Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.
Predsednice Vlade, gospođo Ana Brnabić, bivši gradonačelnik, gospodin Siniša Mali i ja se poznajemo iz Skupštine Grada. Imali smo priliku četiri godine da burno raspravljamo o onome što smo mislili da nije u skladu sa interesima građanima Beograda, a ono što je SNS promovisala kao projekte koji će napraviti nove simbole u gradu, koji će Srbiju preporoditi, koji će zaposliti na stotine hiljada ljudi.
O tome smo imali prilike da razgovaramo i sve afere koje su potresale Grad Beograd u te četiri godine i sve one lične zamerke koje smo iznosili na račun gradonačelnika Beograda su ispričane i njih smo i danas imali prilike da čujemo i od strane mojih uvaženih kolega iz opozicije.
Naravno da bi bila stvar drugačija da je ovo zemlja koja je uređena i u kojoj bi vladala vladavina prava, da ovakve stvari ne bi mogle da se dešavaju, da ne bi mogle da neke velike afere ostanu bez sudskog epiloga, ali je potpuno nebitno i to je ono što je suština danas. Ko je kandidat za ministra finansija Vlade Republike Srbije, apsolutno je nebitno. Možete da kandidujete bilo koga iz vladajuće većina. Možete i Marijana Rističevića da kandidujete sutra za ministra kulture, ništa se neće promeniti. Narod će ostati zbunjen kao što je bio i hiljadu puta do sada. Biće i onih koji nisu zadovoljni sa svojim životom, a kojima vi apsolutno ne želite da pomognete. Imaćete situaciju u kojoj Srbija nazaduje po svakom pitanju i ja se ne bih danas bavio Sinišom Malim, zato što sam imao prilike o njemu da govorim hiljadu puta. Ja bih se pre svega bavio vama, pošto ste vi, navodno, osoba koja je predložila gospodina Sinišu Malog za ministra finansija.
Ne znam da li kao predsednica Vlade vidite koliko ste poniženi od strane, pre svega, svojih kolega? Sve ove flašice vode ovde koje stoje oko vas su postavljene za članove i ministre iz Vlade Republike Srbije, a nijedan nije došao danas da vam da podršku.
Cela Srbija zna da je gospodina Sinišu Malog postavio Aleksandar Vučić, a ne vi, da ga je on predložio, a ne vi. Vlada Republike Srbije ne može da ima predsednika Vlade ili predsednicu Vlade, što je par ekselans politička funkcija, koja će da kaže u javnosti – ne, ali mi zaboravljamo, ja nisam političar, ja sam tehnokrata.
Vlada u bilo kom delu sveta ne može da funkcioniše ako nema politički kapacitet da iznese makar i najgoru ideju na ovom svetu.
Danas je Srbija u svojevrsnoj „orbanizaciji“. Ja znam da se hvalite sa svojim susednim premijerom. Ja mislim da je to sramota, zato što je ta zemlja i to društvo u dubokoj krizi, kao i u Turskoj. Danas ne postoji razlika između Erdogana, između Orbana i Aleksandra Vučića.
Danas je Srbija u mnogo većoj krizi od onoga što predstavljamo mi, koji se ovde nadgornjavamo zbog, ne znam, nekog kandidata. Sutra će da bude možda i predsednica Narodne skupštine ministarka kulture i onda ćemo opet tako da razgovaramo, prebacujemo jedni drugima i da, što bi rekao narod – mlatimo praznu slamu; dok se mnogo važnija, za građane Srbije i za budućnost građana Srbije pitanja odvijaju, a da mi o tome apsolutno ništa ne znamo.
Mi ne znamo šta se razgovara o Kosovu. Mi ne znamo ko je ubio Olivera Ivanovića. Gospođo Ana Brnabić, on je jedan od lidera opozicije u Srbiji bio. Ubijen je jedan od lidera opozicije. Mi do dana današnjeg nemamo apsolutno nikakav podatak ko je i zbog čega je to uradio.
Imamo izjavu Hašima Tačija, koji je rekao da nema govora o političkom ubistvu već da je to sukob narko kartela. Zar nije to sramota, da zamenik premijera Hodžaj, koga vi podržavate sa poslanicima SNS u skupštini Kosova, optuži vašeg ministra policije da Srbija krije ko je ubio Olivera Ivanovića?
U takvim okolnostima i situacijama, jer ste vi ti koji podržavate tu vladu koja to govori, pretpostavljam da vam je vrlo bliska, da ne kažete ni jednu jedinu reč, nego prebacujete odgovornost sa jednog na drugog ministra i pokušavate da marginalizujete tu temu. Mislim da su to suštinska pitanja.
