Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa današnjim radom.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Kolege poslanici, pa mogli smo da čujemo u prepodnevnom delu rasprave je jedno jako neobičnu stvar. Naime, predsednica Vlade Republike Srbije promovisala je rad of šor firmi na svetu i to je, čini mi se nezabeležen primer danas u svetu, da jedna Vlada promoviše rad of šor firmi.

Nekoliko meseci prošle godine, u stvari, čini mi se, svetska afera, tzv. „panonski papiri“ bacili su svetlo na funkcionisanje of šor firmi u svetu i reakcija toga je bila da su sve vlade se obavezale i krenule da sprovode mere kako bi se smanjilo poslovanje preko of šor firmi, zato što je ono u velikom broju slučajeva, dokazanih slučajeva služilo za netransparentno poslovanje, za pranje novca, kao i za finansiranje kriminala.

Naravno, niko ne spori pravo nekome građaninu Srbije da radi posao preko of šor firmi i samo poslovanje preko of šor firmi naravno ne može da bude odmah označeno kao kriminalno, ali treba raditi na promeni ambijenta i Vlade svih zemalja sveta se trude da je „Apple“, „Procter and Gamble“, kako je rekla predsednica Vlade i druge velike kompanije svoje poslove prebace sa of šor zona na matične zemlje, odnosno da poslovanje vode u zemljama u kojima posluju u skladu sa njihovim zakonom i da to što velike firme rade i zašto su svoje poslovanje prebacili u of šor zone služilo je za izbegavanje plaćanja poreza.

Ako govorimo o tome da je potrebno uvesti red i ako govorimo o tome da je potrebno smanjiti sivu zonu srpskoj privredi koja danas iznosi 30%, pa onda valjda jedan od prioriteta treba da bude borba protiv poslovanja preko of šor firmi, a ne njihovo promovisanje.

Mislim da je po tome Srbija jedina jedinstvena zemlja danas u svetu koja promoviše takvo poslovanje.

Zašto je u slučaju gospodina Siniše Malog to poslovanje preko of šor zoni interesantan i zašto se tim poslovanjem bave i nadležni organi Republike Srbije, ali nažalost, a bave se na takav način da nikada istragu ne završe? Gospodin Siniša Mali je preko of šor zone sam sebi prodao firmu za 525 hiljada evra 2009. godine, čini mi se. Na koji način su te pare se našle na računu firme čiji je direktor bio Siniša Mali i koja je onda kupila firmu u Srbiji koja praktično nije poslovala? Tim slučajem se bavi Tužilaštvo, ali, ponavljam, na način da odgovora nema.

Negde na početku ove rasprave gospodin Marković je rekao kako bi biografija Siniše Malog umesto ove dve strane, koliko smo dobili, trebalo da bude na 50 strana. Ovo je biografija, odnosno prilozi za biografiju gospodina Siniše Malog na nekih 30 strana i na svih 30 strana je sve afera do afere, gde po pravilu na kraju stoji rečenica da navode proverava Agencija za borbu protiv korupcije, da navode proverava Tužilaštvo, da navode proverava neki drugi državni organ, ali nigde epiloga nema. O tome su govorile mnoge moje kolege pre mene. Ja se neću tu ponavljati, nabrajati šta je sve sporno u biografiji gospodina Siniše Malog, ne samo u poslednje četiri godine koliko je obavljao funkciju gradonačelnika Beograda, nego svo ono vreme, kako kaže predsednica Vlade, kada se on vratio u zemlju da pomogne. Vratio se ne samo on nego i mnogi drugi ljudi, ali malo je njih koji danas posle pomaganja Srbiji 18 godina imaju milione. Po tome gospodin Siniša Mali je jedinstven.

Evo zašto je ta njegova biografija zanimljiva. Ovde je sugerisao predsednici Vlade Siniša Mali kako je radio u Agenciji za privatizaciju do marta 2003. godine i time je hteo sebe da amnestira od brojnih spornih privatizacija koje se u javnosti Srbije spominju godinama unazad.

Postoji jedan problem, na sajtu Beograda još uvek stoji biografija gradonačelnika Siniše Malog, i u njoj piše da je gospodin Siniša Mali na funkciji dužnosti direktora Centra za tendersku privatizaciju bio do kraja 2003. godine, a u biografiji kada je biran za gradonačelnika 2014. godine, pisalo je do oktobra 2003. godine. Zašto je tih nekoliko meseci ovde važno? Zato što jedna od spornih privatizacija je privatizacija „Beopetrola“, a tender za tu spornu privatizaciju, o kojoj često vole da govore poslanici vladajuće koalicije je sproveden avgusta meseca 2003. godine. Sada je pitanje da li je gospodin Siniša Mali bio ili nije bio direktor tog centra? Biografija njegova zvanična na sajtu grada Beograda kaže da je bio. On je ovde premijerki rekao da nije bio.

