Hvala kolega Miletiću.
Reč ima narodna poslanica Marinika Tepić.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Pitanja imam za predsednicu Vlade, Anu Brnabić, ministra državne uprave i lokalne samouprave Branka Ružića.

Kakva saznanja imaju o tome da zaposleni u Gradskoj upravi Pančevo, javnim preduzećima u Pančevu danima nisu na radnom mestu i to zato što se u isto vreme nalaze u Lučanima, u terenskoj kampanji za izbore koji u tom mestu, u toj opštini treba da se održe u decembru mesecu.

Desetine radnika iz pančevačkih javnih preduzeća i gradske uprave, dobro informisani građani Pančeva tvrde da su smešteni u hotelu „Park“ u Ivanjici, gde kaže da se posle napornog terenskog rada tamo odmaraju u hotelu sa pet zvezdica i bazenom, a da će paralelno za to dobiti redovnu svoju platu za radno mesto na kojem se ne nalaze danima unazad, a očigledno i do održavanja tih izbora. Naravno i jedno od pitanje je ko će platiti te njihove troškove i iz kog li će budžeta sada da se izvuku sredstva za plaćanje ovog tako vrednog tretmana aktivista iz vojvođanskih opština za izbore u Lučanima?

Posebno je pitanje za gospođu Brnabić, da li je to njen model decentralizacije, pošto je na krilima decentralizacije pokušala da se promoviše dok je bila ministarska državne uprave i lokalne samouprave?

Takođe, moje je pitanje šta znaju o tome i kako je uopšte moguće, pošto su Pančevci i u to sigurni, da zaposlenima u javnoj upravi, u Gradskoj upravi Pančevo, u preduzećima tamo na terenu upravlja komesar SNS, potpredsednik izvršnog odbora ove stranke Branko Malović i od kada je on to postao poslodavac zaposlenima u javnoj upravi i lokalnim samoupravama širom Srbije, jer činjenice to dokazuju?

Na tragu istog mesta događaja, a to je opština Lučani, imam i sledeći niz pitanja takođe za predsednicu Vlade Anu Brnabić, ali i za ministra za rad Zorana Đorđevića, tačnije zašto ćuti na protest zaposlenih u MB Namenskoj od pre dva dana, u Lučanima, koji je najdirektniji pritisak i predstavlja cilj, odnosno njihov zahtev da se novinarka Tatjana Vojtehovski uhapsi stoga što se u svojoj emisiji „Život priča“ bavila temama i pogibijama radnika u ovoj fabrici?

Da li je moguće da dok traje ova propaganda protiv novinarke Vojtehovski i ne samo da državni organi jesu u zaveri ćutanja i da li je to zato što paralelne strukture SNS, kao što sam već rekla, ne samo da vode propagandu protiv ove žene, već vode svoju lokalnu kampanju u Lučanima? Da li je to zbog toga što je novinarka Vojtehovski u svojoj emisiji među sagovornicima imala čak i lica koja su po sopstvenom priznanju članovi i vrlo posvećeni aktivisti SNS, ali da uprkos tome nikada neće dozvoliti da ljudi u Namenskoj Lučani, na miru ginu? Hoće li te proteste i dalje dizati kako su moje informacije, isto već pomenuti Branko Malović i nastaviti da organizuje radnike u štrajk protiv ove novinarke? Dokle će to ići i kako će sve to izgledati u koncepciji SNS?

Jedini odgovor, nažalost vrlo nemušt, vrlo neartikulisani i loš na posletku, je dao državni sekretar u Ministarstvu informisanja, Gajović, koji je direktno Tatjani Vojtehovski predložio, kako se izrazio, medijaciju sa drugom stranom. Pa, ja pitam resornog ministra Vukosavljevića, kakve su to nove metode u Ministarstvu informisanja, i predsednicu Brnabić, u Vladi Republike Srbije, da novi novinari treba da učestvuju u medijaciji sa onima koji pozivaju na njihovo hapšenje? Da se dogovore sa njima kako da ih država hapsi, grublje ili nežnije, sa kamerom ili bez, dok se ne pripremi neka nova konferencija za novinare Aleksandra Vučića, pa da se puštaju ti snimci. Šta znači to uopšte?

