Hvala predsedavajući.

Pre nekog vremena svi građani su manje-više upoznati sa tim da je Aleksandar Vulin, ministar vojni, kupio stan za 244.000 evra, ako se ne varam. Tako je rekao. Mogao je da pokaže Agenciji za borbu protiv korupcije 44.000, ali za onih 200.000 nikako, pa je onda kazao Agenciji za borbu protiv korupcije da je tih 200.000 evra, koje, naravno, građani znaju, iz plate niko ne može da zaradi, a gospodin ministar se ničim drugim i nije bavio u životu nego dobijao neke partijske poslove, da je dobio od tetke u Kanadi. To bi bilo jako lepo kada bi svi građani Srbije imali takvu neku tetku u Kanadi koja će im dati 200.000 evra. Međutim, malo nam se ministar upleo u tu svoju priču oko tetke i Kanade i tih 200.000 evra, pošto građani verovatno znaju da postoji ograničenje za unos novca u Srbiju, pa kada donesete 10.000 evra, odnosno više od 10.000 evra morate to da prijavite na granici.

Pošto ministar nema ni jednu prijavu na granici za te pare koje je navodno nosio, a nema ni promet preko računa da mu je taj novac zaista stigao od neke tetke u Kanadi, onda su nadležni državni organi trebali to malo da ispitaju. Jedini način da donese tih 200.000 evra zakonito u zemlju je da je kupio nekih 20 avionskih karata, pa da je putovao tamo vamo, od Srbije do Kanade i nazad 20 puta ne bi li uzeo tih 200.000 evra. Morao je da uzme još malo više novca pošto jedna karta do Kanade i nazad košta nekih najmanje 700-800 evra, pa kada to pomnožite sa 20 puta, to su ogromne pare.

Elem, ministar ništa ne dokaza. Tužilaštvo dobi prijavu da ovo ispita. Međutim, postaviše novog tužioca za organizovani kriminal i zamislite čuda, tužilac ništa ne reče nego se ućuta oko ovog predmeta. Pošto je to tako bilo, ja sam siguran da su građani jako zainteresovani da čuju kako to može da se dobije 200.000 evra od tetke u Kanadi i kako je moguće uneti tih 200.000 evra u zemlju Srbiju bez da prijavite organima na granici da ste uneli toliki novac. Jedini način da ovo ispitamo je da se napravi jedan anketni odbor od poslanika iz svih poslaničkih grupa pa da to lepo ovde ispitamo.

Znam da ste pokušali sve danas da ne dođe do ovih tačaka dnevnog reda. Pokušavate i glađu da nas morite. Neki poslanici jedu krišom. Ja neću krišom pošto jedini način da izdržim ovoliko dugo je … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem kolega Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četvoro, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja razloga ogromnih gubitaka koje ostvaruje Er Srbija, obaveza koje Vlada Republike Srbije i Etihad imaju prema Er Srbiji, ukupnog poslovnog gubitka Er Srbije u periodu od 2013. godine do danas, ukupnog iznosa državne pomoći koja je dodeljena Er Srbiji u istom periodu i štetnosti ugovora koji je Vlada Republike Srbije potpisala sa Etihadom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Da li neko želi reč?
Izvolite kolega Radulović.

Hvala predsedavajući.

Znači, Er Srbija je dovedena u Srbiju, odnosno Etihad je doveden u Srbiju 2013. godine. Nedavno smo mogli da pročitamo da imaju ogromne gubitke, Etihad ima i da više ne znaju šta da rade. Tako da očekujemo rasplet događaja oko Er Srbije.

Ono što dosta građana ne zna, misle da je Er Srbija samoodrživa kompanija, da funkcioniše najnormalnije, ne znaju kako u stvari izgleda poslovanje Er Srbije. Te 2013. godine, negde sredinom godine Etihad je došao u Srbiju. Stari menadžment JAT-a je u prvih šest meseci napravio gubitak od 10 miliona evra. Menadžment Etihada je preuzeo i u narednih šest meseci napravio gubitak od skoro 40 miliona evra, a onda je nakon toga 2014. godine krenula da dobija subvencije iz budžeta, pa je dobijala subvencije od 70 miliona evra. Ovo treba da znaju svi penzioneri kojima su otimane penzije, da znaju gde je taj novac koji im je otet od penzija u stvari završio, ovo treba da znaju i prosvetni radnici i Vojska i policija, da znaju na šta država troši njihov novac.

