Ja već nekoliko dana pričam da vam ne valja sistem i evo, pokazalo se da ne valja.
Dakle, koliko god ste pokušali da predlog ovih zakona, a pogotovo ovog zakona vezano za transplantaciju, odvojite od očiju javnosti, on je i te kako prisutan u javnosti i prisutna je briga građana Srbije. Mnogo se o tome priča, koliko god se vama čini da to nije tako. Zapravo, to znate, nego pokušavate drugačije da komentarišete. LJudi se zaista plaše.
LJudi generalno nemaju ništa protiv doniranja organa, ali ne na ovaj način. Ovde je neko govorio i o davanju krvi, o dobrovoljnom davanju krvi, itd. Da, ali ne hvatate lasom narod po gradu da idu da daju krv, nego ljudi dođu i kažu – hoću da dam krv.
Srpska radikalna stranka je, recimo, godinama unazad organizovala tri puta godišnje dobrovoljno davanje krvi, pre svega u Beogradu i u Novom Sadu, a i u ostalim sedištima opštinskih odbora. Recimo, ono što je bilo interesantno, jedno vreme je jedna televizija redovno obaveštavala i pozivala ljude da dođu na to i to mesto zato što treba da se da što je moguće više krvi i mi zvali, zamolili da obaveste, u Novom Sadu je tada bilo, da su radikali organizovali davanje krvi i nisu hteli to da objave. Toliko o tome koliko vi sve nekako stranački gledate, a pričate ovde da je to nešto sasvim suprotno od toga.
Ovde ste govorili, poslanici vlasti su govorili, ja sam samo čekala kada će početi malo o zdravstvu u Srbiji, ali ono što smo čuli je stanje u zemlji dembeliji. LJudi moji, budite realni. Ima negde nekih pomaka, u redu. Dobro je što se zapošljavaju mladi lekari, u redu. Dobro je što se najavljuje neko povećanje plata, odnosno da se vrati na ono što je smanjeno medicinskom osoblju, itd. Ali, budite realni u onome što jeste tema i u onome što hoćete da pohvalite. Pričate nešto što vam niko živi ne veruje.
Ovde slušamo danas da su poslanici nekog prošlog saziva, naprednjački, da su svi donori, da su svi potpisali donorske kartice i nekako imam utisak kao da o ovom zakonu govore – uh, pade mi kamen sa srca, morao sam da potpišem karticu, sad se to više ne važi, a sad mogu da odem jer nigde neće biti javno objavljeno i da kažem ne, ne, ja ne dam svoje organe. Dakle, morate samo da budete realni.
Ako hoćete da ovakav zakon ima efekta, onda lepo kažite da organe u slučaju moždane smrti donira onaj ko želi. Ne možete vi raspolagati životom i smrti. Koliko god se vi tako ponašate, ne ide. Videćete, i neke mnogo savremenije države od Srbije su probale sa ovakvim zakonom, pa su ga u međuvremenu menjali.
Čuli smo koliko je stotina hiljada milijardi, maltene ko onih Bačevićevih kod Kineza, utrošeno u zdravstvo u Srbiji. Sve je to lepo, ali mi još nismo dobili odgovor, pre svega od ministra Lončara, pa onda i od ovih koji se hvale, vidim znaju sve podatke, nismo dobili odgovor na pitanje gde, na koji način, kod koga nestaje milijarda evra godišnje ih zdravstva, po izjavi predsednika države. Hvala.