Naravno, koristim priliku da u poslednjim sekundama, još jednom apelujem na ključno usko grlo, na Republičko javno tužilaštvo, odnosno republičku javnu tužiteljku Zagorku Dolovac, da konačno izađe iz svog konfora i da počne da radi svoj posao i zaštiti novinare kojima se crtaju mete na čelu već godinama unazad.

Hvala, koleginice Tepić.
Reč ima kolega Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Postavio bih pitanje predsednici Vlade, s obzirom da je juče bio Svetski dan borbe protiv siromaštva i tada su ponovo u medijima malo našli prostor. Poražavajuće brojke o stanju siromaštva u Srbiji, kao i činjenica da Srbija nema strategiju za borbu protiv siromaštva od 2015. godine, kada je prethodna strategija istekla i moje pitanje je, predsednici Vlade, kada će biti usvojena nova strategija?

Zašto su ti brojevi poražavajući i zašto oni govore o tome da je politika koja se vodi u Srbiji poslednjih nekoliko godina loša i da sa ovom politikom Srbija nikako ne može da krene napred? Danas u Srbiji pola miliona ljudi živi u apsolutnom siromaštvu. To znači da nema dovoljno za osnovne dnevne potrebe, da mesečno imaju na raspolaganju manje od 12 hiljada dinara. Najugroženiji od siromaštva, a to je četvrtina građana Srbije, se nalazi, ne ugrožena siromaštvom, najugoroženija populacija su deca. Deca, zato što žive u porodicama koja mesečno zarađuju manje od 30 hiljada dinara, i zato što roditelji i ako rade ili ako ne rade, dobijaju nedovoljnu socijalnu pomoć, ne mogu da obezbede osnovne potrebe. Deca koja idu danas u starije razrede osnovne ili srednje škole, godišnje plaćaju za udžbenike 15 do 20 hiljada dinara komplete udžbenika, 15 do 20 hiljada dinara treba da plati porodica koja mesečno ima 30 hiljada dinara.

Ti brojevi, pored mladih, najugroženiji su i stariji, koji ne mogu, preko trećine od njih, ne može da obezbedi osnovne svoje životne potrebe. Nejednakost u Srbiji je najveća u Evropi. Odnos najbogatije četvrtine i najsiromašnije je jedan prema deset. Jedan prema deset. U Evropi je taj odnos jedan prema četiri, i ti brojevi i ti procenti se nažalost iz godine u godinu povećavaju. Na to Vlada Srbija apsolutno nema nikakav odgovor, nema čak ni tu strategiju da makar kaže – evo, imamo strategiju, jer kada bi imala strategiju, po toj strategiji bi nešto morala i da radi. Nekada bi se možda neki od zakona, koji se bave ovom temom, raspravljaju u parlamentu. Ali, to nažalost nije slučaj, ili je slučaj kada raspravljamo u parlamentu o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, taj zakon je loš za one kojima treba da pomognu. Loš je za buduće majke, loš je za porodice sa decom, zato što ne proširuje krug korisnika dečijeg dodatka i ne omogućava onim korisnicima koji primaju dečiji dodatak da svojoj deci omoguće elementarne, neophodne stvari.

Juče je bio taj dan, niko iz Vlade se tim povodom nije oglasio, ni nadležni ministar, ni premijerka, nije se oglasio ni predsednik republike. To je poražavajuća činjenica i govori o tome da Vlada nema nameru, znanje, ni ideju kako da se izbori sa ovim problemom. Hvala.

Hvala kolega Đurišiću.
Reč ima Branislav Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prvo pitanje za predsednika Aleksandra Vučića. Prošlo je više od šest godina od potpisivanja Briselskog sporazuma. Srbija je ispunila sve tačke sporazuma i povukla državu Srbiju sa severa Kosova i Metohije. Nasuprot tome, Priština nije ispunila nijednu svoju obavezu. O čemu dalje razgovaramo sa nekim ko ne ispunjava ništa od dogovorenog?

Dosta je bilo je uputio predlog da Srbija zamrzne dalje razgovore sa Prištinom, dok Priština ne oformi zajednicu srpskih opština na koju se obavezala pre šest godina. Zašto ne podržite taj predlog koji je u interesu Srbije? To je razumljiv i razuman predlog na koji niko neće moći staviti zamerku.