Zašto je ta privatizacija jedna od spornih, koja nije jedina, u mandatu Siniše Malog, bilo ih je „Jugoremedija“, „Večernje novosti“, „Keramika“ Kanjiža, „Veterinarski zavod“, „Sartid“, to se sve dešavalo do tog marta 2003. godine, a ovo se dešavalo u avgustu, kada ne znamo da li je bio ili nije bio. Da li je lagao u biografiji koja je važila do danas ili tek sad govori istinu?

Važno je zato što se poslovi gospodina Siniše Malog posle odlaska iz Agencije preklapaju sa“Lukoilom“, preklapaju se sa ljudima koji su bili uključeni u tu privatizaciju. Preklapaju se sa 24 stana u Bugarskoj. Pa, kaže premijerka – gde su sada ti stanovi? Pa, kaže premijerka – kako je gospodin Siniša Mali preneo vlasništvo, odnosno upravljanje kompanijama koje su kupile te stanove na drugu osobu, što zvanični organi Bugarske ne priznaju. Tamo se gospodin Siniša Mali do 2017. godine vodio se kao direktor.

I to, čini mi se, državni organi Republike Srbije nikako ne uspevaju da rastumače i raspetljaju. I, sada mi treba da očekujemo, recimo, da će gospodin Siniša Mali, sutra kao ministar finansija i nadležan za rad Uprave za sprečavanje pranja novca, koja se bavila njegovim radom i delom i likom i poslovanjem i činjenicom da je bio vlasnik ili je raspolagao sredstvima sa 45 računa, da on neće vršiti uticaj na rad te uprave, mada je ta uprava svoj posao obavila, dala ga tužilaštvu, a odatle nikakvog glasa nemamo u nazad.

Vrlo je zanimljivo, bilo bi zanimljivo da smo dobili tu veliku biografiju od strane predlagača, da čujemo da li je pred nadležnim organima Republike Srbije, pred sudom, gospodin Siniša Mali rekao da 60.000 evra za školovanje njegove dece u privatnim školama plaćaju prijatelji iz inostranstva.

Ja vas pitam u kojoj bi zemlji, neki političar mogao da izađe i da kaže – školovanje moje dece, koje je u visini 20 prosečnih zarada u toj zemlji plaćaju prijatelji iz inostranstva. Pa, to je esencija sukoba interesa i uticaja koje zakon definiše. I, preko toga se prelazi. To nisu novinski natpisi, to je izjava pred sudom.

Na stranu one druge stvari zašto jedan visoki državni službenik, među najvišima, nema poverenje u državno školstvo, nego školuje decu u privatnim školama. I, šta mi koji nemamo te mogućnosti, ni prijatelje iz inostranstva i školujemo decu u državnim školama, možemo da očekujemo o znanju koje će naša deca i vaspitanju da dobiju u tim školama.

Brojna pitanja se tu otvaraju, a na njih nemamo odgovor, nego se pokušava da se opere biografija gospodina Siniše Malog već nekoliko meseci unazad. Valjda kao priprema za ovu funkciju.

Poslednja stvar u toj pripremi bila je priča kako će se ukinuti Zakon o privremenom smanjenju penzija. To je izvinite, za nas poslanike u Narodnoj skupštini priča, jer mi taj predlog zakona nismo dobili. Imamo najavu da će biti od novembra, a verovatno do sledeće godine. Pa koliko smo priča imali da će nešto biti za dve godine, za dve i po godine, najkasnije za tri?

Da li su stanovi koji su pred izbore u Beogradu u „Beogradu na vodi“ useljavani kada je najavljeno useljenje na proleće? Da li su useljeni? Ovde u biografiji piše – pokrenuta je izgradnja nove autobuske stanice. Evo, pozivam vas inače da vidite da li danas ima jednog jedinog radnika na tom gradilištu. Nema nikog. Posle izbora i slikanja pred izbore, ništa. Stoji jedan bager, eno ga zarđao tamo, nije se pomerio ova tri meseca i nastavlja se za izmišljanjem.

