Hvala.
Pravo na repliku, Vjerica Radeta. Izvolite.

Pošto ste uložili, naprednjaci, pare u razvoj zdravstva, odnosno, vaše pare, kako ste rekli i pošto ste vi svi donori, mi ovde nismo čuli za ovih nekoliko dana ni od ministra, ni od bilo koga od vas, koliki je procenat donorskih kartica bio u Srbiji? Koliki je u odnosu na statističke podatke koji se meri svuda u svetu? Gde smo tu u odnosu na svet? Da li to odgovara vašem stanju glasova? To je ono što hoćemo da vas pitamo, da vidimo koliko su vas ljudi u ovome podržali.

Što se tiče objava na društvenim mrežama, ne znam da li mislite na moj „tviter“ nalog ili nečiji drugi, ali ako ne znate, „tviter“ nalog je za javnu komunikaciju i kada objavite nešto na „tviter“ nalogu, evo da vas naučim, može bilo ko da kažem da mu se sviđa, može bilo ko da to komentariše, može bilo ko to da podeli. Imam ne znam koliko hiljada objava na „tviteru“, biće ih i dalje i da, kada god ovde zatvorite sednicu, odnosno, kada god se dogovorite da nema direktnog prenosa, ja javnost preko „tvitera“ obaveštavam, najkraće koliko mogu, šta je to aktuelno što se dešava u Skupštinskoj sali. I dalje ću, naravno. Hvala.

Hvala.
Reč ima Vladimir Orlić, pravo na repliku.

„Agip prop“, metoda agitacije propagande, jel tako? To smo upravo čuli, svaka čast, podržavam.

Što se tiče teme – naše pare. Ja lepo srpski kažem, samo izgleda nema ko da čuje, niko nije rekao pare SNS, nego pare, koje danas u budžetu postoje zahvaljujući politici SNS. Kako tome može da konkuriše neko kome je vrhunac političkog dometa taj Tviter o kom priča? Kako? Da mi trošimo reči na te teme, to je potpuno suludo, nego koliko kartica, rekao je, ali opet nije imao ko da čuje, rekao je gospodin Bojanić, 2011. godine kad se on nalazio u situaciji da je njemu bila potrebna pomoć kao građaninu, bilo je toliko malo tih kartica da mi nismo ni bili u sistemu međunarodnih udruženja. Danas jesmo, a danas jesmo, pa ako vam to ne govori dovoljno na temu koliko se situacija promenila, vama niko ništa da kaže ne vredi, nego koliko je stanje naših glasova i ko je čije društvo na tom Tviter nalogu itd.

Dakle, na tim tviterima isto su društvo zato što se na isti način ponašaju, od istih ljudi imaju podršku i iste fabrikovane, izmišljene izgovore za argumente koriste oni koji su imali identične sadržaje na tim Tviter nalozima sinoć, a to su redom Vjerica Radeta, Jelena Maćić, to je velika šminkera, možda ste čuli za nju, Sergej Trifunović, znate po čemu je poznat, po nekim…

(Marko Atlagić dobacuje.)

…tako je gospodine Atlagiću, vi znate ko je to, Saša Janković, takođe veliki politički radnik, Janko Veselinović, veliki politički genije, Željko Veselinović, takođe političar, preziva se isto kao onaj drugi Veselinović, ali nije u istoj stranci, a međutim podjednako je važan kao i svi ovi prethodni koje sam pročitao, Branimir Kuzmanović, za njega ste sigurno čuli, Zoran Čičak, to je valjda neki savetnik u Makedoniji i ovom Jankoviću, Biljana Lukić, to ne znam ko je, ali podjednako je važna i Saša Mirković. Dakle, svi zajedno, verovatno još po neko, nisam uspeo sve da prebrojim, su na istom nivou političkih argumenata i političke relevantnosti, upravo zahvaljujući tim tviterima i takom poimanju politike, odnosno agitprop metoda.

Hvala.
Vjerica Radeta, pravo na repliku. Izvolite.

Ovo je naravno zloupotreba i velika neistina, jer zaista svi ovi ljudi verovatno jesu na Tviteru, kao što je i Orlić, kao što su i još neki ljudi iz redova naprednjaka, ali ti ljudi nemaju nikakve, odnosno najbolje bi bilo da bude iskren i da pogleda komentare na moje komentare od svih tih koje je nabrojao, pa da vidi gde smo mi to slični.

