Hvala.
Dozvolite mi da u nekoliko rečenica kažem ono što treba. Najpre, dozvolite mi da se izvinim što sam kasnio ovih par desetina minuta, zbog obaveza u Skupštini grada sa predstavnicima japanske ambasade, IBRD i našim gradonačelnikom.
Kolegama koji su govorili, dozvolite mi da najpre izrazim zadovoljstvo što mi se čini da u onome što ste rekli, u vašem tonu, bez obzira na razlike na koje ću se osvrnuti kasnije, vi zapravo želite da vodimo računa o životnoj sredini, što mi se čini da vi i sami radite i mislite o tome. Vama hvala na tome što ste na filozofski način, čini mi se, duboko razumeli i istakli da razumete koliko je važno voditi računa o životnoj sredini. Nama je svaka podrška tog tipa jako značajna. Nikako ne preterujem sa tim. Imam potrebu svaki put da vam to kažem i svaki put kada u ovom domu budem govorio, ja ću se osvrnuti na taj ugao vašeg posmatranja stvari, a to bi moglo da znači da sve ono što ćemo uraditi i predlagati ima veće šanse da u ovom domu bude shvaćeno i podržano od strane naših poslanika.
Razume se da je svaka sugestija dobrodošla. Ja sam već ranije rekao da ne možemo pretendovati na to da smo tim ljudi koji može apsolutno svaku činjenicu da vidi na najbolji mogući način. Zbog toga vi i jeste tu svi zajedno i to nema nikakve veze ni sa čim, osim sa našom željom da sve ono što radimo bude bolje, uključujući i ove sporazume o izmeni zakona i sve ostalo.
Ali, danas ipak to sve jeste povod za priču o životnoj sredini, koja po mom dubokom mišljenju nema dovoljno mesta još uvek u našoj svesti i da tu jeste priča o svesti.
Ova rasprava istovremeno u Skupštini govori o tome, i to sam na neki način juče i rekao, da kada pričamo o svesti, očigledno je da moramo da počnemo da radimo na podizanju svesti i u ovom parlamentu. Jer, kada se ovde izjavi da ima važnijih tema nego što je zaštita životne sredine, to govori upravo o tome da svest nije uvek baš na pravom mestu tamo gde bi trebalo da bude. Ovde jesmo na tom mestu.
Ali, bez obzira na sve to, među nama postoje silne razlike koje su ideološke, političke i kakve god hoćete i to je sasvim legitimno. Za mene je, ono što sam na početku rekao, mnogo važno da čak i vi koji ste desnica razumete da je ovo važno i slažete se da je važno. Ponekad se možemo razlikovati u redosledu poteza. Ali, kakve to veze ima?
Mi koji smo sada na čelu ovog ministarstva i u Vladi imamo ovaj ugao posmatranja i redosled poteza možda nije uvek nužno najvažniji, ali je važno da se radi na tome i mi se stvarno trudimo da tako bude. Nikako nećemo biti idealni, uopšte nemam iluzija o svemu tome. Ali, nismo idealni ni od 1991. godine, kada smo formirali prvo Ministarstvo životne sredine, pa smo napravili značajne korake u svemu tome i svako ko je bio na čelu ovog ministarstva je učinio bar jedan dobar korak u ovom pravcu. Za mene je to ohrabrujuće.
Zbog toga ja imam pun osećaj relaksiranosti kada razgovaramo o ovim temama, jer bez obzira da li sam za nekoga političar, za nekoga ekspert, ja sam to što jesam i drugačiji ne mogu da budem, ali je važno da pokušavam da sa timom ljudi u stvari radim dobro svoj posao. Svejedno mi je, nemam nikakav problem sa tim što ste rekli. Potpuno je svejedno kako vas zovu, važno je da radite svoj posao najbolje što možete. Ja to pokušavam da radim. Zahvaljujući podršci i većine i našeg predsednika i Ivice Dačića i Ane, kako god hoćete, važno je bilo formirati zasebno ministarstvo. Jer, važan je entitet koji se bavi time. Kada imate čoveka koji je samo za to zadužen, onda je to mnogo važno, jer to vam stavlja na leđa odgovornost koju samo vi, odnosno ja u ovom slučaju, nosite, bez obzira na sve. I to je taj važan momenat moralnog pristupa ozbiljnom poslu, ako smo ozbiljni ljudi.
Ono što hoću da vam kažem ovde je da u onome što vi govorite u suštini se ispolji ta razlika koja je između nas suštinski politička. Drugačije tumačenje nečega što sam rekao je u stvari razlika u filozofiji. Dakle, ekologija je zapravo jedna filozofija koja pokušava da spaja ljude, da spaja mentalitete, da spaja brigu o životnoj sredini sa obe strane ovih ili onih granica i nema potrebe izvlačiti iz konteksta nekome ko je ekolog rečenice koje nemaju uopšte politički kontekst, već imaju samo ekološki kontekst. Ali, vi ste to spomenuli. Mislim da je to negde na drugoj strani. U redu je, razumem i tu vrstu tumačenja, ali od toga nećemo praviti ništa, osim onoga da ne treba drugačije tumačiti.