Znači, prvo 70 miliona evra, pa naredne godine nekih 40, pa 50 miliona evra. Svake godine Er Srbija dobija od svih nas građana Srbije ogroman novac ne bi li ostala negde na pozitivnoj nuli, a za to vreme se hvale nekim dobicima.

Ogromni gubici. Kada saberemo sve subvencije Er Srbija je dobila, dolazimo do nekih cifara koje su preko 200-250 miliona evra za ovo vreme dok su tu.

Jako je važno da se na ispravan način troši novac poreskih obveznika i da imamo odgovornost raznih menadžmenta koji su postavljeni na čelo važnih kompanija, da vidimo kako rade i da možemo da proverimo da se novac troši kako treba, da imamo prave ljude na pravim mestima. Na čelo Er Srbije je postavljen čovek koji nikakvo iskustvo nema u aviosaobraćaju, a naši stručni ljudi su sklonjeni sa strane. Rezultat je poguban po Srbiju. Očekujemo nakon velikih finansijskih problema u kojima je Etihad da dođemo i do toga da će na kraju morati da se povuku iz te kompanije pošto jednostavno to ne funkcioniše.

Ko je i zašto ovo radio, zbog čega su donete ove pogubne odluke. Ja sam kao ministar privrede svojevremeno stopirao ovaj ugovor, tražio da se popiše imovina JAT-a, da se proceni imovina, da se proceni sve što JAT ima da bi utvrdili da li tu ima ekvivalencije davanja, odnosno da li ono što dolazi kroz investicije zaista odgovara vrednosti koju imamo i naravno višestruko je potcenjena.

Znači, jako je važno da ovo uredimo, inače ćemo i dalje imati ovakva smanjenja plata i penzija.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četvoro, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja razloga ogromnih gubitaka koje ostvaruje Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije Beograd, kao i ukupnog iznosa državne pomoći koja je dodeljena Javnom preduzeću Elektroprivreda Srbije Beograd, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Da li neko želi reč?
Izvolite kolega Radulović.

Hvala predsedavajući.

Pa EPS svake godine ima ogromne gubitke na ime neplaćene struje. Znači, svi građani Srbije posebno penzioneri znaju, pošto su oni najredovnije platiše, da prve stvari koje urade je da izmire sve svoje komunalne račune, pa i račune za struju.

Građani treba da znaju da veliki broj neodgovornih građana, uglavnom boljeg finansijskog imovinskog stanja, kao i veliki broj kompanija, ne plaća svoje račune za struju, nego te račune umesto njih plaćaju građani Srbije.

Znači, negde u poslednje četiri godine, kad pogledate EPS–ove finansijske izveštaje, videćete da godišnje negde oko 150 do 200 miliona evra iznose gubici koji nastaju tako što EPS mora da otpiše potraživanja koja ima prema kupcima kojima je isporučila električnu energiju, a koja nije plaćena. I, zamislite kad uzmete tako poslednje četiri godine, to vam je 600 miliona evra. Znači, nesposoban partijski menadžment unutar EPS-a i svih drugih javnih preduzeća, proizvodi ove ogromne gubitke koje imamo. Zbog toga se i podiže cena struje, zbog toga imamo i velike akcize koje su uvedene na struju zato što se ne uvodi red.

Mi smo pokušali da uvedemo red svojevremeno dok sam bio u ministarstvu. Tražili smo lične karte od preduzeća, od EPS-a i svih drugih da utvrdimo kako se ovi gubici dešavaju. Ima i drugih gubitaka, recimo, gubici na Elektromreži i tome slično, i EPS na tome ništa ne radi. Sad zamislite koliki je taj novac, godišnje su penzionerima uzimali nekih 180 miliona evra, a ovaj gubitak ukupno kad pogledate poslednje četiri godine je 600 miliona evra.

