilo vreme 2001, 2002, 2003. kada je srpska policija bila vrlo zadovoljna svojim statusom i to se pokazivalo i to se pokazuje i danas.

Pravo na repliku, ministar dr Nebojša Stefanović.
Izvolite.

Ne želeću uopšte da umanjim napore ljudi koji su tada to radili za policiju, cenim nekog ko je nabavio jedno vozilo za policiju, jer je to dobra stvar i ne želim nikada da kažem da neko ko je nešto nabio je loše radio. Hoću samo da kažem da je tih vozila nabavljeno otprilike trećina onoga što smo mi nabavili u poslednje dve godine. Trećina.
Pogledajte godišta vozila koja su koristile interventne jedinice 92. Ako nisu dobijali nešto iz donacija, lokalnih samouprava, koristili su vozila koja su im bila u raspadu, prešla po 300, 400, 500 hiljada. Obilazim te ljude svakodnevno. Nisam salonski ministar, kakvi su neki bili, obilazim ljude svakog dana. Idem na obuku sa Centrom za osnovnu policijsku obuku. Posećujem Akademiju, idem u interventne jedinice. Imao sam bar 10 ili 11 sastanaka ove godine sa pripadnicima Žandarmerije, bar desetak sa ljudima iz SAJ-a. U svakoj policijskoj upravi obilazim svaku policijsku stanicu i razgovarao sam do sada sa više hiljada ljudi u ovoj i prethodnoj godini, lično, neposredno, jedan na jedan. Odgovarao na njihova pitanja, slušao šta mi kažu i kada je to neprijatno i kada se žale na čizme i na sve. Nije sve idealno, ali pitajte ljude na ulici kako im izgleda vozni park danas, kako im je izgledao pre sedam, osam, devet, deset godina. Pitajte ih kakva su im u eksploataciji bila jedna vozila i druga vozila. Kako su zadovoljni njihovim ponašanjem ovde i onde.
Što se tiče opreme i naoružanja, da bilo je „Glokova“, taman da ih pobrojite na prste jedne ruke. Dobili su poneki, tu i tamo. Uglavnom po nekoj drugarskoj liniji ili ako je trebalo da čuvaju neke visoke funkcionere, pa eto, da im ne bude mnogo težak „CZ 99“. Te „CZ 99“ nisu menjane i danas ih mnogi nose, one stare, prošli mnoge situacije unazad 10, 15 godina.
Dakle, što se tiče opreme i naoružanja, a što se vojske tiče tek je tu katastrofa, katastrofa. To i ono što je bilo aviona mogli su samo u hangarima da budu, nijedan nije mogao da se podigne u vazduh. Katastrofa. Što se tenkova tiče, katastrofalno stanje. Sve na papiru divno, kada treba da ga upalite, ne može. Popunjenost opremom, municijom, raketama, gorivom katastrofalno. Danas je mnogo bolje. Da li je idealno? Nije idealno, ali je mnogo bolje nego što je bilo.