Vreme. Hvala vam.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – desetrotiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica, okolnosti i odgovornosti u vezi sa uvođenjem stečaja nad akcionarskim društvima iz sistema „Prva petoletka Trstenik“.

Ovaj anketni odbor koji sam predložio tiče se „Prve petoletke“ iz Trstenika i činjenice i okolnosti pod kojima je ta fabrika gurnuta u stečaj u januaru 2016. godine pokazuje zapravo svu spregu vlasti i kriminala u ovoj državi ili vlasti i mafije. Ukoliko mislite da ovo što govorim nije istina, pozivam vas da glasate za ovaj anketni odbor i da dokažete da ja nisam u pravu za sve ovo što govorim, kao što smo mi malo čas glasali za predlog anketnog odbora, gospodina Rističevića.

Pozivam vas da glasate za ovo i dokažete da nisam u pravu ili da prestanete da govorite nešto zašta nemate argumente. Ta firma je gurnuta u stečaj bez uslova, jedini uslov je bio da obećate i prevarite radnike da će uzeti otpremninu, da se svi prijave dobrovoljno za socijalni program, a da ćete ih onda zaposliti u novu firmu koja će nastaviti da radi.

Tačno je, nastavila je da radi novo osnovana firma samo što su tu firmu osnovali ljudi koji su funkcioneri SNS. Ona sad radi kao privatno preduzeće, koristi ugovore koje je imala „Petoletka“ koja je do uvođenja stečaja izvozila 70% svega što je napravila, imala je preko 3.500 zaposlenih radnika, te je ugovore preuzela privatna firma, a onda pod vrlo sumnjivim okolnostima u sprezi sa Agencijom za licenciranje stečajnih upravnika, sa stečajnim upravnicima kupovala sve one zalihe materijala, gotove proizvode, poluproizvode od stare „Petoletke“ u stečaju i to preprodavala firmama.

To je način kako vi vidite i kako vi razvijate i kako vi reformišete privredu Srbije, tako što sve trpate u vaše džepove. Pozivam vas da dokažete da ovo nije istina.

To što želite da ljagate mene i neke druge ljude koji samo iznose činjenice, dokažite da nije, glasajte za ovaj anketni odbor.

Takođe, stečajni upravnik je u jednom trenutku novoosnovanoj firmi koja nije imala ni mesec dana odobrio stečajna potraživanja od 170 miliona dinara, od fabrike koja je ugašena pre nego što je ova otvorena. Molim vas, pa, gde to ima? U kojoj državi to ima? Dajte odgovore na ta pitanja. Ili smenite stečajnog sudiju, ili ga kaznite ili vidite koje su posledice toga.

Pozivam javno tužilaštvo da se bavi ovim predmetima gde imate milione, desetine miliona evra i milijarde zlouptoreba, raznoraznih korupcionaških stvari, a ne da terorišete vaše političke neistomišljenike i da onda opet građani Srbije svojim parama iz budžeta plaćaju za sve one procese koji padnu pred sudom. Neki od ovih, koje će sad moje kolege verovatno pominjati, su pali i na apelaciji i na svim drugim nivoima. Tako da, samo uzimate pare na svakom mestu od građana Republike Srbije.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanici Dejan Šulkić, Gorica Gajić i Milan Lapčević predložili su dopunu – Predlog zakona o vojnoj neutralnosti Republike Srbije.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanici Dejan Šulkić, Gorica Gajić i Milan Lapčević predložili su da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim preduzećima.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanici Dejan Šulkić, Gorica Gajić i Milan Lapčević predložili su dopunu – Predlog zakona o izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan.
Nije prihvaćen predlog.
Poslanici Dejan Šulkić, Gorica Gajić i Milan Lapčević predložili su dopunu tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko.
Nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanici Dejan Šulkić, Gorica Gajić i Milan Lapčević predložili su dopunu dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dvoje, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za proglašenje lažne države Kosovo, uticaja koje je na to imalo mišljenje Međunarodnog suda pravde, te povodom toga odgovornosti bivšeg ministra inostranih poslova Vuka Jeremića.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vuk Jeremić, poznatiji kao Vuk – potomak, Vuk od gospojinske prasetine, Vuk srećni dobitnik 200.000 evra od Katarske ambasade, samim tim što je dobio pare od Katarske ambasade, a Katar se sumnjiči za sponzorisanje terorističkih organizacija, to je trebalo da nam ukaže na neke njegove delatnosti koje je vršio. Ako mu doznaju za gospojinsku prasetinu, ja mislim da će tražiti da onih 200.000 evra vrati nazad.

Vuk Jeremić je aktivno učestvovao u izgradnji divlje države Kosova i Metohije i time unizio i ponizio Srbiju i doprineo da se naš položaj po pitanju Kosova i Metohije oteža.

