Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Majkić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Stojković.
Izvolite koleginice.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre Lončar sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani, u Srbiji danas više od 1.500 pacijenata čeka na transplantaciju rožnjače. Kada je reč o transplantaciji bubrega, čeka oko 3.500 pacijenata. Na transplantaciju jetre čeka 200 pacijenata, a oko 30 pacijenata čeka novo srce.

Procenjuje se da zbog nedostatka organa godišnje umre 30 ljudi u Srbiji. Ni u EU, čijim propisima težimo, čijom regulativom težimo, nije najsjajnija situacija u svim zemljama članicama. U EU na organe čeka oko 30 hiljada ljudi, a svakoga dana, prema statističkim podacima, u EU umre 12 ljudi.

Nasledili smo katastrofalno stanje u svim našim zdravstvenim institucijama. Vlada Republike Srbije, na čelu sa našom premijerkom, ali i naš predsednik gospodin Aleksandar Vučić, zaista je ogromne napore ulagao kako bi se izgradile zdravstvene ustanove poput Kliničkog centra u Nišu, ali i poput onih domova zdravlja i ambulanti.

Sa gospodinom ministrom Lončarem, sam imala prilike da nakon 40 godina u mojoj opštini, u opštini Rakovica, znači nakon 40 godina lažnih obećanja, izneverenih očekivanja, prošle godine otvorimo jedan moderan, funkcionalan, savremen Dom zdravlja na Labudovom brdu, u opštini Rakovica. To nije samo usamljen slučaj u okviru grada Beograda, zaista je mnogo učinjeno na obnovi ustanova i zdravstvenih institucija, poput ambulanti u Kumodražu, opštini Voždovac i brojne druge, nemam dovoljno vremena da nabrojim sve ono što je dobro urađeno u Beogradu.

Takođe, transplantacija bubrega, mi kao država imamo jednu zaista dobru tradiciju transplantacije. Prva transplantacija bubrega je urađena pre više od 30 godina u Srbiji. Podsetiću vas, to je uradila grupa mladih lekara Urološke klinike, koja je oformila Centar za transplantaciju bubrega.

U svetu se godišnje izvede oko 65 hiljada transplantacija organa. Prošle godine u našoj zemlji, znači tokom 2017. godine, u Srbiji je urađeno 48 transplantacija bubrega od čega je samo 15 kadaveričnih, odnosno sa umrlih davaoca. Presađeno je 17 jetri i pet pacijenata je dobilo novo srce. To su podaci koji govore da moramo više raditi kada je reč o transplantaciji organa, ljudskih ćelija i tkiva.

Statistički podaci govore o tome da Srbija na milion stanovnika godišnje ima manje od jednog davaoca. Podaci EU, odnosno zemalja članica EU, kažu da Hrvatska ima 12, da Nemačka ima između 15 i 20, da Austrija ima između 20 i 25, a da Španija zapravo ima najbolje svetske rezultate kada je reč o prikupljanju organa i da ima čak 35 donora na milion stanovnika, i da se u Španiji na transplantaciju organa čeka ili nekoliko nedelja ili samo nekoliko meseci.

Usvajanjem novih zakona, zakona o kojima danas razgovaramo i zakon o presađivanju organa i zakonima o ljudskim ćelijama i tkivima, Srbija se približava razvijenim zemljama sveta, razvijenim zemljama EU.

Ovo nije samo puko prepisivanje direktiva koje su sadržane u okviru Poglavlja 28, koje se odnose na zaštitu potrošača i zaštitu zdravlja, već mi zaista želimo da unesemo jedan novi kvalitet, nove standarde koji su nam u zemlji nedostajali.

Usvajanjem novih zakona, pre svega mislim na ova dva zakona, na sistemski način će se uraditi oblast doniranja organa, rešiće se loša praksa koja je postojala u starim zakonskim rešenjima. Podsetiću vas, stari zakoni su usvojeni 2009. godine i zaista ih moramo menjati.

