Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali glasaćemo protiv izbora Siniše Maloga za ministra finansija. Iako je premijer Ana Brnabić, ovde očitala jedno srceparajuće slovo, da umalo u jednom trenutku nisam zaplakao od tolikih pohvala sročenih na jednom mestu, na jednu temu, o jednom čoveku. Pomislio sam u trenutku možda ga predlažu pošto je tako dobar gradonačelnik bio da bude još jedan mandat. Međutim, oni njega guraju sad u jedan osinjak, a kako će se Siniša Mali snaći u tom osinjaku? Od kada je ovaj režim na vlasti, to će biti treći ministar finansija.
Prvo su doveli jednog jetima, nema ništa uvredljivo u toj reči, to je suviše mladim čovek jetim, to se kaže, koji je mislio da je Vlada zgodno mesto za igranje klikera. Nahvališe ga, predstaviše ga svetskim genijem, a na kraju ništa ne bi od njega. Hajde, dobro, da nisam čuo da je bio u nekoj kriminalnoj aferi, pa mi je ipak lakše.
(Radoslav Milojičić: Samo je rušio Savamalu.)
Nisi čuo o kome govorim Keno. Sada trenutno o tebi govorim, pa se malo zaleteo.
Sada imamo odlazak drugog ministra koji je predstavljan takođe vrhunskim stručnjakom, a Vlada i premijer Ana Brnabić, nikako da nam kažu zbog čega je otišao Dušan Vujović, a ja sam o tome javno govorio više od mesec dana pre njegovog odlaska. Ja sam u javnosti izneo kriminalne afere u koje je on umešan. Zašto ovo govorim sada pred budućim ministrom, jer očekujem da imate glasačku mašinu koja će ga sigurno izabrati? Da izvuče neke pouke iz svega toga. Međutim, Vlada umesto da je strpala u zatvor Dušana Vujovića, vidim danas iz nekih novina da ga planiraju za savetnika, ne može da bude ministar jer je uhvaćen u kriminalu, ali može da bude savetnik, može i iz zatvora da savetuje. Ja sam onog nesrećnika Tomislava Nikolića savetovao iz zatvora uzalud, čak i pismeno mu slao instrukcije, ali čim njemu zazveče novcem, njemu mozak ispari potpuno. Miris novca je toliko opojan.
Šta je radio Dušan Vujović? Prvo, pravio je velike manipulacije oko Komercijalne banke, u kojoj država još uvek ima 36% učešća, pa je tamo, iako je bio zadužen da nadzire situaciju u Komercijalnoj banci zbog nečinjenja, u najmanju ruku, sve krenulo u pravcu srozavanja vrednosti banke kako bi se ono što jeftinije prodala. Tu je na delu uhvaćen ministar Dušan Vujović, ali to nije najkrupnije delo.
Dušan Vujović je uhvaćen na još krupnijem delu, da je u saradnji sa kijevskim nacistima, a to su naslednici istih onih koji su u toku Drugog svetskog rata kao Hitlerovi saveznici formirali SS diviziju „Galicija“, da postane tzv. nezavisni savetnik ukrajinskih državnih železnica, sa izvršnim ovlašćenjima u ogromnom poslu prebacivanja tih železnica sa širokog tzv. ruskog koloseka na evropski tzv. normalni kolosek. To je ogroman novac koji se izvlači od Evropske banke za obnovu i razvoj. U to se Dušan Vujović ugradio, a Ukrajina nema šansi da taj kredit ikada vrati, jer ako išta ima neracionalnije da u ovom trenutku radi ukrajinska država, je onda to da menja širinu železničkih šina. Sva se roba sada transportuje kontejnerima, lako se kontejneri na granici prebacuju sa tog srednjeg ili normalnog koloseka na široki i obratno. To je čas posla, a sve šine skidati, pa stavljati nove na svim železničkim prugama u Ukrajini, to je ukopavanje Ukrajine, 15 metara pod zemlju. Nije meni žao što će propasti Ukrajina, odnosno žao mi je ukrajinskog naroda, tamo najviše Rusa živi, svi su oni Rusi u širem smislu, žao mi je te sirotinje, ali mi je drago što će taj režim tamo, sam sebe da ukopa.
Zašto vi kao premijer niste izašli u javnost i rekli zbog čega je morao da ode Dušan Vujović? Niste nam to rekli. Pošto sam ja sve to saopštio na konferencijama za štampu, stigla osveta, za koju sam saznao pre neki dan. Odem u Komercijalnu banku da otvorim devizni račun, da bi kupio kuću u Hrtkovcima, pozajmio sam novac, evo jedino ovi od kojih sam tražio, Palma nije hteo da da gotovinu, ostali su dali. Od premijera Brnabić nisam ni tražio, naravno, ona je suviše visoka vlast za mene da bih se usudio. I, oni mi otvore devizni račun i ja odem da donesem pare da položim na taj račun, kad zovu me posle dva sata, usplahirena službenica, dobili nalog iz centrale, od direktora da mi odmah zatvore račun, traže da je hitno dođem da potpišem saglasnost da mi se zatvori račun. Zbog čega? Poslovna tajna banke. I, ja ne odem, naravno, imam još uvek taj račun, ali na koji ne smem ništa da ulažem. Moj sin Mihajlo, otvori u drugoj banci, u „Intesa“ banci. Platimo kuću, koliko je koštala, kad posle dva dana i taj račun u njoj zatvaraju.