Premijerka je ovde, obrazlažući i odgovarajući na određena pitanja, govorila o rastu BDP. Koliko smo god ćutali prošle godine, odnosno nismo slušali te podatke o rastu BDP 2017. godine, sada samo o tome slušamo. Zaglušujuća buka od 4,5% rasta u prva tri meseca ove godine.

Kao građanin Srbije bih voleo da se to nastavi i da imamo na kraju godine toliki rast, ali hajde da pogledamo unazad, da vidimo rezultate. Evo su rezultati zemalja zapadnog Balkana, od 2013. do 2017. godine, zbirni. Ceo region ima rast BDP za pet godina 2,3%. Zemlja sa najnižim rastom u tih pet godina je Srbija, 1,3%. Najniži rast u pet godina u celom okruženju imala je Srbija i to je rezultat i kontinuitet rada ove Vlade u prethodnih pet godina.

Da li građani imaju nadu da će se nešto promeniti ovakvim izborom? Ne. Premijerka nam to i govori – mi ćemo nastaviti. Znači, najniži rast. Sledeći podatak, plate. Jedino Albanija i Makedonija danas od svih država u Evropi imaju manje prosečne zarade nego građani Republike Srbije, 49.400 dinara je prosečna zarada isplaćena u martu 2018. godine. Pripremio sam se, kako je to sugerisala predsednica Vlade, ili ti 418 evra. Medijalna zarada, znači pola iznad te zarade prima više, pola primanje manje je 38.238 dinara ili ti 323 evra. najčešće isplaćivana zarada u Srbiji je malo više od 25.000 dinara, odnosno minimalna zarada, 212 evra.

Takvi rezultati, takva politika Vlade je dovela do toga da je siromaštvo u Srbiji najveće u Evropi. To su katastrofalne posledice politike ove Vlade.

Da imamo mogućnosti da vodimo dijalog normalan, sigurno da bi rezultati izbora bili drugačiji, ali ne možemo o ovome nigde da govorimo osim u parlamentu, u retkim prilikama, a često, nažalost, ne i ovde.

Ono što se bojim je da gospodin Siniša Mali izborom na funkciju ministra finansija neće moći da uradi najvažnije stvari koje su u ovom trenutku potrebne. To je reforma Poreske uprave, koja bi morala, ne da bude batina kojom država udara privredu i građane, nego da bude servis građana.

Gospodin Siniša Mali bi morao konačno da ispuni, odnosno Ministarstvo finansija i Vlada, obaveze FATFA koja je stavila Srbiju na crnu listu zbog nemanja mehanizma za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Prvo smo slušali od predsednice Vlade da je Srbija ispunila sve, a onda smo pre nekoliko nedelja usvajali zakone koji su nam falili da bi mogli da ispunimo sve, ali mi moramo da imamo implementaciju tih zakona. Kako sada očekujemo da Siniša Mali, kao šampion poslovanja u ofšor zonama, bude nosilac borbe za transparentno poslovanje i za borbu protiv pranja novca? Vrlo smo skeptični po tome.

Na kraju, nadam se da će ministar novi ispuniti obećanje staro više od šest godina koje je SNS dao, a to je usvajanje, odnosno da se pošalje u Skupštinu zakon o poreklu imovine. Ako ne zna kako da ga napiše, evo, slobodno nek uzme naš predlog. Želimo što pre jedan takav zakon u Srbiji, što pre da se utvrdi koliko ko ima, svako od nosilaca javnih funkcija, kako je to stekao, da bi konačno prekinuli ovu vrstu rasprave gde se besomučno napada bivša vlast za sve i svašta, a pripadnici sadašnje vlasti postaju milioneri, milioneri u evrima, sa desetinama nekretnina u Srbiji, sa desetinama nekretnina van Srbije, sa milionima na ofšor računima van Srbije, sa milionima na računima u bankama Srbije.

Poslednji izveštaj koji je gospodin Siniša Mali podneo Agenciji za borbu protiv korupcije nema famozni stan, jedan, ne 24, nego onaj jedan za koji je priznao da ga ima u Bugarskoj. Ne znam šta se desilo sa tim stanom, ali kažem mnogo je pitanja na koje građani Srbije pre ovog izbora zaslužuju odgovor. Naravno, tu je pitanje spornog doktorata. I meni je takođe interesantno pitanje koje je postavila predsednica Vlade, a zašto bi trebalo gospodinu Siniši Malom koji ima obrazovanje koje je stekao na Ekonomskom fakultetu, magistrirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i ovo međunarodno obrazovanje, zašto bi on plagirao doktorat? Ja to isto ne razumem. Ja to ne mogu da razumem. Da li jeste ili nije, pošto je očigledno da Univerzitet nema snage da utvrdi, utvrđivaće možda, ja se nadam, jednog dana sud, jer su na kraju ljudi čije je rečenice prekopirao gospodin Siniša Mali u svom doktoratu rešili, pošto država i Univerzitet ne reaguju, da ga tuže.