Novim zakonom o ljudskim ćelijama i tkivima smanjićemo liste čekanja, povećaćemo, poboljšaćemo zapravo novim zakonskim predlozima i onaj deo koji se odnosi na donaciju organa i ćelije i tkiva, i približićemo se razvijenim zemljama EU kakva je Srbija oduvek težila i želela da postane.

Mi kao država zaista svakoga dana radimo na poboljšanju kvaliteta zdravstva u našoj zemlji. Podsetiću vas, 2. marta ove godine, na VMA, otvorena je Očna banka. Država Srbija je uložila 13 miliona dinara u rekonstrukciju i nabavku opreme za Očnu banku na VMA. Ta Očna banka ne predstavlja samo budućnost, kada je reč o tkivima, kostima, membranama koja će se skladištiti u okviru ove institucije, znači ovo nije samo budućnost VMA, ovo je i budućnost zdravstva u Srbiji. Trinaest miliona dinara je država Srbija uložila, toliko košta samo 15 transplantacija rožnjača naših pacijenata u inostranstvu.

Ove dobre vesti koje stižu iz naše VMA nisu jedine vesti, mi zaista u svih pet zdravstvenih institucija za transplantaciju matičnih ćelija svakoga dana beležimo zaista dobre rezultate, sa našim dobro obučenim kadrom i u Institutu za majku i dete u Beogradu i u Kliničkom centru Srbije, u Kliničkom centru Vojvodine i Institutu za onkologiju Vojvodine.

Takođe, dobre rezultate beležimo i kada je reč o transplantaciji tkiva u dve državne klinike, u Klinici za oftamologiju, Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica, ali i u tri privatne klinike, kao što su Specijalna bolnica „Miloš“, Specijalna bolnica „Zenit“ i Specijalna bolnica „Opticus“. Podizanjem kvaliteta i kapaciteta naših zdravstvenih ustanova u Srbiji, svakoga dana država Srbija kroz odlične rezultate pokazuje da je spremna da nastavi sa ulaganjem u ove zdravstvene ustanove, približavamo se evropskim modelima, usvajamo evropske standarde, primenjujemo sve one pozitivne primere dobre prakse kada je reč o pružanju zdravstvene zaštite građana u Evropi. Sva ta iskustva primenjujemo i ka našim pacijentima.

Želim da kažem da dobra politika predsednika Aleksandra Vučića zaista pokazuje rezultate i mi smo 8. juna, ove godine, posao je našlo 100 najboljih diplomaca medicine, 100 najboljih diplomaca, 100 najboljih studenata medicinskih fakulteta u Srbiji, dobilo je priliku od države Srbije da potpiše ugovor, da nastave sa svojim usavršavanjima, da dobiju posao. To su pozitivni primeri i tako svaka odgovorna politika, svaka odgovorna država mora da se ponaša ako želi da zaštiti svoj dobro obučen kadar i ako želi da planira i razmišlja o budućnosti.

Na samom kraju želim da kažem sledeće, nekada su, ministre, vi to bolje znate od mene, ja sam politikolog, vi ste lekar, nekada je jedan dan, jedan sat, jedan minut dovoljan da se spase jedan ljudski život. Ako spasimo samo jedan ljudski život, spasićemo čitavo društvo. Meni je zaista žao što se ovi zakoni nisu ranije našli na dnevnom redu jer su stara zakonska rešenja bila nedovoljno precizna.

Srpska napredna stranka je tokom 2015. godine pokazala potpisivanjem u Narodnoj skupštini Republike Srbije da podržava transplantaciju organa. Svi poslanici u prethodnom sazivu SNS, velika većina, potpisala je donorsku karticu. Tako je SNS uputila i ostalim koalicionim partnerima i opoziciji neku vrstu donorskog izazova. Tada, podsetiću vas, bio je jedan drugi izazov, ledeni izazov, gde su se polivali hladnom vodom, ledenom vodom, tako se slikali i od toga pravili selfije. Mi smo pokazali da vodimo računa i da brinemo o zdravlju građana Republike Srbije, pacijenata koji žive u ovoj zemlji.