On je zajedno sa Borisom Tadićem, svojim profesorom, nekadašnjim, čiji je savetnik bio još od malih nogu, što odbrane, što telekomunikacije itd, oni su zajedno promenili Rezoluciju u UN, izbacili Kinu i Rusiju iz procesa koji se vodio o Kosovu i Metohiji. Dakle, zamenili su Ujedinjene nacije Evropskom unijom, uveli Federiku Mogerini u proces i danas su oni najglasniji uz monaha Savu Janjića, najglasniji u navodnoj odbrani Kosova i Metohije, odnosno o opstanku te naše južne pokrajine u Srbiji. Dakle, oni su zamenili tu rezoluciju, s namerom da izbace Rusiju i Kinu i otežaju položaj Srbije u međunarodnoj zajednici.

Takođe, oni su tražili, vraćajući protivuslugu Amerikancima koji su im odložili Deklaraciju o kosovskoj nezavisnosti, da bi Boris Tadić bio izabran, oni su tražili mišljenje Međunarodnog suda pravde želeći da legitimizuju i legalizuju kosovsku nezavisnost i to se svakako desilo, oni su najodgovorniji za to što danas Kosovo i Metohija gotovo da ima status države, zato što su oni želeli da to ona bude.

Vuk Jeremić je pri tome trošio enormne sume novca, samo na letove je potrošio tri i po miliona evra. Samo na jedan let je potrošio 70 hiljada evra, samo mesečni džeparac je imao 25 hiljada evra. Dakle, trošili su nemilice pare i finansirali tzv. „agencije za konsalting“ u SAD, uplativši im preko dva miliona evra, a u stvari su vodili kampanju oko karijere Vuka Jeremića.

Dame i gospodo, mi koji podržavamo Vladu treba da znamo izreku Dostojevskog, kaže – Ako ideš putem i zastajkuješ da svakog psa koji laje gađaš kamenom nikada nećeš stići na cilj.

Zahvaljujem. Vreme.
Stavljamo vaš predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 23, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Poslanik Jovan Jovanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu.
Da li želi reč? Ne.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dvoje.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Poslanik Jovan Jovanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Pre dve sekunde sam utvrdila gledajući u levu stranu da trenutno, a tu ste, dobro, završićemo ovo glasanje i ima još jednu tačku.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Žao mi je što niste bili, poslaniče.
Evo još jedan predlog da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona, ima sve snimljeno, pitala sam poslanika da li želi, nije želeo, nije bio u sali, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima.
Da li sada želite reč?
(Jovan Jovanović: Da.)
Izvolite, prijavite se, ubacite karticu.

Hvala.

Ja sam ionako mislio sva tri zakona koja sam predložio, pošto su međusobno povezani da govorim zajedno i da uštedim vreme.

Pre šest meseci prvi put smo predložili ovaj paket međusobno povezanih zakona, čiji je cilj povećanje personalizacije politike, odnosno uvećana odgovornost izabranih predstavnika, u ovom slučaju, lokalne samouprave prema građanima.

Veoma nam je drago da se u ovih šest meseci intenzivirala javna debata o ovom važnom pitanju, kao i to da su sve glasniji zahtevi građana da se izborni zakoni izmene. Stoga podržavamo aktivnosti organizacija okupljenih oko inicijative biram koga biram širom Srbije, koji se zalažu za izmenu izbornog zakonodavstva u skladu sa prethodno navedenim principima.

Naime, važeći zakoni daju preveliku moć političkim partijama u kandidovanju i u izboru predsednika opština i gradonačelnika, jer se oni ne biraju direktno već posredno, posle izbora kao posledica političkih dogovora u okviru skupština opština, odnosno gradova, a ne u skladu sa željama birača.

Direktan izbor predsednika opština i gradonačelnika povećao bi njihovu odgovornost prema građanima, odnosno podstakao bi veću brigu za njihove potrebe i interese. Ovakav način izbora smanjio bi zavisnost predsednika opština i gradonačelnika od vrhova političkih partija i organizacija, koje ih na osnovu važećih zakona kandiduju i posredno biraju odbornici u skupštinama opština i gradova.

Uvođenje principa povećanja odgovornosti izabranih predstavnika prema građanima podržavamo i za izbore za Narodnu skupštinu. Zato se zalažemo ili za uvođenje mešovitog izbornog sistema, proporcionalno većinskog, ili za proporcionalni sistem sa mogućnošću prefercionalnog glasanja. Kod ovakvog sistema raspored izabranih poslanika sa određenih lista ne zavisi od redosleda na tim listima, već od broja glasova koje bi građani dali za pojedinačne kandidate. Tako bi npr. i neko koga bi partijski vrh stavio poslednjeg na listi mogao da uđe u parlament ukoliko građani prepoznaju da zastupa njihove interese i dobija više glasova od partijskih kolega koji su ispred njega na listi ili nje.

Izmenom Izbornog zakona takođe bi mogli da obezbedimo da svi delovi Srbije budu predstavljeni u Skupštini, što na žalost sada nije slučaj. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Sonja Pavlović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović.

Hvala.

