Kolega Raduloviću, ja sam bio sasvim jasan, a vi sledeći put budite u sali, kao i ja, pa ćete lepo da čujete.
Kolega Raduloviću, pre nego što vam dam ponovo reč, samo da obavestim i vas i sve ostale kolege narodne poslanike.
Saglasno članu 27. i članu 87, stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, radićemo bez pauze, tako da molim kolege narodne poslanike da budu prisutni u sali i da učestvuju u utvrđivanju dnevnog reda sednice Narodne skupštine.
Izvolite, kolega Raduloviću.

Predsedavajući neće da pročita, pošto mrmlja ovako na brzinu, preleti, pa ni građani ne mogu da čuju koja je tačka dnevnog reda, razrešenje predsednice Skupštine, jer praktično krši Poslovnik, zajedno sa svojim potpredsednicima, pogotovo sa gospodinom Arsićem.
Evo, malo smo se igrali ovde u Skupštini, pa sam izašao pred vrata samo da vidim da li će me prozvati čim sam izašao. I, naravno, prozvao me je. Tako da, ovo je zaista nedostojno Narodne skupštine i ovakvu praksu je uvela Maja Gojković, koja i dozvoljava svojim potpredsednicima da na ovakav način ponižavaju narodne poslanike i da se igraju sa pravilima. Recimo, jedno od pravila koje stoji u Poslovniku kad se neko prijavi za dopunu dnevnog reda je da postoji jedan redosled po kome se to čita, jel? Ovde se radi na preskok, odnosno igramo se dečjih igrica.
Ključne stvari koje predsednica Skupštine Maja Gojković u stvari radi u ovoj Skupštini je da dozvoljava raznim poslanicima da vređaju druge poslanike. Najbolji primer je gospodin Marijan Rističević, koji ne može da propusti jedno javljanje da ne prekrši Poslovnik, da vređa ostale poslanike i praktično time od Skupštine napravi mesto u kome se diskutuje o svemu, osim o onim stvarima koje su važne za građane Srbije.
Građani verovatno ne znaju, poslanička pitanja, to stoji u Poslovniku, upućuju se Vladi, ministrima, predsedniku Republike, svim republičkim funkcionerima i to je jedna prilika da u vaše ime, u ime građana, postavimo pitanje ovim institucijama, ministrima, Vladi itd. Ima obaveza u Poslovniku koja kaže da u roku od 15 dana oni moraju pismeno da odgovore na svaki takav zahtev. I na sve ove zahteve koje smo im poslali do sada, recimo, predsednica Skupštine, koja bi trebalo da se stara o tome da se poštuje Poslovnik, nijednom nije odgovorila, 25 različitih pitanja. Ona je, takođe, govorila o tome kako će da sama predloži sednicu na kojoj će se diskutovati o njenoj smeni. Svi građani Srbije su to čuli. Rekla je da će je zakazati i, naravno, nije je zakazala, prošlo je više od godinu dana od toga.
Ove stvari, jednostavno, ne bi smele da se dešavaju. Ovde treba da razgovaramo o stvarima koje su bitne za sve građane Srbije, da se čuje i glas pozicije i opozicije, u skladu sa tim koliko su glasova osvojili na izborima, da imamo jednu civilizovanu i kulturnu raspravu o stvarima koje su u interesu građana Srbije. Ne da se vređamo, ne da se ljudi nazivaju lopovima, propalicama i na takav način komuniciramo u Skupštini. Obaveza je predsednice Skupštine da uvede red u Skupštinu.
Zbog svih ovih stvari smo predložili da se razreši Maja Gojković, kao nedostojna da vodi Skupštinu. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o glavnom gradu, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Balša Božović želi reč?
Izvolite, kolega Božoviću.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Nadam se da vaša nervoza ovoga puta neće uticati na to da li ću govoriti do kraja ili ne. Hvala vam.

Dakle, predložio sam Zakon o glavnom gradu da se promeni u onim godinama koje nisu izborne. Nije ovo ni izborna godina za grad Beograd, pa evo ja vas pozivam da promenite Zakon o glavnom gradu i da dozvolite Beograđanima da neposredno biraju gradonačelnika Beograda, da znaju građani za koga glasaju, da znaju građani da će određena ličnost politička uticati na to da li će njihov kvalitet života biti bolji ili lošiji, ali da sami mogu o tome da odluče, a ne da u njihovo ime odlučuje predsednik Republike Srbije.

Dakle, veoma je važno da dozvolimo ljudima na lokalu u celoj zemlji da biraju svoje lidere u koje imaju poverenja da vode njihove opštine, da vode njihove gradove, na kraju da vode glavni grad u Srbiji, grad Beograd.

Jutros sam upravo i tom prilikom postavio pitanje, za koje mi gospodin Arsić nikada nije dozvolio da završim, pitanje je upravo bilo posvećeno načinu na koji se danas vodi grad Beograd, s obzirom da mi nemamo uređen sistem koji podrazumeva da određeni pojedinac snosi svoju odgovornost.