Potreban je, znači, anketni odbor, pošto Vlada neće ovim da se bavi, jer smo uputili dopise, pitali i ministre i Vladu Republike Srbije, zašto se ne bavi ovim i ovakvim problemima. Izgleda da štite te ljudi koji ne plaćaju struju. E, sad, to ne može baš tako, odnosno nije u redu. Nije u redu da ogromna većina građana Srbije koje jedva sastavlja kraj sa krajem, izmiruje svoje račune, a da postoje privilegovani koji su obično vezani sa vrhovima političkih stranaka, koji to ne rade, nego onda očekuju da budžet Republike Srbije, a taj budžet punimo svi mi, tako da praktično od naših poreza i od svega što građani odvajaju, se plaćaju i ovakve stvari.

Vidite, ovako se uvodi red u državi, tako što se sprečavaju ovi i ovakvi nepotrebni troškovi, da se uvodi red da svi moraju da plate račune za struju, a onda kad to uradite ne morate da zavlačite kao država ruku u džepove građana i da im otimate plate i penzije. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja razloga ogromnih gubitaka koje ostvaruje Javno preduzeće „Srbijagas“, kao i ukupnog iznosa državne pomoći koja je dodeljena Javnom preduzeću „Srbijagas“ počev od osnivanja preduzeća 2005. godine pa do danas, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Izvolite, kolega Raduloviću.

Hvala.

Još jedno javno preduzeće sa partijskim kadrom na čelu. Već dugi niz godina „Srbijagas“ pravi ogromne gubitke, povećava se struja gasa, teret nose svi građani Srbije, a ne uvodi se red.

Kad smo tražili lične karte preduzeća, svojevremeno 2013. godine, dok sam bio u Ministarstvu privrede, „Srbijagas“ je bilo jedno od preduzeća koje je izbegavalo da dostavi bilo kakve podatke. Pa, onda uz veliki pritisak, mene kao ministra, smo na kraju uspeli da krenemo, da dobijamo neke podatke, a oni su tako otezali i praktično način na koji je to bilo rađeno je, kada se negde predsednik Srbije, tada PPV izrazi povoljno o tim ličnim kartama, onda svi trče da dostave podatke. Kad kaže nešto negativno onda sve stane.

Ovo vam je stanje u državi. Umesto da partijski kadrovi koji su dobili da vode javna preduzeća, polažu račune i ministrima i građanima, oni se praktično kriju iza politike, i šta je rezultat? Ogromni gubici. Radi se o stotinama miliona evra, koji se onda praktično svaljuju na leđa građana Srbije. Evo da vam kažem i kako. „Srbijagas“ uzima, recimo, ogromne kredite, pa onde te kredite praktično koristi i za operativnu delatnost, za ono što treba da isplaćuju i onda im ne ostane novca da mogu da vrate te kredite. Šta onda radi Vlada Republike Srbije? Predloži Skupštinu da sav taj novac, odnosno sve te kredite koje je preduzeće kao „Srbijagas“ uzelo, vrati tako što će direktno iz budžeta jednokratno da se vrate dugovi. Onda, kad pogledate finansijske izveštaje i kad pogledate budžete, u naredne četiri godine vidite da svake godine i svakog meseca država Srbija, odnosno svi mi građani odvajamo novac za plaćanje aktiviranih garancija. Jer, svaki taj kredit, recimo, koji dobije „Srbijagas“ država mora da ga garantuje, jer oni koji daju kredite znaju da „Srbijagas“ to neće moći, pa onda kad, naravno, zaista „Srbijagas“ i ne može, onda građani Srbije to pokrivaju iz budžeta.

