Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Petnaestu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 146 narodnih poslanika i da imamo uslove za rad.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuje predsednica Vlade Republike Srbije, gospođa Ana Brnabić, svi članovi Vlade, kao i kandidat za člana Vlade, gospodin Siniša Mali.
Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika i izuzetno, za ponedeljak, mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština razmotri predlog i izabere ministra finansija.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste videli, za Petnaestu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, na osnovu člana 121. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, utvrdila sam sledeći
D n e v n i r e d
Izbor i polaganje zakletve člana Vlade.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Primili ste predlog kandidata za člana Vlade koji je, saglasno članu 133. stav 8. Ustava Republike Srbije i članu 25. stav 2. Zakona o Vladi, podnela predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić, a kojim je za ministra finansija predložen Siniša Mali.
Na taj način, a saglasno odredbama Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi i Poslovnika Narodne skupštine, stekli su se uslovi da otvorimo pretres o kandidatu za člana Vlade, da izaberemo člana Vlade i da član Vlade pred Narodnom skupštinom položi zakletu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 269. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o Predlogu kandidata za člana Vlade.
Pitam predlagača, predsednicu Vlade, Anu Brnabić da li želi da obrazloži predlog?
(Ana Brnabić: Da.)
Izvolite.

Hvala vam.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da danas imam priliku da predložim za mesto ministra finansija gospodina Sinišu Malog.

Pošto očekujem da ćemo tokom dana imati generalnu raspravu, koja će uključivati razne stvari, ja bih se u ovom mom uvodnom izlaganju fokusirala uglavnom na one stvari koje su njega, pre svega, i preporučile za mesto ministra finansija.

Ostaviću za kasnije debatu, verujem, o nesumnjivom znanju, profesionalnim kvalifikacijama i iskustvu Siniše Malog. Meni se čini, ono što je meni bilo važno, da je Sinišu za mesto ministra finansija pre svega preporučio uspeh u rešavanju ogromnih finansijskih i razvojnih problema Grada Beograda, koje je on nasledio kada je preuzeo mesto gradonačelnika 2014. godine.

Godine 2014. situacija u Beogradu je bila sledeća. Siniša Mali je kao gradonačelnik preuzeo grad koji je imao 1.118.000.000 evra duga, 14 milijardi dinara neplaćenih obaveza i rekordni budžetski deficit od 20,25%. Kakva je situacija u Beogradu danas? Dug Grada Beograda je prepolovljen. Isplaćene su sve obaveze Grada Beograda. Deficit Beograda smanjen je za četiri puta.

Beograd je u svojoj istoriji dobio prvi kreditni rejting i to u oktobru mesecu 2016. godine od međunarodne Rejting agencije Mudiz i tada je kreditni rejting Beograda bio B-1 sa pozitivnim izgledom. U martu 2017. godine kreditni rejting Beograda unapređen je na BA-3 i očekujemo da će se do kraja godine kreditni rejting Beograda dodatno unaprediti.

Podsetiću vas da je ovo prvi put u istoriji da je Grad Beograd dobio kreditni rejting, što je izuzetno značajno za privlačenje stranih investicija i za predvidivost poslovanja domaćih investitora.

Ono što Sinišu Malog pre svega preporučuje za mesto ministra finansija to je da je Beograd danas stabilna lokalna samouprava i daleko najveća investiciona destinacija u ovom delu Evrope.

Tokom mandata Siniše Malog kao gradonačelnika sprovedena je i konsolidacija javnih i javno-komunalnih preduzeća. U prve tri godine mandata od minusa od dve milijarde dinara javna i javno-komunalna preduzeća u gradu došla su do neto dobiti od 10 milijardi dinara.

„Beograd-put“, na primer, je umesto gubitka od preko milijardu dinara iz 2013. godine, danas profitabilno preduzeće koje pravi profit od 507 miliona dinara. Ovo je, naravno, napravilo osnov za ulaganja, pa je „Beograd-put“ posle deset godina imalo prvu ozbiljnu nabavku kamiona.

„Zelenilo Beograd“ je takođe dobilo novu mehanizaciju, „Gradska čistoća“ nove kamione. „Beogradski vodovod i kanalizacija“ ulažu u nove kilometre vodovodne i kanalizacione mreže.

Pošto je sređeno stanje u gradskim finansijama, što je bio, složićemo se svi, veoma izazovan i težak zadatak, pokrenut je konačno u Beograd ozbiljan, pravi investicioni ciklus.

Promenjen je pristup investitorima, tako da se danas građevinske dozvole u Gradu Beogradu izdaju za svega 12 dana. Proces je, kao i u celoj Srbiji, u potpunosti elektronski da bi se sprečila mogućnost bilo kakve korupcije.

U poslednje četiri godine izdate su građevinske dozvole za više od dva miliona kvadratnih metara. Prethodna gradska vlast je za period od šest godina izdala građevinske dozvole za tačno ukupno duplo manje kvadratnih metara. Samo tokom 2017. godine izdato je dozvola za više od milion kvadrata.

Kao predsednica Vlade lično mogu da posvedočim da je, zahvaljujući velikim investicionim projektima Grada Beograda, naročito stanogradnje, BDP Republike Srbije održan, građevinska industrija stvarno, iskreno i značajno unapređena. Ponovo je pokrenuta i jaka međunarodna saradnja Grada Beograda, koja je u vreme mandata Dragana Đilasa mislim pa skoro u potpunosti zamrla i mislim da je to nešto gde ćemo mi morati da se složimo.

Na inicijativu Siniše Malog i tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića 2015. godine pokrenut je investicioni forum „Beogradski investicioni dani“, koji se od tada održava svake godine kao jedinstvena platforma za privrednu saradnju, privlačenje investitora i promociju Beograda.

Danas investicioni dani postaju jedna od glavnih regionalnih inicijativa koja okuplja privredu iz celog sveta u Beogradu, međunarodne finansijske institucije, strane i najveće domaće investitore.

Beograd je takođe te 2015. godine bio domaćin Samita glavnih gradova centralne i jugoistočne Evrope, na kom su predstavljeni investicioni potencijali Beograda i Srbije i mogućnosti za regionalnu saradnju.

U vreme mandata Siniše Malog pokrenuti su veliki investicioni projekti, od kojih je svakako najznačajniji „Beograd na vodi“. U toku njegovog mandata, između ostalog, su otvoreni robna kuća „Ikea“, posao koji nije mogao da se završi preko 15 godina, pre svega zato što „Ikea“ ne dolazi u lokalnu samoupravu ili u zemlju gde postoji korupcija. To da je Švedska „Ikea“ u Beogradu i Srbiji pokazuje da se Srbija uspešno bori sa korupcijom i da ima transparentno poslovanje.

Takođe je otvoren hotel „Hilton“.

Posle više od 10 godina, Beograd je dobio i prvu fabriku u Obrenovcu „Meita“.

