Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/239-18

3. dan rada

18.10.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Marinković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:45

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2018)
  • Traženje obaveštenja i objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (18.10.2018)
  • Zajednički načelni i jedinstveni pretres o tačkama 1. do 10. dnevnog reda sednice (18.07.2018)
  • Jedinstveni pretres o 11. tački dnevnog reda sednice (18.10.2018)

  • TRAŽENJE OBAVEŠTENJA I OBJAŠNJENJA

  • Sukobi unutar Vlade, stav ministarstva o prisustvu Kosova bez zvezdice na skupu o spoljnoj politici EU u Beču
  • Napadi na novinarku Tatjanu Vojtehovski, uticaj hidroelektrana na životnu sredinu
  • Osnov da Tomislav Nikolić koristi državnu vilu, reakcija Tužilaštva na tvrdnje generala Nebojše Pavkovića, novac isplaćen na ime štete lica koja su privedena u akciji "Sablja"
  • Napadi na novinarku Tatjanu Vojtehovski, razrešenje Aleksandra Gajovića, poseban registar dela učinjenih na štetu novinara, protest sindikara vojnih penzionera, da li je vraćenje neisplačenih razlika penzija predviđeno budžetom za 2019
  • Sudbina "Svrljiške mlekare" odnosno "Niške mlekare"
  • Zaposleni Gradske uprave Pančevo koji učestvuju u predizbornoj kampanji u Lučanima, protest zaposlenih u MB Namenska, propaganda protiv novinarke Tatjane Vojtehovski
  • Usvajanje nove strategije za borbu protiv siromaštva
  • Kosovsko neispunjavanje obaveza iz Briselskog sporazuma, Nacrt zakona o KiM, zagađivanje vazduha od strane RTB Bor
  • Kršenje zakona od strane sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu
  • Ishrana u školama
  • Problem baletskih igrača Narodnog pozorišta

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Vladimir Marinković

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
    Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
    Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
    Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 94 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
    Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
    Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
    Izvolite, kolega.
    ...

    Đorđe Vukadinović

    Poslanička grupa Nova Srbija - Pokret za spas Srbije
    Zahvaljujem.

    Imam pitanje za predsednika Vlade, ili predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić, a, takođe, i za predsednika države Aleksandra Vučića, iako je za ovu problematiku bar formalno nadležna, ili bi trebalo da bude nadležna, gospođa Brnabić. Ali, znamo da se ona uglavnom ne bavi svojim poslom, a pogotovo ne može da utiče na ponašanje ministara i odnose u Vladi koju nije ona birala.

    U svakom slučaju, formalno gledano, premijer, predsednik ove Vlade, Ana Brnabić je dužna i ja molim i zahtevam da odgovori na pitanje o odnosu svojih ministara, o polemici koju njeni ministri vode javno, i to ne oko nekih efermernih pitanja, kao što su, ne znam, mada nisu ni to efemerna pitanja, kao što su rijaliti programi, već oko najvažnijih državnih i spoljno-političkih tema. Mislim, ali ne samo na ovaj poslednji incident sa Zoranom Mihajlović i ministrom Vulinom, nego se to kao opet neki svojevrsni politički rijaliti provlači i ponavlja iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec.

    Moje pitanje glasi - da li je reč o sukobu, ozbiljnom koncepcijskom sukobu, kao što deluje, i onda bi tu predsednik Vlade bio dužan da razreši taj sukob smenivši jednog, drugog ili oba ministra, ili je, pak, reč o fingiranom, nameštenom sukobu, da bi se opet javnost zamajavala, a da je sve, zapravo, koordinirano iz jednog centra, odnosno od strane Aleksandra Vučića?

    Šta god da je u pitanju, to stvara lošu sliku, sliku konfuzije, neorganizovanosti, nepostojanja jedinstvene spoljne politike. To je, dakle, pitanje o ovom incidentu i odnosima u Vladi. Da li su odnosi zaista tako loši kao što se stiče utisak u javnosti i kao što to ministri svojim politikama svakodnevno demostriraju, ili je, kažem, reč o svojevrsnoj igri, što je opet, kako bih rekao, uvreda i za ovu Skupštinu, odnosno Vladu, i za ovu Skupštinu koja je tu Vladu birala?

