Prvo želim da vam se zahvalim što dajete podršku na ovu izmenu, odnosno na ovaj rebalans budžeta.
Moram da vas podsetim samo na par činjenica, a to su da 2011. godine, nije lečeno nijedno dete od retkih bolesti, u istom tom budžetu imali ste nula slovima i brojevima, nula dinara za obolele od retkih bolesti. Podsetiću vas, ako možete samo da uzmete, kada su dolazili ti roditelji da sretnu tadašnje ministre i sve, da su sklanjani da nisu mogli da dođu do njih, i da to nije moglo da se vidi nigde. To je činjenica koju ne može da promeni niko od nas. znači, 2011. godine nula dinara, nula pacijenata od retkih bolesti.
Danas, na današnji dan, kada razgovaramo o tome više od 200 mališana, odnosno dece leči se iz budžeta, preko ove godine dve milijarde dinara. Ako uporedimo nula dinara i nula dece, dve milijarde dinara danas i 200 dece, stvarno ne znam kako drugačije da pokažemo i da dokažemo koliko vodimo računa i koliko je urađeno.
Nije moglo u prvoj godini da bude dve milijarde dinara, jer smo nasledili ono što smo nasledili, stanje u državnoj kasi kakvo jeste, pred bankrotom i slično. Uvedene mere koje su bile, oporavio se budžet, dale su rezultate, izdvojen novac. Znači, prvi novac kada je stizao, kada je dolazio izdvajao se u zdravstvo, za 2014. do 2018. godine, 176 miliona evra je uloženo u zdravstvo, a od 2008. do 2012. godine 46 miliona evra. Razlika između 176 miliona i 46 milione, mislim da je svima jasna. Imali ste tada, do 2014. godine, samo Republički fond za zdravstveno osiguranje. Od 2014. godine formiran je budžetski fond koji preuzima decu koja ne mogu, nisu na spisku indikacija koje plaća Republički fond za zdravstveno osiguranje i odlaze na lečenje.
Opet da kažem brojeve koji postoje. Na godišnjem nivou bilo 506, recimo 2012. godine, 506 dece, 1.975 – 2017. godine. Eto, to su činjenice koje svi znaju, koje su svima dostupne. Stvarno ne znam, ako vi kažete može više. Može sigurno, sve može više, ali mi samo recite jedan razlog zašto pre toga nije bio jedan dinar, zašto nije bilo jedno dete? Evo, smo mi to recite. Meni to ni danas nije jasno. To je jedna stvar.
Druga stvar, u bolnice idem sam, bez igde ikoga. Svaki dan sam u bolnici, tako da, što vi kažete da idem negde s nekim, evo, pitajte ljude po bolnicama i po domovima zdravlja, sam, samcijat idem u sve to i svaki dan provodim u bolnici. Možemo mi ovde da pričamo koliko god hoćemo, mislim da to građanima nije preterano bitno, bitno je šta oni osećaju.
Što se tiče zapošljavanja medicinskog kadra, lekara i sestara, moram da vas podsetim da smo nasledili zabranu specijalizacije, da smo došli u situaciju da se nisu davale specijalizacije, a naši specijalisti su bili sve stariji i stariji. Od dana kada sam postao ministar do danas, 6.160 specijalizacija je dato, 6.160 specijalizacija, promenjen zakon da ne morate da dve godine obavezno da budete na klinici da bi tek tada dobili specijalizaciju. Znači, promenjeno je to plus dozvoljene volonterske specijalizacije, preko deset hiljada zdravstvenih radnika zaposlili. Mi još nismo dobili specijalistu prve specijalizacije koju smo dali je potrebno minimum pet godina da neko završi specijalizaciju. To ste nam ostavili. To smo nasledili, to su činjenice. Samo zapamtite, još prvog specijalistu nismo dobili od prve specijalizacije koju smo dali, jer je potrebno da prođe minimum pet godina da nisu gubili ni dan vremena, da su svi išli u roku i da polože specijalistički ispit. I, kada polože specijalistički ispit, to nije garancija, minimum im treba još dve, tri godine dobrog rada uz dobro nadgledanje da budu pravi specijalisti. To su činjenice koje treba da znaju svi građani.
Mislim da stvarno, odnosno mislim da nam je svima stalo da sutra ostane nešto iza nas. Možemo mi da se prepucavamo, to možda neko misli da skupi neki poen ili nešto, ali jedino što će govoriti, to je ono što je ostalo sutra iza nas.