Kada su sporazumi u pitanju, pa, znate, za mene su važni ovi sporazumi, u stvari, za mene su najvažniji, upravo zbog toga što sam malo pre rekao. I to je sad ta razlika koja je nužna da se pojavi. Dakle, za nekoga jeste, za nekoga nije, ali dok sam ja na čelu Ministarstva, to će biti tako, zbog toga što smatram da je neophodno. Znate li zbog čega? Tu je ta suštinska politička razlika između vas i nas. Ja ne bih da radikalizujemo međusobne odnose sa zemljama u okruženju, već da ekologiju iskoristimo kao alat za relaksiranje svih tih odnosa koji imaju dugogodišnje hipoteke. Ako uzmete u obzir da je ovo neka vrsta oblasti koja nas suštinski sve povezuje, jer u svakoj državi, baš ovako kao što mi danas ovde govorimo, ljudi misle jednako kao i mi. I onda mi se čini da je to, u stvari, razlog više da mi sa tim ljudima napravimo tu kopču saradnje o životnoj sredini i da sarađujemo tamo gde je to moguće. I, nema trenutka u našem radu koji nije pogodan za saradnju. Ja to mislim i tako ću se ponašati.
Konkretno, što se Kraljeva tiče, sećam se tog vašeg pitanja koje ste postavili vezano za teksas i izbeljivanje, tako sam ga i zapamtio i pozabavili smo se time. Mi možemo da idemo do granice poštovanja zakona.
U jednoj stvari ste definitivno u pravu, a to je da mi moramo voditi računa o tome šta se dešava. Mi smo po zakonu dužni i moraće da se uradi procena uticaja pre početka rada fabrike i u toj proceni uticaja će biti tačno propisane mere šta se sme a šta se ne sme. Svaki novoizgrađeni objekat i kapaciteti će morati da podležu, bez obzira odakle dolazi fabrika, dakle, spomenuli ste da je iz Turske, potpuno je nebitno što to nije zemlja EU, ona će morati da poštuje naše propise i mi ćemo se postarati o tome.
Vaše pitanje samo služi kao razlog više da mi skrenemo sebi samima, u stvari vi nama, na taj način pažnju i ja vam sada kažem i uveravam vas da ćemo posebnu pažnju posvetiti njihovoj tehnologiji i posebnu pažnju proceni uticaja na životnu sredinu, a ne bismo li sve njih zajedno naterali da poštuju pravila koja moraju da se poštuju. Uzgred budi rečeno, veliki broj naših fabrika, čiji smo mi vlasnici, ne poštuju elementarne propise, i to je naš zajednički posao.
Nije to lako, to znate i sami, i to svi znamo zajedno da, prvo, bez dovoljno kapaciteta u inspekciji možemo da ih iskontrolišemo kako treba, monitoring nam je loš po zemlji. Ja bih voleo da svaka fabrika, poput ovoga, ima svoje merno mesto gde ćemo u jedinici vremena imati tačno šta izlučuju u životnu sredinu, i to će biti prava mera stvari. Do toga nam treba puno. Stići ćemo i do toga, uveravam vas, ali i naši ljudi i naše fabrike nikako da nauče da poštuju sve to kako treba i očigledno ćemo morati da priđemo ozbiljnije, dramatičnijim merama prinude da bi se poštovala naša zakonska regulativa. U stvari to je pitanje našeg zdravlja.
Ako neću da uopštavam, ovo je vrlo konkretna stvar za vas koji živite u Kraljevu, ja to potpuno razumem, i mi ćemo se stvarno pozabaviti time. To nije jedini slučaj, ali, moram takođe da kažem da fabrike koje se u međuvremenu prave u Srbiji, a naročito kad nam dođu iz inostranstva, veoma se trude da poštuju ekološke norme, čak često i bolje nego što se to od nekih naših moglo očekivati.
To je taj deo optimizma koji ja imam da je tu relativno lakše, ali, ne lezi vraže, mi moramo da se pozabavimo tom kontrolom o kojoj vi sasvim ispravno, po mom mišljenju, pričate. Mi ćemo se time baviti, a vas, kao i sve poslanike, molim da svaka informacija te vrste koju imate, a ima problema po Srbiji, slobodno nam javite. Mi smo spremni da, kao i kad je opasni otpad, svaku lokaciju proverimo. Negde će se pokazati da su građani u pravu, negde će pokazati da možda to nije slučaj. Na taj način svi zajedno dižemo kapacitete državi i kažemo svima da ne mogu da krše zakone, a bez da reagujemo.
Zašto je to važno? Ukoliko uspemo da napravimo tu simbiozu između građana, dakle, poslanika, na taj način indirektno, i države, što smo mi u ovom slučaju, ima nade da možemo da iskontrolišemo sve. Ukoliko to ne radimo, ne postoji inspekcija na svetu koja može da iskontroliše svaku od fabrika, svakog zagađivača, itd, itd.
Sve u svemu, ja razumem ono što ste rekli. Ne slažem se, razume se, sa onim prvim delom i molim vas da shvatite da je to ipak samo izvedeno tumačenje iz onog što sam rekao. Ne, poenta je u temi da želimo sa sarađujemo i ništa više od toga, a druge zloupotrebe i šta će ko tumačiti, naravno ne mogu da ulazim u to, niti hoću, niti ću se od toga braniti. Mislim ovo tačno što sam vam rekao, a svakako je najvažnije da mi našim građanima u Kraljevu posle godina i godina problema sa pijaćom vodom, Ibar itd, možemo da uđemo u jedan proces mnogo bolje životne sredine.
Radi se i na deponiji itd, sad ne želim da širim tu temu, ali to je zbog vas i zbog građana Kraljeva da znaju da se ovde i poslanici i Vlada trude da svima njima poboljšaju stanje u kome žive, ali i dalje ostaje na tome da smo spremni zaista za svaku saradnju, da smo zaista veoma otvoreni i da uopšte nemamo nikakve predrasude kad je u pitanju ekologija. To je pitanje našeg života. Hvala vam još jednom i hvala i vama na svemu što ste lepo rekli za životnu sredinu.