Predložili smo i da ukoliko Priština ne oformi zajednicu srpskih opština u roku od tri meseca, Vlada proglasi Briselski sporazum ništavim zbog neispunjenja Prištine. Srbija mora da vuče i razumne poteze i da štiti svoje interese. Zašto to ne činite?

Pitanje za predsednicu Vlade, Anu Brnabić, da li ćete uzeti učešće u raspravi o Nacrtu zakona o Kosovu i Metohiji? Podsetiću vas da je DJB ponudio rešenje problema Kosova i Metohije Predlogom zakona o Kosovu i Metohiji po uzoru na odnos Danske i Farskih Ostrva. Takvo rešenje štiti interese Srbije, u skladu je i sa Ustavom Republike Srbije i sa Rezolucijom 1244.

Kako bismo pronašli najbolje rešenje, uputili smo pozive Vladi Republike Srbije, predsedniku Srbije, predsednici Narodne skupštine, svim relevantnim političkim strankama, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i drugim relevantnim organizacijama i pojedincima u društvu da uzmu učešće o Nacrtu zakona o Kosovu i Metohiji. I da svojim sugestijama doprinesu izradi konačnog predloga zakona pre nego što ga poslanička grupa DJB uputi u skupštinsku proceduru. Da li ste pročitali nacrt ovog zakona?

Još jednom vas pozivam da uzmete učešće, nadam se da ćemo se složiti da kada se radi o ovako važnom pitanju, sujeta ne sme da postoji.

Pitanje broj tri postavljam ministru zaštite životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu, kao i ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću. Reč je, naime, o ugovorima o uslužnoj preradi, koju je RTB Bor zaključio u periodu od 2015. do 2018. godine, sa firmom „Red metal“, u kojima se ograničenja vezana za pojedine elemente sadržane u bakarnim koncentratima baziraju na propisima koji važe za uvoz bakarnih koncentrata, zamislite, u Kinu. Tako se ovim ugovorima predviđene isporuke bakarnih koncentrata, sa najavljenim sadržajem, žive do 100 ppm, kadmijuma do 500 ppm i arsena do neverovatnih 5.000 ppm.

Ovde posebno važno treba istaći i tako ponovo ukazati na ne regularnost čitavog posla između RTB Bor i firme „Red metal“, da naspram ovako visokih sadržaja štetnih elemenata, prihvaćenih ugovorima sa „Red metalom“, na drugoj strani smo imali stroge i konačno negativne odgovore RTB Bor drugim kompanijama.

Uprkos savršenoj kontroli od strane „Red metal“, svih radnji vezano za ugovore o uslužnoj preradi bakarnih koncentrata, bilo je izveštaja IRM Bor, koji su ukazivali da je u pojedinim bakarnim koncentratima sadržaj arsena 5.000 ppm, kao i sadržaj žive 51,5 ppm.

U prilog ovome treba pomenuti da je po ispitivanju kvaliteta vazduha u Boru za 2016. godinu, srednja godišnja vrednost arsena bila 105,8 nanograma po metru kubnom, dok je propisana dozvoljena srednja godišnja vrednost 6 nanograma po metru kubnom. Izveštaj je pokazao da je izmerena vrednost arsena u vazduhu u 2006. godini bila 17,6 puta veća od dozvoljene. Za 2017. godinu je čak 27,8 puta veća od dozvoljene.

U smislu napred navedenog, postavljam pitanje ministru za zaštitu životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu, da li se u RTB Bor preko ugovora sa firmom „Red metal“ prerađuju koncentrati sa opasnim i štetnim materijama nedozvoljenih sadržaja, odnosno sadržaja koji nisu u skladu sa koncentracijama propisanim studijom o proceni uticaja na životnu sredinu za rekonstrukciju topionice i izgradnju fabrike sumporne kiseline, i da li je to razlog povećanog sadržaja arsena u vazduhu u opštini Bor?

Ukoliko je tako, po kom osnovu i ko daje sebi za pravo da decu, radnike i građane Bora izlaže ozbiljnim zdravstvenim rizicima?

