Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/239-18

16.10.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:20 do 17:30

OBRAĆANJA

Saša Radulović

Poslanička grupa Dosta je bilo
Hvala.

Pre petnaest dana sam postavio pitanje ministru spoljnih poslova, zašto Srbija prati Nemačku politiku na Balkanu? Ministar je odgovorio, rekli smo i ovo je jedna od retkih primera da ministar odgovori na pitanje, znači, uglavnom Vlada, predsednik države, predsednica Skupštine ignorišu ova pitanja poslanika iako im je zakonska obaveza da odgovore u roku od 15 dana. Ministar je odgovorio i zahvalio im se na tome, međutim nije odgovorio na pitanja koja su postavljena, odgovorio je nešto što nije pitano.

Znači ono šta sam pitao je, sve svetske sile su kolonijalne sile, sve do jedne. Klinotova Amerika na primer, koja nas je bombardovala, što im nećemo zaboraviti, kolonizuje tamo gde je nafta i za njih je recimo, jeftina radna snaga u Meksiku. Zatim, Kina nam je upravo uzela rezerve bakra i to ne samo RTV Bor nego i nalazište Čukaru pek vredno preko 150 milijardi evra. Zatim, Rusi su nam uzeli naftu, sva nalazišta nafte i gasa, uzeli NIS bud zašto, Nemačka od Balkana pravi izvor jeftine radne snage. Pored toga gledaju u pravcu Telekoma, EPS-a, vojvođanske zemlje. Nemačka upravlja Balkanom preko deset godina. Zašto Srbija od svih svetskih sila prati upravo nemačku politiku? Američke demokrate su kada su Klinovi i Obama došli na vlast, prepustili Balkan Merkelovoj kao sferu nemačkog uticaja. Za tih deset godina Balkan se pretvara u prostor jeftine radne snage sa autokratama na vlasti, sa medijskim rakoma, sa ukidanjem institucija sistema, znači, potpuni raspad demokratije. Ovo što imamo nije demokratija nego privid demokratije. EU demokrate, a Nemačka dominira sa EU nam govore stalno da Srbija ide u dobrom pravcu. Pitanje za ministra Dačića, bilo zašto Srbija prati upravo Nemačku politiku.

Jedan od glavnih političkih ciljeva Nemačke je cementiranje ovog i ovakvog Balkana i potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između Srbije i Kosova, i jedan od najvažnijih razloga koji govore da Srbija treba to da uradi zato što nemao definisane granice.

Pitanje za ministra Dačića – zašto pratimo ovu politiku, zašto pratimo ovaj pravno obavezujući sporazum prema Prištini, kada znamo da na kraju tog puta Nemačka želi stolicu za Kosovu u UN? To je pitanje na koje nije odgovorio.

Drugo pitanje na koje nije odgovorio, prošlo je već šest godina od kako je Srbija potpisala Briselski sporazum, potpisao je on i predsednik Vučić pre šest godina, Srbija je ispunila sve tačke tog sporazuma, Kosovo nije ispunilo, praktično, nijednu. Zašto razgovaramo dalje sa nekim ko ne ispunjava ono što je dogovoreno?

Znate valjda iz vašeg života, kada neko ne ispunjava dogovoreno onda prekidate dalje razgovore dok to ne ispuni. Zajednica srpskih opština je nešto što je potrebno Srbima južno od Ibra, zbog čega Vlada i dalje razgovara tamo i zašto ne usvojite naš predlog da se zamrznu dalji pregovori dok Kosovo, Priština ne ispune obaveze koje su preuzeli, a to je da oforme zajednicu srpskih opština?

Drugo pitanje ide ka ministru finansija. Privatizovan je PKB. Pljačkaška privatizacija je praktično uništila Srbiju. Puna usta vladajuće većine su bila o toj pljačkaškoj privatizaciji, pa je pitanje zašto je sada nastavljamo preko PKB? PKB je prodat za 105 miliona evra.

Kada pogledate finansijske izveštaje za prethodnu godinu, PKB u tim finansijskim izveštajima PKB je vredan preko 400 miliona evra. Evo, da vam navedem samo par stvari, životinjski fond vredan 20 miliona evra, stočni fond, mehanizacija, preko 10 miliona evra, nedovršena proizvodnja, recimo, kukuruz, lucerka, preko 20 miliona evra.

Gotovi proizvodi preko četiri miliona evra, materijali, rezervni delovi, tri miliona, tehnička postrojenja 20 miliona, i onda dolazimo do suštine, a to je 28 hiljada hektara zemljišta, od čega je 300 hektara vrednog građevinskog zemljišta, praktično, oko Pupinovog mosta, vrednog 200 miliona evra.

Zbog čega ovoliku imovinu dajemo jednoj kompaniji koja nema ništa u Srbiji, praktično za 105 miliona evra? Zašto nastavljate politiku pljačke?