Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Srbislav Filipović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik dr Svetlana Nikolić Pavlović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Svetlana Nikolić Pavlović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Srbije, jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona je povećanje kadaveričnih donacija, povećanja broja uspešno obavljenih transplantacija organa, smanjenje listi čekanja za transplantaciju organa. Zakonom je propisano donošenje programa transplantacije koji će biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije.

Program transplantacije je jedinstven na teritoriji Republike Srbije. Program transplantacije koji će definisati jasne procedure i postupke u vezi organizacije medicinskih timova, finansiranje celokupnog postupka, presađivanje organa.

Bilo je neophodno da se utvrde osnove za uspostavljanje organizacionog sistema, kao i da se utvrde efikasne procedure za doniranje ćelija i ljudskih tkiva, odnosno pribavljanje organa umrlih lica u skladu sa stručnim smernicama i etičkim načelima, savremenim standardima medicinske nauke i prakse, kao i osnove kvaliteta i bezbednosti organa za presađivanje.

Predlogom zakona na jasan način je izvršena podela zdravstvenih ustanova koje će obavljati poslove presađivanja, odnosno eksplantacije organa i donor bolnica. Na jasan način je izvršena podela poslova i obaveza koje obavlja jedna, odnosno druga gore pomenuta zdravstvena ustanova.

Takođe ovim zakonom je precizirana uloga i zadaci Uprave za biomedicinu kao kompetentnog tela u oblasti biomedicine na nivou cele Republike Srbije, odnosno formiranje inspekcijskog nadzora u okviru Uprave za biomedicinu.

Jedna od važnih novina ovog zakona je i pojednostavljenje postupka davanja pristanka za presađivanje organa, izbegavajući nepotrebne finansijske troškove vođenja registra, odnosno uvođenje zabrane o darivanju organa davaoca organa, zakon je pružio mogućnost svakom punoletnom građaninu Srbije da zabrani u pismenom ili usmenom obliku darivanje svojih organa, kao i mogućnost članova porodice da to učini, ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi sa tim, dok je u pogledu maloletnih građana predviđen informisani pristanak zakonskih zastupnika ili staratelja.

Kako se ovim zakonom stvaraju uslovi za promociju donatorstva ljudskih ćelija i tkiva, odnosno podiže svest naših građana o značaju doniranja SNS će u danu za glasanje sa posebnim zadovoljstvom glasati za ovaj i ostale predložene zakone.

Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima donosi, rekla bih, revolucionarne promene i tek po usvajanju i početku primene ovog zakona će se videti koje su koristi, jer će svima koji čekaju transplantaciju to značiti život. Onima kojima je transplantacija jedina opcija ozdravljenja čekaju taj trenutak. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, podneo sam amandman na član 1. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima sa željom da dam doprinos i sa željom da se što veći broj ljudi odazove i da, ukoliko je potrebno, pomogne svakom onom kada nešto treba.

Inače, počeo sam da radim kao veterinarski tehničar u veterinarskoj stanici, niz godina radio sa ljudima, bio sam i predsednik opštine i moj životni put jeste bio i želja moja jeste uvek bila da pomažem ljudima.

Živim u Svrljigu, živim na jugoistoku Srbije. U vreme kada sam bio predsednik opštine potpisao sam donorsku karticu 2011. godine, to je bio septembar mesec, gde smo preko Kliničkog centra kod nas napravili takvu aktivnost, i moja želja jeste bila tog trenutka, unazad sedam godina, da ukoliko se sutra nešto desi da ukoliko bude potrebno neki organ, a moji organi budu kako treba, da se normalno iskoriste i da se pomogne tim ljudima, da se spasi nečiji život.

Mislim da mi smi, koji smo ovde u Skupštini poslanici, i vi ministre, mi imamo obaveze prema svim našim građanima Srbije. Ja sam i kao čovek koji je počeo da se bavi politikom i kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, 2014. godine pošao putem ka našem predsedniku Aleksandru Vučiću zato što sam želeo da zajedno sa njim radimo za bolji život svih u našoj Srbiji, sa posebnim akcentom na jugoistok Srbije. Želeo sam da zajedno sa njim da se radi borba protiv korupcije, gde je gospodin Vučić na tome radio.

