Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Reklamiram član 27.

Želeo bih da vam kažem da je potpuno nepotrebno da svaki put kada dođe neki veoma važan zakon u Skupštinu mi pričamo o svemu samo ne o tom zakonu. Pričamo o svemu, samo ne o onim problemima sa kojima se građani suočavaju svakodnevno. I taman na dnevni red dođe nešto što ih interesuje i zanima, taman na dnevni red dođe ono što ih boli, a mi onda pričamo o nekim desetim stvarima.

Dakle, hteo bih da vas zamolim da, na neki način, uputite i savet, iako to ne morate ili gospođa Mihajlović ne mora da ispoštuje, ona je kao ministarka Vlade Republike Srbije u ovoj sali, došla je u ovaj Dom da predloži izmene i dopune zakona, a često se dešava da se ne odgovara na pitanja ni ovlašćenih poslaničkih klubova ovlašćenih poslanika po ovom zakonu i ovoj temi zakona, a kamoli spisku govornika, što iz vlasti, što iz opozicije.

Ja se ovde borim da, naravno, dobiju odgovor i oni koji su iz vlasti, pa žele da pitaju ili traže pojašnjenje, zato što građani nešto žele da znaju. Ali, isto tako, na kritike opozicionih poslanika mi nemamo nikakav odgovor a evo, već drugi dan pokušavamo da saznamo šta se dešava na Kopaoniku, šta se dešava u raznim drugim delovima Srbije, zbog čega se u nacionalnim parkovima zida i zbog čega niko kao inspekcija republička na to ne daje nikakav odgovor.

Dakle, samo da rasprava bude, slažem se, tema dnevnog reda, ali da tu temu dnevnog reda ispoštujemo tako što će i ministarstvo ispoštovati narodne poslanike i ovaj Dom i odgovarati na postavljena pitanja. Hvala.

Hvala, kolega Božoviću.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik.
Vi dobro znate da je potpredsednica Vlade, Zorana Mihajlović, došla ovde i nije slučajno došla sa 11 saradnika, dakle, došla je ovde da odgovara na pitanja, da bude tu i da diskutuje sa narodnim poslanicima, što je pokazala ne samo juče nego i uvek kada je dolazila u Narodnu skupštinu.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Povreda Poslovnika, dr Aleksandar Martinović.

Član 107. gospodine Marinkoviću.

Ja želim da ukažem na jedno ogromno licemerje, bezgranično licemerje koje dolazi iz redova Demokratske stranke.

Vi se svi sećate, dame i gospodo narodni poslanici, koliko buke su podigli oko toga što je neko navodno na nekom papiru koji je stajao ispred Aleksandre Jerkov napisao neke reči. Podneli su kao dopunu dnevnog reda da se razreši potpredsednica Narodne skupštine, Vjerica Radeta, zbog nečega što je objavila na Tviteru. I to je veliki greh.

Ali, kada Srđan Nogo, član koalicije Saveza za Srbiju, javno pozove, pazite, javno pozove, ne preko Tvitera, da se obese na Terazijama Ana Brnabić i Aleksandar Vučić, onda se javljaju ove velike demokrate i kažu – pa, dobro, nemojte sada o tome, postoje važnije teme, hajde da pričamo o ozakonjenju, hajde da pričamo o zakonima.

Čekajte, jel vama bitan ljudski život ili vam nije bitan ljudski život? Jel vi imate isti vrednosni sistem kada su politički protivnički u pitanju i kada ste vi u pitanju? Nemoguće da samo vi imate članove porodice, nemoguće da samo vas boli kada vas neko dirne u to. Evo, današnji NIN kaže – u Srbiji nema slobode medija, sve je pod Vučićevom kontrolom. Evo vam poternica za ocem Nebojše Stefanovića, to vam je današnji NIN. Svaki NIN, svako „Vreme“, svaki „Danas“ izlazi sa nekom novom poternicom. Na jednoj poternici je Vučić, na drugo poternici je Ana Brnabić, na trećoj poternici je Nebojša Stefanović, na četvrtoj poternici je Zorana Mihajlović, pitaj Boga više ko, itd.

Hvala.

Dakle, gospodine Marinkoviću, ja vas molim, pošto se obraćam vama, javio sam se za povredu Poslovnika, da kažete ovoj gospodi iz DS da nećemo prestati da govorimo o njihovim pozivima na ubistvo, na silovanje Ane Brnabić, na ubistvo Aleksandra Vučića i da sa tom praksom, sa takvim fašističkim rečnikom u Srbiji jedanput mora da se prekine. U Srbiji je završen period fašističke okupacije. Srbija je slobodna, suverena i demokratska država. Svako može da iskaže svoje političko mišljenje, ali da poziva na ubistvo predsednice Vlade i predsednika Republike, da poziva na vešanje, to mora da se osudi i sa tim rečnikom mora da se prestane.

