Izvinite, ja sam tražila repliku jer sam više puta spomenuta. Ako mogu da dobijem repliku?

Pošto vidim da ovoliko ima povreda Poslovnika, u skladu sa …
(Balša Božović: Povreda Poslovnika.)
Po Poslovniku narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Ovde je gospodin Balša Božović govorio neistinu. Govorio je da je neko nekome rekao da je izdajnik. Ja ne mislim da ste vi izdajnici. Ja mislim da ste vi nesrećnici. Zašto? Zato što u biografiji napišete da se prošli kurseve CIA. Sada zamislite da neko u Americi od kongresmena napiše da je prošao obuku Federalne službe bezbednosti u Rusiji. Zamislite koliko bi taj kongresmen trajao, koliko bi on uopšte sedeo u kongresu, a ja mislim da bi možda zanoći, možda bi omrko, ali ne bi osvanuo. Zamislite slučajno da neki predstavniku u kongresu napiše da je prošao obuku BIA u Srbiji. Mislim da bi to bio kraj SAD.

Sada neko priča o pravnoj državi, o vladavini prava i gospodine predsedavajući, ne može da govori neko o vladavini prava, neko ko ugrožava građane, neko ko kaže da može da blokira, kao Balša Božović, Slaviju. Da li je vladavina prava da blokirate građane? Da li je vladavina prava da na saobraćajnu traku iznesete sto? Da li je vladavina prava da na Gazeli igrate fudbal? Da li je vladavina prava, o ovo dobro uveličajte, da zablokirate hitna kola sa bolesnicima? Da li je to vladavina prava? Ne znam ko je Zelja, ali znam ko su zeljovi. Hvala.

Privedite kraju.
Pravo na repliku, narodni poslanik Maja Gojković.
(Aleksandra Jerkov, Radoslav Milojičić, Balša Božović, Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Potpredsedniče, zahvaljujem.
Više puta…
(Aleksandra Jerkov: Nemate prava.)
O hvala, gospođa Jerkov mi ne da govorim, napisaću žalbu Kongresu lokalne i regionalne samouprave pošto me sprečavaju da govorim. Upravo gospođa Jerkov kao najveća zagovornika…
Molim da reagujete, da mi date da govorim i da mi date čitavu repliku, inače moram da se žalim Kongresu lokalne i regionalne samouprave, a prvo ministru Ružiću i to najozbiljnije mislim.
(Aleksandra Jerkov: Poslovnik.)
Prete, viče, urlaju. Ja se bojim. Stvarno se bojim da govorim u ovom parlamentu. Dajte mi reč.
(Narodni poslanici dobacuju.)

U redu.
U skladu sa članom 112. određujem sada pauzu dok se ne uspostavi red za redovno održavanje sednice, a onda će narodni poslanik Maja Gojković dobiti pravo na repliku.
(Radoslav Milojičić i Balša Božović: Nema prava.)
Pauza je deset minuta.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima, pravo na repliku, narodni poslanik Maja Gojković.
(Balša Božović: Po Poslovniku.)
Molim kolege da dozvole, dobićete kasnije pravo.
(Aleksandra Jerkov: Prvo Poslovnik.)
(Balša Božović: Ne možete da najavite.)
Zato što sam najavio koleginicu Maju Gojković pre pauze,mogu.
(Aleksandra Jerkov: Niste imali pravo.)
Najavio sam koleginicu Maju Gojković i molim vas…
(Radoslav Milojičić: Niste imali pravo.)
Imao sam pravo.
(Radoslav Milojičić: Po Poslovniku.)
Pa, dobićete pravo da reklamirate Poslovnik.
Nećemo pregovarati kad sam već dao, maltene, reč koleginici Maji Gojković. Nema pregovora.
Molim vas, nema pregovora.
Najavio sam, da bi uspostavio red u skupštini, koleginici Maji Gojković reč. Meni ne preostaje ništa drugo nego da primenjujem druge odredbe Poslovnika da bi zaveo red na sednici.
Znači, dozvolite koleginici Maji Gojković pravo na repliku, a onda ćete imati pravo na povredu Poslovnika.
(Aleksandra Jerkov: Da dozvolimo da govori preko reda?)
Izvolite, koleginice Gojković.

Konačno da vi vodite sednicu. Ne razumem šta vam to znači – dozvolite da koleginica govori.

(Balša Božović: Replika.)

Bez obzira na ovo urlanje iz klupe, koji nemaju druge argumente, jasno je novi predsednik, ali ne onaj koji je izabran, nego onaj u senci, i novi maniri, agresivno vikanje i pretnje. Neistinit je navod Balše Božovića da je bilo ko u ovoj sali rekao za nekoga u ovoj državi da je izdajnik. Očekujem da Balša Božović ustane i izvini se meni, da mi se izvini za laži i izmišljotine koje ovde iznosi u direktnom televizijskom prenosu.

(Balša Božović: Evo sad ću, tražim repliku.)

Očekujem da mi se izvini, bez da suflira neko njemu iza leđa, i prestane da izmišlja. Ako nema argumente, onda u redu.

Ono što me zaista zastrašuje, to je kako je završio svoj govor, a to je da će se jednog dana pojaviti neki veći nasilnici od nasilnika koje on spominje ovde, pa ćemo mi videti. I, zaista, nije svejedno biti u SNS, sedeti ovde u sali gde manjina teroriše većinu, urla i nedozvoljava da se ovde razgovara i govori otvoreno, javno o žalbi Saše Paunovića koju je uputio ministru za lokalnu i državnu samoupravu i Komitetu za lokalnu i regionalnu samoupravu. Mislim da je to naše pravo i naša obaveza da govorimo pred građanima o svakoj tački dnevnog reda i o tome kako i šta je napisao Saša Paunović.

Ono što sam rekla i iza čega stojim – da su ovde neistiniti navodi, da on nikada meni nije uputio, kao predsedniku ovog Parlamenta, bilo kakvu žalbu i da je sramno da …

(Radoslav Milojičić: Vreme.)

Privodite kraju, koleginice.

Da, vreme je najveći argument onima koji ne znaju i ne mogu da odgovore na istinite navode, odgovaraju agresijom, lažima i pretnjama.

I, da vam kažem nešto, bez obzira što pretite, bez obzira što pretite, ovako izgleda demokratija koju vi najavljujete.

(Aleksandra Jerkov: Sram vas bilo.)

Ovako izgleda demokratija koju vi najavljujete. Samo me upozorite da skinem naočare pre nego što krene ta demokratija da se sprovodi u Srbiji, da me ne povredite baš jako.