Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost. Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Promena PDV-a koju predlažemo je minimalna promena kojom bi hrana za bebe trebalo, umesto opštom poreskom stopom od 20%, da se oporezuje posebnom stopom od 10%. Ova promena bi u maloj meri olakšala poziciju porodica sa decom, malom decom, koje kupuju hranu za decu i bebe, ali bi sasvim sigurno bila jedan znak da država Srbija želi nešto da uradi na promenu zaštite porodica sa decom.

Ova država je to propustila usvajajući Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, ali o tome ću govoriti kasnije. Ali, ova jedna mala promena smatramo da bi bio pozitivan primer da država želi da se uključi u borbu za nove bebe i novi život u Srbiji i potpuno mi je neprihvatljivo obrazloženje Vlade za neprihvatanje ove naše inicijative koja smatra da ovom promenom ne bi obavezno došlo do pojeftinjenja hrane za bebe, da bi ova promena samo otvorila prostor za dalje manipulacije.

Imamo situaciju da svake godine prilikom usvajanja budžeta, određeni broj proizvoda se oporezuje ovom manjom stopom i ta lista proizvoda koji se oporezuju manjom stopom biva sve duža i duža iz godine u godinu, sa namerom da Vlada pokaže da vodi politiku u određenim oblastima i da želi na određeni način da pomogne razvoj privrednih grana.

Prosto je neverovatno da država Srbija ne želi da se uključi aktivnije i da iskoristi sve ono što ima kao mogućnost za podizanje nataliteta u Srbiji i ja vas pozivam kolege poslanici da Vladi kažemo da nije u pravu, da stavimo ovaj predlog zakona na dnevni red, da ga izglasamo i tom malom merom pokažemo da smo odgovorniji od Vlade Srbije. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanik Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom. Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Predlagali smo Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom gotovo tri godine, čekajući Vladin predlog koji je došao krajem 2017. godine i tada sam rekao - onako kako ga je Vlada predložila, bolje da ga nije ni predložila.

Naime, zakon koji treba da bude osnovni mehanizam za finansijsku podršku porodicama sa decom, to na žalost, u obliku u kakvom je usvojen, u decembru prošle godine, nije. Odmah posle toga napravili smo novi zakon koji bi trebao da promeni suštinske nedostatke zakona koji je usvojila Vlada, a koji se vide, evo, već nekoliko meseci, kada se konačno počelo od 1. jula ove godine sa primenom Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Pre svega, odnosi se na naknade za porodiljsko odsustvo za koje je Vlada uzela da se obračunavaju tako što se obračunavaju sve isplaćene naknade i zarade, na koje je obračunat porez u neto iznosu u poslednjih 18 meseci, bez obzira koliko ih je bilo, a onda se taj iznos podeli sa 18 i uzima se kao bruto osnovica, što sve onda dodatno umanjuje i dodatno isplaćuje kao neto iznos u roku od 12 meseci koliko se žena nalazi na porodiljskom odsustvu.

I, ne samo to, imamo na žalost danas u promeni ovog zakona još gore stvari. Imamo činjenicu da po dva, tri meseca žene koje su se porodile ne mogu da ostvare ovo svoje pravo. One nekoliko meseci žive bez bilo kakvih primanja, iako su radile, zaradile nešto što im je ovim zakonom sasvim sigurno umanjeno u odnosu na prethodni zakon. To je ovde ministarka bez portfelja prošle nedelje i priznala, i rekla je kako će u najskorijem roku te naknade biti isplaćene.

Nedopustivo je da država Srbija na ovaj način obezbeđuje prava i brine o natalitetu građana Srbije. Nedopustivo je da u situaciji kada je pola miliona dece danas ugroženo od siromaštva zbog neodgovorne politike Vlade Republike Srbije u poslednjih šest godina, ovaj mehanizam koji Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, pruža državi kao podršku porodicama kroz dečiji dodatak, kroz roditeljski dodatak, bude rešeno na potpuno neodgovarajući način. Zato vas pozivam da usvojimo novi zakon. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanik Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o kulturi.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanik Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o akcizama.

Hvala predsedavajući.

Ovaj zakon, čini mi se, više od godinu i po dana pokušavamo da stavim na dnevni red.

Suština zakona je da se pića koja su veštački zaslađena, da se na njih uvede akciza, kao što su to uradile mnoge zemlje u svetu na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije, koja je pre nekoliko godina proglasila epidemiju gojaznosti. Epidemiju gojaznosti gde je danas u Srbiji gojaznost kod dece duplirana sa 2,6% na 4,9% dece danas u Srbiji je gojazno, dok je kod odraslih broj gojaznih 21%, a predgojaznih 35%.

Procene su da je gozajnost jedan od glavnih uzroka dijabetesa i da danas u Srbiji preko 700.000 ljudi boluje od dijabetesa i da bi uvođenje jedne ove akcize imalo nekoliko pozitivnih efekata. Prvo je da bi se smanjila veštački zaslađenih pića. To se desilo, recimo, u Mađarskoj gde je za 20% manje od 2011. godine, kada je ova akciza uvedena, smanjena potrošnja veštački zaslađenih pića, do toga da bi se obezbedila sredstva za projekte koji bi omogućili edukaciju o štetnosti ovakve vrste pića, od štetnosti nezdrave ishrane koja, na žalost, danas dominira na dnevnom meniju mnogih porodica i koja za posledicu ima za to da u Srbiji veliki broj ljudi živi nezdravim životom, kao posledica nezdrave ishrane. Odatle se javljaju brojne bolesti koje kasnije, naravno, ako gledamo čisto ekonomski državu, mnogo više koštaju nego što bi bili efekti ove mere.

