Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Krsto Janjušević.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Janjušević, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, uvažene kolege, ovaj zakon je svakako u funkciji kvaliteta, boljeg kvaliteta građevinskih materijala i višeg standarda. Sredstva koja se ulože u bolji standard i kvalitet se ne mogu zvati troškovima, to je podloga za veću konkurentnost i zašto ne bi naše preduzeća bila još konkurentnija u inostranstvu i zašto ne bi više gledali i ka tom smeru i zašto ne bi više verovali u sebe i vratili naše firme, naša preduzeća na staze stare slave, a to je sigurno put kojim idemo.

Osvrnuću se na ulaganje u turizam. Primer opštine Nova Varoš koja doživljava turističku ekspanziju 2000. godine je u opštini Nova Varoš, tačnije 2012. u opštini Nova Varoš je zabeleženo 2.000 noćenja turista. Na kraju ove godine biće preko 100.000 noćenja u opštini Nova Varoš. Dakle, grade se novi hoteli, smeštajni kapaciteti i Zlatar, pravi biser Zapadne Srbije, doživljava turističku ekspanziju.

Ono što želim da kažem i da vam prenesem zahvalnost građana Nove Varoši, to je početak rekonstrukcije putnog pravca od Vranoševca, dakle, od opštine Nova Varoš, ka toj turističkoj zoni na Zlataru. To je taj ključni pravac koji im je nedostajao da imaju pun turistički sadržaj i da pređu na još jedan viši nivo turističke ponude.

Takođe, kao što ste efikasno reagovali u slučaju pristupne saobraćajnice industrijskoj zoni Priboj, gde ste efikasno rešili 2,6 kilometara puta i time otvorili vrata mnogim investitorima, gde danas radi 400 ljudi, vezano za sve to želim da vas zamolim da razmotrite mogućnost za realizaciju jednog projekta, a to je putni pravac Kokin Brod – Jarmovac. Dakle, to je put kojim mi iz Priboja koristimo, to je naš izlaz, da kažem, u svet. Razvoj privrede trenutno u Priboju i početak ozbiljnog turizma, posebno vezano za Pribojsku banju, na neki način traži da taj putni pravac u dužini od 24 kilometra bude na višem nivou.

Dakle, on se održava, ali se zaista vidi potreba da on treba biti na jednom višem nivou. Ovom prilikom vas molim da razmotrite da eventualno zajednički kao opština možda nastupimo da uradimo projekat, ali zahvalnost za svu dosadašnju efikasnu pomoć i veoma se radujemo i Koridoru 11.

Dakle, svi ti infrastrukturni projekti koje radimo približavaju bolju budućnost, ka nama približavaju ono čemu težimo. Dakle, mi ne čekamo da nešto padne s neba, mi iskušenja i prilike napadamo, maksimalno ih iskorišćavamo i vodimo Srbiju u bolju budućnost. Zahvaljujem.

Reč ima ministar, gospođa Mihajlović. Izvolite.

Moram da priznam, zaista su impresivni rezultati vezano za broj noćenja. Što se tiče ovog putnog pravca, postoji mogućnost da zajedno ministarstvo i lokalna samouprava, da zajedno uradimo projektnu tehničku dokumentaciju, pa čak posle da vidimo u kom odnosu bi onda i krenuli u, pretpostavljam, rekonstrukciju presvlačenja ili šta već kažu oni koji budu radili projekat.
Dakle, sada se pripremaju polako budžeti za 2019. godinu. Vreme je da se sada time pozabavimo, prema tome evo ja sam zapisala i obavestiću vas vrlo brzo. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Borka Grubor.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite koleginice Grubor.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo želim da čestitam našim zlatnim odbojkašicama na postignutom uspehu na svetskom prvenstvu u Japanu. Zaista su naši sportisti najbolji naši ambasadori u celom svetu.

Kao drugo, želim da osudim poziv našeg kolege poslanika na vešanje na Terazijama i predsednice Vlade, gospođe Ane Brnabić i našeg predsednika, gospodina Aleksandra Vučića. To je velika sramota za sve nas i naš narod.

Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj republike Srbije, s posebnim osvrtom na poboljšanje poslovne klime. Usvajanjem ovog zakona, podzakonskih akata i pravilnika, kojima će biti definisana konkretna pravila, lista standarda, kao i rokovi za njihovu primenu, poboljšaće se poslovna klima u Republici Srbiji i na taj način uticati na razvoj Republike Srbije.

Proizvođači građevinskog materijala, distributeri, investitori, projektanti, ali i laboratorije za ocenu kvaliteta će osetiti efekte novog Zakona o građevinskim proizvodima.

Cilj je da materijali koji će se u buduće koristiti u Srbiji budu u skladu sa evropskim standardima. Domaći proizvođači će standardizujući svoje proizvode lakše stizati i na strana tržišta.

Kakva je bila poslovna klima u Loznici i Podrinju u prethodnom režimu govori činjenica da je sve što je radilo bilo uništeno, zatvoreno, sve velike fabrike ostale bez radnika. Jedino je Zajača, tj. „Farmakom“, radio pet puta povećanim kapacitetom, topeći otrove iz celog sveta na štetu po zdravlje svih meštana tog kraja. Vi ste se lično uverili na terenu kako je to izgledalo.

Činjenica da je 80% uzorkovane dece predškolskog i školskog uzrasta imalo olova u krvi preko gornje dozvoljene granice, a to je 10 mikro grama po decilitru krvi, govori o načinu poslovanja „Farmakoma“, a sve radi svoje lične materijalne koristi. Procena profita vlasnika i njegovih saradnika samo u Zajači je oko 20 miliona evra.

Naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić i naša Vlada vraćaju život u Loznicu, Podrinje i zapadnu Srbiju. Dovođenjem velikih svetskih kompanija, američkog „Adienta“ i kineskog „Minta“, život u Loznici i okolini će svakako biti bolji. „Adient“ je već počeo sa radom sa oko 150 radnika do izgradnje nove fabrike u industrijskoj zoni, kada će zaposliti oko hiljadu i po radnika.

Lokalna samouprava grada Loznice na čelu sa gradonačelnikom Vidojem Petrovićem je uložila puno truda u zadnjih 10 godina, počev od 2008. godine, u formiranje industrijske zone Šepak i rekonstrukciju ulice Republike Srpske. U izgradnju komunalne infrastrukture, saobraćajnica, hidrotehničku infrastrukturu, elektroinstalacije, asfaltiranje ulica u zoni, parkinga, trotoara i javne rasvete uloženo je ukupno 2.929.851 evra, od čega za rekonstrukciju ulice Republike Srpske 1.512.832 evra. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dakle, od trenutka kada ste vi lično rekli da su pojedini ljudi, odnosno ljudi koji su na čelu Inženjerske komore u poslednjih nekoliko godina, napravili zakon po svojoj meri i da su uzimali novac, tražio sam da proverim, na osnovu onoga što ste tvrdili, da li je to zapravo istina ili nije istina.

Dakle, ono što moram da kažem u ovom slučaju jeste da imam dokaz da ste obmanuli javnost Srbije iz prostog razloga što je ovde ispred mene zvanično pregled isplaćenih neto naknada članovima organa i Komisije Inženjerske komore, a koje je potvrdilo i Ministarstvo gospođe Zorane Mihajlović.

Ovde piše da je Dragoslav Šumarac, koji je inače vodio Komoru, koji je očigledno predmet ovde osvete pojedinaca koji nisu uspeli u Inženjerskoj komori na izborima da ga smene, za godinu dana, za godinu dana, primio 60.000 dinara. To je nešto manje od 500 evra. Međutim, kada pogledamo one članove Inženjerske komore preko kojih je Ministarstvo pokušalo da utiče na poslednjim izborima da smeni, odnosno sa onim funkcionerima Inženjerske komore koji su tu ispred Ministarstva, iz redova SNS, tu je situacija malo drugačija.