Ja i dalje insistiram samo na pitanju, gde nestaje godišnje milijarda evra, pustite vi Tviter, pustite vi koga znate, koga ne znate sa Tvitera. Narod hoće da zna gde godišnje nestane milijarda evra od kada je Zlatibor Lončar ministar? Vrlo prosto pitanje, a pitanje je postavio predsednik države. Dakle, dajte samo da dobijemo odgovor na to pitanje, pa onda da idemo dalje.

Hvala.
Vladimir Orlić, pravo na repliku. Izvolite.

Vidim da ste sad malo korigovali podatke, više nije milion evra, sad je milijarda, nema veze, neću ja da sitničarim.

Jedna doza onog najskupljeg i najboljeg leka koji je danas dostupan našoj deci, jedna doza, košta 90.000 evra. Takvih doza je potrebno, čini mi se, potrebno je godišnje u vrednosti od 540.000 evra po pacijentu. Da li je tako, 540.000? Obezbeđeno je oko dvadesetak takvih doza samo u jednom koraku sada Računajte malo i uporedite sa onim šta Srbija nije mogla juče, a šta Srbija može danas. Možda opet bude nešto jasnije.

Ja ne očekujem da se takvom dobrom rezultatu obraduje svako, ja ne očekujem da oni koji nisu u stanju da se obraduju bilo kakvom uspehu, ako nije njihov lični, da tu radost podele. Ali, hajde da budemo bar toliko pristojni da ne napadamo takav rezultat, da budemo bar toliko pristojni da kažemo – dobro je, u redu, nema veze sa mnom, preskočiću tu temu, baviću se nečim drugim.

Šta ko radi po tim tviterima itd, pa ne znam, evo, meni deluje kao dovoljno velika sličnost kada neko uzme pa napravi neku montažu, stavi sliku čoveka, pa napiše nešto što taj čovek nije rekao da bi time sam sebe sokolio i hvalio se po društvenim mrežama. Meni je to isti nivo nedostatka bilo kakve političke moći i snage. Kad se to radi na Tviteru, nema veze kako se ko zove, to su ljudi isti, ljudi istih domašaja, istih manira. Na primer, neko ko na tom nalogu uzme i kaže – narodni poslanik SNS je bulaznio o ostavinskom postupku i sve je tako, kao diplomirani pravnik u raspravi juče. Naravno, sve uživajući u tim montažama koje su inače delili Saša Janković, Kuzmanović, Čičak i svi ostali, na potpuno isti identičan način.

Kad taj neko ne shvata da je time direktno isprozivao, ne nekoga sa naše strane, nego onog koji je prvi pominjao te ostavinske rasprave, a to je naravno Aleksandar Šešelj, kako ja tom nekom da pomognem i kakao ja da očekujem da će taj neko moći da razume ozbiljne stvari, kao što su recimo fondovi za lečenje dece.

Hvala, kolega Orliću.
Reč ima Vjerica Radeta.

Evo zbog čega vama narod ne veruje i zašto ne veruju ljudi ovom predlogu zakona i zašto se plaše ovih vaših transplantacija. Radi se o jednom slučaju, rekla sam ime i prezime neću reći zbog tog čoveka, radi se o čoveku koji je na dijalizi nekoliko godina u Nišu, a nije iz Niša. Čovek je nekoliko puta bio prvi da dobije bubreg, pa je onda svaki put kada se pojavi bubreg on padao na jedno ili dva mesta ispod i nije dobio bubreg. Pre nekoliko dana su ga zvali i rekli – bravo, ti si sada prvi, evo imamo bubreg za tebe. Konzilijum kaže - za ovih nekoliko godina toliko ti je organizam oslabio da ne možeš da podneseš tu operaciju.

Što se tiče ovog što se komentariše vezano za Tviter nalog, ovo nije Tviter, ovo su stenogrami sa Skupštine juče. Po Zakonu o nasleđivanju, citiram Zakon o nasleđivanju: „Nasleđe se otvara smrću čoveka“. Tako piše u Zakonu o nasleđivanju. Dakle, čovek kada umre tog momenta nije više vlasnik bilo čega, pa nije vlasnik ni svojih organa. To je rekao Martinović.

Tviter ne dozvoljava toliko mnogo da se piše, ja bih onda ovde, evo sada ću da objasnim, znači ako je ovo što je on rekao tačno, to znači da kada čovek umre onda treba da se sačeka ostavinska rasprava, pa ko će u porodici naslediti pravo da raspolaže rožnjačom, ko bubregom, ko srcem. Ne znam gde ćete toliko držati čoveka koji je moždano mrtav. Hvala.