Sve što je urađeno u poslednje četiri godine doprinelo je smanjenju nezaposlenosti u Beogradu, koja je sada na istorijskom minimumu. Za vreme mandata Siniše Malog, broj nezaposlenih u Beogradu smanjen je za oko 25.500 ljudi, sa 109.652 nezaposlena u aprilu 2014. godine, na 84.139 nezaposlenih u aprilu 2018. godine.

Zahvaljujući odgovornom vođenju gradske kase, Beograd je i sam ušao u veliki investicioni ciklus kako bi se poboljšao kvalitet života svih njegovih stanovnika.

Ja ću sada za građane Srbije da obrazložim nekoliko projekata koji su, čini mi se, posebno važni. Kompletno je rekonstruisan Trg Slavija i velike saobraćajnice poput Bulevara Oslobođenja, Ruzveltove i ul. Mije Kovačevića.

Železnička stanica Beograd centar, odnosno Prokop je posle 40 godina počela sa radom. Izgrađene su i pristupne saobraćajnice na toj stanici. Otvoren je Pupinov most na Dunavu. Izgrađen je novi Bulevar od Mosta na Adi do Tošinog bunara, završena je izgradnja fabrike vode „Makiš 2“.

Počeli su radovi na pretvaranju centra grada u pešačku zonu. Obilićev venac je u potpunosti rekonstruisan i zatvoren za saobraćaj, a rekonstruisani su i Kosančićev venac i ul. Vuka Karadžića. Restaurirano je više od 200 fasada u centru grada.

Izgrađene su stotine kilometara asfaltnih puteva, kao i vodovodne i kanalizacione mreže. Ukupno je urađeno više od 200 zelenih površina. Urađeno je 36 teretana za vežbanje na otvorenom, 42 sportska terena, više od 70 dečijih igrališta.

Počela je kompletna rekonstrukcija parka Ušće i izgradnja pešačke pasarele između Kalemegdana i Beton hale. Počela je izgradnja nove autobuske stanice u Bloku 42 na Novom Beogradu.

U toku su pripremne faze za izgradnju metroa, čija se izgradnja očekuje u drugoj polovini 2020. godine. Potpisani su ugovori za izgradnju fabrike za preradu otpada u Vinči, fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom Selu i za izgradnju toplodalekovoda Obrenovac - Novi Beograd.

Za vreme mandata Siniše Malog, otvoren je i oživeo naučno-tehnološki park na Zvezdari, gde sada 560 mladih inženjera radi u 64 start-ap inovacione kompanije, koje su za samo godinu dana imale profit od 14 miliona evra.

Reformisana je i modernizovana gradska uprava, uvođenjem elektronske uprave. Katalog elektronske uprave u gradu Beogradu trenutno sadrži preko 150 usluga, a građanima je omogućeno da podnose zahteve, prijave inspekcijama, objedinjena je procedura za izdavanje građevinskih dozvola, prijave za bebe, upis u predškolske ustanove itd.

Preko 40 zdravstvenih ustanova je rekonstruisano i modernizovano. Otvoreni su novi zdravstveni objekti u Malom Mokrom Lugu, na Labudovom brdu, u naselju „Stepa Stepanović“ i u Jajincima.

Podjednako se ulagalo u centar grada i u prigradska naselja, a uložen je dodatni napor da se prigradske opštine bolje povežu sa centrom. Tako je uvedeno 10 novih autobuskih linija koje povezuju dalje delove grada sa centrom. Pored toga, Beograd je dobio 107 novih autobusa, među kojima su prvi električni autobusi.

U 2017. godini, Beograd je imao više od milion turista, što predstavlja rast od 20% u odnosu na 2016. godinu. Pre četiri godine Beograd je imao 67 hotela, danas ih ima 104.

Usluge ličnih pratioca danas besplatno koriste 330 dece i mladih sa smetnjama u razvoju. Grad plaća i usluge personalnih asistenata za 52 osobe sa invaliditetom. Posle dve decenije, prihvatilište za decu sa ulice će se preseliti u novi i mnogo bolji prostor na Zvezdari.

Dve posebno važne stvari koje su tokom izborne kampanje, možda najviše prebacivane, a koje možda mi nismo dovoljno ni jasno objasnili, a koje su važne za građane Srbije, a posebno za građane Beograda, zahvaljujući saradnji sa privatnim vrtićima, danas više od 72 hiljade dece idu u vrtić u Beogradu, od čega 58.500 dece u državnim i 14 hiljada u privatnim vrtićima.

U 2013. godini u vrtiće u Beogradu je išlo 47.500 dece. To je više od 14 hiljada novih mesta za decu u vrtićima, što je više od dva puta od 6.000 koliko je nekadašnja gradska administracija uspela za šest godina uz ista novčana ulaganja.

Za vreme mandata Dragana Đilasa, roditelji u Beogradu plaćali su 9.700 dinara mesečno račun za državni vrtić. On danas iznosi 5.590 dinara mesečno.

U gradu Beogradu, zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji, finansijskoj disciplini, dobrom upravljanju beogradskom kasom, porodiljama je obezbeđena jednokratna novčana pomoć u iznosu od 10.000 dinara za svako novorođeno dete, dok socijalno ugrožene porodilje dobijaju dodatnih 25.000 dinara. Ovu vrstu pomoći danas prima 14.000 ovih majki. Ranije je taj broj bio 3.500.

Beograd je takođe danas jedini grad u Srbiji, koji se potrudio da u sklopu elektronskog servisa „E-beba2“ zajedno sa roditeljskim dodatkom, roditelji odmah u porodilištu mogu da se prijave i za sva lokalna davanja.

Na računu grada Beograda danas imamo 12,8 milijardi dinara. Želim da naglasim i da ne dužim dalje, da je ovo samo jedan deo uspeha koji je Siniša Mali kao gradonačelnik, sa svojim timom uspeo da završi u Beogradu u prethodne četiri godine.

Na početku svog mandata, Siniša Mali je obećao da će sprovesti fiskalnu konsolidaciju i uvesti fiskalnu disciplinu rukovođenjem Beogradom i to je isporučio.

Obećao je da će Beograd biti grad kranova i to je ispunio. Siniša Mali je pokazao da je timski igrač, da se ne plaši napornog rada, da se ne plaši kritike, da ne odustaje zbog izmišljenih afera i da se ne plaši teških odluka u interesu Beograđana i u interesu svih građana Srbije.

NJegovi uspesi, njegovo znanje i ove njegove osobine koje sam nabrojala su ono zbog čega ja verujem da je Siniša Mali najbolji kandidat za ministra finansija u ovoj Vladi Srbije i zbog čega molim poštovane narodne poslanike da mi u ovome daju podršku. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, dozvolite mi, pre nego što pređemo na raspravu, da u vaše i u svoje ime pozdravimo predsednika parlamenta Republike Gane NJegovu Ekselenciju Arona Majkla Okvaja, koji se nalazi sa svojom delegacijom u zvaničnoj poseti Republici Srbiji.
Prelazimo na raspravu.
Prvi prijavljeni je Balint Pastor. Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovana predsednice Vlade, gospodine Mali, dame i gospodo narodni poslanici, SVM će podržati izbor Siniše Malog za ministra finansija u Vladi Republike Srbije. To ćemo učiniti iz dva razloga.