Slažem se kolega Martinoviću da to nije zaslužila ni Narodna skupština, niti je zaslužila Republika Srbija, niti građani Republike Srbije.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Hvala.
Pravo na repliku sada ima Marko Đurišić.
Izvolite, kolega.

Hvala, predsedavajući.

Ja sam tražio repliku kada sam bio prozvan ovde od predsednika poslaničke grupe SNS da govorim o tome ko je odgovoran za ubistva koja su se izdešavala 2001, 2002. godine, ne znam koje ne sve godine, i onda smo ušli u seriju ovih replika na način da su se i kolege poslanici javili po povredi Poslovnika, ja nisam hteo u toj zloupotrebi procedure da učestvujem, čekao sam vreme da dam odgovor na to.

Moram da kažem sada, nažalost, da ja ne znam ko je odgovoran, kao što nažalost, ne znaju ni građani Srbije ko je ubio gospodina Gavrilovića i razna druga ubistva. Sumnjam da su to ljudi koji su nažalost ubili i Zorana Đinđića 2003. godine. Ali, ono što želim da kažem, odgovor prvi, i dobro je možda što je prošlo malo vremena da pitam ko je bio kada su neki drugi ubijani na vlasti i da nastavim sa tom vrstom besmislenih diskusija. Ali, ono što hoću da kažem je da 5. oktobra nikakva rulja, nikakvi kriminalci nisu bili ovde u Beogradu.

Građani Srbije, koji su branili pravo na glas, građani Srbije koji su u uslovima, nemogućim uslovima maltene, glasali protiv Slobodana Miloševića, većinom ga oterali u političku penziju od 24. septembra, a onda su 5. oktobra morali ovde da dođu da se izbore za to svoje pravo i to je istorija, i vi to ne možete da promenite. Hiljadu puta, sto hiljada puta to ponavljaju, organizovali razne besmislene izložbe, kao što je bilo pre nekoliko dana ovde u Skupštini. Na to ću uvek da reagujem.

Nikakvi huligani, nikakva banda nije bila 5. oktobra, bile su stotine hiljada građana, stotine hiljada građana koji su došli da brane svoje pravo na slobodan glas i ja verujem da će građani uvek braniti to pravo, a pozivam današnju vlast da ih ne iskušava u tome, da ne pokušava da proveri da li su građani spremni da brane svoj glas.

Hvala, kolega Đurišiću.
Reč ima dr Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

Da li ste vi čuli za onog, kako se beše zvao onaj Maki Arsenijević, on se javno hvalio da je sa molotovljevim koktelom došao ovde u Narodnu skupštinu i zapalio zgradu Narodne skupštine. Pa, vi ste ga doveli.

Pričate o nekim spontanim, okupljenim građanima. Pa, to su građani koji su bili tovareni u autobuse, u kamione, bagere, u putničke automobile, dovoženi ovde ispred Narodne skupštine da bi ste zapalili zgradu Narodne skupštine, da biste zapalili zgradu RTS-a. Vas 40 je linčovalo Dragoljuba Milanovića, direktora RTS-a i vi se time hvalite. Kažete neke besmislene izložbe. Pa, vi ste se hvalili, vaši, te vođe 5. oktobra, su se hvalile koliko su umetničkih slika, koliko su fotelja izneli odavde iz Narodne skupštine.

Na kraju krajeva, ono što ne umete da odgovorite ni posle 18 godina, ako ste zaista pobedili na izborima zašto ste zapalili kompletan izborni materijal Savezne izborne komisije. Pa, koji to pobednik na izborima pali dokaz svoje pobede to se nigde u svetu nije desilo. To se desilo u Srbiji 5. oktobra 2000. godine. Zašto? Zato što ni sami niste bili sigurni da li ste pobedili ili niste pobedili.

Zašto ne kažete da je postojao sukob između Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice da je Đinđić bio za to da se ide u drugi izborni krug, jer je znao da Vojislav Koštunica nije pobedio u prvom izbornom krugu, ali je Vojislav Koštunica tada insistirao ne ide u drugi izborni krug, jer je znao da u tom drugom izbornom krugu će njegova pobeda biti vrlo neizvesna.

To su činjenice koje građani Srbije treba da znaju. A, što se tiče straha od vas, niko se vas ne plaši. Ja vam samo kažem da je država Srbija ozbiljna država i da više neće dozvoliti nasilnu promenu vlasti.

Kada nas pobedite na izborima, kada narod na izborima bude rekao, da hoće da ga u bolju budućnost vode Boris Tadić, Vuk Jeremić, Boško Obradović, Đilas, Šane Petrović i tako dalje, mi ćemo skinuti kapu i reći – super, neka nas takvi vode u budućnost. Ali, dok se to ne desi, nema više Makija Arsenijevića, nema više DŽo bageriste, nema više paljenja Skupštine, nema više paljenja televizije, nema vešanja na Terazijama.

Hvala kolega Martinoviću.
Đorđe Komlenski, povreda Poslovnika. Izvolite.