Predsednice Vlade, eto, tu ćemo na kraju dočekati, nadam se, jednog dana odgovor da li je taj doktorat plagiran ili ne. Ali je sramota za zemlju Srbiju da se to pitanje ovoliko dugo postavlja i da na to pitanje do dana današnjeg, evo, kad treba gospodina Sinišu Malog da izaberemo na jednu od najodgovornijih funkcija u Republici Srbiji, mi nemamo odgovor. Hvala.

Reč ima predsednica Vlade Ana Brnabić. Izvolite.

Sve što ste rekli i sve tvrdnje koje ste izneli bi možda bile ozbiljne i na njih bi možda bilo teško odgovoriti, da ne znamo da ste vi doveli Srbiju na tri meseca od bankrota i tako…
Meni nije smešno. Ne znam, meni to ozbiljno nije smešno.
… Grad Beograd ostavili sa milijardu i 118 miliona evra duga, 14 milijardi dinara neplaćenih obaveza i deficit od 20,25%. Onda nekako kad znamo da se tako vodila država i da ste ostavili državu sa takvim rezultatima, onda je nekako stvarno jako teško razmišljati o tome kako ste vi baš znali kako se štiti privreda i kako ste promovisali mala i srednja preduzeća i branili vladavinu prava i kako je to sve tada sve super funkcionisalo, a sada baš nikako ne funkcioniše i kako je tada Srbija bila Švajcarska, a plate u Srbiji su bile jedne od najvećih u Evropi u to vreme, nego su sada, kao posledica rada ove Vlade i prethodne Vlade, dosta pale, ali tada su bile jako visoke. Doduše, nezapo
Rekli ste da promovišem rad ofšor firmi. To je dosta površna i dosta providna zamena teza za koju, u redu, želim da odgovorim, mada verujem da građani Srbije to i sami vide, bez toga da ja govorim o tome. Dakle, nisam ja promovisala rad ofšor firmi, ja sam branila ljude koji rade u kompanijama koje su u vlasništvu kompanija koje posluju u ofšor zonama i tako optimizuju porez. Ja ne promovišem to. Ja bih najviše volela da su sve te kompanije registrovane u Srbiji, plaćaju sve poreze u Srbiji i mi možemo u potpunosti da pratimo njihovo poslovanje. Ali, ne želim nikako da inkriminišem ljude koji za te kompanije rade, zato što oni nisu zakonodavci i oni rade legalno u legalnim kompanijama. Dok sam predsednica Vlade boriću se protiv toga da zato što neko radi u ofšor firmi ili radi u firmi koja je registrovana u Srbiji ili je, na primer, registrovana u Luksemburgu, a u vlasništvu je ofšor firme, budu na bilo koji način diskriminisani zato što sutra kada budu želeli da obavljaju javnu funkciju neko kao vi će moći da im kaže – e, kakvi ste bili, jer ste radili u ofšor firmi. Mislim da ti ljudi nisu krivi i da imaju jednaka prava i jednake obaveze kao i svi ostali građani Republike Srbije.
Kada smo kod promovisanja firmi, ovakvih i onakvih, kao što sam rekla u prepodnevnom izlaganju u odgovaranju na pitanja, ono što je meni neverovatno, ali cela privreda može o tome da posvedoči, vi ste bili ti koji su promovisali sivu ekonomiju, vi ste bili ti zbog kojih mala i srednja preduzeća u Srbiji nisu postojala i ona koja su postojala su stagnirala. Zašto? Zato što se niko pre 2015. godine nije setio da kaže da su inspekcije zadužene i za neregistrovane firme. Tako da vi, na primer, imate vulkanizer jedan pored drugog ili frizerski salon jedan pored drugog u kojima je jedan registrovan i kod njega dolazi inspekcija, gleda, trkeljiše sve papire, naplaćuje kazne, izađe odatle, uđe u drugi pored vulkanizer ili frizersku radnju i oni kažu – gospodo, mi nismo registrovani. A oni kažu – jao, izvinjavam se što sam ušao kod vas, zato što po Zakonu o inspekcijama mi za vas nismo nadležni. Vi nastavite da poslujete u sivoj zoni, a ja ću da kažnjavam one koji su registrovani i da pokušavam da im nađem neke stvari koje su možda preskočili ili zaboravili zakonski da urade. Tek 2015. godine se to promenilo, da bi uveli fer tržište, pre svega za mala i srednja preduzeća u Srbiji. Tako da, oko toga ko je šta promovisao i koliko je to dobro za Srbiju, ponovo imam primere koji govore o tome da je tada promovisana siva ekonomija, a da se mi danas borimo za sve zaposlene, za sve kompanije i za fer tržište.
Pričate o tome da je mali broj ljudi koji se vratio u Srbiju iz inostranstva kao što je Siniša Mali, a danas ima milione. Ja se slažem, mali je broj ljudi koji se vratio u Srbiju i danas ima milione, ali ne postoji niko u Srbiji, ja mislim, osim Dragana Đilasa koji se vratio iz inostranstva u Srbiju i ima samo prijavljenih 25 miliona evra. Ja mislim da je on čovek šampion u tome, ali vi hoćete da kažete …
(Balša Božović: Po Poslovniku.)
Da li hoćete da kažete da postoji problem kada se ljudi iz inostranstva vrate u Srbiju i ovde rade i uspešni su? Siniša Mali nema milione, on je svakako uspešan poslovni čovek, čovek koji je karijeru u privatnom sektoru, dobro plaćenu karijeru napustio da bi bio na službi građanima Beograda i sada nadamo se građanima Srbije.
Kada kažete o „Beopetrolu“, treba li bi da proverite i da vidite da sama privatizacija „Beopetrola“ nije sporna, da je ono što je sporno je aktiviranje garancije koja je tadašnja DSS pod pritiskom ukinula, a koju je Siniša Mali u privatizacioni ugovor ubacio. To je bilo sporno kod „Beopetrola“.
Molim vas, stvarno, još jednom, zato što relativno često imamo izbore u Srbiji, kada postavite pitanje da li građani imaju nadu i onda takao teatralno izgovorite – ne, onda treba da sednete, da pogledate rezultate izbora i da vidite da građani imaju nadu, da su od 2014. godine građani povratili nadu i u svoju zemlju, i u svoju ekonomiju, u svoju Skupštinu, i u predsednika, i u Vladi Republike Srbije.