Zajedno svi mi koji smo tu, želimo da svi naši ljudi koji imaju potrebe da dođu do domova zdravlja, do kliničkih centara, da ih tamo sačekaju doktori, sestre, da sa njima rade na način kako su završili fakultete ili srednje škole.

Svi znamo da je bilo dosta i nekih loših stvari, ali kao čovek podržavam i borbu protiv korupcije na svim nivoima. Kod nas u Kliničkom centu Niš direktor kliničkog centra dr. Zoran Radovanović je dosta aktivan u tome da se bori protiv korupcije, gde ima dosta doktora koji su uhvaćeni u nekim krivičnim delima i procesuirani.

Još jednom, uvaženi ministre, mislim da svi ovi zakoni koji su sada predloženi, to su zakoni koji su potrebni našim ljudima, potrebni našoj deci, jer svi znamo da kada je najteže, moramo da se obratimo vama, domovima zdravlja..

Još jednom vam se zahvaljujem što ste predložili ovakve predloge zakona da mi ovde to izglasamo sa željom da u narednom periodu jugoistok Srbije, mali domovi zdravlja imaju mogućnost, da imaju interniste, da imaju ljude koji će se baviti našim pacijentima. Jer, verujte mi, u malim opštinama kao što je opština Svrljig nemamo doktora interne medicine, a ima veliki broj ljudi koji su bolesni, ljudi kojima je potrebna pomoć.

Inače, meni unazad nekoliko dana, sedam ili osam dana, umrla je vrlo draga osoba, to je bila moja druga majka, i ja sam siguran da je bilo potrebe, da je bio možda neki od ovih zakona, možda bismo mogli njoj da spasimo život.

Još jednom zahvaljujem, i pozivam vas kao ministra odgovornog za Ministarstvo zdravlja da obezbedite uslove da mali domovi zdravlja imaju adekvatne specijalnosti, a jedna od tih jeste interna medicina, jer verujte mi, veliki broj naših ljudi je oboleo od kardiovaskularnih bolesti i od srca. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Jovica Jevtić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Matić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prim. dr Milovan Krivokapić.
Reč ima narodni poslanik Milovan Krivokapić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, na član 1. ovog zakona podneo sam amandman 1. kojim se dodaje stav 3. gde se odredbama ovog zakona utvrđuju uslovi za postizanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti ljudskih ćelija i tkiva kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva. Utvrđena je potreba da se poboljšaju i preciziraju uslovi organizacija i delatnost u oblasti ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, kao i nadzor nad obavljanjem delatnosti u pomenutoj oblasti na teritoriji Republike Srbije.

Zakon iz 2009. godine uređujući oblast transplantacije ćelija i tkiva između ostalog nije prepoznao značaj definisanja i uređenja delatnosti u oblasti ćelija u koje spadaju delatnost darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva od živog ili od umrlog lica kod ljudi, što je prouzrokovalo lošu dugogodišnju praksu i situaciju da s u zdravstvenim ustanovama sprovode postupci u ovoj oblasti, ali bez definisanja uslova na nacionalnom nivou kako će se oni obavljati.

Upravo zbog toga je ovim Predlogom zakona o ljudskih ćelijama i tkivima precizno definisano koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova u toj oblasti, kao i koje uslove treba da ispunjavaju banke ljudskih tkiva.

Ovaj zakon propisuje i jednostavnije procedure za izdavanje dozvola zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i uspostavljanje informacionog sistema u pomenutoj oblasti a sve to dovodi do toga da se ova oblast uredi sistemski, odnosno da se utvrde i obezbede uslovi za postizanje standarda kvaliteta i bezbednosti na svim nivoima, što je i najvažnije.

Ono što moram da naglasim je činjenica da srpsko zdravstvo do 2012. godine nije ispunjavalo ni kriterijume za ocenjivanje u sklopu Evropskog zdravstvenog indeksa, a kada je ispunilo te kriterijume bilo je ubedljivo najlošije ocenjeno u Evropi. Zahvaljujući predanom radu predsednika Aleksandra Vučića, Ministarstva zdravlja na čelu sa ministrom Zlatiborom Lončarom i njegovim saradnicima zaustavljen je sunovrat zdravstva i postavljena osnova za moderan sistem u skladu sa evropskim standardima.