Srbija je juče, u medijima sam saznala informaciju, proglašena za svetskog lidera već drugu godinu za redom kada je reč o kreiranju novih radnih mesta i kroz projekte direktnih stranih ulaganja. To je na osnovu izveštaja IBM Global Location trendu koji je objavljen za 2017. godinu. Srbija je na šestom mestu u Evropskoj uniji i na 15. mestu u svetu.

Želim da Srbija i znam da Srbija zaista ima potencijale i kada je reč o našim banjskim lečilištima i kada je reč o dobro obrazovanom kadru, naučno-istraživačkim radnicima, ja sam zaista sigurna da mi možemo i hoćemo i želimo da svakoga dana pomeramo granice, pomeramo barijere i kada je reč o zdravlju naših građana i kada je reč o celokupnom zdravstvu u Srbiji.

Molim vas da svakog dana rušimo one stereotipe i predrasude koje postoje i kod naših građana i kog naših pacijenata i kod možda i ponekih zdravstvenih radnika i da imamo one pozitivne kampanje koje će dovesti do toga da proširimo svest kada je reč o doniranju organa, tkiva i ćelija u našoj zemlji. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prim. dr Vlado Babić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, dr Babiću.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, na osnovu člana 161. stav 1. Pravilnika Narodne skupštine Republike Srbije i na osnovu Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima koje je podnela Vlada, podnosim amandman na član 1. zakona kojem se dodaje stav 3. koji glasi: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Srbije sa posebnim osvrtom na poboljšanje zdravstvenog sistema“.

Zakonom o ljudskim ćelijama i tkivima utvrđuju se uslovi koji su neophodni za podsticanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva radi primene u humanoj populaciji. Odredbe ovog zakona odnose se i na matične ćelije hematopoeze iz periferne krvi, krvi pupčanika i kostne srži, ali odredbe ovog zakona se ne primenjuju na reproduktivne ćelije i tkiva embriona i fetusa, krvi i komponenata krvi, kao i na ćelije i tkiva koja su upotrebljena kao analogni transplantati unutar istog medicinskog postupka. Zakonom se mogu definisati i ustanove koje mogu biti banke ljudskih ćelija i tkiva.

Ćelija je osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića, osim virusa, a skup ćelija sličnog ili istog izgleda embrionalnog porekla i funkcije naziva se tkivo. U prirodi postoje brojni organizmi koji su građeni samo od jedne ćelije, i to su tzv. jednoćelijski organizmi, u koje spadaju bakterije, praživotinje, neke alge i gljive, a sa druge strane postoje i višećelijski organizmi koji mogu imati i više miliona ćelija. Osim toga, neophodno je definisati i registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze iz periferne krvi, krvi pupčanika i kostne srži kojim će se omogućiti pronalaženje nesrodnih davalaca i time obezbediti neophodne ćelije radi presađivanja. Zato se u ovoj oblasti mora uspostaviti i informacioni sistem sledivosti, sa donošenjem programa transplantacije koji mora biti jedinstven na celoj teritoriji Srbije. NJime će se jasno definisati procedure i postupci presađivanja, čime će se uvesti red i u ovu oblast zdravstva.

Svaki građanin ima nedvojbeno pravo da sam odluči i da pismeni pristanak za primenu njegovih organa i tkiva putem transplantacije u humane svrhe ili pak da ostavi usmenu ili pismenu zabranu za korišćenje istih. Osim toga, njegova porodica, ukoliko se on pre nastupanja letalnog ishoda nije izjasnio, može da postupi po sopstvenom nahođenju. Može da da sigurnost za upotrebu njegovih organa i tkiva. Samim tim, stvaraju se uslovi za promociju davalaštva i podizanje svesti građana Srbije o značaju davanja uz poštovanje principa sledivosti u svrhu lečenja. Time će se unaprediti kvalitet celokupne pružene zdravstvene zaštite u skladu sa propisima Evropske unije u ovoj oblasti zdravstva. Hvala.