Mi imamo zamenika gradonačelnika gospodina Vesića koji glumi gradonačelnika Beograda, imamo gradonačelnika Beograda koji glumi nekog funkcionera SNS, imamo sijaset drugih direktora koji ne snose odgovornost za ono što rade u gradu Beogradu. Iz tog razloga je veoma važno da imamo odgovornu gradsku upravu na čelu sa gradonačelnikom kojeg će izabrati direktno građani Beograda.

Imali smo situaciju pre nekoliko dana da jednostavno pojedini direktori, u pitanju je nacionalni teatar Narodno pozorište, budu bez ijedne jedine reči smenjeni, a da npr. gradonačelnik Beograda ili zamenik gradonačelnika, koji je vršilac dužnosti gradonačelnika, gospodin Vesić o tome ne kažu nijednu jedinu reč. LJudi koji su, poput Hubača, zadužili sve nas u ovoj sali, i gospodina Arsića koji se smeje, a ne znam tačno da li zna gde je nacionalni teatar, jednostavno, ispalo je da neki ljudi koji su imali određenu ulogu u ovom društvu, određene rezultate u ovom društvu, njih apsolutno ne ceni niko, samo iz razloga što se ne zna ko vodi sistem, ne zna se ko vodi grad Beograd, ne zna se ko odlučuje u ovoj zemlji, a s druge strane izbori su na godinu dana.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dušan Pavlović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je podneo Narodnoj skupštini 9. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Dušan Pavlović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dušan Pavlović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podneo Narodnoj skupštini 28. jula 2017. godine.
Da li narodni poslanik Dušan Pavlović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog za razrešenje Veroljuba Arsića sa funkcije potpredsednika Narodne skupštine, koji je Narodnoj skupštini podnela grupa od 31 narodnog poslanika 13. aprila 2017. godine.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

I, opet smo napravili isto, kolega Arsiću, i upravo zbog ovoga i treba da budete razrešeni.

Pošto je predsedavajući na brzinu pročitao tačku dnevnog reda da građani znaju, predlog je da se gospodin Arsić razreši sa mesta potpredsednika Skupštine, zato što urušava dostojanstvo Narodne skupštine.

Evo, drugi put za redom, sam morao da izađem iz sale, stanem ispred vrata i čekam gospodina Arsića da pročita moje ime, on, misleći da neću biti u sali, ne bi li prošla ova tačka dnevnog reda.

E, ovo vam je urušavanje dostojanstva Narodne skupštine. Ovakve stvari ne bi smele da se dešavaju u Skupštini. Ovo treba da bude jedan ozbiljan dom, gde ozbiljno razgovaramo o predlozima vlasti, o predlozima opozicije, ukrštamo argumente i razgovaramo o tome šta je dobro za građane Srbije.

Očigledno, vladajuća većina nema ni želju ni nameru da razgovaramo o ovim stvarima, nego želi na brzinu da sve zgura pod tepih, praktično, samo govore o hvalospevima Vlade, da vređa opoziciju, da ih zove najgorim imenima, a predsedavajući za to vreme ne reaguje.

Evo, danas ste mogli da vidite kada je gospodin Rističević, ovde ustao i govorio o meni, nazivajući me najpogrdnijim imenima, gospodin Arsić je sedeo, sve ovo slušao, pravio se kao da ne čuje, gledao na drugu stranu i dozvolio ovo vređanje.

Onda ste videli da na taj predlog gospodina Rističevića, da se ispita šta sam ja radio, sam nije glasao, glasali smo svi mi ovde iz poslaničke grupe DJB, glasala i ostala opozicija, hajte, nakon toliko godina da se zaista ispita da li sam ja išta radio.

Ono što jesam radio, radio sam za policiju i Tužilaštvo, proganjali smo lupeže, oni koji su opljačkali zemlju i ponosan sam na to.

Znači, jako je važno da se poštuje Poslovnik, i ovaj Poslovnik koji je danas, koji je loše napisan, koji je praktično pisan za vlast, donešen je pre 2012. godine, pre pada sa vlasti tadašnje vlasti, i ostao je do danas.

Vladajuća većina je imala mnogo prilike da ga promeni, nije ga promenila jer im odgovara. Odgovara vlasti, i, on se ne poštuje.

Ne dozvoljavaju se replike narodnim poslanicima, dozvoljavaju se uvrede, sve stvari koje u civilizovanom svetu, među civilizovanim ljudima ne bi trebale da budu moguće.

Kao i ovo današnje, prozivanje poslanika na preskok, znači, procedure se ne poštuju, pravila se ne poštuju, pa, ako to ne radi vlast, i narodni poslanici, ovako naočigled svih građana, pa, kako možemo da očekujemo od građana da poštuju zakon.

Zbog svega ovoga mislimo da gospodin Arsić nije dostojan da bude potpredsednik Skupštine Republike Srbije. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dragan Vesović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog Deklaracije o zaštiti srpskog jezika , koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, Miladin Ševarlić, i Dragan Vesović 13. oktobra 2017. godine.
Izvolite, kolega Vesoviću.