    Moje drugo pitanje, mada je povezano sa prvim, ide na adresu Ministarstva spoljnih poslova, a takođe i predsednice Vlade i predsednika države. Tiče se jučerašnje, dakle, današnje još uvek, i tekuće posete austrijskog predsednika Fan der Belena, kojem su se domaćini i Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić zahvaljivali višestruko za podršku koju pruža evrointegracijama, što temu proširenja EU drži visoko na agendi, podsećalo se na svetle trenutke iz zajedničke prošlosti, a trudilo se da se minimalizuju oni manje svetli i oni tragični iz, recimo, 1914. godine.

    Šta je moje konkretno pitanje – da li predsednik Vlade i predsednik države ne znaju, da li nisu upoznati sa slučajem od svega pre par dana, kada je u istom Beču, tj. u Austriji, delegacija spoljno-političkog Odbora Skupštine Srbije, ovog našeg doma, morala da napusti skup o spoljnoj bezbednosnoj politici EU, zajedno sa španskom delegacijom, zato što su domaćini, ti isti, dakle, ti isti Austrijanci kojima se zahvaljuju predsednik Vlade i predsednik države, su postavili ne samo znak Kosova bez one zvezdice, nego je stajala i zastava tzv. Kosova, ravnopravno sa svim drugim zastavama zemalja učesnica?

    Dakle, svega pre nekoliko dana imamo taj incident, a sa druge strane niko o tome nije čuo, malo ko je napisao o tome bilo koju reč. Ni mi kao poslanici ne znamo dovoljno o tom incidentu koji je samo jedan u nizu kako se ponašaju prijatelji, sa ili bez navodnika, Ane Brnabić i Aleksandra Vučića, a oni, dakle, njemu zahvaljuju ovde javno i tope se pred visokim gostom, ne pomenuvši, ako nisu hteli predsednik ili predsednica Vlade to da pomenu, moglo je bar Ministarstvo spoljnih poslova i zato moje pitanje prvenstveno ide na njihovu adresu.

    Dakle, zašto se naše Ministarstvo nije oglasilo usmeno ili i pismeno, notom Austriji, koja je, dakle, po ko zna koji put prekršila čak i one standarde, po nas ne previše povoljne standarde EU, kako se predstavlja Kosovo, odnosno tzv Kosovo međunarodnim organizacijama?

    Dakle, to su dva vrlo konkretna pitanja na koja očekujem odgovor, mada ga verovatno, i plašim se, na kraju neće biti. Hvala.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Vladimir Marinković

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.
    ...
    Demokratska stranka

    Goran Ćirić

    Poslanička grupa Demokratska stranka
    Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pozivam Tužilaštvo da hitno reaguje na crtanje mete novinarki Tatjani Vojtehovski od strane direktora „Namenske“, koji zloupotrebljava sindikate i radnike u pokušaju novinarke da radi svoj posao i obaveštava javnost Srbije o bezbednosti radnika koji rade u Srbiji.

    Pravo svih nas građana Srbije, a naravno, i poslanice i poslanika, je da budu pravovremeno i na pravi način informisani o istini. I način i napad na nju je nešto što je, pre svega, napad na sve građane Srbije i njihovo pravo da znaju istinu. Da li ima većeg interesa svih nas da radnici rade u pristojnim uslovima, u bezbednim uslovima i njen pokušaj da sačuva mnoge živote radnika u budućnosti je nešto što pokušava da se spreči na ovakav način?

    Pitanje za ministra energetike i ministra za zaštitu životne sredine. Videli smo u javnosti neka pisanja koja govore o najavi ekoloških katastrofa na najlepšim predelima u Srbiji – Zavojsko jezero, Vlasinsko jezero, Uvac, po 20 metara opadanje vodostaja u tim jezerima. Pitanja su upućena i ministru energetike i ministru za životnu sredinu upravo iz sledećih razloga.