Prvi je razlog taj što je SVM deo vladajuće koalicije. Imamo koalicioni sporazum sa SNS. Ta koalicija funkcioniše, ostvaruju se zacrtani prioriteti iz te koalicije, iz tog koalicionog sporazuma. Evo, sada je 11 meseci od kada Ana Brnabić vodi Vladu i možemo da konstatujemo na osnovu proteklog perioda da ono što je dogovoreno, to se i ostvaruje i logično posledica toga jeste da mi podržimo predlog koji je ona pred Narodnu skupštinu iznela.

U zemljama sa parlamentarnim oblikom državne vlasti skupština bira vladu i nije loše toga se podsetiti zbog toga što u javnom govoru sve češće imate ocene, i to govore čak i neki ministri, da ministre imenuju, postavljaju itd. Znači, članove vlade i vladu bira parlament i to je uvek prilika da se podsetimo svega što je urađeno i da eventualno ukažemo na neke ciljeve koji se još u potpunosti nisu realizovali.

Rekao sam da je prvi razlog što ćemo mi glasati za izbor gospodina Malog to što smo deo koalicije i što se ta koalicija ostvaruje, a drugi je razlog što mi smatramo, na osnovu svega što je izneto i na osnovu svega što smo videli iz dosadašnjih aktivnosti kandidata za ministra finansija, da postoji velika šansa i verovatnoća da on bude uspešan ministar finansija u Vladi Republike Srbije.

Mi živimo na području AP Vojvodine, tako da nismo u svakodnevnom kontaktu sa Beogradom na način kao što to jesu građani Beograda. Ali, iz svega onoga što smo iskusili, što smo videli i što smo čuli, sigurni smo da je grad u protekle četiri godine od strane još uvek gradonačelnika bio vođen na pravi način i da ga to svakako kvalifikuje za mesto ministra finansija u Vladi Republike Srbije.

Imao bih jedan savet, onako dobronamerne prirode, za budućeg ministra finansija. Nemojte misliti da je šala. Ja znam da vi trčite polumaraton. Pošto ćete se sada baviti malo ozbiljnijim stvarima, ja vam preporučujem da počnete da trenirate za maraton, jer će vam trebati više strpljenja, trebaće vam i više izdržljivosti. Tako da, to je jedan ovako dobronameran savet od mene i videćete da će vam to koristiti u obavljanju funkciji ministra finansija.

Što se tiče do sada urađenog i što se tiče realizovanih ciljeva iz našeg koalicionog sporazuma, želeo bih da podsetim javnost da se finansira završetak nekoliko za nas izuzetno bitnih projekata i to govorim zbog toga što će i gospodin Mali biti u situaciji, odnosno on će biti u situaciji da odobrava trošenje sredstava u budućnosti. Naravno, i budžet donosi Narodna skupština i u tom smislu budžet određuje šta će se finansirati. Ali, što se tiče tih administrativnih stvari koje ipak nisu sitnice, tu je glavna reč ministra finansija.

Želeo bih da vas zamolim da učinite sve da se neki projekti nakon nekoliko godina, pa čak i decenija, završe. Ti projekti nisu bili finansirani do 2014. godine, a od 2014. godine se finansiraju i ima šanse da se završe u nekoliko godina. Prvi projekat je izgradnja i rekonstrukcija zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Ovo nije jedan gradski projekat, ovo je projekat od regionalnog značaja i od 2014. godine je Vlada Srbije i za vreme Vlade gospodina Vučića i za vreme Vlade Ane Brnabić obezbeđeno tri miliona evra za ovaj projekat.

Drugi takav projekat, isto regionalnog značaja, je obilaznica oko Subotice, tzv. Ipsilon krak. Za finansiranje tog projekta je obezbeđeno od 2016. godine više od devet miliona dinara. Taj projekat se gradi duže od 30, sada već skoro 40 godina i više je urađeno u ove dve godine nego u prethodnih dvadeset i nešto godina. Tako da, ja vas molim da se ovaj tempo održi i u budućnosti i da konačno završimo ovaj projekat, koji nije važan samo za građane Subotice, već je vrlo bitan za privredu ne samo Subotice, ne samo severa Vojvodine i Srbije, nego za čitavu Republiku Srbije.

Isto tako, od 2014. godine, znači, i za vreme Vlade gospodina Vučića i za vreme Vlade Ane Brnabić su i neke vojvođanske lokalne samouprave dobijale značajna sredstva iz budžeta Republike Srbije i promenjena je paradigma u smislu da smo mi do 2014. godine slušali – ako imate neki projekat, imate vi Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, pa se snalazite. Na taj način je nekako bilo sugerisano da Vojvodina nije deo Srbije. To je bilo sugerisano iz tadašnjih vlada, znači, do 2014. godine, pa čak do 2012. godine i Vlada gospodina Dačića je već u tom smislu bio pozitivan iskorak. Ali, do 2012. godine su vojvođanski projekti bili finansirani isključivo iz pokrajinskih sredstava.

U poslednjih nekoliko godina su značajna sredstva iz republičkih izvora dobijali Senta, Kanjiža, Bačka Topola i Subotica. Osim ovih regionalnih projekata o kojima je bilo reči, ja vas molim da se to i u budućnosti nastavi, pogotovo što se poboljšava situacija u vezi budžeta i mislim da ima mogućnosti, ima prostora da se projekti finansiraju.

Želim vam puno uspeha. Na kraju bih želeo da ukažem na još tri cilja ili da govorim o tri prioriteta koji nisu samo naši prioriteti iz SVM, nego su prioriteti i Vlade, ali bi trebalo malo brže da se radi na njihovom ostvarenju.

Kažem da su prioriteti Vlade, pošto čine deo koalicionog sporazuma o kojem je bilo reči. Prvi prioritet se odnosi na konačno rešavanje problema poljoprivrednih proizvođača. Postoji jedno rešenje godinama, decenijama, koje je jednostavno neodrživo i iz ekonomskog aspekta i iz aspekta pravičnosti, a ovo rešenje koje je na snazi jednostavno nije u skladu ni sa ljudskom logikom.

Znači, po sadašnjem stanju, svaki poljoprivredni proizvođač koji ima registrovano gazdinstvo, plaća isti iznos doprinosa u budžet Republike Srbije, bez obzira da li obrađuje pola hektara ili 120 hektara ili 10.000 hektara. To jednostavno nije logično zbog toga što ni kod zaposlenih ljudi iznos doprinosa nije isti kada zarađujete 27.000 dinara i kada zarađujete 337.000 dinara. Treba da postoji proporcija.

Mi se zalažemo za to da iznos doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koje treba da plaćaju svi, bude u skladu sa veličinom obrađene zemlje, sa jedne strane, i visinom prihoda ostvarenim od poljoprivrede.