Dokaz za to je da su međunarodni faktori ocenili da je naše zdravstvo u protekle dve godine izuzetno napredovalo u svakom pogledu, ali mi naravno, nećemo stati, radićemo još više i bolje.

Dakle, donošenjem i primenom Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, ostvaruje se suštinski i sistemski napredak u ovom segmentu, a samim tim se obezbeđuje razvoj zdravstva u Republici Srbiji.

U Danu za glasanje SNS će, u svakom slučaju, podržati ove zakone. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Krivokapiću.
Po amandmanu koleginice?
Reč ima narodna poslanica Sonja Pavlović, po amandmanu. Izvolite.

Hvala.

Moram da podsetim sve prisutne goste, kao i kolege poslanike, da je odgovornost za ove zakone sad i ovde. Molim da o njima raspravljamo. To šta je bilo prethodnih 20 godina je bilo i dobrog i lošeg, ali mi sad odgovorno treba da raspravljamo o ovim zakonima koji su ispred nas.

Pri tome, mislim da je krajnje nekorektno u najmanju ruku, da ne kažem licemerno, deliti poslanike, odnosno različita mišljenja na nehumana i humana. To zaista nije redu, imputira nam se ovde opoziciji, da svi zajedno treba da se usaglasimo oko ovoga. Ja se slažem da rasprava treba kraće da traje, slažem se, mada ne mislim da ovakvi zakoni zaslužuju kratku raspravu. O njima treba pomno i dobro da se i razmišlja i diskutuje.

Međutim, hoćete da se to brzo završi, hoćete da svi donesemo isto mišljenje, a mi ne možemo zapravo, od nekih 800 amandmana, koliko imamo, da dođemo do tog zakona o presađivanju ljudskih organa, da bi o njemu zapravo diskutovali. Ono što želim da poručim svima, vezano je za oba zakona i volela bih da to sebi shvatite je sledeće, da mi ovde zapravo predstavljamo sve građane Srbije. Znači predstavljamo i zdrave i bolesne, verujuće i neverujuće, humane i manje humane, oni koji žive u urbanim centrima i one koji žive u ruralnim centrima, obrazovane i manje obrazovane, oni koji su za ove zakone i oni koji su protiv ovih zakona i u njih treba da izglasamo zakonski predlog koji može sve njih da zadovolji. Znači, mi ne predstavljamo samo jednu grupu ljudi koja ima problem sa zdravljem ili grupu ljudi koja je dovoljno edukovana da može da se odluči na to da bude donor.

Znači, moramo se vratiti na početak. Ne može se ovakav zakon pustiti u Skupštinu a da pri tome nemamo prethodnu edukaciju. Znači, koji god zakon ovde bio, moramo shvatiti gde živimo, sa kakvim ljudima, ko su sve građani Srbije, znači imate i ovakvih i onakvih, da oni, u stvari, budu edukovani. Edukovanje zapravo ide kroz školstvo. Očekivati da će neko, to sam već rekla, da ide i da daje svoju saglasnost ili nesaglasnost ili će njegova rodbina da odlučuje o tome ili neće da odlučuje, i nisam dobila odgovor na pitanje – šta se dešava ako neko nema ni jednog srodnika? Ko odlučuje o doniranju njegovih organa? Volela bih da čujem odgovor na to pitanje od ministra ili će to možda biti rešeno podzakonskim aktima?

O teorijama zavere i nekim krimogenim elementima, uopšte ne želim ovde da raspravljam, niti da imam primisli da toga može da bude. Ako bi o tome raspravljali, ako bi imalo primisli o tome, mi svi kompletno poslanici, zajedno sa ovim gostima našim i ministrom na čelu, bi trebali da izađemo iz ove sale i da se nikada više u nju ne vratimo, jer ne bi mogli da izađemo pred oči ni jednom jedinom građaninu Srbije.