Hvala, dr Babiću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Pekarski.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Stanija Kompirović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, a posebno dragi građani Srbije, zakon ima dobrobit za sve nas i naše društvo u celini.

Napredak našeg društva ogleda se u donošenju savremenih zakona, na čemu radi Vlada, jer samo donošenjem takvih zakona kojima se prate promene koje se dešavaju u društvu znači i želja da živimo bolje i naprednije. Vlada je prepoznala razlog za donošenje Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima i potrebu da se oblast ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi zasnuje na najvišim standardima moderne nauke i prakse, s obzirom na to da je oblast medicine koja se intenzivno razvija i nudi veliku mogućnost za lečenje, kao i da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Prepoznato je da je oblast ljudskih ćelija i tkiva koja je do sada bila uređena Zakonom o transplantaciji ćelija i tkiva utvrđena je potreba da se poboljšaju i preciziraju uslovi, organizacija i poslovi u oblasti ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, kao i nadzor nad ovlašćenim poslovima. Novim zakonima će se urediti oblast transplantacije ljudskih ćelija i tkiva i uslovi pod kojima će se takva obavljati, a u koju spadaju poslovi darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija od živog ili od umrlog lica kod ljudi, pa se preciziranjem ovih uslova u ovoj oblasti definiše koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva koje mogu biti banke ljudskih tkiva, uključujući i sve uslove koje moraju da ispune da bi dobile dozvolu.

Predlog zakona u ovoj oblasti doprineće bržem ostvarivanju zdravstvene zaštite u oblasti unapređenja međunarodne saradnje, uspostavljanja jedinstvenog informacionog sistema u oblasti održavanja sistema sledivosti. Zakon će pojednostaviti postupak davanja pristanka za primenu ljudskih tkiva izbegavajući nepotrebne finansijske troškove vođenja registra, pruža se mogućnost svakom punoletnom građaninu Republike Srbije da zabrani u pismenom ili usmenom obliku darivanje svojih tkiva, kao i mogućnost članova porodice da to učine u trenutku smrti, ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi sa tim, a kod maloletnih lica predviđena je neophodna potreba zakonskih zastupnika ili staratelja.

Pošto je značaj ovog zakona toliki za sve naše građane u velikom prioritetu, pozivam i kolege poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj zakon, kao i Predlog zakona koji je donelo Ministarstvo zdravlja. Ističem da se moj amandman u pravcu ovog zakona razvija u pravcu razvoja Srbije i poboljšanja medicinske zaštite. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite, dr Tomić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, ima tema oko kojih mislim da ne treba uopšte da se delimo kada je u pitanju donošenje zakona ni stranački, ni profesionalno, zato što bolest ne bira ljude, ni po stranačkoj pripadnosti, ni po strukovnoj, ni po klasnoj podeli, već jednostavno to je slika i prilika jednog društva koliko smo sposobni da kao država odgovorimo na izazove, pogotovo kada je u pitanju demografska slika Srbije.

Ne treba da budete lekar da vidite da naša demografska slika Srbije nije dobra. Više umire nego što se rađa i upravo je veličina one političke stranke i koalicije, kada vodi jednu državu, da shvati kako treba odgovoriti na ovakve probleme u društvu.

Od 2014. godine, kada je SNS i gospodin Vučić preuzeo odgovornost za vođenje državom, prvo je trebalo srediti budžet, sprovesti ekonomske reforme da biste imali uslova da jednostavno sprovedete mehanizme uz pomoću kojih ćete demografsku sliku menjati, odnosno dovesti do uslova po kojima će građani Srbije moći da kreiraju stvaraju porodice, da se više dece rađa, ali s druge strane, naći sistemska rešenja po kojima građani Srbije, koji zaista se suočavaju s najtežim bolestima, moći da jednostavno stvore uslove da se leče ovde u Srbiji i da zaista prevaziđu sve teške trenutke u svom životu zajedno sa svojim porodicama.