Vidite, ti troškovi, te aktivirane garancije godišnje, iznose nekad 350, nekad 300, nekad 250 miliona evra. Ovo su vam, ovi iznosi su mnogo veći nego ono što je oteto prosvetnim radnicima, policiji, vojsci, medicinskim radnicima, lekarima i medicinskim sestrama ovim smanjenjem plata i mnogo više nego što je oteto penzionerima. Ovo vam je cena partijske države u koju ne postavljate strune ljude na čelo države, nego postavljate nesposobne partijske kadrove sa kupljenim diplomama. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – sedam, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica koje se odnose na nepravilnosti prilikom glasanja i okolnosti koje su dovele do toga i obeležile sprovođenje izbora za predsednika Republike 2017. godine na teritoriji opštine Sjenica, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Izvolite, kolega Raduloviću.

Hvala.

O ovome govorimo već otkako su bili predsednički izbori. U opštini Sjenica je zabeležen ogroman broj glasova za SNS i išli smo da gledamo birački materijal, da vidimo ko je glasao. LJudi, lokalni, koji su otišli da gledaju to, videli su na tim spiskovima da su glasali neki njihovi prijatelji, neki ljudi koje poznaju, koji uopšte nisu u zemlji.

Znači, glasali su ljudi koji su u dijaspori ili su negde na službenom putu. Tačno smo zabeležili imena i podneli odgovarajući prigovor. Šta mislite šta se desilo sa tim prigovorom? Desilo se ništa, neko ga je stavio u neku fioku, kao da se ništa nije desilo.

Jedino što nam je ostalo, nakon što smo krenuli zvaničnim putem, obaveštavajući tužilaštvo i zvanične državne organe, jer znate kako, nije tako teško utvrditi, dali smo spisak imena, zna se tačno koji su ti ljudi, može se lako proveriti. Policija i tužilaštvo može lako da proveri da li su ti ljudi bili u zemlji ili nisu. Mogu da ih pitaju, recimo, kao što je policija mogla kod Vulina da razgovara sa njegovom tetkom, da to malo raspravi, tako su mogli i u ovom primeru da razgovaraju sa ljudima za koje piše da su glasali, a nisu glasali.

Danas sam i predložio nekoliko zakona, o njima smo diskutovali ranije, dok je kolega Arsić pokušavao da me zatekne van sale, ne bi li tačka dnevnog reda prošla, govorili smo o tome da ovo može da se spreči, da preko zakonskih predloga koje smo davali, moguće je da nakon izbora svaki građanin može da proveri, kao što može da proveri da li je upisan u birački spisak, da može da proveri da li je glasao na prethodnim izborima ili, što je važnije, da li je neko glasao umesto njega. Dijaspora bi to sigurno jako volela da vidi, ko sve to glasa umesto njih.

Znate i za onaj vic, kad kaže, čovek ide na glasanje, pa sedi tamo pored glasačke kutije i pitaju ga – šta čekaš? A on kaže – pa, čekam da vidim oca. Oni pitaju – pa, što ga ovde čekaš, što ne ideš kod kuće? On onda kaže – preminuo je pre pet godina, a vidim glasa svaki put, pa da ga sačekam da se malo popričamo.

Znači, ovo su stvari koje se dešavaju u Sjenici. Ovo su stvari koje su se dešavale na teritoriji cele Republike Srbije. Ovo je nešto što je potpuni raspad demokratije. Našim dragim prijateljima iz EU je poruka da ovakve stvari podržavaju kada kažu – Srbija ide u dobrom pravcu. Jer, kad srušite fer i poštene izbore, onda praktično i nemate demokratiju, imate samo privid demokratije.

Hoćemo anketni odbor koji će sve ove činjenice, koje smo izneli, ispitati i onda može lepo da se proveri, možda mi ne govorimo istinu, možda smo ovo sve skupa izmislili, i evo lepe prilike da to proverimo. Zaštita izbornog procesa je kritično važna, inače, zašto glasamo?

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje ukazuju na povezanost Aleksandra Vučića i Andreja Vučića sa pravosnažno osuđenim trgovcem narkotika Aleksandrom Stankovićem, zvanim Sale Mutavi, i prinudnog preuzimanja luksuznog restorana „Franš“ u Beogradu, upravljačkih prava nad firmama IT industrije Alti/Vin-Vin, Prointer i Energosoft, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Da li neko želi reč?
Izvolite.