Pitanje za Aleksandra Vučića i koordinatora službi bezbednosti Nebojšu Stefanovića, da li je Ana Brnabić potpisala Dablinski sporazum i da li naše službe bezbednosti prate kontakte koje ona i njen brat imaju sa bezbednosnim službama Hrvatske?
Dablinski sporazum obavezuje države EU i potpisnice da i po njemu o azilu migranata odlučuje ona država u kojoj su migranti prvi put tražili azil i ostavili otisak prsta. Evropski sud pravde nedavno je podržao svojom odlukom, odluke Austrije i Slovenije da deportuju tražioce azila nazad u Hrvatsku i time podržao pomenuti Dablinski propis.
Preko ostrva Lezbos u Grčkoj, prošli su milioni migranata bez ikakvih evidentiranja od strane grčkih vlasti, iako je ona u EU, onda preko Albanije i Makedonije ulaze u Srbiju, a potom Hrvatsku ili drugom rutom preko Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine ulaze u Hrvatsku. Sada je Hrvatska prva zemlja po Dablinu gde se migranti evidentiraju i traže azil.
Više od milion i sto hiljada migranata je tražilo azil i ostavilo otisak prsta u Srbiji. Oni prilikom prelaska naše granice sa Hrvatskom, njihovim graničarima predaju potvrde o zahtevu za azil i datom otisku prsta u Srbiji, što ovi notiraju i čuvaju. Srbija nije članica EU i ne obavezuje je Dablinski propisi, međutim Srbija se može dobrovoljno obavezati potpisivanjem Dablinskog sporazuma, kao što su to već učinile Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn, koji su potpisnice Dablina, a nisu u EU. Sporazum može potpisati ovlašćeno lice, a to su predsednik Republike, predsednik Vlade i ministar inostranih poslova. Dablinski sporazum je glavni uzrok sukoba između Srbije i Hrvatske, jer je životni interes Hrvatske da Srbija pristupi Dablinskom sporazumu.
Ukoliko ovlašćeno lice, konkretno Ana Brnabić, potpiše Dablin, Srbija će se naći u haosu, a ona će sa bratom pobeći u Hrvatsku. Setimo se afere „Satelit“, kada je ministar odbrane Davinić parafirao ugovor u hotelskoj sobi, kada smo izgubili spor i morali da platimo 50 miliona evra. Ovde je ulog mnogo veći, jednim potpisom dobijemo milion i 100 hiljada ljudi, što ne možemo da preživimo.
Tražio sam više puta bezbednosnu procenu Ane Brnabić, jer se na ovako odgovorne funkcije ne mogu dovoditi lica koja imaju strano državljanstvo, koja su ucenjena ili koja nemaju porodicu. Da li je, između ostalog, ona zbog toga dovedena na ovu funkciju? Odgovornost je na onima koji su je predložili, kao i na onima koji su glasali za nju u Skupštini.
Pitanje za ministra finansija i predsednicu Vlade, koliko novca će ući u budžet Srbije, a na osnovu najavljene readmisije mahom Roma i Albanaca, o kojoj su se dogovorili Aleksandar Vučić i Aleksandar Soroš? Svaka readmisija se plaća. Mene zanima – koliko će se ova platiti i ko je uzeo novac, iako znam odgovor?
Devedesetih godina kada su Nemci vršili readmisiju kosovskih Albanaca, za svakog Albanca on je plaćao između 15 i 22 hiljade maraka, zavisi od načina deportovanja. Tako da smo devedesetih nekoliko milijardi maraka dobili u budžet po ovom osnovu i čim bi Albanci prešli u Srbiju, odmah su se vraćali u Nemačku i kad su Nemci shvatili da tri puta plaćaju istog Albanca, odlučili su da je jeftinije da Kosovu daju državu.
Takođe, koliko ovih lica iz readmisije ima prebivalište na teritoriji opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac i da li je to razlog uvlačenja ove tri opštine Srbije u pregovore o Kosovu i Metohiji, kako bi se proglasili konfliktnom zonom i da ne bi bila moguća readmisija nealbanaca nazad u te sredine, jer takva lica ne mogu se vratiti u konfliktne zone u kojima im preti opasnost? Pomenuti Albanci su fiktivno prijavljivali adrese u ovim opštinama i prodavana su im srpska dokumenta, jer su sa našim pasošima mogli da putuju bez viza. Odatle veliki broj fantomskih Albanaca sa prijavama u ovim opštinama.
Pitanje za Aleksandra Vučića, da li je glavni razlog vaših čestih sastanaka, jednom u mesec dana, sa Aleksandrom Sorošem nesmetano odvijanje projekta prolaska migranata kroz Srbiju, koji provodi njegova organizacija „Welcome to Europe“? Da li je po dogovoru sa Sorošem na prostoru koji obuhvata Albaniju i države bivše Jugoslavije, bez Slovenije, planirano da se smesti pet do sedam miliona migranata i zato Soroš non-stop posećuje ovaj region? Da li se prvi centar za dugotrajni smeštaj azilanata pravi u Obrenovcu, bivšoj kasarni, i da li nosi oznaku u projektima KM-36? Da li će tu biti smešteno 4.700 azilanata i o čijem trošku se oprema kuhinja, trpezarija, soba sa nameštajem, posteljinom i garderobom?
Pitanje za ministra odbrane i Aleksandra Vučića, ko je i kada potpisao prvi sporazum između nas i NATO 15. oktobra 1998. godine, a koji je prethodio Rezoluciji Saveta bezbednosti 1203, od 24.10.1998. godine? Da li je taj sporazum praktično omogućio NATO nesmetanu mogućnost da špijuniraju ciljeve na Kosovu i izvrše pripremu bombardovanja? To je preteča SOFA i svih kasnijih sramnih sporazuma sa NATO.
Tražim da mi dostavite taj sporazum. Tražim da mi se dostavi zabeleška sa sastanka između delegacije SRJ i vojnog rukovodstva NATO, predvođena generalnima Naumanom i Klarkom, održanog u Beogradu 25. oktobra 1998. godine. Takođe tražim da mi se dostavi prepiska između sekretara NATO Solane i predsednika SRJ Miloševića od 15. oktobra 1998. godine, 28. januara 1999. godine i odgovore naše Vlade. Da li smo mi ispunili sve što je od nas… (Isključen mikrofon.)
(Srđan Nogo: Mogu li da završim rečenicu? Deset sekundi mi treba.)