    Korišćenje voda je propisano na način da je to opšte dobro koje se koristi u interesu svih građana Srbije, a ne u interesu EPS.

    Pošto znamo da je elektrana na Zavojskom jezeru vršna elektrana i da je potrebno po svim proračunima i kapacitetu vode u toj akumulaciji da radi oko dva meseca godišnje da bi nadoknadila nedostatak struje u određenom periodu, a to je uobičajeno letnji period, očigledno je da je ta eksploatacija viša nego što je propisano pravilima i očigledno je da je na takav način ugrožen i životinjski svet u tom jezeru.

    Inače, ovde ima poslanika iz tog kraja i znaju da je to akumulacija sa najkvalitetnijom pijaćom vodom, a znamo i ovde da neki hrabri ljudi sa Stare planine uspevaju da odolevaju pritisku kapitala koji želi da izgradi seriju minihidroelektrana na rekama Stare planine i taj zahvat je nešto što svakako treba sačuvati. Pozivam ministra energetike da sedne sa ministrom za ekologiju i dogovore se o tome šta su pravi interesi u Republici Srbiji.

    Inače, sličnu situaciju smo videli i na jezeru Uvac. Sličnu situaciju imamo, i možete da se raspitate kada se radi o Vlasinskom jezeru, a pored ovih kapaciteta i važnih akumulacija pijaće vode, turističkih kapaciteta i onoga što znači za mogući razvoj turizma i u Zlatiborskom okrugu i na Vlasinskom jezeru i u Pirotskom okrugu, na rekama Stare planine je nešto što se nepovratno uništava.

    Mislim da ljudi imaju pravo na tu informaciju. Zbog toga pozivam da hitno dobijemo odgovore na ta pitanja dok ne bude apsolutno kasno, jer očigledno da se na ovakav način uništava pravo ljudi da žive na tim prostorima.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Vladimir Marinković

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
    Hvala, kolega Ćiriću.
    Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Milorad Mirčić

    Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
    Pitanje – po kom osnovu Dragica Nikolić i njen muž, bivši predsednik Republike, već dve godine koriste državnu vilu i koliki su troškovi koje izmiruje država na ime korišćenja vile od 800 kvadrata, imajući u vidu da stvaralaštvo kojim se bavi Dragica Nikolić ne zahteva toliku kvadraturu, a naučni rad, kome se posvetio Tomislav Nikolić, i te kako ne podrazumeva toliko veliku kvadraturu? Pitanje je upućeno Vladi Srbije.

    Drugo pitanje upućeno je Tužilaštvu. Šta će Tužilaštvo, odnosno javni tužilac da uradi, a i organi Vlade Srbije na javno iznesenu tvrdnju generala Nebojše Pavkovića da je general Aleksandar Dimitrijević, koji je bio na čelu vojnoobaveštajne službe, sve vreme dok je bio na toj čelnoj funkciji, radio za strane obaveštajne službe i još dodatno sarađivao sa Haškim tribunalom tako što je falsifikovao činjenice, izmišljao događaje koji su dodatno opterećivali Srbe koji su zatočeni u Hagu? To isto je radio i Aleksandar Vasiljević.

    Šta će Tužilaštvo da uradi i da li će da pokrene bilo kakvu inicijativu kako bi se sprečilo dalje negativno delovanje ovih generala izdajnika? Pri tome, da li će nešto da preduzme Ministarstvo odbrane kako bi za primer budućim generacijama pokazao da čin generala treba da nose časni i čestiti ljudi, a ne protuve, kao što je to Aleksandar Dimitrijević, po rečima generala Nebojše Pavkovića, načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije?

    Treće pitanje je upućeno Vladi Srbije ispred SRS. Pitam Vladu Srbije, Ministarstvo finansija i Ministarstvo pravde – koliko je novca iz sredstava budžeta isplaćeno na ime štete koju su sudski ostvarila lica koja su protivzakonito, protiv svih pravila privedena i maltretirana u akciji „Sablja“ 2003. godine?

