Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 74 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 84 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodna poslanica Gordana Čomić.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o 1. tački dnevno reda – PREDLOGU ZAKONA O LJUDSKIM ĆELIJAMA I TKIVIMA.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su povodom pretresa u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, pozvani da sednici prisustvuju dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, prof. dr Vladimir Đukić, prof. dr Berislav Vekić, prof. dr Ferenc Ficko i dr Meho Mahmutović, državni sekretari u Ministarstvu zdravlja, dr Dragana Vujičić, vršilac dužnosti pomoćnika Ministarstva zdravlja, dr Vesna Rakonjac, vršilac dužnosti direktora Uprave za biomedicinu, dr Jelena Janković, samostalni savetnik u Ministarstvu zdravlja i dr Aleksandra Vlačić i Zlata Žižić, savetnici u Ministarstvu zdravlja.
Nastavljamo sa radom.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica LJiljana Malušić.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci dana je treći dan kako raspravljamo o zakonima iz oblasti zdravstva i to dva vrlo važna zakona, vrlo humana zakona. O tome ne bi trebalo da bude polemike ali dobro, ovo je visoki dom pa valjda tako to treba.

Ono što je mene juče malo iziritiralo je da je juče na račun SNS, Vlade i vas gospodine ministre izrečeno dosta paušalnih procena i neistina. Ja ću zarad istine, zarad gledalaca taksativno nabrojati šta je to Vlada, Ministarstvo zdravlja, SNS u krajnjem slučaju, u pravom slučaju, sa našim predsednikom gospodinom Vučićem, napravila na samo jednoj opštini, na jednoj jedinici lokalne samouprave od 17 beogradskih opština.

Pre svega, treba reći da za razliku od dosovske vlasti do 2012. godine, koja je potpuno devastirala naše zdravstvo, setimo se samo brojnih afera vezani za dosovsku vlast, a tiču se zdravstva, prljavih bolnica, nemanja lekova i ostalog, dolaskom 2012. godine SNS na vlast racionalnom upotrebom sredstava, teškim merama fiskalne politike i suficita u budžetu mi smo 2012. godine počeli da oporavljamo zdravstvo. Evo šta je na mojoj opštini, na opštini Voždovac sve izgrađeno samo za pet godina.

Pre svega, Dom zdravlja u Jajincima koji je sada u funkciji za 50.000 građana iz podavalskih naselja. Takođe, posle 40 godina renoviran je Dom zdravlja u Ulici vojvode Stepe Stepanovića. Zatim, nova ambulanta izgrađena je u naselju Stepa Stepanović. Renovirana je ambulanta u Kumodražu posle 60 godina. Izgrađena je nova ambulanta u Kumodražu 1, renovirana nova ambulanta u Kumodražu 2.

Molim vas, dva doma zdravlja i šest ambulantskih jedinica samo na jednoj opštini. Hvala. Tako se radi. Kada su ljudi odgovorni, kada su vredni, onda imaju i rezultate rada. Tako radi SNS. Za vas nije vezana ni jedna afera. To se zove odgovorna vlast i vama svaka čast na tome.

Ono što je važno, treba istaći, tiče se ovog zakona je da cilj ovog zakona o ljudskim ćelijama i organima je postizanje kvaliteta i sigurnosti pre svega i vi kao ministar i vaše ministarstvo se vrlo odlučno, vrlo humano postavilo u pisanju ovog zakona jer je predložilo nadzor, što je neophodno.

Zatim, da bi se ovaj zakon primenio mora da postoji velika svest kod ljudi, visoka svest i empatija što ovom narodu zaista nije strano. Od 2010. godine u Srbiji ima dosta donora i ja sam vrlo srećna što postoje donori jer svaki dan imamo na žalost gubitke života i ako nema dobrih ljudi, mi ovaj zakon nećemo nikada ostvariti. Kako smo krenuli, ovo će biti jedna od zemalja najhumanijih zemalja u kojoj se najviše primenjuju ove operacije.

Šta je cilj mog zakona? Cilj je da mi, s obzirom da imamo suficit u budžetu, moga amandmana, napravimo što više specijalizovanih ustanova, a to ćemo uraditi jer imamo već suficit u budžetu, pravimo infrastrukturu, pravimo škole, pravimo i moderne nove bolnice koje će biti po svim standardima za presađivanje ćelija, tkiva i ljudskih organa.

Mi smo zemlja pristupnica EU i zaista moramo da sve direktive EU primenimo u našem zakonodavstvu, to i radimo. Ja sam srećna što je ovaj zakon na redu, ovo je jedan od najhumanijih zakona i sa zadovoljstvom ću glasati o predlozima svih ovih vaših zakona. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite.

Zahvaljujem poštovana predsednice.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam svoj prvi amandman na član 1. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima iz razloga koji je sadržan u mojoj podršci i zalaganjima da se ova oblast zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, zbog intenzivnog razvoja ove oblasti medicine koja nam nudi sve veće mogućnosti za lečenje i kako bi se stvorili što bolji uslovi razvoja i bavljenja medicinom u ovoj oblasti.