Imamo, Obradović Radojka koji je 5.500 evra prihodovao po istom ovom osnovu. Zatim, imamo ljude koji su, evo 10.000 evra, pardon, 15.000 evra, Damljanović Milisav koji je bio jedan od onih koji su ispred SNS pokušali da smene aktuelno rukovodstvo Inženjerske komore Srbije, a da ne pričamo o drugima: Obrenović Gligor, Otović Slobodan, od 10.000 do 5.500 evra. Dakle, to su oni ljudi koji su ispred Ministarstva bili zaduženi da preuzmu Inženjersku komoru Srbije, a vi ste optužili profesora Beogradskog univerziteta Dragoslava Šumarca da je on to uradio kako bi primao određene svote novca.

Dakle, ovaj finansijski izveštaj je odobrila gospođa Zorana Mihajlović. Ona je nekoliko puta tamo slala inspekciju i utvrdili su da apsolutno ništa sporno nema u ovom izveštaju. Dakle, javnosti radi i istine radi, Inženjerska komora se menja zato što se ne dozvoljava ni Dragoslavu Šumarcu, ni inženjerima Srbije, 28.000 njih, da imaju samostalno strukovno udruženje, već je potreba SNS da kontrolišu svaku poru ovog društva. Zato je bilo važno da se izmesti i Sud časti i izdavanje licenci na Ministarstvo koje će sutra jednostavnu poruku poslati inženjerima - niste dobrodošli da ostanete u ovoj zemlji, idite negde u neke druge države zapadne Evrope, tamo su verovatno malo bolji uslovi za nas, a mi ćemo sa druge strane deliti licence onima koji su podobni i onima za koje mi mislimo da je potrebno. Hvala.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hajde, molim vas, prvo da počnemo da pričamo o tome šta je uradila Inženjerska komora i zašto Vlada Republike Srbije želi da vrati u svoju nadležnost Inženjersku komoru Srbije. Nemojte da obmanjujete javnost sa tom pričom i brižnim odnosom prema inženjerima, jer da ste zaista bili brižni i da je rukovodstvo Inženjerske komore bilo brižno onda bi ulagala u naše inženjere, onda bi ti naši inženjeri bili dodatno edukovani i mogli da rade vrlo komplikovane i teške projekte koje, između ostalog, danas radimo.
Nažalost, Inženjerska komora jeste postala privatna inženjerska komora onog trenutka kada ste 2003. godine izvukli Inženjersku komoru, praktično, i preneli joj nadležnosti, i to jeste, šta da radimo, možda to nekom ne odgovara, DS i jeste Dragoslav Šumarac taj koji je to uradio, dakle, iskoristivši praktično Zakon o planiranju i izgradnji, plaćanjem članarina koje moraju da plate inženjeri da bi uopšte zadržali licencu. Ako ne platite članarinu, onda nema licence, onda vam se oduzima licenca, pa su inženjeri morali da plaćaju svoju članarinu 7.500 dinara da bi mogli da zadrže licencu, umesto da su se bavili zaista edukovanjem tih naših inženjera.
Vidite, vraćanjem nadležnosti, dakle, ne gašenjem Komore, ne sklanjanjem itd, vraćanjem nadležnosti Ministarstvu i Vladi neće biti, pod jedan, članarine, pod dva, dodatno će se edukovati inženjeri i, naravno, što se tiče raznih cenovnika koje ima Inženjerska komora Srbije, toga više biti neće na taj način, jer ste te cenovnike koristili za raznorazne poslove. Imali smo jednu šačicu inženjera koje je učestvovalo u raznoraznim projektnim rešenjima, potpisivali razna projektna rešenja i sada je, u stvari, najveća muka, ne samo što ćete izgubiti svoje uporište, i koristite tu Inženjersku komoru politički, nego je muka što će se otvoriti svi papiri, što će se jako dobro videti ko je sve i svašta potpisivao u prethodnim godinama, od 2003. pa nadalje. Mnogo toga treba da se menja u Inženjerskoj komori da bi i mladi inženjeri, ali i oni sa znanjem i iskustvom mogli normalno da rade kako treba da rade inženjeri u ovoj zemlji, a ne pod pričom politike i svega onoga što vi radite.