U poslednjih godina je postojala jedna međuresorna radna grupa koja je izradila određene predloge. Ovo je jedno međuresorno pitanje, nije u nadležnosti samo Ministarstva finansija, niti samo Ministarstva poljoprivrede, pa vas molim da u svojstvu ministra finansije učinite sve da se ovo pitanje reši, da teret bude pravičniji, a sa druge strane da prihodi budu veći, jer sam uveren da bi ljudi plaćali u većoj meri i ove doprinose i to bi značilo povećanje za budžet.

Drugo pitanje ili druga tema je pitanje restitucije. Restitucija, povraćaj oduzete imovine funkcioniše i mislim da Agencija za restituciju odlično obavlja taj posao. Znači, imam samo reči hvale za njihovu aktivnost, ali određene okvire tog procesa treba da definiše Vlada i parlament. Mi se zalažemo i za izmenu Zakona o restituciji, da bi se omogućila supstitucija u određenim pitanjima i neki koeficijenti treba da budu definisani. U tom smislu vas molim da učinite sve što će biti u vašoj nadležnosti da se u roku od nekoliko godina na pravičan način završi proces restitucije u Srbiji, jer nema konsolidovane demokratske države bez završene restitucije.

Treće pitanje, o kojem ne želim puno da govorim jer je svima jasno o čemu se radi, u više desetina navrata sam o tome govorio u ovom cenjenom domu. Rekao sam da se finansiraju u mnogo većoj meri projekti sa područja AP Vojvodine, ali ne može da protekne rasprava o izboru ministra finansija i da se ne kaže da je neophodno doneti zakon o finansiranju AP Vojvodine. Molim vas, gospođo Brnabić, da zajedničkim snagama i to pitanje završimo.

Ne želim da politizujem to pitanje, ne želim da ulazim u detalje, ali jednostavno to je ustavna obaveza ovog parlamenta i ja se nadam da je konačno došlo vreme kada ćemo staviti tačku i na to pitanje.

Unapred, to ću učiniti naravno i kada se Narodna skupština izjasni, ali pošto sam uveren da će gospodin Mali biti izabran, želim vam puno sreće na novom položaju i mnogo uspeha u interesu svih nas i svih građana Srbije. Hvala.

Hvala lepo.
Reč ima Dragan Marković.

Dame i gospodo, poštovani Siniša, ja neću mnogo da vas hvalim ili da te hvalim. Pošto je parlament, hajde da vam persiram.

Ono što ste vi radili do sada kao gradonačelnik Beograda sa moje strane ocenjeno je sa veoma visokom ocenom, imajući u vidu da ja znam kako se grad vodi. Znam šta ste nasledili, a isto tako znam kako danas Beograd izgleda.

Ono što je najvažnije da na neki način neću reći da ste vi uzimali ono što ja radim, jer ja nisam patentirao, ali siguran sam da ste i sami dolazili do određenih ideja da međunarodna saradnja gradonačelnika Beograda iako u formalnom smislu ne traže, odnosno ne govori mi koji vodimo gradove pravimo međunarodnu saradnju… Međunarodna saradnja gradonačelnika je doprinela da veliki broj investitora dođe u Srbiju, da veliki broj turista dođe u Beograd. Kada turisti dođu u Beograd iz celoga sveta, oni obilaze i ostale turističke destinacije. Tako da zahvaljujući vama nije samo Beograd imao koristi dok ste vi vodili Beograd.

Da vam kažem vi ministri, lako je biti ministar kad imaš Zidana i Ronalda u liku Aleksandra Vučića i on sve obezbedi i stvori uslove, a ono što je najvažnije je međunarodna popularnost. Međunarodna popularnost je doprinela da veliki broj investitora dođe u Srbiju, na taj način puni se budžet Republike Srbije, budžet gradova u Srbiji od izvornih prihoda i od poreza na plate, koje je 70% i nešto u budžetima opština i gradova.

Samo ću da vam navedem jedan primer, a bio sam u Turskoj, to mi nisu ingerencije. U Turskoj me je primio predsednik skupštine Turske, zamenik predsednika Vlade Turske, i Erdoganov zamenik Ak partije i sa njima sa razgovarao i došao sam do zaključka da je Turska Srbiji postala veliki prijatelj, što nije bio slučaj ranijih godina da kada je Erdogan dolazio na KiM, kada je odlazio u Rašku oblast i neke druge gradove slao je militantne poruke. Danas Erdogan šalje prijateljske poruke. Danas najveći broj turista koji dolazi u Srbiju je upravo iz Turske. Danas postoji kontinuitet poslednje tri godine za dolazak turskih investitora.

Kada sam bio u Turskoj obišao sam nekoliko fabrika i obišao sam fabriku čarapa koja hoće da otvori fabriku u Srbiji, da zaposli dve hiljade radnika. Zašto baš u Srbiji? Zato što postoji ekonomska sigurnost, finansijska stabilnost.

Vi kao ministar finansija morate da se borite i dalje da kurs evra ostane isti, što je veoma važno, da kada neko uzme kredit u trenutku uzimanja kredita postoji kreditna sposobnost, ali da se ne desi kao pre pet, šest godina da prvo ide 30% plate za kredit, a samo godinu i po ili godinu dve dana 70% rata zaposlenom licu koji je uzeo kredit za stan.

Znači, veoma je važna stabilnost dinara jer na neki način nam to dovodi sigurne investitore. Dakle, 95% investitora koji su došli u Srbiju su investitori sa tržištem. Kada vam dođe investitor sa tržištem onda postoji sigurnost zaposlenih radnika u toj fabrici, u tom preduzeću. Sigurne su plate. Nema obavezu Vlada i država kao nekada da, ne znam, fabrike ne mogu da izmire svoje obaveze, da odlaze u stečaj itd. Ne znam koja je to fabrika koja je jaka, a došla iz evropskih zemalja, otišla u stečaj.

Vas očekuje veoma velika obaveza i nije lako obezbediti sredstva da se puni budžet, ali isto tako je važno da mi ne menjamo zakone, kao što je bilo ranijih godina, poreske zakone na svakih sedam, osam meseci i da neko ko želi da otvori neku fabriku, preduzeće ili radnju nije siguran da li će njegov proizvod ili artikal koji se proizvode u njegovoj fabrici moći da zaradi plate za radnike i ono što je obaveza u jednoj fabrici.

Ne mogu da shvatim kritike, u redu opozicija treba da kritikuje, ali kada se nešto pravi, nešto što je lepo na površini, na lokaciji gde su bile šupe, prelepi objekti i ne samo da će to biti prelepi objekti. Izgradnja tih zgrada i tog poslovnog centra zaposlila je sve proizvođače u Srbiji, one koji se bave proizvodnjom građevinskog materijala, stolarijom, kablom, da ne nabrajam sve artikle.

Šta je najvažnije? Najvažnije je da će tu raditi dve hiljade ljudi. To je najvažnije. Dve hiljade novih radnih mesta. Ja to pričam iz iskustva. U Jagodini na nekoliko lokacija gde su bile koprive, korov i trava, mi smo tu napravili turističku destinaciju. Imamo preko 33 zgrade u prečniku od 750 metara. Došli do para od placeva, došli do para od komunalija za izgrađeni poslovno-stambeni prostor i do novih radnih mesta.

