Hvala, predsedavajući.
Prvo pitanje ispred poslaničke grupe Slobodnih poslanika i Pokreta Centar upućujemo državnom sekretaru u Ministarstvu kulture i informisanja, gospodinu Aleksandru Gajoviću.
Naime, u prošloj sezoni emisije „Život priča“, novinarke Tatjane Vojtehovski, emitovane su dve epizode o smrtnom stradanju radnika Namenske industrije u Lučanima. U ovoj sezoni emitovana je još jedna. Nakon toga je usledio protest sindikata te fabrike, što je vrlo čudno, jer bi sindikate trebalo da zanima pitanje uslova rada radnika i pogotovo incidenti koji su imali smrtne ishode.
Ministarstvo odbrane je podržalo taj protest i izdalo saopštenje u kome podržava aktivnost sindikata iz Namenske industrije Lučani i u njihovim nastojanjima da apeluju na novinare da zanemare ovakva pitanja. Sindikat je čak tražio i hapšenje novinarke Tatjane Vojtehovski, a Ministarstvo je svojim saopštenjem tu vrstu protesta podržalo. Dakle, Ministarstvo odbrane, praktično, odnosno država, naziva javni poziv za hapšenje jedne novinarke apelom na medije.
Državni sekretar Gajović je izjavio da nije dužnost Ministarstva informisanja da osudi svaki napad na novinare. Svojevremeno u vezi sa napadom na novinara televizije N1 izjavio je da bi želeo da čuje i drugu stranu. Pitamo državnog sekretara – kako bira novinare kod kojih, u vezi sa napadima na njih, želi da čuje drugu stranu nasuprot novinarima kod kojih ne želi da čuje drugu stranu? Pitamo ga – da li je dužnost Ministarstva da osudi samo neki napad, barem neki napad, koliko napada sme da osudi, koliko ne sme, da li je možda dužan da ne osudi ni jedan napad, odnosno da li sme ili uopšte ne sme osuditi napade na novinare, odnosno da li misli da je pitanje bezbednosti novinara u nadležnosti Ministarstva?
Pitanja upućujemo i ministru kulture i informisanja – da li će zbog ovakvog selektivnog pristupa bezbednosti novinara razrešiti dužnosti državnog sekretara u njegovom ministarstvu gospodina Aleksandra Gajovića?
Sledeće pitanje upućujemo ministru unutrašnjih poslova i republičkom javnom tužilaštvu – kakvi su efekti Sporazuma o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara? Taj Sporazum je potpisan 26. decembra 2016. godine između Republičkog javnog tužilaštva, MUP i novinarskih udruženja. Po Sporazumu je Republičko javno tužilaštvo trebalo da formira poseban registar krivičnih dela izvršenih na štetu novinara, pa nas interesuje – koliko je krivičnih dela evidentirano, procesuirano i okončano osuđujućom, pravosnažnom presudom na štetu onih koji su sprovodili nasilje nad novinarima?
Četvrto pitanje upućujemo ministru finansija. Za 30. oktobar je najavljen protest sindikata vojnih penzionera i udruženja sindikata penzionera Srbije, a povodom lošeg materijalnog stanja u kom se penzionerska populacija, kao jedna velika i veoma ugrožena društvena grupa u Srbiji nalazi.
Pitanje se tiče izrade budžeta za 2019. godinu i interesuje nas – da li Ministarstvo u budžetu za 2019. godinu planira da budžetira sredstva za vraćanje neisplaćenih razlika penzija za koje su penzioneri bili uskraćeni tokom četiri godine važenja Zakona o privremenom načinu izračunavanja penzija?
Pojasniću potpitanjem šta konkretno tražimo. Da nam se kaže – da li se budžetom predviđa da iznos tih umanjenja, za koji procenjujemo da je oko 90 milijardi, bude isplaćen kroz izdatke budžeta u 2019. godini u celosti ili možda na rate? Ako na rate, kolike su te rate, sa kojom učestalošću će ići i koliko će ih biti i koliko dugo će isplata tog novca penzionerima trajati?
Dakle, naša poslanička grupa misli da je iznos takav da ne može biti isplaćen penzionerima jednokratno, jer bi to bio veliki fiskalni udar na budžet? Pitamo – da li je prihvatljivo da se, ne više od 90 milijardi, koliko procenjujemo da je u pitanju, isplati penzionerima kroz, recimo, emitovanje državnih obveznica sa 10 šestomesečnih rata u trajanju od pet godina, tako što će se to utvrditi kao javni dug na koji će biti obračunata pripadajuća kamata i na te obveznice u trajanju od pet godina biti unapred obračunata neka kamata, kako bi penzionerima, ono što im tokom privremenog zakona nije isplaćeno bilo potpuno i adekvatno vraćeno i oni bili potpuno kompenzovani za žrtvu koju su silom slova privremenog zakona morali podneti državi, a da ih niko o tome nije pitao da li to zaista žele i da li to uopšte mogu?
Ujedno bi voleli da nam objasni kakvi su tačno javni interesi, koji konkretno projekti finansirani iz budžeta sredstvima koja su po osnovu ne isplaćivana dela penzija penzionerima bila uskraćena? Hvala.