Mislim da je ministar Lončar odgovorio o ovom izazovu u Srbiji na najbolji mogući način. U trenutku kada je preuzeo vođenje Ministarstvom zdravlja, pre svega su bile ukinute specijalizacije, do 2012. godine u proseku je bilo 550 specijalizacija godišnje, u trenutku kada je preuzeto nije ih više ni bilo od strane države, a oni koji su to hteli morali su da plaćaju iz svog džepa. U tom trenutku Srbija je imala 3.000 nezaposlenih lekara.

Danas se mi borimo da svakog lekara zadržimo u Srbiji i borimo se sa time da specijalizacije godišnje raspisuju konkurs, država od 983 specijalizanata samo za prošlu godinu, to znači da sada u ovom trenutku imate oko 4.000 specijalizanata, koliko sam razumela, koji praktično nisu sproveli kompletnu specijalizaciju. To znači da taj proces je veoma dug, spor, ali predstavlja za nas alarm da ovaj ljudski resurs, kad govorimo o lekarima, medicinskom osoblju, moramo da čuvamo, zato što postoje razvijene države u Evropi koje su jednostavno napravile strategije kako će prihvatiti i asimilovati 30.000 lekara upravo zbog toga što su stare nacije kao što je i Srbija i zbog toga što su ekonomski mnogo sposobnije da prihvate lekare i da stave u svoj zdravstveni sistem u funkciju zbog toga što daju pet puta veće plate.

I, to je problem ne samo zemalja zapadnog Balkana, to je problem i razvijenih evropskih država, da jednostavno svoj lekarski kadar, pa kad govorimo i o medicinskom kadru, znači o medicinskim sestrama i medicinskom osoblju, takođe moramo ljubomorno da čuvamo i da stvorimo uslove kao država da oni rade i da za svoj rad mogu na adekvatan način da žive.

Ono što sam želela da kažem da mojim amandmanom stavim akcenat na medicinske ustanove upravo zbog toga što porast medicinskih ustanova prema rezultatima rada Ministarstva zdravlja danas u 2018. godini jednostavno ne može da se meri sa onim što je bilo do 2012. godine. Kada vidite da mi danas u ovoj oblasti kada je u pitanju transplantacija, pre svega na milion stanovnika imamo 15 donora, a prosek u razvijenim državama je čak 50 na milion stanovnika, onda vidite da smo mi praktično na početku uopšte ovako razvijene medicinske politike u oblasti transplantacije, ali moram vam reći da ono što su alarmantni podaci, to je da recimo za prošlu godinu od strane nekih lekara koji su davali izjave postoji npr. 700 ljudi koji čekaju na transplantaciju bubrega, a 6.000 bolesnika odlaze redovno na dijalizu.

To je jedan od velikih pokazatelja da država zaista razmišlja krajnje odgovorno o tome kako će da rešava ove probleme, da naši ljudi ovu listu čekanja treba smanjiti, ali ako i pogledate koliki su troškovi za bolesnike iz budžeta Srbije, onda ćete videti da recimo za dijalizu jedan bolesnik košta državu 25.000 evra godišnje. A ukoliko imate stabilizovanog pacijenta gde je izvršena transplantacija, to košta državu 5.000 evra godišnje. Znači, pet puta su veći troškovi ukoliko ne rešavate probleme, kao što oni koji su vodili državu do 2012. godine nisu rešavali, pet puta više ste trošili za lečenje jednog pacijenta, a samim tim pokazujete da na krajnje odgovoran način budžet kojim raspolažete za lečenje građana Srbije će dati mogućnost da pet puta više građana će moći da se zaista na adekvatan način leči i rešava svoje zdravstvene probleme.