Zato vas najlepše molim ne delite nas na humane i nehumane, ne kritikujte sve ono što smatrate, što neko drugi ima različito mišljenje od vas. Ako bi svi trebali da imamo zajedničko mišljenje, ajde da pojeftinimo i skupštinski funkcionisanje, hajde da svi zajedno delegiramo, damo ovlašćenje pravno-snažno, jednom poslaniku i one neka govori u ime nas 25. Ja ne verujem da bi to ikome od nas odgovaralo. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.

Gospodine ministre Lončar sa saradnicima, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poznato je da je zakonskim propisima data mogućnost Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, da razne kategorije socijalno ugroženog stanovništva u Srbiji, oslobodi od plaćanja participacije za niz zdravstvenih usluga – pregledi kod izabranog lekara ili specijaliste, rehabilitacija, lekovi, gde imamo fiksnu participaciju u visini od 50 dinara, laboratorijske analize itd.

Naravno, uslov je da bi neko bio oslobođen od plaćanja participacije na ove zdravstvene usluge, da su ukupni prihodi po članu porodice manji od minimalne neto zarade u mesecu podnošenja zahteva za oslobađanje participacije.

Mislim da je sada negde minimalna neto zarada utvrđena u iznosu oko 24.000 dinara. Moje mišljenje je da jedna kategorija građana Srbije diskriminisana postojećim propisima.

Naime, radi se o proteranim Srbima iz Hrvatske koji primaju veoma male penzije ih Hrvatske ovde u Srbiji. Daću primer jedne žene, Zore Katić koja prima penziju iz Hrvatske u visini od 4.500 dinara i kada je htela da podnese zahtev da bude oslobođenja plaćanja participacije na ove zdravstvene usluge, njoj se u filijali RFZO u Sremskoj Mitrovici, gde živi, rečeno da nema pravo da bude oslobođenja participacije, jer je ona inostrani penzioner, iako, ponavljam, njena penzija iznosi 4.500 dinara. Radi se o ženi koja je težak bolesnik mesečno pije sedam, osam lekova, ide na više pregleda i kod izabranog lekara i kod specijalista, ima više puta vađenja krvi i drugih analiza i njeni troškovi zdravstvenih usluga, odnosno plaćanja participacije iznose preko 1.000 dinara, a ponavljam, njena penzija je preko 4.500 dinara.

Moja molba ministru Lončaru jeste da vidimo mogućnost da se ne uzima kruto, mehanički da je u pitanju inostrani penzioner, jer sada neki građanin Srbije koji ima penziju ili prihod 22.000, 23.000 dinara ne plaća participaciju, jer je iznos ispod minimalne neto zarade od 24.000, a Zora Katić i hiljade takvih penzionera iz Hrvatske nažalost plaćaju.

Voleo bih da vidimo mogućnost kako da se izvede taj propis, da imamo jedan sastanak kod vas i kod direktora RFZO i da ispravimo ovu nepravu, pogotovo uzimajući u obzir činjenicu da se radi o ljudima koje diskriminiše sama Hrvatska. Naime, za vreme Vlade Vojislava Koštunice potpisan je jedan nepovoljni sporazum o socijalnom osiguranju sa Hrvatskom, po kome ako srpski penzioneri prebace penziju iz Hrvatske u Srbiju gube tzv. zaštitni dodatak. Dakle, da nema te nepovoljne odredbe, ona bi sa zaštitnim dodatkom imala penziju 160 evra, a pošto je morala da prebaci penziju iz Hrvatske u Srbiju, ona dobiju tu osnovu, to je ta poljoprivredna penzija od svega 4.500 dinara, nešto manje od 40 evra.

Dakle, još jednom vas molim da vidimo mogućnost da li možemo izmeniti taj zakonski propis da hiljade građana Srbije, proteranih Srba koji imaju minimalne penzije, ispod cenzusa, dakle, minimalne zarade u Srbiji, da budu oslobođeni participacije na ove zdravstvene usluge i na preglede kod izabranog lekara i na laboratorijske analize, vezano za rehabilitaciju i vezano za plaćanje participacije za lekove u visini od 50 dinara. Hvala.