Po Poslovniku, narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, reklamiram član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine iz prostog razloga što ste prećutali kada je predsednika Vlade Srbije pomenula Dragana Đilasa sa očiglednim optužbama koje više nego ne stoje. A kada predsednik vlade bilo koje u svetu, a u ovom slučaju Srbije pominje ničim izazvano čoveka koji nije narodni poslanik u ovom parlamentu, koji nije prisutan na ovoj sednici, koji nema prava da odgovori, a u direktnom smo prenosu, onda to predstavlja svojevrsni progon koji predsednika Vlade Republike Srbije mora vama kao predsedavajućem da objasni i da se izvini za ono što je maločas rekla.

Vreme progona u Srbiji, sedmu godinu za redom traje prema ljudima koji su časno, pošteno i odgovorno radili svoj posao. Ako je neko nešto skrivio, ako je neko prekršio neki zakon, a predsednika Vlade je tu da uputi nadležnog ministra da sprovede onda istragu i da vidimo da li je građanin Dragan Đilas zaista u krivičnom delu ili ne. U suprotnom, očekujemo izvinjenje zbog građana Srbije, jer kako sutra, danas o njemu, sutra može o bilo kom građaninu koji nije član ovog parlamenta da se na ovako paušalan način iznose ocene, jer čovek ima porodicu, dovodi ga u veliku opasnost iznoseći lične podatke o njemu.

Isto tako, nisam nikada bio za to da onaj koji nije u sali bude predmet na ovaj način izrugivanja kritike, a da niko ne može u njegove ime da odgovori.

Predsednica Vlade nije prekršila Poslovnik. Iznela je podatke iz vremena kada je grad Beograd vodio tada gradonačelnik Dragan Đilas i spomenuo je njegovu prijavljenu imovinu koju možete da vidite na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije i vi i svaki drugi građanin Republike Srbije. Mislim da tu ništa nije sporno. Nikakav novi podatak, ništa što već nije dostupno javnosti nije spomenuto. Tako da ne vidim u čemu predsednika Vlade pogrešila.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjašnjava o povredi Poslovnika? (Da.)
Po Poslovniku, prvo Vladimir Orlić, pa zatim Boško Obradović.

Član 106, gospodine predsedavajući.