Kada vidite rezultate koje smo postigli za ovih pet godina kao država i Ministarstvo zdravlja, onda sama statistika pokazuje konkretno da je preko osam milijardi dinara godišnje iz budžeta dato za rekonstrukciju, adaptaciju medicinskih ustanova, da imamo otvoren nov klinički centar, da imamo rezultate koji govore da je stavka u budžetu oko koje najviše svi govorimo, a to je tačka 25. stav 3. upravo Fond za lečenje retkih bolesti, danas čak izdvaja četiri i po milijardi dinara za lečenje ovakvih bolesti, od čega je najveći procenat dece. To govori upravo o odgovornosti Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja da jednostavno taj fond se povećava i da je nekako postala rutina i sistemski rešeno ovakvi problemi koji su mučili Republiku Srbiji.

Ono sa čime se susrećemo to je lekarski kadar, a kao što vidite po prvi put Ministarstvo zdravlja i ministar je najboljih 100 studenata sa svih medicinskih fakulteta u Srbiji na određeni način uzeo u zaštitu od strane države tako što ih je pravo sa fakulteta, praktično zaposlio u medicinske ustanove i time poslao jednu veliku poruku, da mi o našoj budućnosti moramo da razmišljamo na krajnje odgovoran način i poslao poruku svim građanima Srbije, da lečenje građana Srbije je u rukama države, jer je stvorima ambijent da ima ko o nama da brine kada budemo stari. LJudski kapital od preko 22 hiljade lekara i preko 50 hiljada lekarskog medicinskog osoblja je nešto što je resurs koji moramo zaista moramo brinemo na krajnje odgovoran način. Mislim da ovaj zakon koji danas imamo u Skupštini u stvari otvara jednu novu stranicu modernizacije zdravstva u Srbiji. Ono što smo imali prilike od naših kolega lekara da čujemo, a to je da humanost i plemenitost su jedne od osobina koje mislim da su do 2012. godine potpuno bile zaboravljene zato što su se mnogi politički faktori bavili sa samim sobom, a nisu se bavili interesima građana Srbije.

Stvorili ste nadu, gospodine ministre. Stvorili ste nadu za bolesne i sigurnost za njihove porodice, da država brine o njima i onoga trenutka kada porodice nisu u mogućnosti, jednostavno da pomognu svojim najmilijima kada su bolesni. Mislim da ste se pokazali kao ozbiljni i odgovorni i vi kao ministar, što ste prepoznali sve one probleme u društvu i zbog toga, kada je nabavljen sajber nož, i kada je nabavljen gama nož, i kada su otvorene nove investicije u pogledu rekonstrukcije zdravstvenih ustanova, i kada ste dva puta više, znači, otvorili mogućnost specijalizacije lekara, i kada jednostavno ste otvorili mogućnost svima da u ovom društvu kažu šta misle o svojoj budućnosti kada je uopšte oblast zdravstva, znači, i sa stanovišta pacijenta i sa stanovišta medicinskog osoblja.

Mislim da ste zaista omogućili da Srbija krene novim koracima svog razvoja, jer ona država koja ne brine o svojim građanima, na potpuno jedan sistematizovani način, kroz određena sistemska zakonska rešenja, nema načina uopšte da razmišlja o tome kako će da se razvija. Zato vam hvala što danas imamo prilike da uopšte razgovaramo o ovakvim zakonima. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Petković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Olivera Pešić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o ljudskim ćelijama i tkivima se utvrđuju uslovi za postizanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi. Takođe se utvrđuje nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti ljudskih ćelija i tkiva.

Predlog zakona nastoji da se oblast ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi uredi na najvišim standardima medicinske nauke. Ovo je oblast medicine koja se non stop razvija i daje ogromne mogućnosti za lečenje, ali daje i mogućnost zdravstvenim ustanovama koje ovaj posao obavljaju da imaju bolje uslove za rad u skladu sa savremenim dostignućima.

Predlogom zakona je jasno definisano koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i koje mogu biti banke ljudskih tkiva, uključujući i sve uslove koje moraju da ispune da bi dobile dozvolu, jer na kraju ovaj zakon će doprineti napretku čitavog društva i ja pozivam moje uvažene kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podržimo ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.