    Vi znate, gospodo, da je 2003. godine, pod okriljem demokratije i borbe protiv kriminala, u Srbiji bilo privedeno blizu 12 hiljada ljudi. Samo je Pinoče priveo više ljudi u jednom danu ili u nekoliko dana. Imajući u vidu da su otkrivene ubice Zorana Đinđića za nepunih 48 sati, to je apsurd još veći u činjenici da je 12 hiljada ljudi privedeno pod sumnjom da su učestvovali ili bili povezani sa ubistvom Zorana Đinđića. Ne mali broj od ovih maltretiranih ljudi nije imalo nikakve veze ni sa kriminalom, a pogotovo sa ubistvom Zorana Đinđića.

    Privođeni su ljudi koji su politički ne istomišljenici tadašnje aktuelne vlasti, privođeni su čak i švaleri od supruga članova aktuelne vlasti, privođeni su svi koji su bili u sukobu sa pojedincima iz sadašnje aktuelne vlasti. Oni su zakonskim putem ostvarili svoja prava i do danas javnost Srbije ne zna koliko je sredstava iz budžeta Republike Srbije isplaćeno na ime realne štete koju su pretrpeli građani Srbije.

    Da se ne bi zamajavali više sa tim kolika je to bila demokratija, kakva je to bila borba protiv kriminala, ja vas samo podsećam da su za nepunih 48 sati objavljena imena i fotografije učesnika na atentatu na Zorana Đinđića. To u svetu još nije zabeleženo da se tako brzo otkrilo ko je ubio predsednika Vlade, a pri tome do dana današnjeg ne znamo pravu istinu, nego ti ljudi koji su bili u sastavu specijalnih jedinica, po nalogu obaveštajne službe Engleske, su trebali da budu krivci kako bi se kompletna specijalna jedinica rasformirala. Hvala.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Vladimir Marinković

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
    Hvala, kolega Mirčiću.
    Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.
    ...
    Stranka moderne Srbije

    Vladimir Đurić

    Poslanički klub Slobodni poslanici
    Hvala, predsedavajući.

    Prvo pitanje ispred poslaničke grupe Slobodnih poslanika i Pokreta Centar upućujemo državnom sekretaru u Ministarstvu kulture i informisanja, gospodinu Aleksandru Gajoviću.

    Naime, u prošloj sezoni emisije „Život priča“, novinarke Tatjane Vojtehovski, emitovane su dve epizode o smrtnom stradanju radnika Namenske industrije u Lučanima. U ovoj sezoni emitovana je još jedna. Nakon toga je usledio protest sindikata te fabrike, što je vrlo čudno, jer bi sindikate trebalo da zanima pitanje uslova rada radnika i pogotovo incidenti koji su imali smrtne ishode.

    Ministarstvo odbrane je podržalo taj protest i izdalo saopštenje u kome podržava aktivnost sindikata iz Namenske industrije Lučani i u njihovim nastojanjima da apeluju na novinare da zanemare ovakva pitanja. Sindikat je čak tražio i hapšenje novinarke Tatjane Vojtehovski, a Ministarstvo je svojim saopštenjem tu vrstu protesta podržalo. Dakle, Ministarstvo odbrane, praktično, odnosno država, naziva javni poziv za hapšenje jedne novinarke apelom na medije.

    Državni sekretar Gajović je izjavio da nije dužnost Ministarstva informisanja da osudi svaki napad na novinare. Svojevremeno u vezi sa napadom na novinara televizije N1 izjavio je da bi želeo da čuje i drugu stranu. Pitamo državnog sekretara – kako bira novinare kod kojih, u vezi sa napadima na njih, želi da čuje drugu stranu nasuprot novinarima kod kojih ne želi da čuje drugu stranu? Pitamo ga – da li je dužnost Ministarstva da osudi samo neki napad, barem neki napad, koliko napada sme da osudi, koliko ne sme, da li je možda dužan da ne osudi ni jedan napad, odnosno da li sme ili uopšte ne sme osuditi napade na novinare, odnosno da li misli da je pitanje bezbednosti novinara u nadležnosti Ministarstva?

    Pitanja upućujemo i ministru kulture i informisanja – da li će zbog ovakvog selektivnog pristupa bezbednosti novinara razrešiti dužnosti državnog sekretara u njegovom ministarstvu gospodina Aleksandra Gajovića?