Znate, to može da kritikuje samo onaj ko se ne nije bavio privredom, samo onaj ko ne zna kako se zarađuju pare. Mogu da vam kažem da ste vi jedan od retkih ministara gde kriterijum nije podobnost, ne mislim na ove ministre, današnje i na one ministre iz prethodne, ove poslednje Vlade, mislim na ministre pre 2008. godine, da nije kriterijum podobnost, nego kriterijum je sposobnost.

Šta su karakteristike vaše, zašto ste vi predloženi na tu funkciju i šta se očekuje od vas?

Moram da vam kažem, i da mi ne zamere ostali ministri, cenim sve ministre i poštujem, juče sam za „Novosti“ rekao, ali ja nemam prava možda to da kažem, i nisam rekao tu u ime Vlade, rekao sam ono što mislim, kada su me pitali, a nisam ja nametnuo to pitanje, pitali su me novinari, rekao sam da dva ministra možda ne rade…

(Vojislav Šešelj: E, to nam kaži.)

To ću vama da kažem 32. juna, u 15,00 časova popodne.

Znate, ne mogu svi isti da budu, i u fudbalskom klubu nekom, neću reći Zvezdi i Partizanu, postoji 18 igrača koji su uvek u protokolu, i uvek se šlepuju dva, tri, zato što su došli iz nekih klubova, ne znam, Zvezde, Partizana, ili nekog drugog kluba, Vojvodine, to su naši najtrofejniji klubovi u Jagodini.

Generalno Vlada dobro radi, ali rezultat koji postiže ova Vlada, i svako od vas koji govori, da ima rezultat, prva rečenica je zahvaljujući Aleksandru Vučiću. Strašno mi smeta kada npr. neko pet puta kaže u 15 minuta, ja kao taj i taj funkcioner, ili ja kao ministar. Čiji si, bre, ti ministar? Ja kao član Vlade, koga je predložio Aleksandar Vučić, a ne zato što, ne znam, se trenutno nalazite na tim, ili na toj funkciji.

Ivica Dačić, dobro obavlja svoj posao kada je u pitanju međunarodna politika…

(Vojislav Šešelj: Što ga smenjujete?)

Molim? Ne smenjujem ja Ivicu Dačića. Ja ne smenjujem nijednog ministra, jer, vi znate da mi iz JS nismo glasali za Vladu, nemam ni pravo da smenjujem, poštujem Vladu. Hvalim Vladu gde god odem, da, znate. Znači, pričam da je to veoma dobra Vlada. Vlada je kolektivni organ i za mene Vlada su svi ministri u Vladi, ali uvek mi je ona prva rečenica, zahvaljujući Aleksandru Vučiću.

Vidite, ja sam bio u petak kod Aleksandra Vučića, i on mi je pokazao kako je došao do povećanja penzija i ono što je njegov kriterijum. Ja koji se bavim privredom preko 37 godina i malo se razumem kako se zarađuju pare i imam viziju i osećanje nekada šta će biti narednih pet, šest godina itd, veoma sam prijatno iznenađen. Tako da i vi, Siniša Mali, kažete zahvaljujući Aleksandru Vučiću i Vladi, evo penzije će biti povećane, ne znam, benefiti ovi, oni itd.

Zahvaljujući Aleksandru Vučiću, veliki broj investitora je došao iz Nemačke. Zahvaljujući Aleksandru Vučiću, odnosi sa BiH su ovako pozitivni. Da je bilo ko bio umesto Aleksandra Vučića u Srebrenici i da je doživeo ono što je doživeo, siguran sam po povratku kada dođe u Srbiju, promenio bi retoriku ili poruke kada je u pitanju saradnja sa BiH, itd. Šta je uradio, pozvao je Izetbegovića, odveo ga u Knez Mihajlovu ulicu, igrao šah sa njim. Pa hajde i ti Bošnjaci i ti drugi narodi, kada neko ode iz Srbije u te bivše republike, da budu gostoprimljivi kao što smo mi Srbi gostoprimljivi.

Evo, Vojislav Šešelj je kupio kuću u Hrtkovcima i poslao mi poruku da mu pomognem za kuću. Ja kažem – Vojo, nemam pare, ali kada čovek ulazi u kuću, ja ću ti pokloniti usisivač, jedan frižider i televizor, jel tako Vojo.

(Vojislav Šešelj: A zamrzivač?)

Zamrzivač neću, jer ti nećeš da živiš u toj kući, nego ćeš povremeno da odlaziš i da vidiš ono što je tvoj plan i cilj.

Tako da, Siniša Mali ima rezultat i Siniša Mali je sa biografijom i SV Siniše Malog je možda na 50-ak A4 stranica, zato što je on učio finansijski posao i u Americi i u nekim drugim država, ali ne samo da je učio, nego je savladao.

Bilo je ministara od 2008. godine, kažu – mi ćemo da naučimo ovaj posao. Pa nije to radnički univerzitet, pa da učiš šta je suficit, šta je deficit, šta su izvorni prihodi. Ja vam garantujem, da mi ne zamere neke kolege, ali sada donesete nekoliko naloga za uplatu i da ih pitate šta je cesija, šta je nivelacija, šta je kalkulacija, šta je asignacija, Bog me ubio ako znaju.

Ali, ne moramo mi da znamo te termine, moramo da znamo da kada u nešto uložimo pare, da to nešto stvara prihod ovoj državi. I da to nešto se zove prihod, postoji kontinuitet tri godine, kao što su Zidan i Ronaldo što tri godine osvajaju i postaju prvaci Evrope u fudbalu.

Znate da nikom ne laskam, da ono što mislim to i kažem, zna to i Voja, evo dobacuje – znamo. Znači, kažem za ono što je loše, pohvalim ono što je dobro itd. tako i kada vidim predsednika Vučića, kažem mu šta mislim da je loše. Na moju sreću imam sve manje lošeg da mu kažem i spremam se za taj sastanak sa njim. Sve su pozitivne stvari.

Sada je tema Kosovo i vi ćete imati stalno, siguran sam, to opterećenje, ali kako je Vučić nasledio Kosovo i ova Vlada. To je bila jedna lepa bašta,ušli su zečevi, pojeli kupus i ostali samo kočanji. Sa kočanjima da prehrani Srbiju i da sačuva Kosovo i Metohiju. Kosovo i Metohija je srpska teritorija koja je oteta.

(Vojislav Šešelj: Kakvi su to bili zečevi?)

Bili su zečevi neki, ali sada znaju, kaže – kada se vrati zec na staro legalo, ubije ga lovac. Tako da ti zečevi sada više nisu na nekim pozicijama, što je dobro za Srbiju.

Kosovo i Metohija su veoma veliki problem. Nemojte sada unapred da pričamo da li ćemo da radimo ovo, ono ili ne znam šta. Još uvek zvaničan ultimatum i uslov ne postoji da bi mi ušli u EU da moramo da priznamo nezavisno Kosovo, ali dijalog da, kompromis da. Ako je Vučić dobio 55% glasova kao kandidat, a danas predsednik Srbije, on ima i veliku odgovornost i građani Srbije moraju da ga podrže. Mi iz JS ćemo podržati ono što je državotvorna politika i siguran sam da ta politika neće štetiti ni pojedincu, ni kolektivu, ni Srbiji.