Zbog potrebe da se poboljšaju i preciziraju uslovi, nadzor i poslovi u oblasti korišćenja ljudskih ćelija i tkiva od živog ili od umrlog lica kod ljudi, a na osnovu višegodišnjeg iskustva, Vlada je koristeći ustavne i pravne mogućnosti u pravo vreme predložila ovaj zakon.

Da je pravo vreme da se novim zakonom reguliše ova oblast, govori i činjenica da se evo i u načelnoj raspravi i juče u raspravi u pojedinostima od strane opozicionih poslanika mistifikuje medicinska praksa u ovoj oblasti, unose neosnovane nedoumice, pogrešno tumače pojedine odredbe zakona i unosi sumnja u poštene namere kako predlagača zakona, Vlade i Ministarstva zdravlja, tako i u poštene namere zdravstvenih radnika i čitavih institucija u ovoj oblasti.

Čini mi se da se na taj način namerno unosi strah i širi panika u narodu jer se u suštini jedna humana ideja želi predstaviti nehumanom, a predlagači zakona i oni koji zakon treba da realizuju u praksi, zdravstveni radnici, predstave kao kriminalci i trgovci ljudskim organima.

Izgleda da je sejanje straha i širenje panike postao omiljeni metod rada opozicionih poslanika, čast izuzecima, a urušavanje ugleda državnih institucija i destabilizacija Srbije i njihov krajnji cilj, jer političkom borbom i argumentovanim raspravama ne postižu nikakve rezultate.

Dakle, pravo je vreme da se jednim ovakvim zakonom otklone sve sumnje, ako je za njihovu osnovu do sada i bilo nekih razloga i da se u potpunosti uredi oblast upotrebe ljudskih ćelija i tkiva od živih ili umrlih lica i sve druge radnje i postupci kao što su darivanje, dobijanje, testiranje, obrada, očuvanje, skladištenje i distribucija, na kraju i primena ljudskih ćelija i tkiva i da se na precizan i jasan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz ove oblasti i koje uslove moraju da ispune da bi dobile dozvolu.

Ovim zakonom na najbolji način vrši se afirmacija i promocija dobrovoljnog davalaštva organa i tkiva u svrhu lečenja drugih ljudi, kao najviše dostignuće humanosti.

Istovremeno, ovim se zakonom postiže potpuna harmonizacija domaćeg prava u ovoj oblasti sa pravom EU na način kako to preporučuje EU i time se unapređuje kvalitet pružanja zdravstvene zaštite u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse, odnosno u skladu sa propisima EU.

Ovaj zakon je usklađen sa direktivama i odlukama EU po pitanju standarda kvaliteta i bezbednosti za doniranje sa tehničkim standardima kod doniranja sa zahtevima sledivosti, sa obaveštavanjem o ozbiljnim neželjenim reakcijama i pojavama, sa smernicama u vezi sa uslovima inspekcija i kontrolnih mera, kao i sa obukom i kvalifikacijama službenika za rad u ovoj oblasti, sa tehničkim zahtevima za ispitivanje ljudskih tkiva i ćelija, sa uslovima za kodiranje i procedurama za proveru ekvivalentnih standarda kvaliteta i bezbednosti uvezenih tkiva i ćelija.

Pored toga Evropska komisija je septembra 2016. godine dala pozitivno mišljenje na Predlog ovog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima uz određene preporuke koje su kasnije uzete u obzir. Iz navedenog, svojim amandmanom na član 1. Predloga zakona želeo sam da istaknem njegov značaj za poboljšanje usluga zdravstvenih ustanova, a time i na značaj ovog zakona na sveukupni razvoj Republike Srbije. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim njenu ekselenciju gospođu Ildiz Polak Beil ministra spoljnih poslova Republike Surinam, koja sa članovima delegacije Republike Surinam boravi u zvaničnoj poseti Republici Srbiji.
Pozdravimo naše prijatelje i cenjene goste. (Aplauz!)
Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Jančić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Radovan Jančić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, razlozi za donošenje Zakona o ljudskim ćelija i tkivima sadržani su u potrebi da se oblast ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, s obzirom na to da je oblast medicine koja se intenzivno razvija, kao i da se zdravstvenim ustanovama, koje obavljaju ove poslove, omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje u skladu sa savremenim svetskim dostignućima. Razloge treba tražiti i u činjenici da se Predlog ovog zakona našao pred nama, da smo se razvili, da napredujemo kao društvo i da nastavljamo sa sveobuhvatnim reformama koje su 2012. godine započete, a zasnovane na politici SNS i njenog predsednika Aleksandra Vučića.

Postignuti rezultati reforme doveli su Srbiju da može da krenem putem ubrzanog razvoja, napretka, većeg životnog standarda i sveukupno boljeg života za naše građane. Katastrofalno vođenje ekonomske politike u periodu od 2000. do 2012. godine upropastilo je i naš zdravstveni sistem i postavilo ga na listi evropskih zdravstvenih sistema u red nerazvijenih, odnosno čak na 34. mesto. U tom periodu zdravstvo su pratile brojne afere, najčešće kriminalnog karaktera, a u izneverenim obećanjima ne želim ni da govorim.