    Sledeće pitanje upućujemo ministru unutrašnjih poslova i republičkom javnom tužilaštvu – kakvi su efekti Sporazuma o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara? Taj Sporazum je potpisan 26. decembra 2016. godine između Republičkog javnog tužilaštva, MUP i novinarskih udruženja. Po Sporazumu je Republičko javno tužilaštvo trebalo da formira poseban registar krivičnih dela izvršenih na štetu novinara, pa nas interesuje – koliko je krivičnih dela evidentirano, procesuirano i okončano osuđujućom, pravosnažnom presudom na štetu onih koji su sprovodili nasilje nad novinarima?

    Četvrto pitanje upućujemo ministru finansija. Za 30. oktobar je najavljen protest sindikata vojnih penzionera i udruženja sindikata penzionera Srbije, a povodom lošeg materijalnog stanja u kom se penzionerska populacija, kao jedna velika i veoma ugrožena društvena grupa u Srbiji nalazi.

    Pitanje se tiče izrade budžeta za 2019. godinu i interesuje nas – da li Ministarstvo u budžetu za 2019. godinu planira da budžetira sredstva za vraćanje neisplaćenih razlika penzija za koje su penzioneri bili uskraćeni tokom četiri godine važenja Zakona o privremenom načinu izračunavanja penzija?

    Pojasniću potpitanjem šta konkretno tražimo. Da nam se kaže – da li se budžetom predviđa da iznos tih umanjenja, za koji procenjujemo da je oko 90 milijardi, bude isplaćen kroz izdatke budžeta u 2019. godini u celosti ili možda na rate? Ako na rate, kolike su te rate, sa kojom učestalošću će ići i koliko će ih biti i koliko dugo će isplata tog novca penzionerima trajati?

    Dakle, naša poslanička grupa misli da je iznos takav da ne može biti isplaćen penzionerima jednokratno, jer bi to bio veliki fiskalni udar na budžet? Pitamo – da li je prihvatljivo da se, ne više od 90 milijardi, koliko procenjujemo da je u pitanju, isplati penzionerima kroz, recimo, emitovanje državnih obveznica sa 10 šestomesečnih rata u trajanju od pet godina, tako što će se to utvrditi kao javni dug na koji će biti obračunata pripadajuća kamata i na te obveznice u trajanju od pet godina biti unapred obračunata neka kamata, kako bi penzionerima, ono što im tokom privremenog zakona nije isplaćeno bilo potpuno i adekvatno vraćeno i oni bili potpuno kompenzovani za žrtvu koju su silom slova privremenog zakona morali podneti državi, a da ih niko o tome nije pitao da li to zaista žele i da li to uopšte mogu?

    Ujedno bi voleli da nam objasni kakvi su tačno javni interesi, koji konkretno projekti finansirani iz budžeta sredstvima koja su po osnovu ne isplaćivana dela penzija penzionerima bila uskraćena? Hvala.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Vladimir Marinković

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
    Hvala, kolega Đuriću.
    Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.
    ...
    Demokratska stranka

    Milan Marković

    Zahvaljujem, predsedavajući.

    Kao i do sada, postaviću određena pitanja vezano iz delokruga rada naših poljoprivrednih proizvođača. Ova pitanja su konkretno vezana za naše proizvođače mleka, za naše stočare koji se bave proizvodnjom mleka, a tiče se budućnosti i opstanka „Niške mlekare“, odnosno „Niške mlekare“ sa pogonom u Svrljigu, koja je kupljena od strane „Imleka“ 2016. godine. Pre toga, davne 1995. godine, „Svrljiška mlekara“ je prestala da radi. Godine 2013. ponovo je krenula da radi, gde je kroz program pomoći Vlade Srbije i SIEPA dobila blizu 450.000 evra. Od tih sredstava je zaposleno pedesetak radnika i gde je „Svrljiška mlekara“ imala dnevnu preradu mleka 25.000 litara. To je nešto što je bilo potrebno maloj opštini kao što je opština iz koje dolazim.