Pričate o Kliničkom centru Niš, da se on našminka. Kada sam došao 2014. godine to je bila livada u kojoj je bila voda, jezero je bilo tu. Znači, postoje slike tamo. I, sada mi zamerate, kažete da je nešto našminkano a niklo 50.000 kvadrata sa savremenom opremom. Da li mi to zamerate što nisam ostavio tu livadu, sa vodom, sa jezerom ili nešto drugo. Stvarno, ne razumem.
Pričam vam konkretne činjenice. Znači, evo, recite mi, da li jedna od ovih stvari koje sam ja vama rekao, da li nije tačno. Samo jednu jedinu od svih ovih stvari, od svih ovih brojeva koje sam dao, da li nije tačno.
Znači, budžetski fond, pokušali ste sada da mi kažete, a sada sam se prvi put javio za reč, da ja napadam neke fondove, neke glumce, tako ste rekli. Pitam vas samo jednu stvar, evo prvi put sad pričamo o tome, da li postoji negde u svetu, bilo gde u svetu, molim vas navedite mi konkretno jedan jedini primer jednog fonda i jedne zemlje gde vi pošaljete SMS poruku jer vam traže da lečite dete neko, a vaš novac ne ide da se leči to dete i vi o tome niste obavešteni nego ide na kockanje u neki investicioni fond. Znači, vi se kockate sa novcem ljudi koji su uložili. Kako ste vi to, kako ste doneli odluku kad vam je neko, kad ste tražili nekome, tražili da vam da novac jer imate hitno dete za lečenje. Kako ste vi doneli odluku da taj novac koji vam je došao, koji je milionski ne ide za to dete za koje ste rekli da čeka da se leči, nego vi taj novac dajete nekom investicionom fondu da se kocka.
Molim vas, navedite mi jedan jedini primer da to postoji na svetu. Da li to postoji negde u svetu?
Kakav je to trust mozgova doneo odluku da ne ide dete na lečenje, nego se taj novac daje u investicioni fond?
Da li je to vama u redu?
Evo, kad dobijete reč, samo mi recite da li je to po vama u redu, da li je to u redu prema ljudima koji su davali novac da se leče deca, a nisu znali da taj novac ide da se kocka neki investicioni fond, da ulažu u nešto… Ali, da sve to preskočimo, samo mi recite da li takav primer postoji u svetu? To je suština.
Kad god neko pita, taj fond, evo, mi konkretno, i struka i zdravstvo pita, pitali su ljudi stručnjaci – molim vas, recite mi ko je taj u fondu ko donosi odluku, od lekara, da ne ulazim u finansije, da ne ulazim ni u šta drugo, ko je taj od lekara ko je dovoljno za sve te oblasti stručnjak, da donese odluku gde će ko da ide da se leči? Jedini odgovor koji smo dobili – imaju jednog stalnog pedijatra. Ako neko ovde u sali misli da jedan pedijatar može da zna o svim dijagnozama, a podsećam da se radi o retkim bolestima, izneo sam vam brojeve, jedno dete, odnosno petoro dece na 10 hiljada rođene dece, pitali smo to i nismo mogli da dobijemo ni ime lekara, kao povremenih članova, ni bilo šta drugo.
Sve što bi bilo da kažete nešto protiv toga, bilo bi da ga vi napadate iz političkih ili nekih drugih razloga. LJudi, ovde nema nikakve politike. Ovde se skuplja novac iz nekih humanih razloga da se pomogne nekom detetu, a novac završi, kocka se investicioni fond.
Ovo je vest od sinoć, ili od kad, ali ja nikog nisam čuo… (Isključen mikrofon.)
(Predsedavajući: Nešto sa sistemom nije u redu. Pokušajte ponovo.)
Znači, to su samo činjenice gde nisam čuo, od jutros pomno pratim, da je neko rekao – ljudi, bre, stanite, šta je ovo, o čemu se radi? Niko nije postavio pitanje, a kažete meni – zašto ja imam nešto protiv tog fonda? Pa, zašto bih imao? Ja postavljam pitanje samo – po kojim principima radi? I treba da bude sve transparentno, kao što je i neki drugi fond. Ako možete da mi odgovorite.
Moram da vam odgovorim na još jednu stvar. Pominjali ste Nikolu Petrovića. Ja moram samo da vas podsetim na jednu činjenicu. Naime, Nikola Petrović je u biznisu i u dozvolama u elektranama za vreme Borisa Tadića sve to napravio. Molim vas, uzmite i proverite. Zašto napadamo čoveka koji je za vreme Borisa Tadića dobio sve dozvole i sve elektrane? Vi sada sve to prebacujete ovde.