Moram da kažem da u Beogradu danas svako dete koje se rodi, posle godinu dana ima mesto u vrtiću, što nije bio slučaj. Godine 2012. su se 32 porodice iz Beograda doselile u Jagodinu, zato što je Jagodina imala najbolje uslove i najbolji socijalni program i borbu protiv bele kuge. Napravili smo četiri vrtića i bilo je dovoljno mesta za svu decu iz drugih gradova koji su želeli da žive u Jagodini. Danas u Beogradu to nije slučaj. Znate, kada brinete o onima koji su budućnost ove države, onda sam siguran da budućnost ove države je veoma dobra i sigurna.

Šta je još važno? Koji je procenat nezaposlenosti danas u Beogradu? Jeste da je Beograd interesantan za sve građane iz unutrašnjosti i vi imate taj problem da mesečno možda statistički ne znate koliko je, ne znam ni ja, mesečno dolaze u Beograd da žive u Beogradu. Šta još? Naši studenti iz unutrašnjosti koji dođu u Beograd iz onih manjih gradova i opština 95% tih studenata se ne vraća u opštine i gradove odakle su.

Kada sam kod toga, moram da kažem da i o tome brine Vučić, pa otvara fabrike u Lebanku, Prokuplju i u neke druge manje opštine koje iz godine u godinu imaju sve manji broj stanovnika. Tako da, budući ministre, pošto sam siguran da ćete biti izabrani, čeka vas težak posao, ali kada vi znate taj posao i postoji motiv i volja da radite, a već ste imali priliku da se pokažete, Jedinstvena Srbija će vam dati podršku i glasati za vas i da se ponosite što ste jedini ministar iz Vlade za koga je glasala Jedinstvena Srbija. Želim vam puno sreće.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali glasaćemo protiv izbora Siniše Maloga za ministra finansija. Iako je premijer Ana Brnabić, ovde očitala jedno srceparajuće slovo, da umalo u jednom trenutku nisam zaplakao od tolikih pohvala sročenih na jednom mestu, na jednu temu, o jednom čoveku. Pomislio sam u trenutku možda ga predlažu pošto je tako dobar gradonačelnik bio da bude još jedan mandat. Međutim, oni njega guraju sad u jedan osinjak, a kako će se Siniša Mali snaći u tom osinjaku? Od kada je ovaj režim na vlasti, to će biti treći ministar finansija.

Prvo su doveli jednog jetima, nema ništa uvredljivo u toj reči, to je suviše mladim čovek jetim, to se kaže, koji je mislio da je Vlada zgodno mesto za igranje klikera. Nahvališe ga, predstaviše ga svetskim genijem, a na kraju ništa ne bi od njega. Hajde, dobro, da nisam čuo da je bio u nekoj kriminalnoj aferi, pa mi je ipak lakše.

(Radoslav Milojičić: Samo je rušio Savamalu.)

Nisi čuo o kome govorim Keno. Sada trenutno o tebi govorim, pa se malo zaleteo.

Sada imamo odlazak drugog ministra koji je predstavljan takođe vrhunskim stručnjakom, a Vlada i premijer Ana Brnabić, nikako da nam kažu zbog čega je otišao Dušan Vujović, a ja sam o tome javno govorio više od mesec dana pre njegovog odlaska. Ja sam u javnosti izneo kriminalne afere u koje je on umešan. Zašto ovo govorim sada pred budućim ministrom, jer očekujem da imate glasačku mašinu koja će ga sigurno izabrati? Da izvuče neke pouke iz svega toga. Međutim, Vlada umesto da je strpala u zatvor Dušana Vujovića, vidim danas iz nekih novina da ga planiraju za savetnika, ne može da bude ministar jer je uhvaćen u kriminalu, ali može da bude savetnik, može i iz zatvora da savetuje. Ja sam onog nesrećnika Tomislava Nikolića savetovao iz zatvora uzalud, čak i pismeno mu slao instrukcije, ali čim njemu zazveče novcem, njemu mozak ispari potpuno. Miris novca je toliko opojan.

Šta je radio Dušan Vujović? Prvo, pravio je velike manipulacije oko Komercijalne banke, u kojoj država još uvek ima 36% učešća, pa je tamo, iako je bio zadužen da nadzire situaciju u Komercijalnoj banci zbog nečinjenja, u najmanju ruku, sve krenulo u pravcu srozavanja vrednosti banke kako bi se ono što jeftinije prodala. Tu je na delu uhvaćen ministar Dušan Vujović, ali to nije najkrupnije delo.

Dušan Vujović je uhvaćen na još krupnijem delu, da je u saradnji sa kijevskim nacistima, a to su naslednici istih onih koji su u toku Drugog svetskog rata kao Hitlerovi saveznici formirali SS diviziju „Galicija“, da postane tzv. nezavisni savetnik ukrajinskih državnih železnica, sa izvršnim ovlašćenjima u ogromnom poslu prebacivanja tih železnica sa širokog tzv. ruskog koloseka na evropski tzv. normalni kolosek. To je ogroman novac koji se izvlači od Evropske banke za obnovu i razvoj. U to se Dušan Vujović ugradio, a Ukrajina nema šansi da taj kredit ikada vrati, jer ako išta ima neracionalnije da u ovom trenutku radi ukrajinska država, je onda to da menja širinu železničkih šina. Sva se roba sada transportuje kontejnerima, lako se kontejneri na granici prebacuju sa tog srednjeg ili normalnog koloseka na široki i obratno. To je čas posla, a sve šine skidati, pa stavljati nove na svim železničkim prugama u Ukrajini, to je ukopavanje Ukrajine, 15 metara pod zemlju. Nije meni žao što će propasti Ukrajina, odnosno žao mi je ukrajinskog naroda, tamo najviše Rusa živi, svi su oni Rusi u širem smislu, žao mi je te sirotinje, ali mi je drago što će taj režim tamo, sam sebe da ukopa.

Zašto vi kao premijer niste izašli u javnost i rekli zbog čega je morao da ode Dušan Vujović? Niste nam to rekli. Pošto sam ja sve to saopštio na konferencijama za štampu, stigla osveta, za koju sam saznao pre neki dan. Odem u Komercijalnu banku da otvorim devizni račun, da bi kupio kuću u Hrtkovcima, pozajmio sam novac, evo jedino ovi od kojih sam tražio, Palma nije hteo da da gotovinu, ostali su dali. Od premijera Brnabić nisam ni tražio, naravno, ona je suviše visoka vlast za mene da bih se usudio. I, oni mi otvore devizni račun i ja odem da donesem pare da položim na taj račun, kad zovu me posle dva sata, usplahirena službenica, dobili nalog iz centrale, od direktora da mi odmah zatvore račun, traže da je hitno dođem da potpišem saglasnost da mi se zatvori račun. Zbog čega? Poslovna tajna banke. I, ja ne odem, naravno, imam još uvek taj račun, ali na koji ne smem ništa da ulažem. Moj sin Mihajlo, otvori u drugoj banci, u „Intesa“ banci. Platimo kuću, koliko je koštala, kad posle dva dana i taj račun u njoj zatvaraju.