Ko će biti ministar finansija, da li onaj koji je četiri godine vodio Beograd, po mom dubokom sudu, katastrofalno, ili ćete da stavite Marjana Rističevića, ili bilo koga, Srbu Filipovića, potpuno je svejedno. Ovde se radi o privatnoj državi Aleksandra Vučića, njegovog okruženja, koja isključivo služi za zadovoljavanje njegovih ličnih interesa i interesa tog malog kruga ljudi oko njega. E to je ono što je suština, i to je ono što vi, kao predsednica Vlade Republike Srbije, ne razumete.
Ne razumete, kada kažete da ste za vladavinu prava i da očekujete nezavisnije sudstvo, a u drugoj rečenici kažete kako su svi pozdravili rušenje u Savamali, kako ga bi pozdravljate. To je ono što je problem za nas, i to je ono što kod nas izaziva neveru kada je u pitanju vaš predlog za bilo kog ministra. Vidimo kako vas poštuju ministri iz Vlade Republike Srbije.
Imali smo samit u Sofiji. Da li ste rekli i u jednoj rečenici kako će budući ministar finansija da koncipira svoj posao, ili svoje zadatke, s obzirom na politiku Vlade, koja više ne ide u EU? Imali ste izjavu francuskog predsednika koji je rekao maltene da će zapadni Balkan zaboraviti i da nikada neće biti integrisan kao punopravna članica EU, nijedna od zemalja.
Kako govorite o tome da je 40 i nešto procenata ljudi danas u Srbiji za EU, za integracije, od 70% i nešto, koliko je bilo pre svega pet ili šest godina? To su rezultati politike Vlade Republike Srbije.
Možemo da pričamo o aferama, afere, na to smo navikli, toga ima svakoga dana koliko god hoćete, Pod medijskim pritiskom afere isplivavaju na svakom mogućem ćošku i građanima je više muka od toga, jer oni znaju da ni jedna neće biti procesiurana dok ste vi na vlasti. I, to je ono što je loše.
Naravno da smo ljuti i na vas i naravno da negodujemo zbog toga i naravno da se ne slažemo sa rezultatima vaše Vlade, ali ono što treba da znate jeste da, verovali ili ne, nismo to ni očekivali da će biti drugačije od vas.
Mi smo mnogo više ljuti na sebe, nego što smo ljuti na vas, zato što smo mi našim ponašanjem očigledno doveli do toga da ne možemo da se izborimo sa onim što vi danas predstavljate i radite u Srbiji, odnosno u ime predsednika Republike Srbije.
Iz tog razloga sam siguran da će plan o ujedinjenju opozicije biti jedino logično rešenje, koje će doprineti tome da najgora ne Vlada, ne vlast, nego režim jednog čoveka u Srbiji, bude zauvek smaknut sa ove političke pozornice. To je nešto što građani očekuju da bi preživeli, da bi Srbija na kraju preživela.
Vujović je bio ministar, on je takođe imao reference, on je takođe ovde donosio svoj CV, svoju biografiju, siguran sam da je bio, po onome što piše, mnogo upućeniji u ono što je poslao ministar finansija, gospodina Siniše Malog, ali tu imamo jedan problem, imamo problem sa kojim smo i gospodin Siniša Mali i ja debatovali godinama unazad, a to je javni dug i kako se on računa.
Malo čas ste rekli da je jedna važna institucija fiskalni savet, nepristrasna, realna, rekla da gospodin Siniša Mali ne zna da računa javni dug. Vi sada tvrdite da zna.
Gospodin Vujović, koji je do skoro bio ministar, tvrdi da gospodin Siniša Mali ne zna da računa javni dug, pre svega u Beogradu, a kako će onda znati u Srbiji?
Vi ste na početku rekli da se milijardu i 118 miliona, koliko, ili 180 miliona je bio zadužen grad Beograd, što nije istina. Uprava za trezor, Uprava za dug Vlade Aleksandra Vučića je izdala podatak koji govori o tome da je dug Beograda 2013. godine bio 395 miliona evra. S obzirom na 40 vrtića, na tri završena mosta, na mnoge druge stvari koje su se izgradile u Beogradu, od bulevara, škola, pardon zdravstvenih ustanova, itd, zbog socijalne politike koja je tada vođena u gradu Beogradu, sve je to urađeno a pozajmljeno je samo 395 miliona evra.
Iz tog razloga, ne vidim zbog čega bi vi i dalje bili u stresu kada pričamo o bivšoj gradskoj vlasti, sem ako govorimo o rezultatima, duplo bolje funkcionisao, čak i privatni sektor u gradu Beogradu u to vreme nego danas. Za 50 evra je bila u privatnom sektoru veća plata nego što je danas.