I na kraju, po istoj osnovi postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću – ko je i kako mogao da potpiše ovako katastrofalne ugovore o uslužnoj preradi bakarnih koncentrata sa firmom „Red metal“ i time ugrozi život i zdravlje dece, radnika i svih ostalih građana Bora i da li će odgovarati za to? Hvala.

Hvala vama.
Reč ima Srđan Nogo. Izvolite.

Prvo pitanje za ministra unutrašnjih poslova, gospodina Nebojšu Stefanovića. Tražim da se uradi bezbednosna procena ugroženosti lica u odnosu na narodne poslanike Srđana Noga i Boška Obradovića, a vezano za događaje koji su kulminirali 15. oktobra 2018. godine.

Naime, u postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, dobili smo potvrdu svih navoda koje iznosimo već, evo skoro dve godine. Nenad Kovač je priznao da je sa Savom Terzićem imao faktičko vlasništvo u firmi „Lanus“, što je inače teško dokazivo, a u APR se nikada nisu vodili kao vlasnici ove firme. Takođe, priznao je svoj kontakt sa Zoranom Ćopićem, pravosnažno osuđenim u Srbiji i u Bosni i Hercegovini za pranje novca od trgovine narkoticima, kao i kumovske veze sa javnim tužiocem Prvog osnovnog javnog tužilaštva, LJubivojem Đorđevićem. Nepunih sat i po od održanog ročišta, gle čuda, određuje se pritvor svedoku koga smo mi predložili u ovom postupku, na osnovu činjenica da smo u brojnim sudskim postupcima, krivičnim i parničnim, čuvali podatke koje se tiču upravo našeg parničnog postupka.

Znači, određuje se pritvor, i to na osnovu krivičnog dela koje je dekriminalizovano. Da li neko želi da ubije u pritvoru Dejana Dragojlovića, kao što je već pokušavano više puta, a poslednji put 2011. i 2012. godine, kada je Dragojlović 501 dan dokazano držan u nezakonitom pritvoru i o čemu postoje zabeleške i u sudskim spisima i u okružnom zatvoru.

Da li smo sledeći na spisku, kao smetnja ovim moćnicima i nezgodni svedoci Boško Obradović i ja?

Detalji o ovom slučaju i zapisnik sa ročišta dostaviću vam u pismu lično, danas.

Pitanje za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Visoki savet sudstva i ministarku pravde: kako je moguće da sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, Marija Janković Debeljak, vodi suđenje u krivičnom postupku K25011/10, protiv okrivljenih po optužnici za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi, koje je 1. marta 2018. godine brisano iz Krivičnog zakonika, kao i dva krivična dela za koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Kako je moguće da Veće Prvog osnovnog suda u Beogradu donese rešenje kojim se određuje pritvor okrivljenom prema kome se vrši postupak zbog ovih krivičnih dela, znači, dekriminalizovanih i zastarelih? I kako je moguće da se u ovom krivičnom postupku okrivljenom postavlja branilac po službenoj dužnosti, iako isti ima izabranog i opunomoćenog branica u predmetu?

Pitanje za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, predsednika Višeg suda u Beogradu, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Visoki savet sudstva i ministarku pravde: kako je moguće da se odbija zahtev za izuzeće sudije Marije Janković Debeljak u postupku K25011/10, iako je ona i stranka u parničnom postupku, tužena od strane okrivljenog u ovome predmetu, kao i podnosilac krivične prijave protiv okrivljenog iz njenog predmeta, upravo zbog činjenice da je protiv nje on podneo parničnu tužbu. Znači, u istom sudu se sve dešava.

Da li je moguće i da li je dozvoljeno, po zakonu, podnositi parnične ili druge tužbe i prijave protiv sudija, ili je to možda krivično delo i kažnjivo, jer su sudije izvan i iznad zakona?

Takođe, kako je moguće da predsednik Višeg suda odlučuje nezakonito o izuzeću sudije Osnovnog suda?