    Inače, i “Niška mlekara“ isto je kupljena od strane „Imleka“, ona je proizvodila do tog perioda blizu 120.000 litara mleka dnevno. Imala je blizu 300 radnika. Posle privatizacije, odnosno kupovine od strane „Imleka“ ta količina mleka je drastično pala. U Svrljigu mlekara sada uopšte ne proizvodi mleko, ne radi i ne proizvodi nikakve sireve. Ima nekoliko radnika koji rade u Zaječaru, a u Nišu, „Niška mlekara“ sada ima tridesetak radnika i prerađuje, ja mislim dvadesetak hiljada litara mleka dnevno, što znači da je to sve pod znakom pitanja.

    Inače, moje pitanje je usmereno Ministarstvu privredno, odnosno Ministarstvu poljoprivrede, a s druge strane „Imlek“, pošto se desila loša situacija, imao je veliki požar septembra meseca ove godine, gde je u Padinskoj Skeli, uništen kompletni objekat za preradu blizu 500.000, gde su prerađivali 500.000 litara mleka dnevno.

    Razumemo da je teška situacija i postavio bih pitanje, osim ovog kakva je sudbina „Svrljiške mlekare“, odnosno „Niške mlekare“ koju je kupio „Imlek“? Da li će imati mogućnost „Imlek“, pošto su mu sada kapaciteti zaustavljeni, ne rade u Padinskoj Skeli, da li će imati mogućnost da se stavi u funkciju „Svrljiška mlekara“ da radi preradu mleka, jer je u Nišu povećan kapacitet mleka sada na 80.000 litara mleka, s tim što 25 radnika dolazi iz Beograda u Niš da rade, da pomažu pri toj preradi?

    Znači, mislim da bi bilo dobro da sada „Imlek“ pomogne i da stvarno mi svi, kao društveno odgovorni ljudi, pomognemo sada „Imleku“, to država i radi zato što se „Imlek“ pokazao kao socijalno odgovoran. Sada nijedan proizvođač mleka nije ostao bez toga da mu „Imlek“ ne uzima mleko, već „Imlek“ nastavlja i dalje, tako da mislim da je stvarno potrebno da „Imlek“ stavi u funkciju mlekaru u Svrljigu, da pojača kapacitete u Nišu, jer je vrlo bitno da „Imlek“ nastavi da radi u Srbiji.

    S druge strane, voleo bih da „Imlek“ pomogne našim stočarima koji su mali proizvođači, kao što su proizvođači u Svrljigu, koji ima mali broj grla stoke, koji nemaju mogućnost da stave akcenat na higijenu vimena, zato što ima veći broj tih somatskih ćelija nego što je preporučeno, a podrškom „Imleka“ da se obezbede laktofrizi za te male proizvođače za nekoliko gazdinstava, da ima jedan laktofriz, kada se uzme mleko da se odmah stavi u laktofriz, da stavi na četiri stepeni, da bi moglo da opstane i da sutra nema problema sa bakterijama, somatskim ćelijama. Mislim da je to vrlo potrebno i mislim da bi „Imlek“ to trebao da odradi.

    Očekujem da ćemo u narednom periodu imati mogućnost da ponovo stavimo u funkciju „Svrljišku mlekaru“, jer opstankom „Svrljiške mlekare“, zavisi i nekoliko hiljada naših govedara koji se bave govedarstvom, koji imaju određeni broj grla stoke od dve, tri, pa i više, ali problem su mali proizvođači, stvarno nemaju mogućnosti da obezbede uslove higijene koji treba da budu, koje „Imlek“ traži. To možemo svi zajedno da damo podršku kroz subvencije tim našim malim proizvođačima, da im pomognemo da obezbede laktofrize i da kvalitet mužnje krava bude na većem nivou.

    Mislim da je svima koji živimo na malim područjima, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica i te male opštine, neophodno da otkupljivači mleka, „Imlek“ i ostali mnogo više stavljaju pažnje na te male proizvođače, jer bez tih malih, verujte mi, nema ni razvoja poljoprivrede. Hvala.