Poštovane kolege poslanici, prema proceni Evropske komisije rok za ispunjenje obaveza iz oblasti voda je 2041. godina. Za sprovođenje svih mera koje su neophodne da bi se stanje u vodama dovelo do zavodoljavajućeg odnosa i da bi ovaj rok ispunili je potrebno osam milijardi evra.

Porazni pokazatelj našeg ne domaćinskog odnosa prema vodama su poplave i rezultati poplava iz 2014. godine, kada nam je direktor „Srbijavoda“ gospodin Puzović rekao da nam može pomoći samo Bog, jer vode, kao i svi ostali prirodni resursi, se ne štite. Znači, nemamo monitoringa u ovoj oblasti, nema mogućnosti za realizaciju kvalitetnih projekata u oblasti pijaćih i otpadnih voda. Znači, samo se posmatraju kao roba iz koje treba za što kraće vreme izvući što veću korist.

Vidite, ovi ciljevi održivog razvoja, ovo što smo mi imali prilike da dobijemo, ne predviđaju da je cilj održivog razvoja što duže ostati na vlasti. Cilj održivog razvoja je sprovesti takav način u zaštiti svih prirodnih resursa iz svih aspekta života kako to ne bi ostavilo trajne posledice na njih i ne bi ugrozilo živote generacijama koje dolaze.

U ovim ciljevima nigde ne piše, kada su vode u pitanju, da je potrebno uništiti reke Stare Planine, da je potrebno uništiti reke Kopaonika, svih nacionalnih parkova. Naprotiv, piše da treba vrlo dosledno i vrlo kvalitetno da se brine o njima. Međutim, to nije slučaj. Znači, uništavaju se reke Stare Planine. Uništene su već u „Nacionalnom parku Kopaonik“ Jošanica i Samokovka. Uništavaju se reke Petrovca na Mlavi. Uništavaju se reke u okviru Golije, pa čak i kod Prohora Pčinjskog imamo malu hidroelektranu, a da nam pri tome naš ministar energetike, evo veliki naslov „priča o zelenoj energetici“.

Ta zelena energetika da bi zaista bila zelena ona mora da se upari sa ovim ciljevima održivog razvoja koje smo svi ovde dobili kao štivo i da za rezultat imamo kvalitetno stanje u vodoprivredi, a za to nam je potreban i adekvatan budžet, a ne ova minorna sredstva koja su opredeljena budžetom o kome čak nismo uspeli ni da diskutujemo. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za - sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Sonja Pavlović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović.

Hvala.

Ja bih mnogo radije da sam mogla da predložim zakon o zaštiti građana od loših zakona, jer jedan od zakona ovih o zaštiti životne sredine, kao i svih prirodnih resursa kada su u pitanju su ugrađeni i prirodni resursi, a takođe i građani Srbije. Međutim, da bismo ispoštovali uslove sve potrebne iz budžeta za zaštitu životne sredine, a to je prema Evropskoj komisiji 15 milijardi evra, a od toga je, maločas sam rekla, osam milijardi u oblasti voda, on ne može da bude 0,4%. Znači, on mora da bude kao i u zemljama EU 30%, u našem slučaju čak i više mora da bude, jer mi smo doveli stanje u životnoj sredini do te mere da gore ne može biti. Međutim, da bi se to zaista postiglo treba nam oko 300 miliona evra godišnje iz budžeta i sredstava. Od toga se polovina plaća iz pristupnih fondova, polovina iz budžeta. Mi na žalost nemamo tu situaciju, tako da ne možemo uopšte da pričamo o zaštiti životne sredine dok nemamo ozbiljan odnos prema finansijama.

Izgleda da Ministarstvo finansija ignoriše Ministarstvo životne sredine. Izgleda da Ministarstvo za evropske integracije samodeklarativno obavlja svoj posao u ovoj oblasti. Uglavnom, stručni kadrovi, a ima ih stručnih po ministarstvima, dolaze poprilično nezadovoljni sa tih sastanaka u Briselu jer im mi nudimo uvek i uvek samo isto i ništa konkretno od svega toga.

Zapravo, ne mogu se samo potpisivati protokoli o vodama, ne mogu protokoli o zdravlju, ne mogu se konvencije o predelima potpisivati, a da to sve ne bude uvršteno u naše zakonodavstvo. Ja sam i prošli put molila, a molim i ovaj put da se o prirodnim resursima brine kao o svojoj dedovini. Znači, oni ne treba da se uništavaju, oni treba da se unaprede. Oni ne treba da se prodaju, što mi već uveliko radimo, jer je cilj u ovoj zemlji samo u Srbiji prodati zemlju. Znači, dograbiti bilo koje zemljište. Ako dograbite zemljište, dograbili ste i prirodne resurse. O kakvoj zaštiti životne sredine, o kakvoj „inspire“ direktivi, donetoj na nivou EU onda da razgovaramo kada mi ne možemo da zaštitimo niti želimo svoju dedovinu? Hvala.