Šta je posredi? Na predlog ministra Vujovića, Vlada Republike Srbije je mene i moje sinove stavila na spisak terorista. Pitam neke ministre, sa kojima sam u malo boljim odnosima, kažu – oni se ne sećaju da je to bilo na sednici Vlade. Da li se seća premijer Brnabić, valjda će nam ona to reći danas ovde.
U svakom slučaju Vlada me je stavila na taj spisak, možda je to uradila i telefonskim putem. Možda je to ministarstvo u ime Vlade samo sprovelo. Na taj spisak se lica stavljaju na predlog nadležnih državnih organa, na osnovu opravdanog uverenja da je lice terorista, da finansira terorizam i da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta. Ovo su krupne reči i nije dovoljno staviti me na taj spisak, valjda treba i dalje nešto preduzeti, ako je to tačno. Ja ću sada morati da se sudim sa Vladom Srbije zašto sam na tom spisku, zbog čega?
Ja znam šta je hteo Dušan Vujović. On zna da ja u „Siti banci“ u NJujorku, a zapravo sedište je u Portoriku, tako onda ne podležem zakonima SAD, imam 70 hiljada dolara, pošto me stavlja na ovaj spisak, umesto da mi te pare sada vrate kad mi je haška presuda pravosnažna, sad će ih opet zarobiti i nema povratka. Sve dok ne umrem. Biću terorista dok ne umrem. Kako sam danas terorista, biću i sutra i prekosutra i svaki dan i ne mogu biti manji terorista nego što jesam, mogu da budem samo veći i veći.
Eto, to vam je taj ministar Vujović na čije mesto dolazi danas Siniša Mali.
(Marijan Rističević: A Vuk Jeremić?)
A Vuk Jeremić, pa dobro, on je terorista sa one druge strane. Siniša Mali, Goran Vesić još manji, ali on ne dolazi u Vladu, je li, šta bi s njim? Još se ne zna. Dobro. Morao sam malo i da se našalim, pošto me je tuga ovladala.
Šta će da radi novi ministar? Upozoravali smo ministra Vujovića, upozoravali smo Vladu, premijera Anu Brnabić, da moraju napokon da podnose svake godine završni račun budžeta. Vujović to iz inata nije činio. Vujović je prkosio Narodnoj skupštini. Hoćete li vi, gospodine Mali, da se držite zakona i da u zakonskom roku podnosite završni račun? Mi čujemo i Anu Brnabić i Aleksandra Vučića, puni su hvale da imaju budžetski suficit, međutim, nemamo dokaze. Na čemu se zasniva taj suficit? Da vidimo kako stoji završni račun, da nije slučajno suficit zasnovan na tome što nekim korisnicima budžeta pare nisu isplaćene, ili nisu isplaćene na vreme, ili što nisu plaćene neke državne obaveze firmama koje su radile za državu, onima koji su davali usluge državi, itd.? Da vidimo. Ja ne vidim ništa dok nemam papir pred sobom. Treba da se pokaže svaka stavka, da vidimo gde je taj suficit nastao, pa da vas pohvalim ako je zaista suficit, ako ste sve obaveze isplatili. Ili da vas kritikujemo, ako niste. To je valjda osnovna stvar.
Dame i gospodo, u ovim mutnim vremenima mora Vlada pod hitno da se rekonstruiše. Ja sam zaprepašten da ste se vi, gospođo Brnabić, odvažili da idete samo na izbor jednog ministra, a da niste odmah prionuli rekonstrukciji cele Vlade. Do nas stižu veoma opasne informacije. Te informacije zvanični državni organi potvrđuju, sam predsednik Vučić to potvrđuje i zato Vlada mora da se konsoliduje. Iz Vlade se mora izbaciti svako ko ima u sebi eventualne, ili ko je sumnjiv mora se izbaciti iz Vlade. Ministru se ne mora dokazivati zašto se izbacuje iz Vlade. Jednostavno, nije po volji premijera, izbacuje se, ko je sumnjiv da je spreman da se stavi u ulogu Pete kolone novog Milana Nedića. Da vidimo ko to prenosi iz Vlade sve informacije zapadnim ambasadama u Beogradu.
Zorana Mihajlović, jel se tako preziva, to je ona što je trošila državne pare preko svoje ministarke kartice da kupuje najskuplji donji veš na svetu u NJujorku. Eto vam kandidata za takvu situaciju.
Ili, da se smeni Zlatibor Lončar. Najveća korupcija ovoga režima je korupcija u medicini, u sferi nabavke tehničkih sredstava i lekova. Ja sam i o tome iznosio podatke na nekoliko konferencija za štampu, i pre tri godine, i nedavno, itd. Iznosio sam dokumente i slične stvari.