Hvala, gospodine predsedavajući, Predlog deklaracije o zaštiti srpskog jezika je deklaracija koju već nekoliko puta predlažem i mislim da zaista niko u ovom domu ne bi trebao da čeka zvono, nego bi trebao da glasa po savesti.

Pre nepunih 15 dana, predsednik države i predsednik najveće političke stranke u našoj zemlji, gospodin Vučić, je pričao o zaštiti srpskog jezika. Inače, radujem se, što bar u nečemu on i ja delimo mišljenje, ali ću ostati sigurno tužan kada shvatim da vi koji ste članovi te partije nećete podržati svog predsednika, jer zaboga, ovu deklaraciju predlaže neko iz opozicije.

Pošto je to tako, molim vas, evo, spreman sam da na nekoj narednoj sednici neko iz vladajuće većine predloži ovakvu, ili sličnu deklaraciju, a ja vam obećavam da ću po savesti glasati za ono što je neophodno za naš narod.

Nije sporna priča da Ustav Republike Srbije i Statut i Poslovnik ovog doma, govore da je srpski jezik i ćirilično pismo ono što treba da koristimo, ali je neosporna i životna činjenica da kada izađemo iz ovog zdanja i pogledamo naslove na objektima, reklame, ono što radimo, ono što pišemo, vidimo da ćirilično pismo, a samim tim i srpski jezik, u zemlji Srbiji, gde je većinski srpski narod, bivaju iz nekog razloga zapostavljeni.

To naše takvo ponašanje dovelo nas je dotle da ono što imamo kao izvorni srpski jezik sa dva narečja, jekavskim i ijekavskim, nam se otima, da se u zemljama u okruženju izmišljaju novi jezici, bez obzira što svi vodeći lingvisti sveta, govore da su to isti jezici, da je to srpski jezik.

Zaista ne znam, dokle mi, koji sedimo u ovom najvišem domu, naše jedine države, želimo da sami sebe unižavamo, i nemojmo onda da se čudimo kad nam bilo ko čija je istorija kraća od istorije tarabe oko mog imanja u Kačulicama, kao što je gospodinu Skotu, drži lekcije, jer mi nećemo sami sebe da zaštitimo, zato što je, zaboga, ovakvu ili sličnu deklaraciju, ili one koje će posle ove doći, predložio neko iz opozicije. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Konstantinoviću, izvolite.

Poštovani potpredsedniče parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, Socijaldemokratska stranka je pre tri ili četiri godine predložila ovaj zakon u prošlom mandatu. Predlažemo ovaj zakon i ceo ovaj mandat.

Predlažemo da razgovaramo o tome da li građani Srbije mogu da plate porez na imovinu koji ste povećali 2013. godine, čim ste došli na vlast nekome i 200%, nekome i 300%.

U jednom danu ste odlučili da podignete porez 300%, u nekom drugom danu da uvedete akcizu na struju, u trećem danu da smanjite penzije 25%, 22%, 10%, kako kome, da smanjite plate 10%. Dakle, vi možete vašom odlukom da oduzmete građanima pare i da im podignete poreze onako kako se vama učini da to treba.

Kako građani da se zaštite od neodgovorne vlasti? Zašto nećete da raspravljamo o zakonu koji treba da omogući da bude predvidivo povećanje poreza, da porez ne može da se diže kako vam padne napamet, nego da može do određenog nivoa, kako bi građani nešto mogli da planiraju.

Zašto ste protiv toga da nije luksuz ako četvoročlana porodica živi u stanu od 80 kvadrata? Vi kažnjavate četvoročlanu porodicu koja živi u stanu od 80 kvadrata da ne može da plati porez na taj stan? Gospodo, to nije luksuz, to je ustavno pravo. LJudi imaju prava da žive u svojim stanovima.

Ne pričamo mi ovde o bogatašima koji imaju tri, četiri ili pet stanova. Naravno da oni treba da plaćaju porez. Mi pričamo o četvoročlanoj porodici koja živi u stanu od 80 kvadrata i ne može da plati porez. Šta hoćete? Da svi prodaju stanove? Kome da ih prodaju? Onima koji su stekli novac od 2012. godine do danas. Jasno nam je da takvih ima na pretek, ali nema ni njih dovoljno da otkupe sve stanove svih onih ljudi koji ne mogu da plaćaju porez.

U Gradu Beogradu ste pred izbore rekli – podići ćemo porez 2%, a onda ste u izbornoj kampanji rekli – pa, dobro nećemo da izvršimo ovu odluku. Šta građani Beograda mogu da očekuju kada se bude usvajao budžet za 2019. godinu, da ćete podići 2% ili 22% ili 35%? Koliko vam treba da platite rasvetu koju postavite u septembru mesecu i stoji novogodišnja rasveta šest meseci? Toliko koliko vam treba para za jelku koju plaćate 83.000 evra, toliko ćete da dignete porez građanima na imovinu. Mi to hoćemo da ograničimo. Skupite hrabrost da raspravljamo o ovom predlogu. Hvala.