Šta je posredi? Na predlog ministra Vujovića, Vlada Republike Srbije je mene i moje sinove stavila na spisak terorista. Pitam neke ministre, sa kojima sam u malo boljim odnosima, kažu – oni se ne sećaju da je to bilo na sednici Vlade. Da li se seća premijer Brnabić, valjda će nam ona to reći danas ovde.

U svakom slučaju Vlada me je stavila na taj spisak, možda je to uradila i telefonskim putem. Možda je to ministarstvo u ime Vlade samo sprovelo. Na taj spisak se lica stavljaju na predlog nadležnih državnih organa, na osnovu opravdanog uverenja da je lice terorista, da finansira terorizam i da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta. Ovo su krupne reči i nije dovoljno staviti me na taj spisak, valjda treba i dalje nešto preduzeti, ako je to tačno. Ja ću sada morati da se sudim sa Vladom Srbije zašto sam na tom spisku, zbog čega?

Ja znam šta je hteo Dušan Vujović. On zna da ja u „Siti banci“ u NJujorku, a zapravo sedište je u Portoriku, tako onda ne podležem zakonima SAD, imam 70 hiljada dolara, pošto me stavlja na ovaj spisak, umesto da mi te pare sada vrate kad mi je haška presuda pravosnažna, sad će ih opet zarobiti i nema povratka. Sve dok ne umrem. Biću terorista dok ne umrem. Kako sam danas terorista, biću i sutra i prekosutra i svaki dan i ne mogu biti manji terorista nego što jesam, mogu da budem samo veći i veći.

Eto, to vam je taj ministar Vujović na čije mesto dolazi danas Siniša Mali.

(Marijan Rističević: A Vuk Jeremić?)

A Vuk Jeremić, pa dobro, on je terorista sa one druge strane. Siniša Mali, Goran Vesić još manji, ali on ne dolazi u Vladu, je li, šta bi s njim? Još se ne zna. Dobro. Morao sam malo i da se našalim, pošto me je tuga ovladala.

Šta će da radi novi ministar? Upozoravali smo ministra Vujovića, upozoravali smo Vladu, premijera Anu Brnabić, da moraju napokon da podnose svake godine završni račun budžeta. Vujović to iz inata nije činio. Vujović je prkosio Narodnoj skupštini. Hoćete li vi, gospodine Mali, da se držite zakona i da u zakonskom roku podnosite završni račun? Mi čujemo i Anu Brnabić i Aleksandra Vučića, puni su hvale da imaju budžetski suficit, međutim, nemamo dokaze. Na čemu se zasniva taj suficit? Da vidimo kako stoji završni račun, da nije slučajno suficit zasnovan na tome što nekim korisnicima budžeta pare nisu isplaćene, ili nisu isplaćene na vreme, ili što nisu plaćene neke državne obaveze firmama koje su radile za državu, onima koji su davali usluge državi, itd.? Da vidimo. Ja ne vidim ništa dok nemam papir pred sobom. Treba da se pokaže svaka stavka, da vidimo gde je taj suficit nastao, pa da vas pohvalim ako je zaista suficit, ako ste sve obaveze isplatili. Ili da vas kritikujemo, ako niste. To je valjda osnovna stvar.

Dame i gospodo, u ovim mutnim vremenima mora Vlada pod hitno da se rekonstruiše. Ja sam zaprepašten da ste se vi, gospođo Brnabić, odvažili da idete samo na izbor jednog ministra, a da niste odmah prionuli rekonstrukciji cele Vlade. Do nas stižu veoma opasne informacije. Te informacije zvanični državni organi potvrđuju, sam predsednik Vučić to potvrđuje i zato Vlada mora da se konsoliduje. Iz Vlade se mora izbaciti svako ko ima u sebi eventualne, ili ko je sumnjiv mora se izbaciti iz Vlade. Ministru se ne mora dokazivati zašto se izbacuje iz Vlade. Jednostavno, nije po volji premijera, izbacuje se, ko je sumnjiv da je spreman da se stavi u ulogu Pete kolone novog Milana Nedića. Da vidimo ko to prenosi iz Vlade sve informacije zapadnim ambasadama u Beogradu.

Zorana Mihajlović, jel se tako preziva, to je ona što je trošila državne pare preko svoje ministarke kartice da kupuje najskuplji donji veš na svetu u NJujorku. Eto vam kandidata za takvu situaciju.

Ili, da se smeni Zlatibor Lončar. Najveća korupcija ovoga režima je korupcija u medicini, u sferi nabavke tehničkih sredstava i lekova. Ja sam i o tome iznosio podatke na nekoliko konferencija za štampu, i pre tri godine, i nedavno, itd. Iznosio sam dokumente i slične stvari.

Sam Vučić je jednom prilikom nedavno izjavio da netragom u Ministarstvu zdravlja nestane milijarda evra. Jel se sećate te izjave? Nije to netragom. Zna se gde ona nestane. Ona nestane u sferi javnih nabavki. Najveća afera u poslednje vreme je bila u Kliničkom centru u Nišu. I to sam izneo precizne podatke, imate ih još na internetu. Skinuli su me i sa fejsbuka tamo, više nemam ni fejsbuk naloga, ni fejsbuk profila, ništa više nemam. Mislite da me možete ugasiti? Ne možete. Jednostavno, niko od vas ne zna gde se ja gasim. To je problem.

Kaže Vučić juče, jel to reče juče, pohvalio je policiju, dobro, možda policija zaslužuje da bude pohvaljena, ljudi rade za male plate a obavljaju ogroman posao i svaka im čast, u borbi protiv krupnog kriminala malo su zakazali, jer i režim tu zakazuje, režim nema dobru volju da se te afere do kraja raskrinkaju, i na tome morate da požurite, Vučić kaže – sad je siguran da niko premijera ne može da ubije, hvaleći policiju da je sposobna da spreči.

Međutim, ima tu jedna druga opasnost. Ja ne verujem da bilo ko danas u Srbiji planira da ubije premijera, jer se premijer ne uklapa u kolekciju. Mi Srbi smo ubili jednog kneza, kneza Mihajla Obrenovića, u poslednjih 150 godina, pa jednog kralja, kralja Aleksandra Obrenovića, pa smo ubili jednog premijera, Zorana Đinđića, znači da je mesto premijera popunjeno. Po stranim interesima, ali su Srbi bili izvršioci, otprilike.

(Marijan Rističević: Nisu to Srbi.)

Kod Đinđića je, po svoj sumnji, neki Englez to uradio, ali je to ubistvo zataškano od strane dosmanlijskog režima i ja uporno pokušavam da stvari vratim na početak i da se ti procesi obnove, pa da krenemo od toga ko je streljao Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića kuma, pa nadalje, da se razjasni to. To mi je cilj, ali sada je to mala digresija.