Procena je da bi sa ovom akcizom od pet dinara po jednom litru bilo godišnje u budžetu prihodovano oko pet milijardi dinara. To bi bilo dovoljno da se u svim osnovnim školama svakom osnovcu omogući jedan zdravi dnevni obrok, ručak, a sigurno bi ostalo para za dobre i kvalitetne programe koji bi pomogli edukaciji i smanjili gojaznost u Srbiji.

Bez ovoga činjenica je da je Vlada usvojila program za prevenciju gojaznosti početkom ove godine bez sredstava za sprovođenje aktivnosti u tom programu i mnogih drugih aktivnosti koje su izostavljene jer para nema, mi nećemo uspeti da se izborimo sa ovom epidemijom. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Ovo je jedna vrlo mala izmena koja predviđa da se naloži poreskoj upravi da u poreskom rešenju koje izdaje građaninu, fizičkom, odnosno pravnom licu, bude jasno iskazan iznos više ili pogrešno naplaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i pouka o pravima ovog stava. Pre svega, ideja je bila da se kod dostavljanja poreskog rešenja za porez na imovinu koji se svake godine dostavlja građanima početkom godine sa novim iznosom poreza, da se u tom poreskom rešenju navede koje je stanje i da li je građanin u prethodnom periodu pretplatio svoj porez, odnosno da li je uplatio manje, s obzirom na dinamiku plaćanja poreza i mogućnost da ljudi nekada zaborave da uplate porez na imovinu na vreme.

Vlada je rekla da to nije neophodno u obrazloženju zbog čega smatra da prihvatanje ovog zakona nije potrebno, ali čitam koliko juče da premijerka najavljuje da će u procesu digitalizacije Srbije, navodno, od početka januara sledeće godine, biti omogućeno građanima da ostvare uvid u svoje rešenje o porezu na imovinu, da vide upravo ono što mi tražimo da se stavi u zakon, a to je koliko je poreza uplaćeno, da li je neki iznos preplaćen, da li je uplaćeno manje, da se ne gomilaju kamate, da se ne uključuju onda izvršenja preko izvršitelja, jer vidimo na koji način danas brojni građani Srbije imaju problem sa jednom institucijom koja je neophodna u svakoj modernoj državi kako bi se omogućilo efikasno sprovođenje pravde, ali na žalost, to je postao mehanizam za uništavanje, moram da kažem, nekih porodica koje su ne znajući zbog čega se našle u ogromnim dugovima, a onda preko poreskih izvršitelja su ostajale gotovo bez celokupne imovine.

O ovakvim stvarima mi, kao predstavnici građana u parlamentu Srbije, treba da vodimo računa. Treba da vodimo računa o tome kakva zakonska rešenja donosimo. Zato vas pozivam još jednom da ovu malu izmenu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji usvojimo, kako bi u krajnjoj liniji omogućili Vladi ono što ona namerava da uradi od 1. januara elektronskim putem. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima.
Izvolite.

Skoro tri godine je prošlo od izrugavanja ispunjenja obećanja od strane SNS, koja je dolazeći na vlast u kampanji 2012. godine obećavala ukidanje TV takse na brojilu. Ta taksa, čekali smo njeno ukidanje dve i po godine od dolaska na vlast SNS, da bi se nekoliko meseci nakon toga ta taksa javila sada pod drugim imenom, ali na sasvim istovetan način naplate. Naplaćuje se uz račun za isporučenu električnu energiju, ali ovaj put nemate mogućnost kao do 2014. godine, kada je ta taksa ukinuta, da je ne platite, da platite iznos za utrošenu električnu energiju, a ne da platite iznos i takse za radio-televiziju. Sada se od ovog računa koji platite prvo odbije i preusmeri javnom medijskom servisu iznos takse, a onda ostatak ide na plaćanje vašeg duga prema Elektrodistribuciji Srbije.

Izmene zakona koje su usvojene pre tri godine praktično su onemogućile oslobađanje od ove takse ljude koji imaju na svoje ime više električnih brojila, ljudi koji imaju u svom domaćinstvu više električnih brojila, pre svega seoska domaćinstva, koja zbog dinamike građenja i rada imaju po nekoliko električnih brojila, u pomoćnim prostorijama, garažama, štalama i na svako od tih električnih brojila građani moraju da plate iznos takse za radio-televiziju, bez obzira da li im u garaži stajao auto, stare stvari ili u štali životinje, i tim životinjama građani moraju da plate taksu, iako, naravno, one ne gledaju televiziju. Na žalost, poenta je što nemaju mnogo šta ni da gledaju na programima javnih medijskih servisa. Javni medijski servis je odavno prestao da ispunjava svoju funkciju koju po zakonu ima.

Otvaranje teme izmene Zakona o javnim medijskim servisima je ono što je ovoj Skupštini neophodno, ukoliko želimo da vratimo objektivno informisanje u Srbiju, ukoliko želimo da omogućimo da građani Srbije budu ispravno i pravovremeno upoznati sa svim onim što se u Srbiji dešava.

Pozivamo vas da stavimo na dnevni red ovaj zakon, da otvorimo raspravu o našem predlogu, samo taksi i načinu oslobađanja od takse, ali moramo sasvim sigurno da raspravljamo i o načinu funkcionisanja javnih medijskih servisa.