Na temu ometanja onoga ko govori i dok govori, zbog dobacivanja glasnog, šta je to bilo, negodovanja, a mnogo više je zvučalo kao horskih smeh i dobacivanje onoga ko je reklamirao Poslovnik sada.

Očigledna je ovde namera da se ovde stane u zaštitu Dragana Đilasa, čestitam na efikasnosti prilikom sastanka u kafićima, očigledno imaju rezultat. Jedna napomena i odmah se vraćam na obrazloženje, ukoliko je ovo što je rečeno malopre osnov za neki progon, onda je Aleksandar Vučić najprogonjenjiji u Srbiji, a nigde nije u prilici da odgovara kao narodni poslanik, ne učestvuje s vama u tim raspravama i duelima, a ne izlazi vam iz usta.

Sada, da se vratim na ovo obrazloženje. Bilo je tu mnogo buke zbog toga što je pomenut Dragan Đilas, i bilo je mnogo buke na temu da li je tačno ono što je ovde izrečeno. Molim vas, kada sam Dragan Đilas kaže da je Srbija bila na ivici bankrota, tome ste se smejali. Smejte se Draganu Đilasu kada se vidite u kafiću sledeći put, smejte mu se u lice i kažite da nije bio u pravu. On je sam to rekao početkom 2013. godine.

Kada se postavi pitanje ko se, kako i na koji način obogatio do tih milionskih iznosa i vi ste tu potpuno u pravu, čovek je sam prijavio 25 miliona. Prijavio, šta ima sve da nije prijavio, to možemo samo da sanjamo. Dame i gospodo, uvek se obratite ljudima koji tu temu odlično dobro poznaju a iz vaših su redova. Dakle, umesto da se ovde dobacuje, da se ometa govornik, ja ovde pozivam i ovaj put, često o tome govorim, uvažene kolege da analiziraju izveštaj koji su sami napravili. Konkretno, neka pitaju ljude iz sopstvene stranke, mada je to više preduzeće nego stranka koji su potpisali izveštaj: Gorana Paunovića, Čedomira Vasića, Nenada Borovića, Živana Mirića i Gorana Radojeva, koji su u internom dokumentu njihovog zajedničkog žutog preduzeća, dakle, tu mislim i na ove branitelje Đilasa i na one branitelje Đilasa koji će sada da se jave i na portparole Vuka Tadićevog Jeremića, pa i samog Tadića, svi zajedno neka utvrde i time završavam, gospodine predsedavajući. Kako su njihove kolege utvrdile da su oni krali, da su se ugrađivali za procenat i da su nameštali tendere. To neka razjasne i nema razloga ni da dobacuju, ni da se smeju. Hvala.

Po Poslovnik, narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovani predsedavajući, ja bih takođe ukazao na povredu Poslovnika članova 106. i 107. jer mislim da u kontinuitetu predsednik Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić, vređa dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije i ne govori o tačkama dnevnog reda, odnosno tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Naime, ona to radi na nekoliko načina. Probaću da vam na to skrenem pažnju. Prvo, ona ne odgovara na pitanja narodnih poslanika, dakle, ona priča o svemu sem o onome što je narodni poslanici pitaju. Druga stvar, ona komentariše rezultate izbora, a sama nikada nije učestvovala ni na jednim izborima i ne vidim odakle joj pravo da komentariše ona rezultate izbora. Došla je na vlast u Srbiji a da nikada nije dobila podršku građana Srbije za to.

Treća, veoma važna stvar jeste da smo je čak uhvatili u nekoliko navrata da govori neistinu. Kada je rekla da je u vreme u Agenciji za privatizaciju bio Siniša Mali, nisu izvršene pljačkaške privatizacije, a izvršene su. I kada je rekla da su komisije o njegovom doktoratu radile svoj posao, a nisu radile svoj posao i nikada ni jedna komisija nije donela nikakav zaključak.

Dakle, ovo je zaista prevršilo svaku meru. Razumem, da mi kao narodni poslanici treba da poštujemo predsednika Vlade kada dođe u parlament, to je potpuno u redu, ali bi morao i predsednik Vlade da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Dakle, ne može da govori neistine, ne može da govori van tačke dnevnog reda, ne može da priča o izborima na kojima nikada nije učestvovala i da glumi nešto što ona nije. Izvor njene političke moći nalazi se na Andrićevom vencu. Ona nikakvu svoju političku moć i u tom smislu, autoritet nema. Ona je postavljeno lice od strane nekoga ko jeste pobedio na izborima, ali to nije ona.