Sam Vučić je jednom prilikom nedavno izjavio da netragom u Ministarstvu zdravlja nestane milijarda evra. Jel se sećate te izjave? Nije to netragom. Zna se gde ona nestane. Ona nestane u sferi javnih nabavki. Najveća afera u poslednje vreme je bila u Kliničkom centru u Nišu. I to sam izneo precizne podatke, imate ih još na internetu. Skinuli su me i sa fejsbuka tamo, više nemam ni fejsbuk naloga, ni fejsbuk profila, ništa više nemam. Mislite da me možete ugasiti? Ne možete. Jednostavno, niko od vas ne zna gde se ja gasim. To je problem.
Kaže Vučić juče, jel to reče juče, pohvalio je policiju, dobro, možda policija zaslužuje da bude pohvaljena, ljudi rade za male plate a obavljaju ogroman posao i svaka im čast, u borbi protiv krupnog kriminala malo su zakazali, jer i režim tu zakazuje, režim nema dobru volju da se te afere do kraja raskrinkaju, i na tome morate da požurite, Vučić kaže – sad je siguran da niko premijera ne može da ubije, hvaleći policiju da je sposobna da spreči.
Međutim, ima tu jedna druga opasnost. Ja ne verujem da bilo ko danas u Srbiji planira da ubije premijera, jer se premijer ne uklapa u kolekciju. Mi Srbi smo ubili jednog kneza, kneza Mihajla Obrenovića, u poslednjih 150 godina, pa jednog kralja, kralja Aleksandra Obrenovića, pa smo ubili jednog premijera, Zorana Đinđića, znači da je mesto premijera popunjeno. Po stranim interesima, ali su Srbi bili izvršioci, otprilike.
(Marijan Rističević: Nisu to Srbi.)
Kod Đinđića je, po svoj sumnji, neki Englez to uradio, ali je to ubistvo zataškano od strane dosmanlijskog režima i ja uporno pokušavam da stvari vratim na početak i da se ti procesi obnove, pa da krenemo od toga ko je streljao Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića kuma, pa nadalje, da se razjasni to. To mi je cilj, ali sada je to mala digresija.
Dalje, mi Srbi smo ubili jednog ministra. Ne znate kog, jel tako? Jedino bi mogao da zna to Lazanski. To je ministar Milorad Drašković, u Delnicama, 1921. godine.
(Ko ga je ubio?)
Ubio ga je jedan Srbin muslimanske vere. Šta hoćete? Mi smo ga Srbi ubili, neko među nama.
I ko još nije nikada ubijen u Srbiji? Predsednik Republike. E, tu je, dakle, ključni problem.
Jeste li dovoljno zabrinuti zbog opasnosti koje prete? Vaše režimske novine objavljuju informacije o tome. Ja lično imam neka saznanja i sve što saznam ja iznesem u javnost. Ja sam i uoči Đinđićevog ubistva izneo sve što sam znao, da će doći do krvoprolića u Srbiji. U Narodnoj skupštini sam rekao, kad sam držao govor, Vladan Batić mi nešto dobacivao i još neki – Hag, Hag, Hag, tebe čeka Hag. Jeste, kažem ja, mene čeka Hag, a vas čeka 28. maj. Ja ću se jednom iz Haga vratiti, a koga ću ovde zateći, u ovoj hali i eto, bog dade da mnoge nisam zatekao. Čak mi je za neke žao, a za neke nije. To je normalno, valjda, ljudski, nekoga žalite a nekog ne žalite. Ali, ne bi valjalo za Srbiju da nam se to desi.
E, zato Vlada mora biti konsolidovana. Naravno, on voli da putuje. Mora se čuvati trovanja ili da mu ne obore avion. Gde god pozovu, on voli da putuje. To nije dobro.
Na primer, ako bi se to desilo, šta bi Vlada? Šta bi naš premijer kada bi ušao američki ambasador, pa i britanski ambasador zajedno sa Zoranom Mihajlović i rekla – evo, ona će od danas biti glavna u Vladi?
Imate li vi mehanizme da to sprečite? Po današnjoj strukturi Vlade, po mom mišljenju nemate. Rekonstruišite Vladu što pre. Rekonstruišite Vladu da bi se mogli suočiti sa najgorim problemima koji prete da tek dolaze. Nemojte da štedite nikoga, ni Zoranu Mihajlović, ni ovoga Zlatibora Lončara, a i ovog što se sportom bavio, jadnik, i on tamo mora negde da se u nešto upetlja da se ogrebe, kako se zove, Vanja Udovičić, valjda mi ne zamerate što ne pamtim dugo imena sportista.
To sam hteo da vam kažem povodom današnjeg izbora novog ministra finansija, da vidimo hoće li novi ministar raditi po zakonu i da li će udovoljavati svojim obavezama? Da li će raditi kontrola trošenja budžetskog novca, da li će ministarstva biti kontrolisana? Do sada nisu bila kontrolisana.