Pitanje za javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogadu, LJubivoja Đorđevića, javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Natašu Krivokapić, javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, Tomislava Kilibardu, Republičkog javnog tužioca, Zagorku Dolovac, ministarku pravde i Državno veće tužilaca: kako je moguće da Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, zamenik Sofija Radak, krivično goni lice zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi, koje je dekriminalizovano, pa i predlaže određivanje pritvora prema okrivljenom? Kako je moguće da isti zamenik javnog tužioca pisano priznaje da je bez ičije dozvole vršilo oduzimanje delova sudskih spisa u istom predmetu, a da joj nadređeni javni tužilac, LJubivoje Đorđević, pruža podršku i zaštitu? Da li neke veze sa tim ima činjenica da je kum LJubivoja Đorđevića, Nenad Kovač, lice koje je povezano sa navodno oštećenim Savom Terzićem i ima direktni finansijski interes, jer stoji iza otimanja preduzeća „Certus“ od okrivljenog Dejana Dragojlovića, koje se goni zbog krivičnog dela koje je dekriminalizovano i određuje mu se pritvor? Pri svemu tome, Dragojlović je podneo prijavu protiv Sofije Radak za uvredu, a protiv nje se vodi i disciplinski postupak zato što je odnela i držala kući 350 predmeta, od kojih je veliki broj zastareo.

O ovim navodima obratiću se svim institucijama, udruženjima, ambasadama i međunarodnim organizacijama, a insistiraću i da nadležna udruženja tužioca, sudija i advokata daju svoju reč.

Pitanje za ministarku pravde i upravnika Okružnog zatvora: da li možete da garantujete bezbednost i sigurnost Dejanu Dragojloviću, kome je određen pritvor na osnovu dekriminalizovanog dela unutar Okružnog zatvora, jer je već 2011. i 2012. godine više puta na njega u pritvoru pokušan atentat, o čemu postoje zabeleške i u sudskim spisima i evidencija u Okružnom zatvoru? Vi ćete snositi odgovornost ako se Dragojloviću nešto desi u pritvoru.

Hvala.
Reč ima Danica Bukvić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru prosvete, gospodinu Šarčeviću.

Naime, problem gojaznosti dece predškolskog a naročito školskog uzrasta je sve veći u Srbiji. Iako se medicinski, a i medijski, promovišu zdravi stilovi života, pre svega redovna i zdrava ishrana, deca školskog uzrasta i u osnovnim i srednjim školama sve više koriste brzu hranu iz pekara, pomfrite, krekere, čipsove i druge nezdrave grickalice.

Nepravilna i neredovna ishrana, pogotovo brza hrana, kao prevlađujući deo ishrane školske dece, za ishod imaju gojaznost, ali i druge ozbiljne zdravstvene probleme. Ako se tome doda i veoma slaba fizička aktivnost, onda je jasno da nam deca nezrelo rastu. Gojaznost uzrokuje druge zdravstvene probleme i različite metaboličke poremećaje, pre svega dijabetes.

Jedan od razloga za ovo je sve manji broj školskih kuhinja u kojima se služe zdravi obroci sa tačno utvrđenim energetskim svojstvima. Nažalost, mnoga deca, pa i njihovi roditelji izbegavaju školske kuhinje jer im je lakše da na kioscima i u pekarama kupuju razna peciva i to sa aditivima i krugu mnogih škola otvorene su pekare kako deca ne bi izlazila iz kruga škole da kupuju užinu, tako da se na taj način deci nudi brza hrana.

Poznato nam je da Ministarstvo već preduzima određene mere za osposobljavanje postojećih školskih kuhinja što posebno pozdravljamo i pohvaljujemo i vezi sa tim želim da pitam gospodina ministra, da li će se i u skorijem periodu osposobiti ove školske kuhinje, koliki broj školskih kuhinja se može osposobiti i da li će se u narednoj budžetskoj godini obezbediti sredstva za ove namene. Sigurno su neophodna ulaganja u ove objekte sa stanovišta zdravstvene ispravnosti i bezbednosti pripreme hrane za decu.

Smatramo da bi ponovno vraćanje obavezni školskih kuhinja sa zdravom kalorijski kontrolisanom hranom doprinelo stvaranju zdravih navika u ishrani naše dece i preveniralo brojne negativne posledice nezdrave ishrane kod dece. Hvala.