Govorite o tome kako je gospodin Siniša Mali najbolji ministar, kandidat, pardon, za ministra finansija, a vaš koncept politike, između ostalog, bio je i u Beogradu takav da isključivo otvarate radna mesta, gde je plata 212 ili 215 evra, a da dajete ne 10 hiljada evra po radnom mestu, nego da dajete na stotine hiljada evra po radnom mestu, kao što je između ostalog i „Meita“ u Obrenovcu, gde radnici moraju u stroju da počinju i završavaju posao, da ne smeju sa trake da se pomere i odu u toalet. Ono što je dala opština Obrenovac, što je dao grad Beograd i što je dala Republike Srbije je stotine hiljada evra po jednom radnom mestu.
Kada sam rekao da smo postali jeftinija radna snaga nego što postoji u Kini i da su kineski investitori to prepoznali pa su došli da prave fabrike i kompanije u Srbiji zato što tu imaju robovsku jeftinu radnu snagu, onda ste se izvinjavali ambasadoru Kine u moje ime, zato što ste rekli da se stidite naravno, narodnih poslanika koji govore na taj način, a ne stidite se građana Srbije, odnosno situacije u koje ste građane Srbije uveli da za 200 evra moraju da prehrane četvoročlanu porodicu na mesečnom nivou. Za to vas nije stid?
Od smanjenja plata, od smanjenja penzija, kao što znate sve kolege iz opozicije, prave opozicije, ne vaše „Vučićevske opozicije“ jeste bio predlog da se ukine smanjenje penzija i da se penzije vrate na staro, ali pored toga smo govorili da se vrati i razlika.
Ne možete da najavljujete vraćanje penzija, a da ne vratite i ono što ste im kao razliku oteli u međuvremenu. To je sve normalno i to će kada bude Srbija postala normalna država, jedna Vlada morati da vrati. Odakle novac? To ćemo još videti, ali nećemo uspehe neke navodne, koji ne postoje, da merimo količinom tereta na grbači osiromašenog naroda. Mislim da je to više nego žalosno za Srbiju u 21. veku.
Ovo je samo još jedna predstava, još jedna predstava iza kulisa se odvijaju mnogo važne stvari, još jedna predstava i marginalna tema da bi se zabavljao narod, da bi se fingirao rad u Skupštini, koja takođe više ne postoji, i u kojoj ne mogu poslanici opozicije da se izraze na način na koji misle, a da ne dobiju 20 i nešto dana zabrane ulaska u parlament.
Naravno da je situacija i po pitanju medija, po pitanju ljudskih prava i sloboda katastrofalna, ali to govore izveštaji i vi to vrlo dobro znate. U izveštajima se Srbija naziva zarobljenom državom. To ste ima imali prilike, ukoliko ste bili prisutni, i u Sofiji da čujete. Na Samitu u Sofiji se Srbija označavala zarobljenom zemljom. Možete da pričate šta je bilo pre šest godina, ali Srbija pre šest godina nije bila zarobljena zemlja. Pre šest godina smo imali predsednika koji je popio i nazdravio sa čašicom alkohola na fudbalskoj utakmici i sutradan je već morao da odgovara sudu za to. A, vi danas imate kršenje Ustava, pljačkanje državne imovine, stotine i stotine afera i niko apsolutno ne odgovara ni za šta.
Vi imate situaciju da su nekoliko firmi u Srbiji u poslednjih pet godina dobile na hiljade tendera. Ne znam da li ste čuli za „Vin Vin“, da li ste čuli za „Profajler“, da li ste čuli za firme koje su bliske vrhu SNS? To su firme koje zarađuju milione i milione. To su firme koje pobeđuju na svim tenderima. Niko ne sme da se prijavi na tender.
Tržište u Srbiji više ne postoji. Sloboda je potpuno zamrla i ukinuta. Zato Vlada Republike Srbije, koja ne stoji iza vas, očigledno ne stoji ni iza vaših reči koje vi danas ovde nama izgovarate.
Potpuno je nebitno, ponavljam, ko će da bude ministar finansija. Potpuno je sve jedno, s obzirom na sve što se dogodilo u Beogradu i Srbiji u poslednjih šest godina. Smatram da je sramota kada jedini argument 2018. godine može da bude napad na neku tamo vlast, koje se, verujte mi, ni ja ne sećam, niti sam ikad bio njen deo, ali vam je to osnovni argument da bi pokrali sve ono što niste uspeli da uradite u svom mandatu. Zahvaljujem.