Odgovornim radom Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića i Ministarstva zdravlja mnogo toga je za ovih šest godina urađeno na infrastrukturi, na kupovini najsavremenijih oprema, na davanju subspecijalizacija, renovirano je oko 150 zdravstvenih ustanova, zaposleno je bezmalo 5.000 zdravstvenih radnika od kojih je više od 20.000 lekara i odobreno je više od 4.000 specijalizacija. Nastavak rada na uspostavljanju informacionog sistema, uvođenje elektro recepta, skraćeno vreme čekanja na terapiju onkoloških pacijenata, rekordni rezultati u oblasti transplantacije organa, kao i odnos prema korisnicima zdravstvenih usluga postavljaju naše zdravstvo 2017. godine na 20. mesto, zajedno sa zdravstvom Italije, a iza Srbije nalazi se 11 zemalja članica EU.

Zdravstvo mora i može da bude generator pozitivnih promena, da u značajnoj meri doprinese rastu bruto domaćeg proizvoda, jer samo zdrav čovek može biti radno sposoban, da svojim radom doprinese ozdravljenju ekonomije, a samim tim i sveukupnom razvoju Republike Srbije, što je primarni cilj za sve nas iz SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Jančiću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik dr Darko Laketić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Darko Laketić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o transplantaciji ćelija i tkiva. Upravo ovaj član 1. govori o uslovima koje jedna zdravstvena ustanova treba da ispuni da bi se bavila određenom delatnošću, poput transplantacije.

Naime, po privi put se dešava da mi imamo zakonom striktno regulisane uslove po kojima će funkcionisati ova oblast. To je nešto što zaista u narednom periodu mora doneti kvalitet.

Osim toga što su definisani uslovi za proces darivanja, testiranja, distribucije ćelija, dakle, mi imamo i definisane uslove za one druge ustanove, za upravo one ustanove koje će predstavljati banke ćelija. Osim ovih definisanih uslova i administrativnih procedura koje na ovaj način se rešavaju, sa ove skupštinske govornice danas mogu poručiti i vama, gospodine ministre, i vašim saradnicima da svi zajedno imamo cilj i da mi svi zajedno moramo težiti i stremiti ka tom cilju.

Naš zajednički cilj je definitivno smanjenje broja pacijenata koji čekaju organ, ali ne na taj način da pacijenti ne dočekaju organ i tako završe, već smanjenje broja pacijenata, na taj način što ćemo imati povećan broj uspešnih transplantacija, na taj način što ćemo imati mnogo veći broj kadaveričnih transplantacija. To je ono što jedino treba da imamo u svojoj vizuri i ka tome da idemo.

Upravo iz tih razloga sam ovo izrekao i govorim ovako po ovom amandmanu, jer pored uslova koje zdravstvene ustanove treba da ispune da bi se bavile određenom delatnošću, svi zajedno moramo udružiti snage i zajedno stremiti ka tome cilju. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani ministre sa saradnicima, na Predlog ovog zakona podneo sam amandman kojim tražim, odnosno predlažem da ovim zakonom podstičemo sveukupni razvoj Republike Srbije, a posebno razvoj zdravstvene zaštite.

Vlada Republike Srbije, Skupština Republike Srbije, predsednik Republike Srbije doneli su u prethodnom vremenskom periodu brojne zakone i brojne odluke koje su učinile da u Republici Srbiji rast i razvoj postanu normalna kategorija. Sve ono što smo imali pre nekoliko godina pokušavamo da promenimo, a ne možemo da govorimo o izmenjenim društvenim uslovima, o izmenjenom životnom standardu, ako ne govorimo o rastu i razvoju.

Rast i razvoj u principu obično se povezuje sa ekonomskim kategorijama i to nije ništa sporno, ali je suštinski rast i razvoj biološki izvor, biološka kategorija. Ne možete govoriti o razvoju jednog stanovništva, razvoju jedne države, razvoju jednog društva, ako ne govorite o razvoju obrazovanja i razvoju zdravstva.

Ovaj zakon jeste primarno zdravstven i tu nema nikakve dileme, ali istovremeno je on i edukativan, obrazovan, jer se tiče jedne nove potpune oblasti koja u srpskom društvo nema baš dovoljno, ponekad se čini, razumevanja. Kada pratite savremene ekonomske tokove u oblasti medicine, u oblasti obrazovanja, onda prosto jeste jedna od funkcija rasta i razvoja da menjate, edukujete i obrazujete. Kada Vlada Republike, odnosno Ministarstvo zdravlja predlaže ovaj zakonski predlog, u stvari ona ide na … tragu svetske zdravstvene prakse i normativnih rešenja koje postoje.

Naravno da u Vladi Republike Srbije, a mi to čujemo i čućemo ovih dana od naših kolega, ne donosimo samo normativne akte. Brojna su i neverovatna ulaganja koje država Srbija čini u oblasti zdravstvene zaštite, pa samim tim i ovaj zakon sa svim investicijama i promenama, koje se dešavaju u vašem ministarstvu, imaju potpuno smisla, a u smislu razvoja zdravlja u Republici Srbiji. Hvala.