Dalje, mi Srbi smo ubili jednog ministra. Ne znate kog, jel tako? Jedino bi mogao da zna to Lazanski. To je ministar Milorad Drašković, u Delnicama, 1921. godine.

(Ko ga je ubio?)

Ubio ga je jedan Srbin muslimanske vere. Šta hoćete? Mi smo ga Srbi ubili, neko među nama.

I ko još nije nikada ubijen u Srbiji? Predsednik Republike. E, tu je, dakle, ključni problem.

Jeste li dovoljno zabrinuti zbog opasnosti koje prete? Vaše režimske novine objavljuju informacije o tome. Ja lično imam neka saznanja i sve što saznam ja iznesem u javnost. Ja sam i uoči Đinđićevog ubistva izneo sve što sam znao, da će doći do krvoprolića u Srbiji. U Narodnoj skupštini sam rekao, kad sam držao govor, Vladan Batić mi nešto dobacivao i još neki – Hag, Hag, Hag, tebe čeka Hag. Jeste, kažem ja, mene čeka Hag, a vas čeka 28. maj. Ja ću se jednom iz Haga vratiti, a koga ću ovde zateći, u ovoj hali i eto, bog dade da mnoge nisam zatekao. Čak mi je za neke žao, a za neke nije. To je normalno, valjda, ljudski, nekoga žalite a nekog ne žalite. Ali, ne bi valjalo za Srbiju da nam se to desi.

E, zato Vlada mora biti konsolidovana. Naravno, on voli da putuje. Mora se čuvati trovanja ili da mu ne obore avion. Gde god pozovu, on voli da putuje. To nije dobro.

Na primer, ako bi se to desilo, šta bi Vlada? Šta bi naš premijer kada bi ušao američki ambasador, pa i britanski ambasador zajedno sa Zoranom Mihajlović i rekla – evo, ona će od danas biti glavna u Vladi?

Imate li vi mehanizme da to sprečite? Po današnjoj strukturi Vlade, po mom mišljenju nemate. Rekonstruišite Vladu što pre. Rekonstruišite Vladu da bi se mogli suočiti sa najgorim problemima koji prete da tek dolaze. Nemojte da štedite nikoga, ni Zoranu Mihajlović, ni ovoga Zlatibora Lončara, a i ovog što se sportom bavio, jadnik, i on tamo mora negde da se u nešto upetlja da se ogrebe, kako se zove, Vanja Udovičić, valjda mi ne zamerate što ne pamtim dugo imena sportista.

To sam hteo da vam kažem povodom današnjeg izbora novog ministra finansija, da vidimo hoće li novi ministar raditi po zakonu i da li će udovoljavati svojim obavezama? Da li će raditi kontrola trošenja budžetskog novca, da li će ministarstva biti kontrolisana? Do sada nisu bila kontrolisana.

Vreme. Zahvaljujem.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i 87. stavova 2. i 3. Poslovnika, obaveštava vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova.
Reč ima predsednica Vlade, Ana Brnabić.

Hvala vam.
Prvo želim da vam kažem da mi je izuzetno drago da vas je moje obraćanje i izveštaj o postignutim rezultatima Siniše Malog, kao gradonačelnika Beograda, tako emotivno dirnulo i da ste se našli pogođenim svim tim uspesima. Ja jesam isto kada sam preko vikenda pisala sve šta je završeno u četiri godine, verujte i ja sam bila presrećna.
Nema tu ništa naročito srceparajuće u tom smislu osim što su stvarno veliki uspesi. To je sve proverljivo i sve je crno na belo. Dakle, lako se proveri i kakav je bio dug grada i da je on prepolovljen. Lako se proveri kakav je bio deficit u gradskoj kasi i da je on sada smanjen za četiri puta. Lako se proveri i da je Beograd prvi put dobio kreditni rejting u istoriji i da se on već povećao u odnosu na 2016. kada je dobijen.
Lako se proveri kakvo je stanje u kasi da danas imamo 12,8 milijardi dinara u gradskoj kasi. Lako se proveri da danas imamo 72 hiljade mesta za decu u vrtićima, da je bilo samo 47.500 i da danas vrtić za roditelje u Beogradu košta mesečno nekih 5.590 dinara, a da je koštao 9.700 dinara i da je danas podrška porodiljama 14.000 dinara, da 14.000 novih majki dobija podršku, a da je pre bilo 3.500 hiljade majki koja je dobijalo podršku Grada Beograda i da je smanjen broj nezaposlenosti za 25.500. To su na kraju krajeva rezultati koji govori Republički zavod za statistiku.
Tako da, ja mislim da bi bilo fer da SRS glasa za podršku da uvedemo Sinišu Malog u Vladu, da pomogne da takve slične rezultate imamo i na Republici i da nastojimo da radimo i na fiskalnoj disciplini.
Mislim da je to dobro za građane Srbije i da će to na kraju krajeva onda voditi i većim platama i većim penzijama, onom trendu koji već imamo u poslednjih tri godine, kao i da će u stvari dovesti do toga da imamo i što više investitora, bilo domaćih, bilo stranih. Kada dođu ovde i otvore ovde kompanije, zaposle naše ljude i tada oni postaju domaći investitori.
Tako da iz svih ovih razloga, opet samo sam želela da se javim, da vam kažem da je lako, da su ovo lako proverljivi rezultati i da ste u pravu što su vas emotivno pogodili.
Što ste tiče ovog da ste vi sa porodicom na spisku terorista, to nije bila odluka Vlade Republike Srbije i prvi put čujem za tako nešto, tako da ću lično proveriti. Moje lično mišljenje je da to nije u redu i time ćemo se pozabaviti.
Što se tiče završnog računa budžeta, svakako je važno da krenemo da radimo to i nebitno što to do sada nije rađeno, ja mislim retko 2000. godine na ovamo. Evo, Siniša Mali je kao gradonačelnik svake godine podnosio Gradskoj skupštini završni račun, tako da ćemo videti da se i ova praksa promeni.
Za ve ove ostale stvari, ja samo želim da vam kažem i da kažem svim građanima Srbije da je Srbija stabilna, bezbedna država danas, da koliko god je moguće da nema nikakve opasnosti, da je danas zahvaljujući ogromnim ulaganjima i u Vojsku i u policiju danas bezbednost i predsednika Republike, i mislim svih članova Vlade Republike Srbije, na zavidnom nivou. To naravno ne zavisi samo od nas i naše Vojske, policije i bezbednosnih službi, ali koliko možemo, mi smo Srbiju podigli na jedan zavidan nivo bezbednosti.
Dakle, građani Republike Srbije ne treba da brinu zbog toga, a ono što je posebno važno i što mislim da ćemo se složiti zajedno, to je da je Srbija pokazala da ni jedan strani faktor ni na koji način ne može da utiče na politiku koju vodi Vlada Republike Srbije, predsednik Republike i Narodna skupština, što je istina, ja se slažem sa vama. Nije bilo situacija u prošlosti, ali je danas Srbija nezavisna, stabilna, bezbedna država. Hvala.